Regulišite krvni pritisak

Pored lekova, svoje zdravstveno stanje možete da poboljšate i zdravom ishranom

Redovan seks dobar za celokupno zdravlje

Osim uzimanjem lekova za sniženje visokog krvnog pritiska, zdravstveno stanje možete da poboljšate zdravom ishranom i vežbom. Umesto čipsa pojedite bananu, dodajte paradajz u salatu i hodajte uz stepenice, samo su neki od saveta medicinskih stručnjaka.
Svaka osoba starija od 18 godina trebalo bi redovno da proverava krvni pritisak, jer obično nema jasnih simptoma njegovog rasta sve dok ne dođe do angine pektoris (suženja koronarnih arterija) ili čak srčanog udara.
Banane će vam dati osećaj sitosti, tako da nećete imati potrebu da posegnete za nezdravim, masnim grickalicama koje doprinose podizanju krvnog pritiska. Samo dve banane na dan mogu da smanje krvni pritisak za deset odsto.
I konzumiranje jedne čaše soka od paradajza takođe će smanjiti pritisak krvi. Međutim, i celer koji deluje slično kao diuretici, tj. podstiče oslobađanje tečnosti i soli iz organizma, pomoći će u regulaciji i kontroli visokog krvnog pritiska.
Izbegavajte masnu hranu kao što su slanina, čips, krofne i hamburgeri. Umesto toga, izaberite hranu s "dobrim" masnoćama kao što je omega-3. Njime posebno obiluju masnije ribe, kao što su sardine i haringe, ali i maslinovo ulje. Konzumirajte mleko, ali ono s malo masnoća, jer su studije pokazale da snižava krvni pritisak. Razlog su verovatno kalcijum i magnezijum, kojim mleko obiluje. U hranu dodajte beli luk, koji sadrži sastojke koji dokazano snižavaju krvni pritisak.
Radite vežbe disanja i pronađite nove prijatelje jer usamljeni ljudi češće pate od visokog krvnog pritiska. Seks je takođe dobar za celokupno zdravlje.

Izvor: Press

Lečenje povišenog krvnog pritiska

Praznici nam, pored lepih stvari kao što su veselje i druženje sa porodicom i prijateljima, nose i određene opasnosti, kao što su velike količine jake i masne hrane



Iako većina ljudi uživa u kaloričnim specijalitetima, postoje određene grupe koje bi morale da povedu računa o vrsti i količini hrane koju unose, a među njima su osobe sa visokim krvnim pritiskom.

Kontrola krvnog pritiska od izuzetne je važnosti, a pogotovo u danima kada našim trpezama dominira prasetina, salate na bazi majoneza i brdo torti i kolača. Naravno, i svih ostalih dana visok krvni pritisak morate držati pod kontrolom.

Koliki pritisak je povišen krvni pritisak?

Svaki pritisak preko 140/90 mmHg je povišen i zahteva lečenje, a stručno se naziva hipertenzija. Sve vrednosti između 120/80 mmHg I 140/90 mmHg su prehipertenzija, i zahtevaju promenu načina života (ostavljanje pušenja, pravilna ishrana, fizička aktivnost, regulacija telesne težine). Pravi povišen krvni pritisak zahteva obaveznu kombinaciju vođenja pravilnog načina života i uzimanja jednog ili više lekova. Merenje pritiska bi uvek trebalo obaviti na obe ruke, jer  je kod većine ljudi veći na desnoj nego na levoj ruci, tako da mnogi, koji imaju naviku da mere samo na levoj, imaju visok pritisak, a da ni ne znaju.

Čemu služi holter pritiska?

Holter pritiska je jednostavna, bezbilna a dragocena metoda za otkrivanje povišenog pritiska. Holterom se vrši merenje pritiska 24 časa, čime se dobija uvid u celodnevne i noćne vrednosti pritiska. Preporučuje se svima koji žele da otkriju da li imaju povišen krvni pritisak, i osobama pod terapijom.

Simptomi povišenog krvnog pritiska

Hipertenzija često protiče bez ikakvih simptoma, to ne znači da bolest ne postoji. Pacijenti koji nemaju tegoba obično se javljaju lekaru kada je bolest već odmakla i napravila promene u organizmu.

Uobičajene tegobe kod ove bolesti su glavobolja, vrtoglavice, zujanje u ušima, nesigurnost u hodu. Kod nekih pacijenata se javlja osećaj nelagodnosti, bola ili pritiska u grudima, a često je prisutan i osećaj kratkog daha ili gušenje. Neretko je prisutan i osećaj unutrašnjeg treperenja celog tela, a neki se brzo zaduvaju, zamaraju ili intenzivno preznojavaju pri najmanjem fizičkom naporu. Nekada je prvi znak hipertenzije krvarenje iz nosa ili opšta slabost.

Lečenje povišenog krvnog pritiska

Lečenje povišenog pritiska je doživotno. Normalizovanje pritiska nije razlog da bi se terapija prekinula. Dok je nekim pacijentima dovoljan samo jedan lek, drugi moraju da kombinuju više lekova. Niko ne bi smeo da bez preporuke lekara uzima lek na svoju ruku. Nakon prepisivanja terapije, potreno je obavljati povremene kontrole kod lekara.

Povišen krvni pritisak je podmukla bolest, a ako se ne leči, ubrzava proces ateroskleroze i opasnost od nastanka infarkta srca, šloga, oštećenja očiju, nerava, bubrega, ali i do zadebljanja, proširenja i popuštanja srca.

Pacijenti koji imaju povišene masnoće u krvi, unose previše soli u organizam ili su gojazni, posebno su rizična kategorija. Zato, vodite računa o zdravom načinu života, da Vam predstojeći praznici ne bi preseli. Kada god se javi neka od tegoba, bilo bi poželjno da baš tog momenta upotrebite merač ptitiska.

svevesti

Uzroci povišenog krvnog pritiska



Povišenim krvnim pritiskom (hipertenzija) smatra se sistolni (gornji) pritisak veći od 140 milimetara živinog stuba i dijastolni (donji) pritisak viši od 90 milimetara živinog stuba.

Šta je "gornji" a šta "donji" pritisak?

Sistolni (gornji) pritisak označava najveću vrednost pritiska u arterijama posle otkucaja srca.

Dijastolni (donji) pritisak označava vrednost pritiska u arterijama pri otpuštanju srca između dva otkucaja.

Izmerene vrednosti krvnog pritiska pokazuju koliki otpor krvni sudovi pružaju proticanju krvi.

Uzroci

Statistički je utvrđeno da 95% pacijenata boluje od takozvane primarne arterijske hipertenzije nepoznatog uzroka - to su kombinovani genetski i drugih uzroci.

Za ostalih 5% (sekundarna hipertenzija) poznati su uzroci, i to su uglavnom posledice: hormonskih poremećaja, bolesti bubrega, bolesti nadbubržne žlezde, bolesti perifernih krvnih sudova, trudnoća, nusposledice nekih lekova, bolesti srca i drugo.

Šta se dešava u našim krvnim sudovima?

Srce svojim otkucajima pumpa krv kroz krvne sudove zvane arterije u ceo organizam. Iz srca krv ide kroz velike arterije koje se granaju u manje arterije, tj. arteriole, do najmanjih krvnih sudova kapilara. Kapilari dovode krv i hranljive materije do svih organa i delova tela. Krv se iz tela kroz vene vraća u srce.

Arteriole se šire ili skupljaju pod dejstvom nervnih impulsa. Kada su krvni sudovi otvoreni, kroz njih krv teče slobodno bez mnogo srčanog naprezanja. Ukoliko su krvni sudovi suženi, onda srce mora raditi sa mnogo više naprezanja, tj. sa više snage. Zbog suženih krvnih sudova, povećava se otpor u krvnim sudovima, pa se javlja povećani krvni pritisak ili hipertenzija.

Posledice

Usled povećanog krvnog pritiska, srce se napreže prekomerno, a krvni sudovi se oštećuju. Povećani krvni pritisak oštećenjem krvih sudova dovodi do oštećenja bubrega i mozga.

Srce, krvni sudovi, mozak i bubrezi mogu dugo odolevati povišenom krvnom pritisku a da se ne uočavaju vidljivi simtomi (glavobolja, zamor, bolovi u bubrezima ili drugi bolovi). Međutim, dugogodišnji život sa povećanim krvnim pritiskom može dovesti do: moždanog udara, srčanog udara, slabljenja srca, prskanja krvnih sudova, oštećenja bubrega i drugih zdravstvenih problema.

Preporuke

Da bi se sprečile posledice povišenog krvnog pritiska, potrebna je redovna kontrola - merenje krvnog pritiska. Ukoliko se ustanovi povećani krvni pritisak ili povremeno povećanje krvnog pritiska, treba se obratiti lekaru i pristupiti lečenju. Na osnovu propisane terapije lekara, treba redovno uzimati lekove za regulisanje krvnog pritiska, kako bi se sprečile komplikacije zdravstvenog stanja i oštećenje vitalnih organa.

Upozorenje

Veoma je važno da pacijenti ne prestaju samoincijativno sa uzimanjem lekova kada im se navodno pritisak stabilizuje. Povremeno povećanje krvnog pritiska (nestabilan krvni pritisak) podjednako je opasno kao i stalno povišen krvni pritisak. Prestanak terapije kod privremeno stabilnog pritiska, može biti veoma opasan. U takvim slučajevima često dolazi do iznenadnog značajnog povećanja krvnog pritiska sa fatalnim posledicama kao što su moždani udar, infarkt ili otkaz bubrega.



Izvor: Krstarica

Od hipertenzije boluje 46,7 odsto Srba

Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je bolest današnjice od koje boluje četvrtina svetskog stanovništva, a u našoj zemlji procenat obolelih dostigao je 46,7, rekla je načelnik Multidisciplinarnog centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije dr Vesna Stojanov


"Zbog toga je veoma važna uloga multidisciplinarnog centra za hipertenziju gde su, pored kardiologa, angažovani nefrolozi, endokrinolozi, psihijatri, neurohirurzi, neurolozi, specijalisti ishrane, oftalmolozi... Najčešći faktori rizika za nastanak povišenog krvnog pritiska su stres, fizička neaktivnost, gojaznost, pušenje, preterano uzimanje alkohola", kaže Stojanov.

Prema njenim rečima, na te rizikofaktore se može uticati tako što treba biti umeren u svemu, što podrazumeva redovne šetnje u trajanju od 30 minuta do sat vremena, umereno konzumiranje alkohola (jedno do dva žestoka pića) ili 300 mililitara vina (150 za žene), odnosno 350 mililitara piva.

Takođe, potrebno je kontrolisati telesnu težinu, da se voditi računa o smanjenom unosu natrijuma, smanjiti uzimanje grickalica i energetskih pića.


"Ispitivanje i lečenje bolesnika sa hipertenzijom obavljaju se po najvišim evropskim standardima, što je potvrdilo i Evropsko udruženje za hipertenziju na Evropskom kongresu u Milanu, u junu 2011. godine, kada je uručenjem zvaničnog sertifikata Centar za hipertenziju Srbije postao Evropski centar za hipertenziju", istakla je Stojanov.

Imajući u vidu značaj Centra za hipertenziju, danas je u KCS svečano otvoren prošireni i modernizovani deo tog centra, koji je od Banke "Inteza" dobio novi ultrazvučni aparat i nove aparate za merenje krvnog pritika koji će omogućiti efektivniji i efikasniji rad sa pacijentima.

Direktor KCS prof. dr Đorđe Bajec je rekao, na konferenciji za novinare, da se svi zaposleni u toj zdravstvenoj ustanovi trude da u svim segmentima dostignu evropski nivo, o čemu svedoči i Centar za hipertenziju u kome se godišnje pregleda oko 6.000 pacijenata.

On je podsetio da na pregled dolaze osobe sa težim oblikom hipertenzije (rezistentne, odnosno povišene vrednosti pritiska ostaju i posle primene tri leka) i sekundarne hipertenzije kod koje se otkrivaju uzroci hipertenzije.

U Centru za hipertenziju pregledi su besplatni i dolazi se sa uputom lekara interne medicine iz Doma zdravlja.

Multidisciplinarni Centar za polikliničku dijagnostiku, ispitivanje i lečenje poremećaja arterijskog krvnog pritiska KCS počeo je sa radom 1. maja 2010. godine, a od 28. oktobra iste godine postao je Evropski centar za hipertenziju, što omogućava saradnju sa stranim ekspertima iz oblasti hipertenzije.

(Tanjug)

Izvor: Mondo

Претерано.

Uspešna nova metoda lečenja hipertenzije

Na skupu kardiologa u Minhenu predstavljeni ohrabrujući rezultati lečenja hipertenzije interventnom metodom. Posle renalne denervacije sistolni pritisak opada za 33, a dijastolni za 19 mm

Ako i treća, dosad najveća studija, potvrdi početne rezultate interventnog lečenja hipertenzije, pacijentima sa najtežim oblikom visokog krvnog pritiska prvi put će biti dostupan efikasan lek.

Rezultati primene nove metode nazvane renalna denervacija, koja je zasad izvedena kod 153 pacijenta u svetu, ohrabrujući su. Kardiolozi bi rekli čak i - revolucionarni, samo da tu vrstu visokog krvnog pritiska, otpornog na lekove, ima više od dva do pet odsto obolelih od hipertenzije.

Prve dve studije - Simplisiti 1 i 2 - čiji su rezultati nedavno predstavljeni na evropskom skupu kardiologa u Minhenu, pokazale su da je posle renalne denervacije kod obolelih od najtežeg oblika hipertenzije došlo do smanjivanja sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska u proseku za 33, a dijastolnog (donjeg) za 19 milimetara.

- Efekti lečenja pacijenata koji su praćeni tri godine posle renalne denervacije ukazuju da ova metoda može da ima velikog značaja u lečenju najtežih bolesnika sa hipertenzijom - kaže za "Novosti" profesor Petar Seferović, direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije i član Upravnog odbora Evropskog udruženja za srčanu slabost. - Ideja o ovoj vrsti lečenja začeta je pre desetak godina, kada je nakon odstranjivanja simpatičkog nerva zapaženo da se smanjuje krvni pritisak. Ona je, međutim, zahvaljujući tehnološkom razvoju tek nedavno pretočena u praksu.

Kateter u vidu male korpe, koji se sada koristi pri renalnoj denervaciji, formalno je patentiran 1999. godine i upotrebljen na eksperimentalnim životinjama.

- Suština ove metode je u tome da se primenjuju renalnofrekventna energija na renalnim arterijama koje snabdevaju bubreg krvlju - objašnjava profesor Seferović.

- Tako se uništavaju nervni završeci u zidu krvnog suda što smanjuje aktivnost simpatičkog nervnog sistema u arterijama bubrega, koji imaju veoma veliki značaj u povišavanju krvnog pritiska.

Metoda se izvodi kroz krvni sud noge, na sličan način kao kateterizacija srca. Kateter se uvodi do arterija bubrega, gde se postavlja i oslobađa radiofrekventna energija.

- Nekoliko puta se u samim arterijama bubrega oslobađa radiofrekventna energija po dva minuta, čime se vrši uništavanje nervnog sistema tih arterija i dovodi do pada krvnog pritiska - pojašnjava profesor Seferović. - Uvođenje katetera je privremena mera. U telo pacijenta se ništa ne ugrađuje, a kateter se posle radiofrekventne ablacije izvuče napolje.

Pacijenti kod kojih je ova metoda dovela do pada krvnog pritiska moraju i dalje da se prate da bi se videlo da li su efekti ovakvog lečenja dugoročni. U SAD je u toku studija Simplisiti 3, koja će obuhvatiti 530 obolelih. Profesor Seferović napominje da će tek posle nje moći precizno da se proceni značaj ove metode u kliničkoj primeni.

- Važno je da se razume da je ovaj metod lečenja rezervisan samo za najteže pacijente, one koji boluju od takozvane rezistentne hipertenzije, a svi ostali će se i ubuduće lečiti kao i dosad: lekovima koji su efikasni - navodi profesor Seferović. - Neosporno je, ipak, da se radi o veoma interesantnoj interventnoj metodi za lečenje hipertenzije koja ne reaguje na lekove. Utoliko pre što ovi bolesnici neumitno tokom bolesti dobijaju infarkte, šlogove i promene na bubrezima koje skraćuju život i dovode do fatalnog ishoda.

Renalna denervacija trenutno se radi u 30 evropskih centara. Od komplikacija je uočen samo bol kada se oslobađa radiofrekventna energija u arterijama bubrega, što je prolaznog karaktera, i dve lokalne komplikacije proširenja arterija na mestu disekcije.

Izvor: Webmedicina