Na dnu života
M. V. (26) za Press otkriva kako je od naizgled bezazlene kladionice stigao do duga od 50.000 evra i na lečenje

"Kladionica mi je postala spora i prešao sam na elektronski rulet. Napuštam fakultet, potom i višu školu. Prekidam dugu vezu sa devojkom, fudbalsku karijeru i ne kapiram da mi sve ide nizbrdo zbog kockanja"

BEOGRAD - Zavisnika od igara na sreću i kocke u Srbiji je sve više poslednjih godina. Podatak da se jedan broj onih koji su se zbog ovog problema obratili Centru za porodičnu terapiju pri Institutu za mentalno zdravlje govori da su igre na sreću prestale da budu zabava. Ne postoji tačan podatak koliko u Srbiji ima zavisnika od kocke jer većina sebe ne smatra ovisnikom. Dovoljno govori podatak da će vam svaki drugi muškarac na ulici priznati da se kladi.
M. V. (26) u ekskluzivnoj ispovesti za Press otkriva kako je došao do dna života kockajući se. Iako mlad, iza sebe ima karijeru zavisnika od deset godina jer je počeo u četrnaestoj. Danas je, kako kaže, zalečen. Svi koji su prošli terapiju Centra za lečenje patološkog kockanja nikada ne zaborave da su i dalje zavisnici i da kockar i dalje čuči u njima i čeka.
- Do kraja života ne smem da odigram tiket - kaže on i objašnjava da je sa ocem, koji umereno kocka, prvi put otišao u kladionicu. Posle nekoliko uzastopnih dobitaka počinje sve učestalije da se kladi s novcem od džeparca. Dugo je trenirao fudbal i našao vezu između sporta i klađenja i to je u početku radio iz zabave. Prvi veliki dobitak bio mu je 8.000 nemačkih maraka 1998. godine, posle čega je kockanje postala njegova svekodnevica i zavisnost, iako su ga roditelji upozoravali na opasnost.
- Znao sam da je kocka loša, ali sam smatrao da kladionica nije kocka. Negirao sam da sam zavisan. Kada dođeš do maksimalnog dobitka, tražiš nešto više i uzbudljivije, akciju da ti skoči adrenalin. Kladionica mi je postala spora i prešao sam na elektronski rulet. Nastaje još veće ludilo - uporedo igram i rulet i kladionicu. Napuštam fakultet, potom i višu školu. Prekidam dugu vezu sa devojkom, fudbalsku karijeru i ne kapiram da mi sve ide nizbrdo zbog kockanja - kaže M. V.
On objašnjava da je zaradu zasnivao na kockanju i "tripovao" se da će od toga živeti. Nedeljno je zarađivao i do 800 nemačkih maraka. Sa tolikim novcem ponašao se vrlo bahato. Počeo je da gubi kontrolu, igra na sve veće uloge... Ali i da gubi sve više i više i zadužuje se kod zelenaša.
Odlučio se na lečenje tek pošto je upao u velike dugove od nekoliko hiljada evra.
- Tada mi je stric rekao: "Vratićemo novac, ali ti si slučaj za lečenje". Vrhunac nastupa kada sam za jednu noć, neposredno pred početak lečenja, igrajući električni rulet, napravio dug od 50.000 evra - priča on.
Kada je 2005. došao na lečenje u Centar, hteo je da odustane pravdajući se da može problem da reši sam i da mu terapija ne treba. Bio je jedan od najmlađih pacijenata. Od tada više ne ulazi u kladionice i kockarnice.
- Radim na vraćanju života u normalu. Nastavio sam studiranje, ponovo imam normalan odnos sa porodicom, obnovio sam prijateljstva i pre svega poštujem pravila: ne kockam se, ne odlazim u kockarnice i kladionice, ne krećem se u društvu kockara, ne nosim više od 1.000 dinara u džepu. Svake večeri pišem plan šta ću raditi sutra i trudim se da ga se pridržavam jer je dosada značajan uzrok kockanja, razgovaram sa roditeljima o svim problemima jer bilo koji problem u životu može ponovo da me odvede u kockanje - kaže M. V.
Ovaj mladić priznaje da je u svoj problem uvukao celu familiju. Zbog njegove bolesti su roditelji bili primorani da prodaju stan i kola, a ni sam ne zna koliko mu je novca prošlo kroz ruke.
- Danas kada prođem pored kockarnice ili kladionice, a ne mogu ih izbeći jer ih ima na svakom koraku, obuzmu me bes i ljutnja. To je mašinerija koja neprimetno uvlači ljude, pogotovo mlade, u svet problema kojih postanu svesni tek kada dotaknu dno - zaključuje ovaj bivši vatreni kockar.
ANA SAVIĆ

Najviše navučenih na aparate i kladionice

Doktor Vera Trbić, neuropsihijatar koji vodi terapiju za odvikavanje od kocke, kaže da u Centar za porodičnu terapiju dolazi najviše osoba zavisnih od aparata i kladionice, dok je elektronski rulet najopasniji. Najzastupljenije su grupe u uzrastu između 35-40 godina i 20-25.
- Patološki kockari su okupirani svojom aktivnošću, koja zauzima dominantnu poziciju u njihovim životima. Napuštaju se škola ili studije, izoluju se od dotadašnjeg društva. Stalno uzimaju novac iz kuće sa najrazličitijim objašnjenjima. Postaju nervozni ukoliko su u tome uskraćeni, neiskreni su i porodica ih često hvata u lažnim objašnjenjima - navodi Trbićeva karakteristike kockara.
Ona dodaje da kada upadnu u dugove, zavisnici od kocke uzimaju novac od kuće, falsifikuju čekove, prodaju porodični nakit, uzimaju kredite... Ali, kada sve to iscrpu, pozajmljuju novac na kamatu, što ih uvodi u začarani krug u koji uvlače i porodicu koja često ostaje bez stana ili kuće, automobila...
- Pronevere, korišćenje tuđih kartica, čak i krađe dovode ih u sukob sa zakonom i do gubitka posla. Sve to vodi u još veće probleme, a najčešći su porodični: izostanak komunikacije sa članovima porodice, konflikti, svađe, razvodi, ali i zdravstveni - povišena anksioznost i depresivni poremećaji, do pokušaja samoubistva - kaže ona.
U terapijski pristup u Centru uključuje se porodica zavisnika: bračni partner, roditelji, šira porodica. Lečenje se najpre odvija u dnevnoj bolnici i traje mesec i po dana, a zatim u dispanzerskim uslovima godinu dana, sa dolascima jednom nedeljno.

Izvor: Press

ma u svemu treba biti umjeren , a kocka nije nimalo naivna ..........

Jedan poznanik radi za elektronskim ruletom,tj. navija isti u bivsem kaficu "La boem" (sada je iskljuciva namena rulet),i kaze decko da je proslog meseca uplata bila 16 miliona dinara,a isplata oko 14.Sad,to i ne zvuci tako strasno,ali kad se malo bolje pogleda,to je plus od 2 miliona dinara za mesec dana...

Kompjuteri su cudo