INTERVJU: princ Vladimir Karađorđević
DVORSKI RASKOL
Sin kraljevića Andreja žestoko optužuje prestolonaslednika Aleksandra da je zloupotrebio poverenje cele familije, koja će sada pravdu potražiti na sudu

Unuk kralja Aleksandra I, princ Vladimir Karađorđević, rođen je 1964. u Londonu. Kad je imao devet godina, njegov otac, kraljević Andrej, rođeni brat prinčeva Tomislava i Petra Drugog, napustio je njegovu majku, princezu Kiru Melitu od Lajningena, i oženio Milicu Anđelković (poznatiju po nadimku Mici Lo), rodom iz Vrnjačke banje. Bio je to najteži životni udarac ovoj porodici, ali princ Vladimir o tome danas govori bez ustručavanja:

- Kada su se moji roditelji razveli, vratili smo se u London, gde smo živeli teško i u velikoj bedi. Moja majka je postala "persona non grata" - razvedena princeza sa kojom niko nije hteo ni da razgovara. Sve to je bilo vrlo neprijatno. Živeli smo od socijalne pomoći. Porodice i prijatelja nije bilo niotkuda, pa smo morali da se borimo. Tako okupirani egzistencijom, nismo imali vremena da saznamo nešto više o našem poreklu.

Kada sam 1990. otišao da posetim oca na samrti, preda mnom je bio izbor: mogao sam da se vratim u Englesku, da živim i radim kao običan čovek ne znajući ništa o tome ko sam i odakle potičem, ili da počnem da učim, što sam i uradio, i to vrlo intenzivno. Hteo sam da saznam sve o svom poreklu, i lepo i ružno. Otac mi je na samrti ispričao kompletnu istoriju Srbije, od Kosovskog boja do Titove vladavine, i ja sam počeo da se osećam kao pravi Srbin...

Da li ste imali kontakta sa ostalim članovima porodice Karađorđević u vreme kada ste bili u krizi?
- Godine 1975. sam prvi put kontaktirao sa Tomislavom, koji se poneo kao veliki čovek, pokušao da pomogne i mojoj majci pronađe posao. Sa ostalima nisam imao kontakta, iz prostog razloga što smo bili rasuti po celom svetu...

U kakvim ste danas odnosima sa ostatkom svoje familije?
- Danas je situacija najkomplikovanija verovatno u celokupnoj istoriji porodice Karađorđević. Veći deo familije je na jednoj strani, onoj koju su lagali, varali i iskorišćavali Aleksandar Karađorđević i njegova žena. Svi članovi porodice su na okupu i u kontaktu, sem njih dvoje na Dedinju. I svi se osećamo isto, iznevereno i povređeno.

Zašto su vas Aleksandar i Katarina toliko razočarali?
- Zato što su uključeni u aktivnosti koje ne samo da su nezakonite, već su i nemoralne prema drugim članovima porodice Karađorđević. Njih dvoje su u poslednje tri godine uradili stvari koje su potpuno osramotile našu porodicu. Naime, na porodičnom okupljanju 2001. u Londonu princa Aleksandra smo izabrali da, kao prvi među jednakima, pregovara o povraćaju imovine sa Vladom Srbije, pod uslovom da nas informiše i konsultuje se sa nama i da ne čini ništa u naše ime pre nego što dobije dozvolu. On je sve uslove prihvatio i mnogo obećavao. Onda je od Zorana Žižića, tadašnjeg predsednika Vlade SRJ, dobio dozvolu da svi Karađorđevići mogu da koriste Beli dvor, ali to nikome nije preneo! Kada je 17. jula 2001. odlučio da se preseli na Dedinje sa svojom ženom, Aleksandar nikoga od nas o tome nije obavestio.

Zbog čega se neko od familije nije pobunio?
- Jeste, pobunio se. Prva koja mu se našla na putu bila je princeza Jelisaveta, koja je tražila dve sobe na Belom dvoru, gde je inače i rođena. Aleksandar se tome usprotivio i izbacio je iz rezidencije! Onda sam ja pokušao da razgovaram sa njim, ni manje ni više nego u sedam navrata. A onda sam u oktobru 2002. shvatio da nema ništa od pregovora, već da moram pravdu da dokažem sudskim putem i da o svemu obavestim ovdašnju javnost. Ne zbog moje lične afirmacije, već da narod sazna istinu.

Naime, kada je ubijen kralj Aleksandar u Marseju, pošto nije ostavio za sobom testament, srpski sud je doneo odluku da se njegova imovina podeli na tri jednaka dela: Tomislavu, Petru i Andreju Karađorđević. Princ Aleksandar je samo jedan od mnogih legitimnih naslednika. On ima privilegiju da je prestolonaslednik, ali nije krunisani princ i pri tom nije glava porodice, jer to može biti samo kralj. Dakle, on sebe u Srbiji predstavlja kao nešto što nije. Hoću da naglasim i da to ljudi znaju: ja se ovde ne borim zbog stolova, zidova, tanjira i ostalog što se nalazi u Belom dvoru.

Borim se za princip i pravdu. Zbog čoveka koji je bez skrupula i bez dostojanstva, na gubitku je cela familija Karađorđević, ali svakako i narod u ovoj zemlji. Princ Aleksandar vređa inteligenciju srpskog naroda pričajući neistine. Pouzdano znam da trenutno pregovara sa određenim članovima Vlade, da u slučaju denacionalizacije, kompleks na Dedinju ostane u njegovom trajnom vlasništvu. Takođe, u međuvremenu je oformio Krunski savet, koji čini grupa pametnih i elokventnih ljudi, ali ja stvarno ne vidim svrhu postojanja tog savetodavnog tela, iz prostog razloga što je Srbija republika, a ne monarhija.

Da li imate želju da se jednog dana vratite u zemlju svojih predaka?
- Kada dođe pravo vreme, planiramo da se vratimo u Srbiju.
J. BOGDANOVIĆ