Zlatiborski pokretni žbun
Na glavi šešir od bilja, dok je na leđa uprtio granje, koje više liči na pano od osušenog bilja sa natpisom "fala nebesima na čudesima"

Dobar dan, delija! Imaš lepije' cura ovde! - prilazi pokretnim kolicima s lekovitim travama ubrađena baka, glasna kao da sa sobom nosi megafon.

- Hvala Bogu, rodilo ove godine! - odgovara "žbun" šmekerski i nastavlja: - Izvini, Živana, al' ovo je za novine, pa ti lepo produži svojim putem.
"Čovek žbun' je čika Bora Šišović, po struci mašinac, a po opredeljenju vezan za prirodu, u kompleksnom smislu, objašnjava. Od osme godine je kanjonski ribar, rođen u lovačkoj porodici, dugo je aktivno planinario, aktivni je gljivar i, kaže, smrtno ozbiljan, pomalo biljar.

Čika Boru ne možete da omašite ako ste negde u centru Zlatibora, blizu jezera. U ovom stilu - pokretnog žbuna, kaže, poznat je od 2000. godine. Pokretna tezga prepuna je kesica sa sušenim lekovitim biljem, a on sam, pa dovoljno je reći, da se prozvao "Zlatiborski pokretni žbun"... Na glavi šešir od bilja, dok je na leđa uprtio žbun koji više liči na pano od osušenog bilja sa natpisima tipa "fala nebesima na čudesima" i "za informacije se obratite nosaču".

- Sve je niklo iz ove moje ludare - priča Bora i pokazuje na ludu glavu. - Moj životni san je bio da budem potpuni gospodar svog vremena. I tu sam negde blizu ispunjenja snaÖ Jer svi mi želimo da radimo ono što volimo i da od toga nešto i zaradimo - kazuje Borivoje. - Omiljeni hobi se pretvorio u pos'o! Pa sada porodično beremo bilje, berači su mi žbunica i žbunčići, Radovan koji ima 23 i Milica 21 godina. A mesto su - njedra Zlatibora.

Sve čajne mešavine inače koštaju 75 dinara. Izuzetak su kleka koja je 50 i bela imela koja košta 150 dinara. Jabukovo sirće je, primera radi, 250 dinara.

Borivoje priča da na Zlatiboru raste oko 100 biljnih vrsta, a on prodaje pedesetak jer ne prodaje plodove, korenje i seme.
- Ne prodajem zaštićeno i retko bilje koje je ugroženo branjem - priča Bora. - Tako se kičica uništava, a ja sam se zarek'o da u ponudi nemam takvo bilje!

Utom prilazi mušterija srednjih godina, tražeći divlju krušku.
- Čekaj, znam da sam imao tu negde jednu kesu - reče Bora i poče da čeprka po kolicima tražeći tu krušku. Ispadaju divlja nana, glog, kantarion, hajdučka trava...

- Ih, bre, pa kako imaš samo jednu kesu u prodaji?! O'š biti sutra ovde, ja ću doći?
- Ma, ja sam stalno ovde, vi kad dođete! Pa, ako budete mogli da me prepoznate.. I zimi sam isto ovde samo sam malo jači sa odelom! - dobacuje Borivoje mušteriji. I deklamuje odmah za šta je sve dobra kruška. - Protiv bakterija u mokraći, leči prostatu, a eliminator je peska i taloga.
I nema čarobnog štapića, dodaje Bora žbun.
- Svako ko želi da se izleči, mora biti uporan u dužem vremenskom periodu, to je osnovno. Biljne terapije u velikom broju slučajeva mogu da smanje nivo korišćenja medikamenata - objašnjava Šišović.

Pre tri-četiri godine smislio je i slogan: "Imam raznih lekovitih trava, manje boli trbu', manje boli glava, ljepše se ručava, bolje se spava i žena se manje izbegava!".
- Pitaju me tako koju travu je najbolje koristiti kao afrodizijak?! Pa, odmoran, bezbrižan i razborit čovek najbolji je lek. Glavni afrodizijaci nisu u našim rukama, već u ženskim!

A za druge muške probleme, tu su i druge biljčice. Muških imena...
- Imate "dragoljuba", pa se od njega pravi čaj protiv ženskog zvocanja. Pitaju me da li je efikasan? Trideset litara dnevno treba dama da popije! I dok ne proguta - deluje! - šali se Borivoje na opštu radost i veselje iskusnih "vukova" koji su se nešto raspitivali za "očajnicu".

Izvor: Glas Javnosti