Reporter Glasa u albanskom gradu na jugu Evrope obišao muzej ateizma i tvrđavu Rozafa

Nema Skadra bez Bojane

Nedaleko do centra grada može se videti partizanski spomenik posvećen socijalističkoj revoluciji, a kraj njega se nalazi velika blještavobela džamija. Muzej ateizma je zatvoren pre 16 godina i neizvesno je da li će ikada više biti dostupan turistima

Skadar na Bojani jedan je od starijih gradova na jugu Evrope, okružen je sa tri vode: Skadarskim jezerom, rekom Bojanom i Drimom. Istorija tvrđave Rozafa, koja dominira gradom, stara je preko dve hiljade godina. Prema poznatoj legendi, nekada davno, tri brata gradila su dvorac. Sve što bi, međutim, danju sagradili, tokom noći bi se urušilo.

- Stari mudrac koji je tuda prolazio objasnio je da moraju da žrtvuju ženu kako bi rušenje tvrđave prestalo. Poslušali su savet mudraca i odlučili su da žrtvuju jednu od svojih žena i to onu koja narednog dana prva donese jelo.

Dva starija brata nisu izdržala, pa su svojim ženama odali tajnu, ali je najmlađi ostao dosledan bratskom dogovoru. Kada je došlo vreme ručku, žena najmlađeg brata dođe.

Rozafa, koja je još dojila dete, pristade da se žrtvuje, ali zatraži da joj, kada je budu zazidali, ostave jednu dojku, ruku i nogu slobodne, kako bi mogla da hrani, mazi i ljulja svoje dete. Tako i uradiše i zidine su bile konačno dovršene. Prema legendi, sa zidova tvrđave još i danas klize kapi mleka - kaže Karolina Nikolić, turistički vodič iz agencije "Mijović" iz Budve, koja po ceni do 55 evra svakog utorka, srede i subote prevozi turiste luksuznim autobusom do Skadra i Tirane.

Do Skadra na Bojani, iz pravca Crne Gore, dolazi se preko graničnog prelaza Sukobin, putem Bar - Skadar. Asfaltna staza je uska, pa se vozila teško mimoilaze.
Na širokim prašnjavim ulicama Skadra na Bojani nema traka, semafora i pešačkih prelaza. Nedaleko do centra grada može se videti partizanski spomenik posvećen socijalističkoj revoluciji, a kraj njega se nalazi velika, blještavobela džamija. U zemlji iz koje je Bog i zvanično prognan 1967. godine, kada se Albanija proglasila prvom ateističkom državom na zemljinoj kugli, javno upražnjavanje vere dozvoljeno je tek 1990. godine. Muzej ateizma je zatvoren pre 16 godina i neizvesno je da li će ikada više biti dostupan turistima. U Skadru, ali i u celoj Albaniji, ljudi nerado žele da pričaju o komunističkom vremenu, u njihovim očima nema nostalgije za prošlim vremenima i svi su okrenuti sutrašnjici.

- Skadar ima tri crkve, katoličku, pravoslavnu i džamiju i sve tri u centru grada opasane su i povezane istim, zajedničkim lancem, što ima simbolično značenje zajedništva tri verske konfesije koje se vekovima dobro slažu, uz toleranciju 70 odsto muslimana, 20 odsto katolika i deset odsto pravoslavaca - kaže beogradski vodič Pando Kolevski. Crnogorski kralj Nikola je osvojio Skadar posle Balkanskih ratova, ali je bio primoran od strane velikih sila da ga preda u albanske ruke. Kad je za zelenim stolom izgubio Skadar, kralj je, kažu, gorko zaplakao.

Dileri haraju ulicama Skadra, policija ih ne juri kada razmenjuju novac na ulici, čim ugledaju stranca ili džip nekog biznismena, hrle ka njemu držeći u ruci svežanj leka. Jedan evro vredi 140 leka.

Sve veći broj zgrada se boji u drečave, jarke boje, fasade škola obavezno su okrečene žutom bojom, ima i zelenih kuća, ali i dalje dominira siva boja koja potiče iz komunističkog vremena. Dvorišne kapije se boje u plavo, a na svakoj novoj kući u izgradnji visi crvena nacionalna zastava sa dvoglavnim crnim orlom u sredini. Farbanjem fasada u jarke i izrazito svetle boje, Skadrani, kako kažu, pokušavaju da zaborave prošlost.

Hotel "Koloseo" sa tri zvezdice svoju ponudu predstavlja na retkim gradskim bilbordima, na kojima se reklamiraju i cigarete i alkoholna pića. Na ulicama grada voze se bicikli ali i "mercedesi". Nemačke "mečke" nisu, kako bi se pomislilo, statusni simbol Albanaca, već se kupuju zbog izdržljivosti, s obzirom na to da imaju izuzetno loše puteve.

Evropska unija je pre nekoliko godina svojim parama izgradila magistralu Skadar - Tirana - Drač, a strane vozače policija uopšte ne sme da zaustavi bez nekog velikog razloga.
U Skadru se na svakom koraku vidi da trgovina cveta, u običnim garažama su otvoreni saloni nameštaja ili mini-prodavnice. Prodaje se i riba u improvizovanim prodavnicama, koja se na licu mesta čisti i pakuje.

Usred Skadra mogu se videti kockarnice, zgrade Rajfajzen banke, restoran "Atina", bioskop "Milenijum" sa modernim kafićem, evropskog izgleda. Tu su i nove benzinske pumpe. Litar super benzina košta 130 leka (1 evro), a dizela 115 leka. Albanci, kažu, zarađuju u mesečno u proseku oko dve stotine evra. Ni u Skadru na Bojani ni u drugim gradovima na ulicama nema mnogo sveta i u radno i neradno vreme.

Skadar na Bojani, kao i drugi albanski gradovi, i pored poluvekovne zatvorenosti, sve se manje zaobilazi na turističkim mapama na Balkanu i južnoj Evropi. I pored vidljive bede i zaostalosti, ljudi se bore kako bi pronašli svoje mesto pod suncem.


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: Dragan Stodić