Ginisova knjiga rekorda
Napisao: Nikola Zaharijev
   
U subotu 10. novembra 1951. god. ser Hju Biver (1890-1967) lovio je po Severnoj mocvari, uz reku Slejni, u grofoviji Veksford, na jugoistoku Irske. Nekoliko zujavaca zlatara izmaklo je lovackoj druzini. Iste veceri lovci su u Kastelbridz Hausu shvatili da je dostupnim prirucnicima nemogucno dokazati da li zujavac zlatar jeste ili nije najbrza od svih evropskih ptica koje se love.
Avgusta 1954. doslo je do rasprave o tome nije li tetreb jos brzi. Ser Hju, tada generalni direktor kompanije "Guinness", pomislio je da se i o mnogim drugim slicnim pitanjima mora svake veceri raspravljati u 81.400 krcmi sirom Britanije i Irske, a da nema nijedne knjige koja bi razresavala sporove u vezi s rekordima. Zato je 12. septembra iste godine ser Hju pozvao Norisa i Rosa Makvertera, da vide moze li tome pomoci njihova londonska agencija za utvrdivanje cinjenica. Otvoren je ured koji je zapoceo rad na prvom izdanju, od 198 strana, ciji su prvi primerak stampari povezali 27. avgusta 1955. Jos pre Bozica iste te godine Ginisova knjiga rekorda nasla se na prvom mestu liste bestselera, da bi na njemu sve dosad ostala, sem 1957. i 1959, kada nova izdanja nisu izasla.
Oktobra 1988. god. ukupna prodaja u svetu premasila je 60 miliona primeraka. Stavljene jedna na drugu, te bi knjige dale 168 stubova visokih kao Mont Everest.

Kratak osvrt na najzanimljivije rekorde

Podudarnost rodjenja - Treba napomenuti da se deca u svetu ne radaju bas sasvim nasumicno. Ima dana u godini kad se registruje vise rodenja nego drugih dana. Takodje je zapazeno da u porodicama postoji tendencija da se deca radjaju nekako u priblizno vreme, iako ne bas na isti dan.
Porodica Ralfa i Kerolin Kamins iz Klintvuda, Virdzinija, SAD, jedina je za koju se moze dokazati da je petoro dece dobila na isti dan, 20. februara, ali raznih godina. Deca su se radjala ovako: Ketrin 1952, Kerol 1953, Carls 1956, Klodija 1961, i Sesilija 1966. Verovatnoca da petoro brace i sestara imaju isti rodjendan iznosi 1: 17,797.577.730 - koji je broj tri i po puta veci od ukupnog svetskog stanovnistva.

Najveci doseg glasa - Normalan pojmljivi doseg muskog glasa, na otvorenom prostoru i pri mirnom vazduhu, iznosi 180 metara. Silbo, jezik zvizduka razvijen na spanskom kanarskom ostrvu La Gomera, razabira se preko dolina, pod idealnim uslovima, na udaljenosti od 8 km. Postoji jedan zabelezeni slucaj, pod cudljivim akustickim uslovima, da se ljudski glas cuo na daljinu od 17 km, nocu, preko mirne vode. A kazu da je Mils Darden (koji je ziveo u 19. veku i bio tezak oko 450 kg) mogao da se cuje na daljini od 9 km, kad bi iz sveg glasa zavijao.
Usled njihove optimalnije frekvencije, zenski krici teze da na decibelometrima postizu vise vrednosti od muskog tuljenja. Najvisi naucno mereni krik od 128 dB postigla je Simon Robinson iz Maklaren Vejla, Juzna Australija, na Australijskom gran-priu "Ginisovski izazov", 11. novembra 1988. god.

Stucanje - Najduzi poznati napad stucanja ili singultusa svakako je onaj koji je mucio Carsa Osborna iz Antona, Ajova, SAD, i trajao punih 70 godina. 1922. god. stucanje je Osborna spopalo kad je klao nekog vepra i nikada mu nije pronasao lek, mada je u meduvrfemenu vodio srazmerno normalan zivot, i sa dve supruge je imao osmoro dece. Svojevremeno je priznao da u ustima ne moze da zadrzi vestacku vilicu. Prema izvestaju iz jula 1986, stucao je 20-25 puta u minutu, dok je najveci broj ranije bio 40 stucanja u minutu.

Najstariji pas - Vecina pasa zivi 8 do 15 godina i autenticni rekordi preko 20 godina veoma su retki. Obicno su to sitnije rase. Najvecu pouzdano utvrdenu starost za psa, od 29 godina i 5 meseci, doziveo je australijski stocarski pas "Blui", vlasnistvo Lesa Hola iz Rocestera, Viktorija, Australija. Pas je kao stene nabavljen 1910, a skoro 20 godina je radio sa stokom. Zauvek je uspavan 14. novembra 1939. godine.

Psi policajci na zadatku otkrivanja droge - Medu psima koji njugom otkrivaju drogu najuspesniji je par belgijskih ovcara "Roki" i "Barko" (ostenjenih 1984. god.); oni su bili clanovi americke ekipe boraca protiv droge koja patrolira "Kokainskim putem" - dolinom reke Rio Grande, na juznoj granici SAD. Samo u 1988. god. bili su umesani u 969 zaplena droge, ukupne vrednosti 182 miliona dolara. Oni su u svom radu bili tako delotvorni da su im meksicki krijumcari droge ucenili glave na po 30.000 $, dok su psi dobili pocasna zvanja policijskih porucnika, i uvek su imali svoje oynake cina kada su na poslu.

Najkraci testament - Najkraci vazeci testament glasi "Vse zene", sto na ceskom znaci "sve zeni", a napisao ga je Karl Taus iz Langena, Hesen, Nemacka, 19. januara 1967. godine.

Automobili - Najduzi automobil ikada napravljen je limuzina na 26 tockova, duga 30,48 metara, koju je nacinio Dzej Orberg iz Kalifornije. Ta limuzina ima bazen za kupanje i dasku za skokove u vodu, i vodeni francuski krevet. Moze da se vozi kao celina ili da se povija u sredini kao tramvaj.
Najizdrzljiviji automobil - Najveca poznata kilometraza za neki automobil iznosi 1,906.879 km, koliko je nesumnjivo prevalio Mercedes 180 D Roberta Rajlija. Automobil je proizveden 1957. god. i ta kilometraza je napravljena do 1978. godine. Kasnija sudbina vozila je nepoznata...

Prezime - Zelja da se bude poslednji u lokalnom telefonskom imeniku, radi finansijskih ili drugih koristi, dovela je u SAD do proizvoljnog menjanja imena u sasvim izmisljena, od kojih neka imaju i po 9 slova "z"; ekstreman primer za to je Zahari Zzzzzzzzz u imeniku San Franciska.

Krigla piva - Najvecu kriglu za pivo napravila je firma "Selangor Pewter Co." iz Kuala Lumpura u Maleziji i svecano otkrila 30. novembra 1985. Visoka je 198,7 com i u nju moze da stane 2.796 litara piva.

Najduzi govor u UN - Najduzi govor u UN je odrzao dr Fidel Kastro Rus (roden 13. septembra 1927. god.). Govor je trajao 4 sata i 29 minuta, 26. juna 1960. godine.

Najduza parnica - Najduza parnica okoncana je 28. aprila u Puni, Indija, kada je Balasaheb Patlodzi Torat dobio parnicu koju je njegov predak Malodzi Torat zapoceo 1205. god.. Parnica je ukupno trajala 761 godinu. Predmet spora je bilo pravo vodenja javnih skupova i prednosti na religijskim svecanostima.

Pljacka voza - Najveca pljacka voza desila se 8. avgusta 1963. izmedju 3.03 i 3.27 ujutro, kada je napadnut postanski voz Glavne poste kod Siers Krosinga, a opljackan je kod Brajdigo mosta, blizu Mentmora, Bakingemsir. Lopovi su uspeli da pobegnu sa 120 postanskih vreca sa 2,631.784 funti u papirnim novcanicama, koje je trebalo da budu unistene u Londonu. Od te svote pronadeno je samo 343.448 funti.

Najsvestraniji sportista - Sarlota "Loti" Dod (1871-1960) pobednica u Vimbldonu u pojedinacnoj konkurenciji pet puta, od 1887. do 1893. god. pobedila je na zenskom prvenstvu V. Britanije u golfu 1904. godine, osvojila srebrnu medalju u strelicarstvu na Olimpijadi 1908, bila u engleskoj hohejaskoj reprezentaciji 1899. Isticala su u klizanju i toboganstvu.

Operacije - Najvise Dr. Robert B. Meklur (roden 1901.) iz Toronta, Kanada, izveo je u toku svoje karijere, 1924-1978, ukupno 20.423 velike operacije.
Najduza - Najduza operacija za koju se zna, iz razloga hirurskog nadzora kao suprotnog medininskome, trajala je 96 sati, a izvedena je nad Gertrudom Levandovskom izmedu 4. i 8. februara 1951. godine. Pacijentrkinja je imala slabo srce, pa su lekari tokom operacije morali da budu krajnje oprezni.

Padobranstvo - Spasavanje na najnizoj visini u vazduhu izveo je Dzordz Roberson kada je spasao Debi Vilijams, koja je izgubila svest. Sudarili su se na 2.750m, a on je njenu rucku povukao na visini nesto malo vecoj od 1000 m, sto je otprilike 10 sekundi pre pada.