"Odaje vas govor tela

Više od 65 odsto čovekove komunikacije odvija se posredstvom gestikulacije, mimike i položaja tela, a ne putem govora. Kada je reč o poslu, taj procenat čak dostiže i 80 odsto. A telo nikada ne laže, tvrde Barbara i Alan Piz, koji već godinama uspešno rade kao treneri komunikacije, a čije savete prenosimo iz nemačkog nedeljnika „Laura“.

Ruke, noge i oči otkrivaju o nama mnogo više nego što smo skloni da verujemo. Treneri komunikacije, bračni par Piz, dešifrovali su govor tela i došli do sledećeg saznanja: ko ume na pravi način da tumači govor tela, uspešniji je kako na poslu tako i u privatnom životu.

Signal poverenja

Zamislite sledeću situaciju: zamolili ste muža da vam donese brašno iz šupe. Pri tom ste rukom pokazali na špajz, s dlanom okrenutim prema podu. Vaš suprug će imati utisak da vršite pritisak na njega i oklevaće da učini ono što ste ga zamolili, objašnjavaju Pizovi. Takav gest deluje preteće i dominantno. Njihov savet je da otvorite dlan. Takav gest deluje znatno blaže i vaš suprug će vam spremno pomoći.

Neubedljivo skrštene

Neki ljudi tvrde da im prija položaj skrštenih ruku. Tačno je da je ovaj položaj udoban, ali istovremeno deluje odbojno, objašnjavaju stručnjaci. Položaj prekrštenih ruku uglavnom prija nervoznim osobama i drugi ljudi lako primećuju njihovu napetost. Osim toga, kada prekrste ruke, one deluju prilično neubedljivo, dodaje bračni par Piz. Njihov savet je da slobodno koristite ovaj položaj svesno, na primer, kada želite drugima da pokažete da se vaše mišljenje razlikuje.

Ruke na kukovima

Deca često stavljaju ruke na kukove kada se svađaju s roditeljima, dok bokseri to rade uoči meča. Razlog je jasan: s rukama na kukovima oni deluju viši i upadljiviji, zato što zauzimaju više prostora. Ako želite da pobedite u konfliktu, ova poza će vam svakako biti od koristi. Ona simbolizuje efikasnost i sposobnost da se nametnete. Efekat će biti još veći, ako razmaknete noge u širini kukova, a šake stisnete u pesnice.

Klimajte glavom

Obratite pažnju na to koliko puta klimnete glavom u toku razgovora. Bićete iznenađeni, jer klimanje glavom predstavlja bitan sastavni deo komunikacije. Ako slušalac, recimo, tri puta klimne glavom u određenim razmacima, njegov sagovornik će pričati četiri puta više, tvrdi bračni par Piz. Nasuprot tome, brzo klimanje glavom signalizira da je sagovornik već dovoljno čuo.

Ako je vaš sagovornik prestao da govori, a vi želite da čujete još nešto, klimnite polako glavom i on će nastaviti da priča. Stavite šaku na bradu i podstaći ćete sagovornika da kaže još više.

Uzdignite obrve

Kontakt pogledom usmerava razgovor. Ako gleda s visine, dominira u razgovoru. Na primer, ušli ste u prostoriju u kojoj sedi druga osoba. Ako ostanete da stojite, delovaćete samouvereno.

- I obrve mnogo otkrivaju o simpatijama. Ako nam je neko drag, podićićemo obrve u znak pozdrava, a kod nepoznatih ljudi, taj refleks će izostati - kažu Pizovi. "

"Definitivan vodich kroz govor tela"
Barbara i Alan Piz



Rukovanje je chesto prvi kontakt izmedju dve osobe i iz nachina na koji se neko rukuje se moze dosta zakljuchiti.

dlan okrenut ka gore obichno oznachava osobu koja je spremna da se potchini,da bude vodjena.U pitanju je osoba koja ne voli da donosi odluke i da preuzima odgovornost.Cutljive osobe se ovako rukuju.

dlan okrenut ka dole je chista suprotnost,samouverena osoba,rodjeni vodja i organizator,uvek prvi i najglasniji u grupi.

dlan pod uglom od 90 stepeni u odnosu na pod i blago savijena ruka u laktu karakterishe otvorenu i stabilnu osobu koja sebe postavlja u istu ravan sa sagovornikom.

skroz ispravljena i ukrucena ruka i shaka kao istureno koplje ukazuju na nepoverenje i odbojnost.

Mlitav stisak ruke karakterishe povrshne osobe slabog karaktera,a hvatanje samo za prste dvolichne osobe.



Treba imati na umu da ovo nije egzaktna nauka i da sve ovo treba uzeti sa izvesnom rezervom

to be continued...


 

hehehe da kada je u pitanju klimanje glavom,mada ja imam obicaj da to radim i onda kad je to sto sagovornik  prica cista glupost,nego kao interesuje me...klimam glavom, a mislim na druge stvari
a kada me nesto puno zainteresuje onda pocnem upadati u rec  mislim ne ono nekulturno,nego dodam koji detalj i slicno, a ne klimam glavom...

@Viki
pa nishta,duze ces slushati gluposti



Ako na primer u kaficu sedite sa nekim ko vam se dopada a niste sigurni da je osecanje obostrano,obratite paznju na sledece znake

Efekat ogledala,ako se predmet vasheg interesovanja ponasha kao vasha slika u ogledalu,recimo kada vi posegnete za svojim picem  ,naslonite glavu na shaku,ili se nagnete prema njoj a ona uchini to isto budite sigurni da je psiholoshka veza medju vama uspostavljena i da ste na pravom putu.

Ako neko gleda u vaša usta dok govorite, to može biti vrlo, vrlo zavodljivo. U tom trenutku ta osoba verovatno razmišlja kako bi bilo poljubiti vas.

Zena ce zabacivanjem kose,pogledom ispod obrva,dodirivanjem svog vrata pokazati da je zaintresovana,a chesto ce chak ustati da ode do toaleta bez preke potrebe samo da bi vam pruzila shansu da je bolje pogledate i spreda i od pozadi.
A blagi dodiri po ruci ili ramenima jasno govore "svidjash mi se"


osmeh takodje puno govori i treba razlikovati iskren od izveshtachenog pozerskog osmeha kao sto je ovaj na slici.
Iskren oseh otkriva obicno samo vrhove zuba gornje vilice,i prepoznaje se vishe po ochima nego po usnama.
Takav osmeh propracen pogledom u ochi ostavlja vrlo jak i prijatan utisak.

moram,ako coveka prvi put vidim nisam dovoljno slobodna da mu kazem da ucuti 
imam jednu drugaricu sa laznim osmehom...strasno 
nije mi jasno sto se smeje ako joj se ne smeje 

hm .. nikad nisam uspela da utvrdim da li mi je osmeh lazan

to se odmah vidi...reko bi ti neko vec    ja kad se smejem cuje me pola grada(komsije u zgradi nisu mogli da odmaraju zbog mene-naravno uvek su se smejali i zezali me,nije im smetalo),i nikad ali nikad se ne smejem izvestaceno.
a drugaricu sam pitala,a ona odgovorila ''pa nije mi smesno,nego eto da se ne uvrede...''

Govor tela u poslovnoj komunikaciji
Nada Rumenčić

Kada prvi put sretnemo neku osobu, mi odmah, nesvesno, donosimo sud da li nam se ta osoba dopada ili ne. Shvatićemo da nas privlači lepo ošišana i uredna kosa, visoko čelo, jednaki zubi, jasne oči, lep ten i simetrične crte lica. Takođe, ukoliko je u pitanju osoba ispravnog držanja tela - primetno je da je takva osoba obično pozitivna i samouverena. Takva osoba uglavnom primećuje više detalja i u svojoj okolini. Pritom se kreće brže, ali ne odaje utisak užurbanosti ili brzopletosti. Drugi ljudi u kontaktu sa ovakvom osobom reaguju toplije i spremnije na saradnju i nova druženja.

Gestovi

Mnoga istraživanja upućuju da gestovi najjasnije prenose značenje govora tela. Po Nirenbergu, gestovi poručuju: otvorenost, odbranu, razumevanje, frustraciju, poverenje, nervozu, prihvatanje, očekivanje, sumnje i još mnogo toga. Posmatrajući ih dolazimo do saznanja da postoji velika grupa konvencionalnih ili univerzalnih gestova, kao npr. osmeh kao uglavnom pozitivan znak, mahanje pesnicom u znak ljutnje, tapšanje kao odobravanje, zevanje iz dosade...

Osmesi se koriste i da zamaskiraju prateće emocije. Npr. sportista ili poslovni čovek koji gubi, osmehivaće se da bi sakrio svoje razočarenje. Osmeh može biti i način za ublažavanje agresije drugih ljudi, npr. kod recepcionera, stjuardesa ili medicinskih sestara. Ovi ljudi su naučeni da osmehom smanjuju napetost, povećavaju distancu prema sagovorniku i na ovaj način kontrolišu situaciju.

Postoji razlika među gestovima koje koristimo u kući i van nje. U kućnom okruženju su prisutni suptilniji gestovi nego na otvorenom. Ukoliko razdaljina na otvorenom poraste, povećaće se i intenzitet izražavanja gestovima. Takođe, uočena je razlika u gestovima između polova, gestovima dece i odraslih, onih koje koristimo danju, noću, u slobodno vreme ili na poslu. Na poslu ljudi obično imaju svoje kodove. Posebno na mestima kao što su TV studiji, radio-stanice, kontrole leta, pozorišta i sva ostala mesta gde saradnici nisu uvek u mogućnosti da komuniciraju verbalno. Prilikom intervjua za posao, primećeno je da muškarci u prvom krugu selekcije prave više pokreta nego u drugom krugu, kada su samouvereniji i opušteniji. Žene će nasuprot tome drugi krug intervjua doživeti kao još veći stres u odnosu na prvi intervju i shodno tome koristiće više gestova.

Gestovima se služimo i kad nas sagovornik ne vidi ili ne postoji, dakle kada slušamo radio ili telefoniramo. Osoba sa druge strane veze će sigurno po tonu glasa prepoznati i naš osmeh, te mnoge kompanije u svom pravilniku imaju upravo preporuku da se zaposleni smeše čak i kada razgovaraju telefonom.

Fenomeni

Primećeni su i određeni fenomeni vezani za gestove. Prvi je fenomen eha - kada u grupi ljudi koja razgovara jedna osoba napravi određeni gest, uskoro će i svi ostali učesnici u razgovoru ponoviti isti gest. Ista stvar se dešava prilikom korišćenja određenih reči ili držanja tela, tj. zauzimanja određenog stava.

Drugi zanimljiv fenomen je tzv. gestovna sinhronija. Ona ukazuje na telesne pokrete govornika, koji "plešu" u ritmu govora. Slušalac će, takođe, pokrete svog tela, svesno ili nesvesno, prilagoditi govorniku. Ovo je posebno interesantno, čak poželjno, ukoliko sagovornici teže povećanju stepena razumevanja. No, ukoliko je to forsiran pokret - rezultat će biti kontraproduktivan. Čak može dovesti do toga da sagovornik namerno koristi potpuno drugačije gestove i pritom zauzima suprotan stav tela.

Za povećanje stepena saradnje u poslu preporučuje se povećano korišćenje kontakta očima, klimanje glavom u znak razumevanja, naginjanje i okretanje ka sagovorniku, te pozitivni izrazi lica.

Govor

Na osnovu nečijeg glasa sudimo o starosnoj dobi, polu, privlačnosti, socijalnom statusu i obrazovanju. Glas nam pomaže da odredimo profesiju, da odlučimo da li ćemo nekome verovati ili ne. Tu posmatramo ton, jačinu zvuka, visinu tona, kvalitet glasa, brzinu govora, naglašavanje i akcenat.

Prilikom analize glasa potrebno je obratiti pažnju na nekoliko faktora:
# 1. Da bi zadobili nečije poverenje, jačina glasa ne treba da bude ni prejaka ni preniska. Kada je ton glasa jak stiče se utisak da je u pitanju težnja za dominacijom. Opet, bez obzira na preporuku da smekšamo glas u komunikaciji, posebno u komercijalnim poslovima, previše mek glas upućuje na rezervisanost ili poniznost.
# 2. Ton ne sme biti ni previše grub niti previše umilan (zavodnički). Kao što će grubost u tonu glasa odbiti sagovornika, tako će i umilnost sagovornika navesti na sumnjičavost i pomisao o prevari. Preporuka je da ton bude samouveren, jer kako ćete navesti ljude da vam veruju ako ni vi sami sebi ne verujete?
# 3. Više poverenja će ljudi imati u osobe koje govore ravnomernim tonom, u odnosu na brbljave (nepouzdane), kako se ocenjuju ljudi koji govore prebrzo i slabom dikcijom. Isto važi i za govor bez pauze.
# 4. Ton mora biti stabilan, nikako piskutav. Istraživanja pokazuju da se žene instinktivno priklanjaju muškarcima dubljeg glasa.
# 5. Tokom razgovora treba podvući reči pozitivnog značenja, opet u granicama dobrog ukusa, jer će preterivanje potencirati dominaciju, a ne saradnju.


Noge vas otkrivaju

Na pokrete donjih ekstremiteta treba posebno obratiti pažnju, jer se obično svi trudimo da kontrolišemo izraz lica i gornjeg dela tela, posebno ruku. Međutim, donji deo tela može da oda skrivene namere. Ovo je posebno zanimljivo ukoliko posmatramo kretanje stopala. Ukoliko se stopala grče ili se tapka prstima, osoba želi da sakrije određeni stav ili informaciju od drugih. Slično je i prilikom premeštanja sa noge na nogu, grčenja prstiju na nogama ili uzastopnog prekrštanja i odkrštanja nogu. A ukoliko osoba podiže i rotira šake uz pokazivanje dlanova - još jednom proverite da li vam govori istinu.


Naravno, u govoru su prisutne i greške, lapsusi, mucanja ili zastajkivanja, kašalj, omaške, nedovršene ili ispravljene rečenice. Sve ovo nas upućuje na sklonost ka prevari ili jednostavno na - nervozu.
Iz svega navedenog zaključujemo da je govor tela, sa svim svojim oblicima, samo jedna od veština komunikacije. Ključ leži u činjenici da neverbalni signali nisu kompletna i završena poruka. Potrebno je potražiti potvrdu i u drugim signalima. Da bi utisak bio potvrđen, potrebno je uskladiti značenja govora tela sa verbalnom i ostalom komunikacijom. Takođe, potrebno je da se slika uklapa u kompletnu trenutnu situaciju.

Govor tela, očigledno, ima svoje granice i specifičnosti u odnosu na količinu informacija koje može da prenese ili pruži. Ali kad ga savladamo - shvatamo da smo naučili jednu veoma korisnu veštinu.


Naša stvar

Ljudi koji razgovaraju teže da budu okrenuti direktno telom prema telu. Ako pritom govore poverljive stvari, nagnuće se jedan prema drugome. Priđe li im treća osoba, posebno ako je višeg ranga, obično će ustuknuti. Ova pojava se vezuje za tradiciju odmicanja unazad u prisustvu plemstva. A ako je u pitanju zaverenički odnos, ljudi će se prišunjati sa strane, prosto govoreći ovim gestom: "ovo je naša stvar". Neverovatno je kako je visok stepen ovakvog ponašanja na političkim sastancima i konferencijama.


Izvor: e-magazin

Poslovni itervju,ostavite dobar utisak

Kako bi izbegli loš prvi utisak i poboljšali svoj govor tela, kandidati bi trebali obratiti pažnju na male stvari poput uspravnog sedenja, položaj ruku tokom intervjua i gledanje ispitivača u oči.

Ne postoji recept po kojem se govor tela može usavršiti, međutim, značenje nekih elemenata govora tela vrlo dobro je poznato.

• Ruke prekrštene na prstima sugerišu da govornik zauzima obrambenu pozu ili, u najblažem obliku, kao da je nezainteresovan za razgovor.

• Stajanje s rukama u džepovima sugeriša pomanjkanje samopouzdanja.

• Sedenje s prekrštenim uz istovremeno njihanje noge ili stopala sugeriše nervozu ili nelagodnost.

• Bled pogled u pod sugeriše da je osoba jako nezainteresovana.

• Dodirivanje ili trljanje nosa sugeriša da sagovornik nije potpuno iskren.

• Trljanje prednjeg dela glave ili vrata sugeriša da je osobi koja to radi dosadno.

• Okretanje stopala ili pokreti prema izlazu mogu se protumačiti kao želja da osoba što pre napusti prostoriju u kojoj se nalazi.

• Zavaljivanje u stolicu sugeriše da je osoba nepripremljena za intervju ili, da je svesna da nije dorasla zadacima koji se od nje očekuju.
Niti jedno od ovih pravila ne može se uzeti zdravo za gotovo, međutim to su jednostavne akcije koje mogu otkriti unutrašnje stanje ispitanika pa ih je bolje izbegavati.

Ni ispitanici nisu “operisani” protiv govora tela. Ako se ispitivač tokom intervjua nasloni s rukama sklopljenim iza glave i pri tom se nasmije, znači da je jako zadovoljan.

Međutim, počne li udarati prstima po stolu, to znači da mu je jako dosadno.

uf uf uf gde nadje sve ovo..hehehe..sala na stranu cinjenica je da gestikulacija cini mozda i vise od 50% konverzacije.Vrlo cest ljudi mnogo manje prate ono sto govorite od onog sto pokazujete.Polazim od sebe.sev cesce u zadnje vreme hvatam sebe kako ne pratim "fabulu radnje" tu sam ja , telom pristuna ali me jednostavno apsolutno ne zanima ono sto neko prica.Da ne generalizujem ne odnosi se to na sve, ali u zadnje vreme cesto sam osudjena na boravak u prostorijama sa ljudima na koje se to odnosi...Onda jednostavno smestim onaj svoj "uvrnuti pogled" kako ga moja mama zove, kad ljudi imaju osecaj da ih posmatra rendgen a ne covek, namrstim obrve i sa kobajagi tolikim interesovanjem pratim ono sto drugi izlazu( to mogu u situacijama kada se izlaganje ne odnosi na mene, obicno u toku sastanaka) I onda nas mentalitet ko i uvek, sastanak se prekida zbog upadanja u rec, skretanja teme na viceve i dogodovstine i vidim ja kako onaj kome je rec prekinuta zahvalno gleda u mene jer sam ja izgleda jedina koja ga prati...a ja blage veze nemam sta je on pricao svo vreme   No, postovanje je postovanje
Ili jednostavno, ako mi pak nije stalo do toga sta ce onaj ko me davi nekim bezveznim temama da pomisli pogledam ga onim opet mamina fraza' Blagotelecim nejebavajucim pogledom" (mama je puna kovanica a cita me ko bukvar hehehehehe) u kojem tacno mozes videti apsolutnu nezainteresovanost topikom, necijim prisustvom ili bilo cime sto je uslovilo takav stav
dalje tu je i onaj izvinite na izrazu "kurvinski" osmeh ociju ...kad mi na vrhu jezika stoji mali milion uvreda koje bi rado sasula nekome u lice a silom prilika sam sprecena da tako nesto sprovedem u delo...Onda mi se oci smeju dok mi je faca kobajagi ozbiljna...tad ljudi znaju koliko sam besna
i naravno mlataranje rukama kao odraz nervoze...onda sam u fazi "saobracajca". kad se unervozim, pocnem da preturam po prstima, da ih razvlacim, savijam, lomim i prevrcem, preplicem.."kolaricu panicu faza" 
Doduse ovo je samo delic svega, ali eto to mi je prvo palo na pamet

Govor tela otkriva lažova. Pogledajte kako
24 ssata, 19. 04. 2012. 00:02
Komentara 4 | Preporuka 1

Ljudi često lažu, a pošto niste baš uvek u mogućnosti da ih priključite na poligraf i proverite koliko su iskreni, ekspert za govor tela Peti Vud otkriva pet načina da li neko govori istinu ili laže.

 
Obratite pažnju na govor tela
Ruke u džepovima, pogled ka podu i spuštena ramena ukazuju da osoba pred vama i nije baš opuštena.
- Kada ste iskreni i osećate se dobro u vezi onoga što govorte, vaše držanje tela je uspravno. Ukoliko lažete, vaše telo će biti nagnuto ka dole, što je samo način na koji pokušavate da “kontrolište ili zadržite informacije" - objašnjava Vud.

Odmerite njihov odgovor
Ako postavljate pitanja vezana za priču vašeg sagovornika - a on reaguje tako što se naljuti, ili se “kiselo” nasmeje ili se igra kosom - možda pokušava da vas obmane.
- Detektivi će vam reći da se osumnjičeni neretko smeju ili osmehuju tokom ispitivanja kako bi prikrili svoju nervozu. Ljutnja takođe služi kao jedan od načina na koji prikrivamo nervozu kako ne bismo bili uhvaćeni u laži - kaže Vud.
 
 
Obratite pažnju na učestalost njihovih tikova
To što neko dodiruje nos ili usta ili trepće često ne znači da laže. Kod takvih tikova tajming je ključna stvar.
- Ako primetite da neko ima tikove od početka razgovora, ne obraćajte previše pažnje na to. Ali ako tikovi počnu baš kada pomislite da je ta osoba slagala, možda ste na stragu da je uhvatite u laži - savetuje Peti Vud.
 
Verujte intuiciji
Ako u vama proradi intuicija ili se javi “crv sumnje” nemojte to ignorisati. Centralni nervni sistem je neka vrsta ljudskog detektora laži. Tako da kada mislite da vas neko laže, on reaguje. Ta reakcija naziva se “fight or flight response”.
- To znači da ćete odreagovati na jedan od dva načina, ili ćete uzvratiti onome ko vam priča "gluposti" i ukazati na nerealnost toga ili ćete jednostavno otići i zaboraviti sve što vam je rekao - kaže Vud.
Urođeni detektor za laži nalazi se u mozgu, a od njega zavisi i emocionalno ponašanje. Međutim problem je što on nije uvek precizan i tačan. Zbog toga je najbolje da ga “primenjujete” na prijateljima, jer ih poznajete i znate kako se ponašaju kada lažu.
 
Postavljajte pitanja i forsirajte priču obrnutim redom
Mnogi lažovi planiraju svoju priču od početka do kraja, pa kada im postavite pitanja koja ne prate redosled “njihove priče” upašće u zamku.
- Neko ko je nešto zapravo doživeo neće imati problema da to i objasni, ali će oni koji lažu imati poteškoće da vam celu priču ispričaju unazad, odnsono od kraja ka početku. Tako da ako vam prijatelj dođe sa dugom pričom i “opravdanim” razlogom zbog čega kasni, umesto da ga pustite da vam ispriča to od početka do kraja, prekinite ga pitanjem vezanim za “razlog kašnjenja”.

Izvor: Blic