Ma de da ode takoj delija, majkumu? Bez Dikija smo stvarno propali, nema sta!

EKSKLUZIVNO Vlade Divac, u intervjuu koji ćemo objaviti u nekoliko nastavaka, objašnjava šta mu se sve događalo prilikom pokušaja da investira u Srbiju

Kome smeta Divac u srpskom biznisu

Ja sam srećan i uspešan čovek i bez "Knjaza" i "Novosti". Gde god krenem, čujem "zdravo i bravo Vlade, ne odustaj, mi smo s tobom, ne daj se...". Ja i Beko nemamo ništa zajedničko u poimanju i razumevanju života i biznisa

Čitav ovaj "rašomon" mogli bismo nazvati "Vlade Divac po drugi put među Srbima". Prvi put je bio i ostao zapamćen za sva vremena po basketu. Takav, nezaboravan i najveći, došao je, posle petooktobarske revolucije, u svoju "domaju" da investira. U prvom pokušaju u "Knjazu" popio je bananu od nekih sa Kajmanskih ostrva. U drugom pokušaju, kod Manjinih "Večernjih novosti", mnogo puta fauliran i opstruiran. Najzad se, posle odluka Višeg trgovinskog i Vrhovnog suda, činilo da su moćni "M"-ovi poraženi, i da su se "Vladi Nacionale" i njegovim čistim parama, srpske firme i institucije konačno "otvorile".

U takvoj atmosferi, u utorak, 18. jula Leta Šestog, dolazim na dogovoreni intervju sa Vladom. Posle sat i po čekanja, jer Vlade ima sastanak sa grupom akcionara, daju mi pismo jednog od M-ova, generalnog direktora Manje Vukotića, upućeno 17. jula akcionarima i zaposlenim. A u pismu, po ko zna koji put od februara 2006, Manjo "svojima" objašnjava da Vlade Divac nije onaj pravi (kakvim ga oni znaju), da ne treba da ih prevare odluke sudova i Vladina obećanja, već da je berza "pravi put". Dodaje, da će Prospekt objaviti sledećeg dana, samo da ga potpiše. (Šta je čekao 700 dana, ili dve duge godine u kojima je "čekajući" preminulo više od 20 akcionara, gazda Manjo ne spominje). Čitam ovo "bolesno" saopštenje i pred sobom vidim novog Ostapa Bendera i srpsko "zlatno tele" kako se neskriveno sprda sa svojim lakovernim i bojažljivim "saborcima". (Čujem da im je Manjo Ostap u petak, (14.7), dan nakon delimične registracije "Divac Co", po hodnicima redakcije "obećavao" da će WAZ platiti četiri hiljade, a njegovi "bajkoviti", dobronamerni biznismeni čitavih fantastičnih pet hiljada evra po akciji).

Dok čekam da se sastanak završi, negde uz treću kafu, dobijam i pisano saopštenje Vlade Divca kojim se on, posle svih starih i novih opstrukcija i podmetanja, definitivno povlači iz kupovine akcija "Novosti". Potpuno sam šokiran.

Najzad stiže i Vlade, kao i uvek nasmejan i srdačan (kao da sat ranije nije potpisao ovo šokantno saopštenje za javnost), pravi mamac za goste i konobare. Pozdravljamo se i razgovor može da krene.

Vlade, pročitao sam Vaše pripremljeno Saopštenje za javnost. Ono će za sve biti sigurno šokantno i zahtevati mnoga objašnjenja. Zato vas, na početku, molim da razgovor vodimo najdirektnijim pitanjima i odgovorima, sa konkretnim imenima i radnjama. Drugim rečima, molim vas da odbacite vaše uobičajene gandijevske odgovore i komentare, kojima čuvate i štitite i one koji to nisu zaslužili jer, posle svega, javnost od vas očekuje jasne odgovore, činjenice i imena.
- Slažem se sa vama. Javnost u ovom trenutku treba sve da zna, uz samo jedno ograničenje. Nema pitanja o "dobronamernim" telefonskim pozivima i porukama, jer o tome treba još jednom dobro da razmislim i pokušam da shvatim smisao i namere ovih poruka. Dešava mi se nešto što ni u snu nisam očekivao, tako da mi je u glavi još konfuzija. Kasnije ću, hladne glave, i to da prokomentarišem za javnost.
      
Poprečna vrata

Sve ste znali i znate, kako to da ipak niste kucnuli na "prava vrata"?
- Kao što vidite, problem je opet u meni. Ja pravila i tehnologiju rada, a naročito lobiranja, ovih "uglednih" srpskih savetnika razumem, ali oni za mene nisu prihvatljivi. Kupi jeftino, prodaj skuplje, jednu akciju plati 23.000 dinara, drugu 18.000 dinara, i to u okviru jedinstvenog procesa preuzimanja (setite se "Knjaza"), jedne plati odmah, druge na beskamatne rate itd. Sve je ovo jako privlačno i ekonomski razumljivo, ali gde ta pravila pišu, koji su to zakoni, ko mi garantuje da mi neko neće jednog dana prebaciti da sam nešto nezakonito uradio, da sam neke akcionare oštetio, ili ne daj bože prevario. Moji savetnici moraju isključivo da rade po zakonima i proceduri ove zemlje jer to od njih imperativno tražim. Uostalom, kod "Novosti" sam dobio sve tri presude, uključujući presudu Vrhovnog suda. Pa gde su me, onda, to moji savetnici loše savetovali ili su mi naneli neku štetu? Osim što nisu otvorili ona poprečna "prava" vrata.      
   
   



Osećate li se gubitnikom po drugi put? Jer se javnost, posle "Knjaza" i "Večernjih novosti", opravdano pita o čemu se tu radi? Decenijama ste čuveni po pobedničkom mentalitetu, a kad ste sa košarkaškog parketa sišli na parket "srpskog biznisa", pretrpeli ste dva poraza.
- Treba da shvatite ili razumete činjenicu da ja nisam klasični investitor ili kapitalista rentijer. Ja sam srećan i uspešan čovek i bez "Knjaza" i "Novosti". Još sam pomalo onaj dečak iz Prijepolja i običan građanin Srbije koji je danas postao neka "globalna faca", dobro situirana i pozicionirana. Zato je moj pogled na materijalne vrednosti i njihovo stalno uvećavanje specifičan. Dakle, danas i sutra, Vade Divac je srećno oženjen čovek sa troje dece i sa uspešnom 18-godišnjom karijerom u NBA ligi. Sada sam na nekoj raskrsnici šta dalje raditi i oko čega se angažovati. Pri tome, ovo moje angažovanje mora biti u funkciji razvoja i potvrđivanja nekog mog vrednosnog sistema, pre svega u Srbiji, ako je to moguće.

Rekli smo da nećemo "gandijevski". Pitao sam vas o porazima.
- Možda Vas malo gnjavim gandijevskim nastupom, kako vi kažete. Ali morate da razumete moju filozofiju života u hrišćanskom smislu, a ne prema potrošačkim ili skorojevićkim vrednostima. Zna se koliko sam zaradio proteklih godina igrajući košarku u NBA. Poznato je i koliko mogu danas da zaradim u Španiji, Americi ili negde drugde, ili da rentiram zarađeno. Iz tog ugla gledano, više ništa ne bih morao da radim. Samo, da li je mlad čovek postigao smisao ako postane egocentričan i sebičan, umesto da se okrene i uzvrati dobrim, sredini koja ga je stvorila i odakle je krenuo u život. Jednostavno, ja se u svojoj 38. godini osećam kao dužnik Srbije i njenih ljudi, pa želim da, kroz neke nove aktivnosti i angažmane, pomognem svojoj zemlji, mnogobrojnim znanim i neznanim prijateljima.

- Da zajedničkim snagama izgradimo jednu novu Srbiju, bolju i bogatiju za većinu građana, potpuno različitu od ove današnje, gde blagodeti i privilegije uživa uzani krug povezanih "moćnika" iz vlasti i "domaćeg" biznisa. U tom svetlu treba gledati moj povratak u Srbiju i pokušaj kupovine "Knjaza" i "Novosti", a ne, kao u Srbiji uobičajenu transakciju, gde bi sa relativno malim ulaganjem postao još bogatiji. Meni je najbitnije, i pored "poraza" koje ste pomenuli, da mi moji roditelji, hiljade prijatelja od Ivanje, Prijepolja, Kraljeva, Beograda, Banjaluke daju podršku. Gde god krenem, a kao što znate mnogo putujem, čujem "zdravo i bravo Vlade, ne odustaj, mi smo sa tobom, ne daj se...". To nije podrška samo meni, već i povratno ohrabrenje, prvenstveno za te mlade ljude. Svi oni imaju svoje male lokalne M-ove, o kojima ste vi pisali.

Priznajete li da vas je po drugi put pobedio Milan Beko?
- Ne, apsolutno ne. Verovatno ne znate, ali u slučaju "Knjaza" ili "Novosti", Beko i ja smo mogli zajednički da pobedimo.

Kako?
- Pa jednostavno. Beko je, na početku slučaja s "Knjazom" i pre mesec i po dana u vezi "Novosti", preko mog pouzdanog čoveka, uputio poziv da zajednički realizujemo pomenute kupovine preduzeća. Normalno, ja sam te inicijative odbio, uključujući bilo kakve susrete i razgovore na ove teme. Kod "Knjaza" sam odabrao "Danone", najvećeg svetskog proizvođača mineralnih voda, koji ima godišnji promet skoro kao cela Srbija, kod "Novosti" sam odlučio da nastupam sam.

Zar nije bilo teško odoleti razgovoru i dogovoru sa Bekom, kada znate da bi vam, uz manje para i znatno manje napora i medijske galame, uspeh bio zagarantovan? Odavno se priča da se njegova ruka ne odbija u Srbiji.
- Znam ko je Beko i kakvu poziciju ima u Srbiji. Moje odbijanje saradnje ne znači da ja nešto loše mislim o njemu. Jednostavno, mi nemamo ništa zajedničko u poimanju i razumevanju života i biznisa. Drugim rečima, mi smo dva sveta. Što je razumljivo i što ništa ne govori loše o Beku ili automatski dobro o meni. On akvizicijama prilazi sa jednostavnom formulom - kupi jeftino, prodaj skuplje i to sve obavi bez galame i pompe i u što kraćem vremenu. Svejedno je da li će se to realizovati preko nekih ostrvskih firmi, investicionih banaka i fondova, specijalnih brokera.

- To je meni sve razumljivo, to je tipično tržišno ponašanje u tranzicionom ciklusu u kome se Srbija nalazi od 2002. godine do danas. Svakog dana se nešto prodaje i kupuje na tenderu ili aukcijama, na berzi ili preuzimanjem, pri čemu su zakoni, institucije i procedura takvi kakvi su. Sve je selektivno i subjektivno, u skladu sa "ličnim" pravilima i tumačenjima velikih i malih M-ova. Da li vi stvarno mislite, gospodine Vujadinoviću, da Beko i oni vaši M-ovi prolaze kroz sve ove šalterske i sudske Scile i Haridbe, od Miladina Maglova, preko Milka Štimca, Vide Uzelac ili gospodina Aleksandra Gračanca, kroz koje sam ja prolazio od "Knjaza" do "Novosti" ovih dana. Ali to je Srbija.

Je li problem u vama, ili u nama?
- Možda problem, ipak, nije u drugima. Ne kažem "vama", jer su većina građana Srbije nevine žrtve vremena i režima. Verovatno je problem u meni, neprilagođenom na ovakva pravila, sa patrijarhalnim shvatanjima života. Kad tome dodate još i školovanje u Americi, gde vladaju njihovi zakoni, institucije, sistem poreza, stvari postaju jasnije, zar ne.
      
Savetnici

Mnogi vam prebacuju da imate loš tim savetnika koji nije bio kompetentan za sve ove velike i složene transakcije oko "Knjaza" i "Večernjih novosti".
- To je dobro pitanje. Mnogi mi javno i lično prebacuju da sam naivan i emotivan, pa još ne znam da izaberem dobre savetnike koji bi, na neki način, neutralisali moje pomenute vrline-mane, pri kupovini velikih firmi u Srbiji. Prvo, morate da imate na umu da sam ja za proteklih 18 godina dobro naučio kako se zarađuju velike pare, investira, reinvestira, stvaraju investicioni portfoliji itd. Sve sam to već prošao i dan danas radim sa pouzdanim američkim savetnicima (advokatima, revizorima, brokerima, agentima itd).
Ali Srbija je nešto drugo.
- Da, da. Ovde su pravila "jasna". Kada sam krenuo da razmišljam o kupovini "Knjaza" a kasnije "Novosti", imao sam vrlo pouzdane i detaljne informacije i izveštaje ko je ko u Srbiji. Odgovori su vrlo jednostavni i sve se vrti oko nekoliko imena. Optimalni finansijski savetnici su Sinergy i Citadel, a pravni jedna ugledna advokatska kancelarija iz Londona sa sedištem u Beogradu. Zatim, tu je jedna renomirana brokerska kuća i dva do tri ugledna eksperta za logistiku i lobistiku. I tu je kraj. Pravila su jasna, uspeh zagarantovan. Reference sve veća od veće, nije bilo niti jedne veće transakcije gde nema nekog od njih. Nezaobilazni su. Zatvoren krug. Sve mi je rečeno, napisano i preporučeno da stupim u kontakt sa nekim od njih ali ja ne odstupam od svojih principa i vrednosnih sudova. Tvrdoglavo se držim CES Mecon-a, Zvonka Nikezića, male Sanje (dr Sanja Graić), gospođe Jelisavete Vasilić, Bude (Budimir Mrdović), prof. Pavla Petrovića, Milojka (dr Milojko Arsić) i drugih specijalnih savetnika koje angažujem za pojedina pitanja po pozivu.      

Izvor: Glas Javnosti \ Dragan Vujadinović

EKSKLUZIVNO : Vlade Divac govori šta mu se događalo u pokušaju da investira u Srbiju (2)

Nevidljive naznake između redova

Kada sam doneo odluku da napravim Divac Co, dao sam nalog mom savetniku da stupi u kontakt sa Manojlom Vukotićem, želeći da čujem njegovo mišljenje i reagovanje. U međuvremenu sam dobio informaciju da Vukotić osniva identičan oblik preduzeća i da će uneti u njega jedan broj akcija

Prvi put vas je Komisija za hartije od vrednosti diskvalifikovala pri kupovini "Knjaza" i tim činom poništila vašu pobedu u procesu preuzimanja.

- Da, to je tačno. Ali kako se to dogodilo, ko je o tome odlučivao? To u Srbiji, još niko nije kritički analizirao, niti sa svim činjenicama upoznao javnost. Kako je iniciran sam proces preuzimanja "Knjaza", od strane koje firme, i kako se o tome odlučivalo na Komisiji - i dan danas čuvam zapisnik sa te čuvene sednice. Firma sa nekih Kajmanskih ostrva, formirana "nedavno" sa 500 ili 5.000 dolara osnovnog kapitala, članovi i predsednik UO svi na "ić", nemaju izveštaje o poslovanju firme jer su "nedavno" formirani. Međutim, članovi Komisije jednoglasno donose odluku, u punom sastavu, u ukupnom trajanju od 30 sekundi. Ko je za - svi, ima li protiv - nema, uzdržanih nema, usvaja se jednoglasno. Idemo na sledeću tačku dnevnog reda.

Pa posle neko kaže da se u Srbiji radi sporo i neefikasno, i da se "namešta".
- Vidim da se šalite. Ovako se ne uvodi ni kupac običnog kioska u Prijepolju, a kamoli najvećeg srpskog brenda, čija se tržišna vrednost kreće oko 50 miliona evra. Kad sam se u javnosti pojavio kao potencijalni investitor u "Knjaz" putem dokapitalizacije, nastala je opšta pometnja sa bezbroj pitanja - ima li on pare, odakle mu, ko stoji iza njega ("Koka-kola" ili neko drugi), zašto hoće baš "Knjaza" (kad je "tipovan"), ima li iskustva u ovom biznisu... Ta su pitanja upućena meni, Vladi Divcu, koga znaju i mala deca i čija se biografija nalazi na veb sajtovima širom sveta poslednjih 15 godina, a za firmu koja je "nedavno" osnovana na Kajmanskim ostrvima niko u javnosti nije postavio nijedno jedino slično pitanje. Ne zato što javnost i mediji nisu radoznali, već je jednostavno u ovom slučaju jasno stavljeno do znanja da su slična pitanja neumesna i suvišna. I to mora da se poštuje do današnjeg dana.

Kakva je uloga Milka Štimca u slučaju s "Knjazom":
- U toku procesa preuzimanja bira se g. Milko Štimac u Republičkoj skupštini za predsednika Komisije za hartije od vrednosti i to iz tri pokušaja (dupli ponavljač), dok su članovi izabrani po partijskom principu. NJegovim postavljenjem igre oko "Knjaza" i drugih preduzeća, uključujući i "Novosti", počinju da se odvijaju po pravilima koje on, ili neka veća sila u pozadini, najbolje zna i tumači. Zamislite izbor Milka Štimca, čoveka bez imena i biografije, čija je najvažnija preporuka za dolazak na mesto prvog čoveka tako značajne i odgovorne institucije činjenica da je istaknuti partijski aktivista.
      
ZAKONI I PRAVNA SIGURNOST

Vidi se da ste dobro proučili naše zakone.
- Bio sam primoran i to još iz vremena "Knjaza". Vrlo je jednostavno. Na početku sam imao sastanak sa mojim timom savetnika i pitao sam malu Sanju (dr Sanja Graić) da mi objasni u čemu su specifičnosti našeg zakonodavnog sistema koje se odnose na delokrug mog interesovanja. Objasnila mi je da se kod nas primenjuje kontinentalno pravo koje se, za razliku od anglosaksonskog sistema, zasniva na dva osnovna načela: (1) načelu zakonitosti i (2) načelo pravne sigurnosti. Vrlo jednostavno. Ako radiš po zakonu, tebi je automatski zagarantovana pravna sigurnost, jer su pravila unapred poznata i u svakoj istovetnoj situaciji se primenjuju na isti način. Za razliku od anglosaksonskog prava gde je dominantno načelo pravičnosti, pa se pri donošenju konačne odluke, pored zakona, raspolaže i značajnom dozom proizvoljnosti u vidu slobodnog sudijskog uverenja. Dakle, kod nas je to rigidno, sve je propisano i uređeno zakonom, pa državni organi, sudstvo i druge institucije i njeni predstavnici moraju da poštuju zakon i da ga dosledno primenjuju.
Zakoni dobri, ali se ne primenjuju?
- Da, meni je to u prvom trenutku izgledalo fantastično. Osećao sam veliku sigurnost i to posebno u smislu da neće biti "slobodnog tumačenja" od strane činovnika ili sudija. I kao što je praksa u poslednje tri godine pokazala u mom slučaju, sudski organi, uključujući i Vrhovni sud Srbije, dosledno su poštovali osnovno načelo zakonitosti, ali su ga uprava, državni organi i njeni činovnici "kreativno" tumačili od slučaja do slučaja. Inače, zakon ima pravo da tumači samo sud. Međutim, imamo gospodina Štimca da u toku sudskog procesa u vezi "Novosti" izdaje učestala saopštenja i drži konferencije za štampu, daje izjave kako sam ja formalno-pravno u pravu i da je sve to po zakonu, ali uvek dodaje jedno "ali". Da ja navodno zaobilazim neki drugi, nepisani zakon, u stvari neka njegova ili njihova pravila i običaje, što je naravno, "protivzakonito". To isto, prosto simultano, tvrde i republički javni pravobranilac Milan Marković i njegov zamenik, u dvema tužbama koje su pokrenuli protiv mene pred Trgovinskim sudom. Insistiranjem na poštovanju zakona i procedure ja sam dobio tri sudske presude, uključujući presudu Vrhovnog suda. To je moja moralna pobeda - da mogu čistog obraza, da upoznam javnost da se Vlade Divac, i danas, i sutra, i uvek drži svojih principa.      
   
   



Formiran je tada i Anketni odbor Skupštine Srbije.
- Čuvena su Milkova izlaganja pred ovim odborom o slučaju s "Knjazom". Posebno, kada je odmah na početku svog izlaganja upoznao Odbor i javnost da je "Knjaz" odavno privatizovana firma. Što je, mada su mnogi bili iznenađeni, jedino bilo tačno. Još čuvam kasete u Americi sa rasprava koje su vođene pred Anketnim odborom. Snežana i ja gledamo ta nameštena i iskonstruisana pitanja i odgovore, pojavljuju se značajni i "zabrinuti likovi", od potpredsednika Labusa pa nadalje, koga ispituje niko drugi već čuveni Vučela (Vučelić). Pa onda nastup člana Komisije Dušana Bajeca i njegova moralisanja i zabrinutost za slučaj "Knjaza", za što su morali da donesu odluku o diskvalifikaciji i to tako što su proglasili ništavnom sopstvenu prethodnu odluku, i slične koještarije, sve pod "kapom" svoje čiste savesti i zaštite Srbije. Da bi, na kraju, u stvarnu odbranu one "druge Srbije" nastupila gospođa LJubinka Vučetić, načelnica za kontrolu pri Komisiji za hartije od vrednosti. Ona je svojim iskazom "rasturila" celu Komisiju i dokazala da su izjave članova Komisije pred Anketnim odborom lažne i naručene sa ciljem da se "Danone" i ja diskvalifikujemo. Ona je vrlo kompetentno, odgovorno i hrabro potvrdila da ih je pre donošenja odluke o diskvalifikaciji upozoravala više puta da je to nezakonita radnja i odluka, i na kraju, da bi sačuvala svoj stručni i lični integritet, to je učinila i pismenim putem. Normalno da oni nisu mogli ili smeli da je poslušaju i odustanu od te kriminalne radnje, jer su, verovatno, već podigli i potrošili avanse za donošenje takvog jednog nezakonitog i sramnog rešenja.

Što ih niste tužili?
- "Danone" nije hteo. To je velika globalna kompanija koja se kotira na svetskim berzama i njima nije u interesu da ih neko u Srbiji uvlači u blato kroz sudske procese kojima se ne vidi kraj. Lepo su napisali pismo gospodinu Štimcu a on je to "razumeo" kao priznanje krivice i povlačenje. Prošle godine, u jednoj prilici kaže meni Boris (Tadić) - zašto se ti buniš da ti je naneta nepravda u vezi "Knjaza" kad je tvoj "Danone" priznao krivicu? Pitam ga - gde je to priznao? On kaže - kod gospodina Štimca ima dokument i ja ga zamolim da mi ga dostave. Čitam srpsku, čitam englesku verziju pisma i lepo piše da "Danone" ne želi da učestvuje u novom krugu nadmetanja oko "Knjaza", i to je sve. Nazovem gospodina Štimca pa ga priupitam da mi on pročita rečenicu pisma o priznanju krivica od strane "Danone", a on meni kaže: "Gospodine Divac, vi to ne razumete, to piše u naznakama između redova".

Da se vratimo "Novostima". Stiče se utisak da je Manojlo Vukotić, generalni direktor kompanije, bio najveća prepreka (javna i insajderska) za vaše preuzimanje "Novosti". Zašto niste mogli sa njim da razgovarate i da vidite u čemu je problem?
- Kada sam doneo odluku da napravim "Divac Co", dao sam nalog mom savetniku da stupi u kontakt sa njim i da mu najavi moj interes za "Novosti", želeći da čujem njegovo mišljenje i reagovanje. U međuvremenu sam dobio informaciju da gospodin Vukotić osniva identičan oblik preduzeća i da će uneti u njega jedan broj akcija malih akcionara "Novosti", u statusu udeličara. To je uspešno okončao sredinom januara, i to sve je bilo legitimno i u skladu sa zakonom. Nije imao nikakvih problema sa registracijom. Preduzeće je formirano sa oko 150 akcionara, sa ukupno 22 odsto učešća u vlasništvu "Novosti". Jedino me čudila veoma niska vrednost preduzeća, ukupno oko 240.000 evra, konvertovanih u vlasničke udele.

Kako ste vi odredili vrednost akcija?
- To pitanje je izazvalo dosta nerazumevanja i spekulacija u javnosti. Sada ću pokušati da vam to objasnim. Znači, knjigovodstvena vrednost iznosi oko 160 evra po akciji, NJAZ je pokrenuo prošle godine preuzimanje "Novosti" sa početnom cenom od 2.050 evra po akciji. Moji savetnici, na osnovu raspoložive dokumentacije koju su imali, procenili su vrednost jedne akcije u rasponu od 1.470 do 2.090 evra. Angažovali smo nezavisnu agenciju za procenu vrednosti akcija, u funkciji procene osnivačkog uloga članova, koje će uneti kroz akcije "Novosti". Izveštaj o proceni jedne akcije iznosi 2.500 evra. Da se razumemo, to nije bila kupovna cena, to je cena jedne akcije koja će se u procesu unošenja prava članova, u vidu udela, u novoosnovano preduzeće "Divac Co" vrednovati kao njihov udeličarski deo. Ta procedura je u ekonomskom i zakonskom smislu izvedena korektno.

Šta ako ne bi želeli da prodaju svoj udeo?
- Naravno, oni su mogli da budu udeličari narednih 10 godina i ja sa njima takođe. Ja sam u tom smislu i pokrenuo inicijativu da u preduzeće "Divac Co" unesem dodatno svežih pet miliona evra keša, čime bi se uspostavila nova vlasnička struktura - 51 odsto u moju korist, a ostali udeličari (203) bi imali 49 odsto. Pitam ja vas i druge dobronamerne stručnjake i novinare na čelu sa g. Štimcem šta je u ovom delu nezakonito odnosno kako on kaže "simuliranje ili izbegavanje" finansijskog tržišta i šta je to suprotno Zakonu o privrednim društvima?

Izvor: Glas Javnosti

EKSKLUZIVNO : Divac objašnjava šta mu se dešavalo u pokušaju da investira u Srbiju /3/

Treniranje strogoće na Vladi Divcu

Zamolio sam jednog vrhunskog revizora da pregleda Revizorski izveštaj Novosti i dobio odgovor s propratnim usmenim komentarom: "Gospodine Divac, radio sam na stotine ovakvih izveštaja i upoznao hiljade preduzeća. Ovako nešto nikada, takav haos i mrak. Neka vam Bog pomogne". To najbolje govori o Novostima i glavnom menadžeru Manji Vukotiću

U tužbi protiv vas, uz odštetni zahtev od 10 miliona evra, navedeno je da ste koristili insajderske poverljive informacije.
To je tek najveća smejurija. Kada sam čitao delove te tužbe od strane mr Milana Markovića, prosto sam se stideo. Nisam verovao da su ti ljudi diplomirani pravnici, pa još i magistri prava, ako mogu tako nešto da iskonstruišu. Kakva je to pravna, ekonomska ili najobičnija zdrava ljudska logika da vas neko tuži da ste proizvoljno odredili vrednost akcije na 2.500 evra i istovremeno da ste koristili (ukrali) poverljivu informaciju da je cena jedne akcije 2.500 evra. Može jedno ili drugo. Oboje istovremeno ne može.
      
MENADŽERSKE VEŠTINE

Zašto svi ćute? Štiti li iko državne akcije, ili su se i državni predstavnici ubacili u "lične" šeme?

Šta se sve radi, možete videti iz ovog primera. U Borbinoj štampariji, čiji je većinski vlasnik država, predsednik Upravnog odbora je Manjo Vukotić, a njegov saradnik iz Novosti je generalni direktor. Prvi ljudi Novosti, koje su najveći dužnik štamparije, postaju Uprava te iste štamparije kao svog najvećeg poverioca. To još može samo u Srbiji. Upravo je gospodin Vukotić paradigma metastaziranja firmi koje su i dalje ničije. Kvaziprivatizovane, sa značajnim državnim učešćem, čekaju konačnu sudbinu. I dok "čekaju", firme se čerupaju, a džepovi pune.
nMalo-malo, vi o Manji.
- O ovome ne bih nikada govorio, ali posle svih priča u kojima me je gospodin Vukotić, permanentno od početka februara, javno i tajno napadao kako hoću da kupim njegovu "ličnu" medijsku gromadu za "bagatelu", a ona vredi nekoliko desetina miliona (najmanje oko 34 miliona evra), ipak moram da "progovorim". Interesantno je da sam ja na javnoj sceni u Srbiji i u svetu od svoje 14. godine, a u ovih zadnjih šest-sedam meseci više me je Manjo "ocrnio" nego svi ostali zajedno u čitavoj karijeri. Čekam sada da vidimo kako će u svom maniru "poslovnog, časnog i odgovornog čoveka" da ispuni javno dato obećanje malim akcionarima da će njegovi "ugledni srpski biznismeni" isplatiti po 5.000 evra po akciji u odnosu na moju "siću" od 3.600 evra. Ipak, ja mu sve opraštam jer kako Hristos reče: "Očigledno ne zna šta radi". U stvari, i te kako zna jer očigledno radi po nečijim instrukcijama.

NACIONALNI BREND

Govorite o smanjenju "supstance", a ipak ste "tipovali" Novosti.

Novosti su nešto više od trenutnih bilansa i Manje Vukotića. Ja još jednom izražavam najveće poštovanje prema ugledu i prestižu koje one imaju među čitaocima na području Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Vrednost Novosti danas predstavlja nagomilano znanje, iskustvo i ugled mnogobrojnih novinara i urednika koji su sarađivali proteklih decenija na očuvanju i razvoju tradicionalnih vrednosti Novosti, koje su ih učinile najtiražnijim novinama na prostorima bivše Jugoslavije. Dakle, moj osnovni motiv i izazov je bio da investiram u nacionalni brend, koji će svoju misiju i prestiž da razvija i potvrđuje i narednih decenija na našim prostorima. Kao što vidite, moj kritički stav je usmeren samo prema jednom čoveku, koji svojim delovanjem poslednjih nekoliko godina prosto razara finansijsko stanje u Novostima i time ugrožava njihovu budućnost. Bio sam svestan svih kumuliranih poslovno-finansijskih dubioza, koje bismo u saradnji sa zaposlenima i dodatnim ulaganjima relativno brzo i uspešno konsolidovali.      
   
   



Šta su to uopšte "poverljive informacije"?
Sada ću ja vama nešto da objasnim po pitanju zloupotrebe poverljivih informacija, ili pod nazivom, kako kod mene u Americi kažu, insider dealing. To je, inače, poznata pojava u poslovnom svetu i rigorozno se kažnjava u uređenim pravnim državama, posebno u Americi, i to naročito za prodaju insajderskih informacija vezanih za preuzimanje neke firme ili podatke na berzi. Primer klasičnog insider dealing-a je slučaj Nacionalne štedionice, gde određena odabrana grupa investitora i još neki kupci znaju unapred ili "blagovremeno" da će banka jednog dana biti prodata, godina prodaje je unapred poznata, kao i kolika je njena stvarna tržišna vrednost. I ne samo to, "izabrani"investitori unapred znaju u okviru koje procedure će moći da učestvuju u dokapitalizaciji banke, i to sa iznosom od pet miliona evra, a da će pri tom za 2-3 godine zaraditi najmanje 2-3 puta više. Koja su to ulaganja u Srbiji ili u svetu gde uložite jedan dolar, a za dve-tri godine sigurno i bez rizika dobijate prirast 2-3 puta veći od uloga? Međutim, našim investitorima i drugim "izabranim" kupcima akcija Nacionalne štedionice sreća se još i dodatno "nasmešila" - čak 500 odsto dobiti u odnosu na početni ulog. Pitam se kako se niko od menadžera i aranžera ove operacije nije setio da, na primer, meni, Bodirogi, Saletu, Dekiju ili Mihi, ili nekom drugom slučajno odabranom srećniku ili uglednom investitoru ponudi takav dil. To je klasičan insider dealing. U Americi bi svako od ovih koji su pripremali, organizovali i znali za ovakvu operaciju "popio" po 126 godina zatvora.

Sve zvuči neverovatno, ali kako vi to sve znate?
Nije stvar posebne pameti ili da mi je neko od insajdera "šapnuo", to je bila vest dana u Srbiji nekoliko meseci. Iz znatiželje sam to pratio jer, kao što znate, sada sam "penzioner" i imam puno vremena. Za ovakve slučajeve ne treba biti previše mudar i obrazovan, to je nivo razumevanja za svakog piljara na Kalenić pijaci. To je ta tranzicijska beskrupuloznost i "umešnost" koja hara Srbijom i usrećuje mali i odabrani broj ljudi koji su se u proteklih par godina enormno obogatili (ne računam u ovu grupu bogataše od pre 5. oktobra, koji su se obogatili na ratnom profiterstvu i svemu onome što sankcije i rat sa sobom donose u sferi sive i kriminalne ekonomije). Ova današnja bogaćenja su "transparentna", u skladu sa zakonima i procedurama, ali na "njihov"izvedeni način - sve je po zakonu ako smo mi akteri. Ove investicione aktivnosti i kreativne "transakcije" zasnivaju se na onoj vašoj čuvenoj sentenci iz teksta o meni u martu mesecu "Izneseš, uneseš i gotovo. Pa posle ponovo izneseš". Navedeni primer Nacionalne štedionice i mnogi drugi bili su prava "mera" za gospodina mr Milana Markovića, državnog advokata, da iskaže svoju kompetentnost i hrabrost u odbrani i zaštiti preostale društvene i državne imovine od "izabranih" biznismena i njihovih aranžera iz pojedinih državnih institucija. Umesto što je "trenirao strogoću" na Vladi Divcu.

Vi ste se, na kraju, dogovorili sa svojim udeličarima da cena jedne akcije u slučaju prodaje bude 3.600 evra. Priča se da je u isto vreme g. Vukotić "vašim" akcionarima nudio 4.000 evra od strane NJAZ-a, odnosno 5.000 evra u ime svojih "odabranih, dobronamernih i poštenih" srpskih biznismena. Kako to da su akcionari prihvatili vašu značajno nižu ponudu?
Navodne ponude g. Vukotića, uz saučesništvo drugih M-ova, spekulativnog su karaktera, u cilju odvraćanja akcionara od mene. NJegov je zadatak da od samog početka (februara meseca) mene stalno javno blati, a da ga u isto vreme niko ne zapita zašto to radi, i u čije ime i za čiji račun (jer je vlasnik samo 13 akcija). Tim pre što to od njega nisu tražili akcionari, koji kao vlasnici svoje imovine istu žele i imaju pravo da unesu u moje preduzeće. Ponuda od 5.000 evra po akciji, koju je on ovih dana lansirao po hodnicima redakcije Novosti malim akcionarima, pre svega "mojim", ima jednostavan cilj - zbrka, haos i zaluđivanje.

To ispadne mnogo para.
Hajde da pokušamo da izračunamo šta znači ova ponuda od 5.000 evra. Kompanija ima ukupno oko 6.800 akcija (uključujući i državne), znači da ukupna vrednost iznosi oko 34 miliona evra. Dug Novosti iznosi oko 11 miliona evra, a socijalni program košta oko tri miliona evra. Dakle, ukupni troškovi kupovine Novosti i njena finansijska konsolidacija iznose između 45 do 50 miliona evra, bez investicija. Pri tome ostvareni "papirnati" profit u poslednje dve godine iznosi od 600.000 do milion i dvesta hiljada evra godišnje. Sad mi recite koji će ozbiljni kupac Novosti da plati tu cenu (a da mu povraćaj traje narednih nekoliko decenija, na osnovu ovakvih "zvaničnih" izveštaja).

Jeste li imali uvid u njihovo finansijsko poslovanje?
Delimično. Izveštaj o poslovanju za 2005. godinu, koji su mi dostavili mali akcionari, a koji je pripremio menadžment Novosti. Izveštaj za 2005. godinu je lice i naličje ne samo Novosti već mislim i šira slika kako se kod nas odnose menadžment i država kao akcionari prema privatnoj imovini. Zamislite sad godišnji Izveštaj o poslovanju gde nisu prezentirani originali Bilansa uspeha i Bilansa stanja, nema nijedne brojke o visini zaduženosti, stanju likvidnosti, o remitendi od skoro 50 odsto za pojedina izdanja, ili o padu ostvarenog "papirnatog" profita. Vrhunac farse u pomenutom izveštaju predstavlja revizorski izveštaj za 2005. godinu. Taj izveštaj treba da se prezentira i predaje na ekonomskim fakultetima u Srbiji da bi se studenti upoznali kako se to, još i dan-danas u Srbiji posluje i vode finansije u nekim kvaziprivatizovanim preduzećima. Posebno, s kakvom maštovitošću menadžment manipuliše u odnosu na vlasnike tih preduzeća.

Šta je sa državom? I ona ima svoje akcije i interese.
Država kao najveći pojedinačni akcionar (oko 29 odsto) uopšte nema interesovanja za poslovno-finansijsko stanje u Novostima, već je samo zabrinuta za promenu njene vlasničke strukture, koja bi mogla da dovede u pitanje njen direktni uticaj na uređivačku politiku Novosti. To je takođe odgovor zašto se toleriše ovakvo stanje u Novostima. Ja razumem da njihov predstavnik u Skupštini Novosti gospodin Srđan Đurić, portparol vlade, možda nije finansijski stručnjak, nisam ni ja, ali kad pročitam revizorski izveštaj, dovoljno sam kompetentan da vidim da se "jadni" revizor od svega ograđuje u izveštaju (što je profesionalno i odgovorno) jer stanje dobijene dokumentacije je tako neažurno, nepotpuno i konfuzno da on nije mogao da stekne kompletan uvid, na osnovu čega bi mogao da napravi pouzdan revizorski izveštaj. Izveštaj i ocena koje je dao revizor najbolje govore o stanju u Novostima, a ponajviše o njenom glavnom menadžeru gospodinu Vukotiću. Ja sam zamolio jednog vrhunskog revizora da pregleda Revizorski izveštaj Novosti i dobio sam odgovor s propratnim usmenim komentarom: "Gospodine Divac, radio sam na stotine ovakvih izveštaja i upoznao hiljade preduzeća. Ovako nešto nikada - takav haos i mrak. Neka vam Bog pomogne".

Izvor: Glas Javnosti

sasvim je normalno,bezati iz ove lude zemlje

tužna je činjenica da zdrav kapital
ne može da uđe u Srbiju. na tenderima
se uglavnom pojavljuju "renomirane"
off shor kompanije sa Sejšela isl.
pa valda vlada zna šta radi, treba
sav onaj opljačkani novac vratiti
kući pa makar i na takav način
da se sa njim privatizuju preduzeća
od kojih je opljačkan.

Мишљења сам да са Дивцем нешто није у реду када су овакве ствари у питању.

Сјајан кошаркаш, лош политичар и бизнисмен.