Oduzetu imovinu prijavilo, prema prvim procenama, najmanje 100.000 ljudi
Država uzela novac, a oteto ne vraća
Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine Srbije, uputio zakon o vraćanju imovine Vladi Srbije da se izjasni, ali ona nije obavezana bilo kakvim rokovima. Još se ne zna precizan broj onih koji su prijavili ili potražuju imovinu

BEOGRAD - Republičkoj direkciji za imovinu podneto je, prema zvaničnim podacima, oko 60.000 prijava građana koji potražuju imovinu oduzetu komunističkim zakonima posle 1945. godine, ali pristigao je i veliki broj pisama sa po nekoliko prijava, pa u Mreži za restituciju u Srbiji smatraju da je mnogo više onih koji su se odazvali popisu.

Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju u Srbiji, naglasio je da, prema nekim procenama broj prijavljenih mnogo veći. Prema procenama Mreže, kada se sračunaju neki prosečni troškovi pribavljanja dokumenata u opštinama, sudovima, zemljišnim knjigama, arhivima nije teško sračunati da su državni organi samo od najave denacionalizacije za dva meseca inkasirali oko 10 miliona evra.
   
      

KONZULARNA OBMANA

Bogdan Veljković, predsednik Udruženja za povraćaj oduzete imovine Beograd, izjavio je za Glas da su postojali brojni problemi i da veliki broj ljudi nije uopšte imao pristup katastru i arhivima kako bi pribavio dokumente važne za prijavu imovine.
- Mojoj sestri su, na primer, četiri puta davali negativan odgovor u Paraćinu. Ali, nije bolje bilo ni u inostranstvu. Nama se obratio čovek koji je zatražio od našeg konzulata u Hamburgu informaciju o tome kako može pribaviti formulare za prijavu imovine. Odgovoreno mu je da za sada nema ništa od restitucije. Ovo ukazuje da su građani pogrešno obavešteni i da su onemogućavani da uopšte prijave imovinu. Slučaj smo prijavili Ambasadi SAD u Beogradu, o čemu imamo i pismenu dokumentaciju - rekao je Veljković.
      
      
      
   

Nesposobni državni organi
- Mora se napomenuti i da su građani morali da kupuju formulare, što je bio dodatni trošak kao i poštanske usluge koje ne bi trebalo zanemariti jer su mnogi ljudi iz dijaspore u poslednji čas poslali prijave. Pribavljani su i izvodi iz matičnih knjiga i svuda plaćani troškovi. Najava iz Republičke direkcije za imovinu da će sređivanje i formiranje spiska onih koji su se prijavili biti gotovo tek za tri meseca, a precizan popis imovine biti poznat tek za narednih šest meseci govori o tome da se sa vraćanjem imovine i dalje oteže, i da bi zakašnjenja bilo čak i da se teoretski zakon odmah usvoji. Sve ovo pokazuje da su državni organi nesposobni da obavljaju svoj posao valjano. Direkcija je imala deset godina da obavi popis imovine pa i one one koje bi trebalo vratiti univerzitetu i građanima. Nije urađeno ništa - rekao je Antić.

Antić naglašava da je sve učinjeno da se ljudima oteža prijavljivanje imovine jer je ceo postupak centralizovan tako da su građani Srbije, pa i naši ljudi iz inostranstva, mogli da dođu lično samo na jednu jedinu adresu u Beogradu ili pošalju prijavu poštom.

Evidencija o otimanju
- LJudi nisu mogli da podnesu dokumenta u unutrašnjosti, nego su morali da putuju u Beograd ili plate poštanske troškove i stvar reše putem pošte. Bilo je i primera da su naša diplomatsko-konzularna predstavništva davala pogrešne informacije građanima, pa neki čak nisu mogli da dođu uopšte do formulara, a kamoli da prijave oduzetu imovinu. LJudi u dijaspori nisu bili ni dovoljno obavešteni, tako da je nastala opšta pometnja. To dokazuje da ova vlast, kao i prethodna, želi da odloži vraćanje imovine što duže može. Kada su otimali imovinu ljudima vrlo su uredno vodili evidenciju, a sada, kada bi trebalo da je vrate, kao ne znaju o kojoj imovini je reč i troškove svaljuju na stare vlasnike - rekao je Antić.

Država je uzela novac, a nije ništa učinila za građane. Sama najava procesa vraćanja imovine već donosi značajna sredstva, što pokazuje da bi budžet od vraćanja mogao imati višestruke koristi. Država bi naplatila dodatni porez, dok bi investitori tačno znali ko je titular nad građevinskim zemljištem i mogli da donose ogromna sredstva Srbiji. To sada nije slučaj kako zbog monopola nad građevinskim zemljištem, tako i zbog ogromne korupcije u ovoj oblasti. Suma koju je država dobila prijavljivanjem samo je delić novca u odnosu na ogromne sume izgubljene time što niko nije plaćao poreze, niti je oduzeta imovina donosila prihode zvaničnim budžetima Srbije i lokalnoj samoupravi.

Kiselio se u pisarnici
Vlast, i pored svih navedenih činjenica, još nije usvojila predlog zakona o vraćanju oduzete imovine koji je sačinila Narodna inicijativa i on se godinama "kiseli" u skupštinskoj pisarnici. Predrag Marković je uputio predlog zakona o vraćanju imovine Vladi Srbije na mišljenje, ali ona nije obavezana rokovima, tako da nije izvesno kada će se propis naći na dnevnom redu.

Srbija je jedina od bivših socijalističkih zemalja koja nije usvojila ovaj zakon. Ima ljudi koji iz različitih razloga nisu prijavili imovinu do 30. juna, ali svi građani moraju prema Ustavu imati ista prava. U Mreži smatraju da će vraćanje imovine moći da traže i oni koji se nisu prijavili.

Izvor: Glas Javnosti