MOJE DRUGO JA Marko Nicović, advokat i policijski ekspert

Moj duhovni guru ima 100 godina

Japanski sveštenik Vadžim mi je životni vođa. Zovem ga "deda". Od njega sam naučio mnogo toga o ljudima, prirodi, prijateljstvu, o životu generalno

On smatra da čovek nikada ne treba da "hoda u prazno" ili "da samo leži ko debil". Živite jedan život, poručuje naš sagovornik, sa maksimumom adrenalina, intenziteta i neizvesnosti. Jer, ako ima izvesnosti, smatra on, onda, gde je tu draž? Zato se u životu i bavio visoko rizičnim poslovima i "hobijima".

Marko Nicović je advokat, policajac, a bio je i kaskader, padobranac, napisao je pet knjiga. NJegovo drugo ja je karate.

- Uvek sam voleo da ulazim u "visoke temperature", to je moj stil, uvek sam "patio" od viška energije. Vidite, nemam stomak, nisam debeo, treniram... Ja jesam profesionalac, ali ne živim od karatea, to mi je, recimo, hobi - priča Marko Nicović. - Karate mi je pomogao da se stabilizujem kao ličnost i dan-danas pomaže mi u rasterećenju od stresa i mentalnih napora. To je način da se oslobodim negativne energije i da se ispraznim - objašnjava Nicović.

Na zidu njegove kancelarije u Šafarikovoj ulici gomila priznanja. Od "Leteće brigade" italijanske policije, američkog ministarstva pravde...

- Tu je samo deo, ne može sve da stane na zid... A i bilo bi malo neukusno hvaliti se toliko - priča Nicović. Pokazuje slike sa svojim guruom, učiteljem, japanskim sveštenikom Vadžimom. Zove ga "deda". Ima, priča, više od 100 godina.

- On mi je životni vođa. Od njega sam naučio mnogo toga o ljudima, prirodi, prijateljstvu, o životu generalno. Evo, imam slike - ali ne mogu da vam ih dam. Nemam baš lepa iskustva sa novinarima. Svi obećate, pa ne vratite... Ovde šetamo po parku budističkog hrama u Tokiju. Držimo se za ruke! To onome ko ne poznaje japansku civilizaciju možda delujeÖ Ma, znam kako deluje. Ali, u kulturi koja nema čak ni rukovanje, to je gest velike privrženosti i prijateljstva - objašnjava Nicović. - Kapirao sam tek pet godina kasnije savete koje mi je davao. Jer, uvek kasnije shvatite životnu istinu. Sve dođe kasnije, sa iskustvom... - priča Nicović i dodaje da "dedu" poznaje već više od 30 godina. - On ima titulu "saiko", učitelja nad učiteljima.

Japan je, priča naš sagovornik, druga civilizacija, druga kultura, energija, jednom rečju, kao druga planeta.
- Fascinirala me njihova tolerancija i disciplina... Na primer, kad uđete u karate salu, tu vladaju druga pravila, u odnosu na ona "napolju". Tu jedan ministar nema isti status kao van sale. Za njega može da bude bog u sali onaj što inače poništava karte u metrouÖ U komunikaciji, na javnom mestu, svako svakog uvažava.

- Prema njihovom shvatanju, pravila postoje da se nikad ne bi kršila - kaže Nicović. - Sva specifičnost civilizacije se vidi u harakiriju. Hara - stomak i kiri - rasparati! Tako dokazuju lojalnost ili ako su nekog izdali na taj način se žrtvuju. NJihovi gangsteri, jakuze, odsecaju sebi mali prst na ruci da bi tako dokazali koliko su odani gazdama.

Zahvaljujući karate poznanstvima sa usavršavanja u Japanu, Marko Nicović je napravio i dobre kontakte sa važnim ljudima iz ekonomskog i političkog establišmenta.
- Moji nekadašnji karate saborci sada su direktori u "Tojoti" i drugim korporacijama... Pošto sam prošao njihove surove treninge, postao sam, na neki način, njihov... Beli samuraj, belac sa zapada...
      
SEDMI DAN

Od 1964. godine trenira i džudo. U Parizu je živeo dve godine, tu je i počeo da trenira karate kod Hideo Mošizukija. Bio je, 1968. godine, jedan od retkih u zemlji koji je imao crni pojas. Ubrzo osvaja prvenstvo Srbije u poluteškoj i "državnu" bronzu. Sledi poziv u karate reprezentaciju. Predsedništvo SFRJ odlikovalo ga je 1985. godine za zasluge za narod po pitanju bezbednosti. Za crni pojas prvi dan položio je 1969, a za osmi dan 1996. godine. Jedini je belac na svetu kome su Japanci ukazali počast sedmim danom, jer, objašnjava Nicović, strance obično ne vrednuju više od petog dana. Novembra 2005. godine na Floridi je izabran za šefa departmana za narkoterorizam. Član je svetske Asocijacije šefova policija, što je jedini zabeleženi "slučaj", da je član neko ko nije policajac.      
   
   



Na plažama Fukuoke trenirao je i po osam sati dnevno. Jutarnji trening trajao je od 6 do 8, popodnevni od 10 do 13 sati i večernji od 17 do 20.
- Najteži su bili oni od 10 do 13 sati, jer je temperatura oko podneva bila i do 45 stepeni. Reč je o krajnjem jugu zemlje, blizu Ekvatora. Treninge je vodio Hironori Ocuka, jedan od dvojice ljudi koji su u prošlom veku imali deseti dan. Priznanje je dobio od cara Hirohita. To dobiju možda dva čoveka u 300 godina - objašnjava Nicović. - Trenirali smo u vrsti, tridesetak majstora i jedan po jedan je otpadao zbog dehidratacije. Na kraju, u vrsti ostanemo ja i još jedan Japanac, Hideo Kobajaši... Francuz Žan Pjer Simon, otpao još na početku... Čujem krik i Japanac pada! Ja sam izdržao još jedan korak i padam pored njega... To je surov kamp, gde trpite bol, krvarite, ronite suze i žestoko se znojite. Krv, znoj i suze! I nema šanse da prekinete trening, dok majstor broji ne možete da stanete - priseća se Nicović žestokih treninga.

Zahvaljujući ugledu iz tog vremena, Marko Nicović je jedini belac koji je dobio priznanje za razvoj japanske umetnosti u svetu od tadašnjeg predsednika japanske vlade Rijutaro Hašimotoa.
I danas je, priča, instruktor, priprema se ovih dana za put u Nemačku, na seminar koji je vodio njegov profesor Hironori Ocuka, a on nastavio od njegove smrti 2000. godine. U avgustu vodi seminar u Japanu.

Nicović je od 1976. do 1993. godine bio policajac. Nastavio je da radi u međunarodnim policijskim organizacijama. Na Pravnom fakultetu je, kaže, odugovlačio sa zadnjim ispitom pet godina, jer je znao da će posle toga odmah početi da radi, pa brak, porodica... Magistrirao je 1976. godine kod profesorke Smilje Avramov, na međunarodnom pravu. Napisao je pet knjiga o karateu i drogama, jedna je prevedena na nemački i koriste je na tamošnjoj policijskoj akademiji. "Kako preživeti" obrađuje taktiku oružanih sukoba i kako policajac treba da se ponaša u urbanoj sredini.

- U karateu sam koristio policijske veze, a u policiji - karate veze! Pod sankcijama sam vodio reprezentaciju širom sveta - priča Nicović. A gde je u svemu tome advokatura?
- Preko drugova Japanaca zastupao sam velike japanske korporacije u Evropi. Bio sam u 115 zemalja, u nekima po 100 puta. Čuo sam različite zvukove, "osetio" različite boje, ukuse, temperamente, sve različitosti. To je kod mene stvorilo jednu vrstu iskustva, koje malo ko ima u svetu. I to niko ne može da vam oduzme, to je samo vaše bogatstvo... - kaže Marko Nicović.


Izvor: Glas Javnosti \ Jasna Vučić

marko=lesli eldridz!