Učenici prvih razreda će i naredne školske godine dobijati samo opisne ocene

Detetu treba objasniti svaku ocenu

Najveća kočnica opisnom ocenjivanju su sami učitelji jer ovaj vid ocenjivanja zahteva mnogo više vremena za pisanje ocena

BEOGRAD - Prvaci će i naredne školske godine, umesto petica i četvorki, u knjižicama dobijati samo opisne ocene. Učenik je zadovoljio, u potpunosti savladao nastavni sadržaj, razume računske operacije - samo su neke od "ocena" koje učitelji ispisuju u đačke knjižice. Učitelji se slažu da je opisno ocenjivanje veoma korisno za učenike, posebno za prvake jer je merljivije u odnosu na brojčanu ocenu.

- Opisna ocena mnogo znači i detetu i roditelju, ona ga oslikava iz svakog predmeta u smislu da se adaptirao, prilagodio, da je savladao svaki sadržaj. Dete je naviklo na brojčanu ocenu, ali kad saopštite rečenicu da je dete u potpunosti savladalo nastavni sadržaj ili ukažete na šta treba da obrati pažnju, roditelji su onda razumeli ocenu. Opisna ocene je u stvari esej jer ti opisuješ postignuće i ukazuješ na propuste - objašnjava Budimir LJubiša, učitelj u OŠ "Kralj Petar Prvi" u Beogradu.

LJiljana Novković, učiteljica u OŠ "Drinka Pavlović", smatra da je opisno ocenjivanje direktan put da znanje ponovo postane vrednost.
- Cilj obrazovanja je da ljudi imaju neko znanje s kojim će moći nešto da urade. Mislim da opisno ocenjivanje ne treba da ostane samo u prvom razredu jer tek za nekoliko godina dete može da postane svesno koja je vrednost znanja - kaže Novkovićeva.
      
DOBRO ZA UČITELJE I ĐAKE

- Mislim da je opisno ocenjivanje dobro da se deca malo priviknu, a učitelji naviknu da posmatraju decu i uočavaju kakva su postignuća. Nekad je najlakše to brojčano iskazati, a u stvari je mnogo teže sesti i reći da detetu to nedostaje, ili to bi moglo biti bolje. U svakom slučaju, trebalo bi i učitelja privići da svako dete posmatra kao pojedinca i uredno prati njegov proces razvoja - kaže Milka Andrić, pomoćnik ministra prosvete.

I NASTAVNICIMA TREBA OBUKA

Obuka učitelja za opisno ocenjivanje bila je pre tri godine, i to samo za učitelje koji su tada imali prvake. Mirjana Ilić, sekretar Saveza učitelja Srbije, kaže da je postignut dogovor s Ministarstvom prosvete da u narednoj školskoj godini među prvim seminarima bude obuka za opisno ocenjivanje.
- Ono što je bilo pre tri godine ne može se prenositi sa kolena na koleno. Potrebno je da ljudi imaju definisano šta je to što treba da opisuju. Kada bi učitelj imao standarde znanja, bilo bi mu lako da sprovede opisno ocenjivanje - objašnjava Ilićeva.      
   
   



Petar Anokić, učitelj u OŠ "Stari grad", kaže da je prvake jako teško oceniti i mogućnost greške je velika.
- Ocena određuje socijalni status deteta. Ko ima peticu, uživa podršku i poverenje porodice, a kad dete dobije slabu ocenu, odmah ga se svi klone. Deca se u prvom razredu sporo snalaze i treba im dati šansu da se pronađu. Brojčana ocena ih usmerava u pogrešnom pravcu da uče za ocenu, a ne za znanje - objašnjava Anokić.

Stručnjaci smatraju da je opisno ocenjivanje evaluacija ne samo učenika već i učitelja.
- Naše deke i bake očekuju peticu da bi detetu dale 1.000 dinara ili kupili patike, to je nešto drugo. Detetu treba da objasniš ocenu, a ne da ga njom omeđiš. Kada radim neki projekat, moj partner očekuje evaluacioni listić gde ja opisno ocenjujem znanje, stanje i sve što je vezano za rad sa detetom. Mislim da je naša populacija spremna za prihvatanje opisnog ocenjivanja - kaže Snežana Radivojša, profesor razredne nastave.

Najveća kočnica opisnom ocenjivanju u našim školama upravo su sami učitelji jer im je za ovaj vid ocenjivanja potrebno mnogo više vremena.
- Kada bi učitelji radili tokom cele godine, snimali dete i beležili neku rečenicu, na kraju bi taj tekst trebali samo da uobliče. Onima koji su na vreme pisali mnogo je lakše. Ovo je treća godina kako se opisno ocenjivanje primenjuje i pokazalo se da je to kvalitetno i opravdano za uzrast prvog razreda. U početku je bilo lutanja jer neki učitelji nisu vladali terminologijom, a Ministarstvo prosvete nije baš ponudilo neki tekst - priča Miroslav Marinković, učitelj u OŠ "Kralj Petar Prvi".
M. Jakovljević

Izvor: Glas Javnosti