U Srbiji 400.000 dijabetičara

BEOGRAD - U Srbiji ima 400.000 obolelih od dijabetesa od kojih je 50.000 na insulinskoj terapiji, više od 15.000 njih prima dve i više terapija dnevno, a regionalni registri pokazuju da je među pacijentima i dve do tri hiljade dece, saopštili su juče predstavnici Ministarstva zdravlja i Republičke komisije za dijabetes.

- Do kraja godine biće utvrđen tačan broj obolelih, kada se formira nacionalni registar. U odnosu na 2002. godinu, kada je usvojen Nacionalni vodič kliničke prakse, danas tri do četiri puta više pacijenata koristi pen-brizgalice, a posle primene novog pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima Republičkog zavoda za zaštitu zdravlja, prvi put su, posle više od 15 godina, nabavljene i insulinske pumpe. Kada analizirate stanje insulinske terapije kod nas, nikako nema mesta aluzijama da 400.000 ljudi lagano umire i da neko ubija dijabetičare u Srbiji - rekao je dr Nebojša Lalić, predsednik Republičke komisije za dijabetes.

Pomoćnik ministra zdravlja dr Vasilije Antić istakao je da je na prevenciji i lečenju ovih bolesnika mnogo urađeno u odnosu na 2002. godinu, da se broj pacijenata u bolnicama smanjio, a da će se uspešnost lečenja hroničnih komplikacija, kao što su šlog i slepilo, videti tek za pet do šest godina. Dr Antić je rekao da je 15.000 pacijenata na intenzivnoj terapiji, koji koriste test trake za određivanje glikemijena, dobilo pravo da ih nabave preko Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu.

Međutim niko od članova Komisije nije bio u stanju da odgovori na novinarski pitanje koliko je pacijenata primenom Pravilnika o pomagalima, prešlo sa pen terapije na špric i iglu.


Izvor: Glas Javnosti

Preti epidemija dijabetesa!
Pravo na pen-terapiju imaju oni koji primaju više od dve doze dnevno insulina

BEOGRAD - Svake godine broj obolelih od dijabetesa drastično se povećava, a prema pojedinim epidemiološkim registrima procenjeno je da će se taj broj utrostručiti do 2020. godine. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da sve više dece oboljevaju od ove bolesti, čiji uzrok još nije poznat stručnjacima. Tako, recimo, u Institutu za majku i dete na svakih dvadesetak dana registruje se tri do četiri novoobolela deteta. Ova bolest polako poprima oblik prave epidemije i očekuje se da država nešto ozbiljnije uradi na edukaciji stanovništva, ali i na sprečavanju brojnih komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom. Umesto toga, novim Pravilnikom o pomagalima, koji je stupio na snagu početkom godine, uskraćena je dosadašnja pen-terapija, jednom broju pacijenata i oni su vraćeni na špric i iglu.
   
      

PEN TERAPIJA DUPLO SKUPLJA

Predstavnici Ministarstva zdravlja kažu da je pen terapija duplo skuplja od lio bočica, ali da takva terapija smanjuje brojne komplikacije koje kasnije zdravstvo mnogo više koštaju. Koliko će Republički zavod za zdravstveno osiguranje da uštedi ukidanjem pen terapije za pojedine pacijente, niko ne zna. Ova mala ušteda skupo će koštati kasu Fonda za nekoliko godina, kada se kod ovih pacijenata počnu da javljaju brojne komplikacije.

- Pravo na pen-terapiju imaju pacijenti koji primaju više od dve doze dnevno insulina, oni kod kojih su nastupile komplikacije, recimo oštećenje vida, kao i deca. Sve ukupno oko 15.000 pacijenata ima pravo na pen-terapiju. Odnosno do 60 odsto pacijenata je na ovoj vrsti insulinske terapije. Ostali koriste špric i iglu - kaže dr Nebojša Lalić, Predsednik komisije za dijabetes.

U Društvu za borbu protiv šećerne bolesti kažu da oni ne traže nikakve povlastice samo traže da se primenjuje Nacionalni vodič za dijabetičare iz 2002. godine, odnosno da je lekar taj koji određuje terapiju za pacijenta. Novi pravilnik o pomagalima naterao je samo pojedine pacijente da odustanu od uzimanja insulina.

- Svakodnevno mi se javljaju očajni pacijenti, koji kažu da će odustati od terapije, jer su vraćeni sa pen terapije na špric i iglu. Neki od njih kupili su sami penkalo, ali tada se javlja novi problem, jer lekari neće da im prepisuju kapsule sa insulinom, pa je pacijent primoran i to sam da kupuje. Tako da za mesečnu terapiju u zavisnosti od vrste insulina izdvajaju od 3.000 do 5.000 dinara. Mogu da nas vrate i na staklene špriceve i igle, koje ćemo da iskuvavamo. Tada država neće imati nikakve troškove - ogorčena je Stela Prgomelja, predsednik Društvo za borbu protiv šećerne bolesti.

Umesto da na posao ponesu samo pen sa insulinom, radnoaktivni pacijenti sada u torbama moraju da nose špric, iglu, alkohol. Da tačno u određeno vreme napuštaju radno mesto, da pripreme sebi dozu i ubrizgaju je. Ali tu nije kraj problemima.

- Do sada smo dobijali iglice u zavisnosti od broja doza insulina dnevno, a sada samo trideset, bez obzira koliko puta dnevno primamo insulin. Dešava se zato da se istim iglicama pacijenti "bodu" po više puta dnevno. Ukinuta je starosna granica za pojedinu kategoriju koji dobijaju besplatne tračice za samokontrolu, ali su nam zbog toga uveli participaciju od 20 dinara za svaku kutiju leka - dodaje Prgomelja.

Izvor: Glas Javnosti

Dijabetes iz ko­lev­ke
B. RA­DI­VO­JE­VIĆ, 11. jul 2006

BE­O­GRAD - Di­ja­be­tes de­ce je de­fi­ni­tiv­no u po­ra­stu. Raz­li­ku­ju se je­di­no pro­ce­ne struč­nja­ka. Po jed­noj, me­đu 400.000 di­ja­be­ti­ča­ra u Sr­bi­ji 2.000 do 3.000, a pre­ma dru­goj 1.500 do 2.000 su - de­ca.
Ko­li­ko lju­di i ko­je sta­ro­sne do­bi kod nas za­pra­vo bo­lu­je od "še­ćer­ne bo­le­sti" zna­će se pre­ci­zno do kra­ja go­di­ne, ka­da se for­mi­ra na­ci­o­nal­ni re­gi­star za di­ja­be­tes. Ali, i sa­da se po­u­zda­no zna da sve če­šće obo­lje­va­nje de­ce ni­je na­ša spe­ci­fič­nost, jer "še­ćer­na bo­lest" je u eks­pan­zi­ji u či­ta­vom sve­tu. Iako se u na­uč­ne stu­di­je ula­žu mi­li­on­ske su­me, još ne­ma od­go­vo­ra za­što je to ta­ko.
- U od­no­su na dru­ge evrop­ske ze­mlje mi još ima­mo re­la­tiv­no ni­sku uče­sta­lost di­ja­be­te­sa de­ce - ka­že prof. dr Dra­gan Zdrav­ko­vić, na­čel­nik en­do­kri­no­lo­gi­je u In­sti­tu­tu za maj­ku i de­te "Dr Vu­kan Ču­pić". - Pra­te­ći ovu bo­lest u be­o­grad­skoj po­pu­la­ci­ji u po­sled­njih 10 go­di­na uočen je po­rast, ali ne dra­ma­ti­čan. Uče­sta­lost je sa­da ve­ća za par pro­mi­la. I ako je in­ci­den­ca pre 10 go­di­na bi­la osam na 100.000 sta­nov­ni­ka, sa­da je ne­što ma­lo iz­nad de­vet.
Dr Zdrav­ko­vi­ća me­đu­tim, za­bri­nja­va po­ve­ća­nje obo­lje­va­nja od di­ja­be­te­sa sa­svim ma­le i de­ce pred­škol­skog uz­ra­sta. Ona su ra­ni­je iz­u­zet­no ret­ko obo­lje­va­la od di­ja­be­tes me­li­ti­sa ti­pa je­dan, a sa­da ima­mo in­su­lin za­vi­sne pa­ci­jen­te mla­đe od go­di­nu da­na! To, opet, ni­je ka­rak­te­ri­stič­no sa­mo za nas, a pre­ven­ci­je za­pra­vo ne­ma. Skan­di­nav­ske ze­mlje ko­je pred­nja­če po po­ra­stu obo­lje­va­nja od di­ja­be­te­sa, pri­me­nju­ju raz­ne pro­gra­me pre­ven­ci­je (da se ma­loj de­ci ne da­je kra­vlje mle­ko, da se me­šo­vi­ta is­hra­na ne uvo­di pre šest me­se­ci sta­ro­sti...) Sve, bar za­sad, da­je sa­mo bla­ge po­zi­tiv­ne re­zul­ta­te, ali ne re­ša­va pro­blem.
- Di­ja­be­tes me­li­tis ti­pa je­dan, na­ža­lost je do­sta kom­pli­ko­va­na bo­lest iz gru­pe auto­i­mu­nih bo­le­sti - ka­že pro­fe­sor dr Ne­boj­ša La­lić, pred­sed­nik Re­pu­blič­ke struč­ne ko­mi­si­je za di­ja­be­tes. - Or­ga­ni­zam ra­za­ra sam se­be, od­no­sno spe­ci­fič­ne će­li­je pan­kre­a­sa ko­je lu­če in­su­lin. Na­u­ka još ni­je ot­kri­la za­što se to do­ga­đa. Za sa­da se po­mi­nju dva mo­gu­ća od­go­vo­ra: ge­net­ska pre­di­spo­zi­ci­ja i vi­ru­sne in­fek­ci­je. Ali, ne­ma do­ka­za da je ta­ko.
Di­ja­be­tes me­li­tis ti­pa je­dan, pre­ma re­či­ma pro­fe­so­ra La­li­ća ne mo­že ni da se pre­ve­ni­ra, ni da se od­lo­ži. Mo­že sa­mo da se pred­vi­di. Po­pu­la­ci­o­ni skri­ning se, me­đu­tim, ne ra­di, jer ni­ko ne­ma etič­ko pra­vo da ka­že ne­kom da će obo­le­ti, a mo­guć­nost pred­vi­đa­nja di­ja­be­te­sa ko­ri­sti se sa­mo u na­uč­nim is­tra­ži­va­nji­ma.


SU­MOR­NE PROG­NO­ZE
I di­ja­be­tes me­li­tis ti­pa dva, ka­rak­te­ri­sti­čan za sta­ri­je i pre­te­ra­no go­ja­zne, u sve­tu je sve če­šći me­đu de­com. Pro­ce­ne su da će ka­da sa­da­šnja ge­ne­ra­ci­ja de­ce na­vr­ši 40 go­di­na sta­ro­sti, jed­na tre­ći­na sta­nov­ni­štva bo­lo­va­ti od di­ja­be­te­sa zbog ge­net­skih pre­di­spo­zi­ci­ja i pre­te­ra­ne go­ja­zno­sti. Kod nas pro­ce­ne još ni­su ta­ko su­mor­ne. Prof. dr Dra­gan Zdrav­ko­vić ka­že da je di­ja­be­tes ti­pa dva kod nas u po­pu­la­ci­ji do 18 go­di­na - re­dak.

SPE­CI­JA­LI­STI
PROF. dr Dra­gan Zdrav­ko­vić sma­tra da je na­ša di­ja­be­to­lo­ška za­šti­ta u smi­slu ra­nog ot­kri­va­nja i le­če­nja di­ja­be­te­sa do­bra: - Mo­žda još svi re­gi­o­nal­ni cen­tri ne­ma­ju sub­spe­ci­ja­li­stu pe­di­ja­tra en­do­kri­no­lo­ga, a to nam je cilj. Na­rav­no, po­tre­ban nam je i Na­ci­o­nal­ni re­gi­star za di­ja­be­tes. Ka­da smo ra­di­li re­gi­star za 2001. go­di­nu, pro­ce­ne su bi­le da u Sr­bi­ji ima 1.300 do 1.500 de­ce di­ja­be­ti­ča­ra. Re­al­no je da je taj broj sa­da na­ra­stao na 1.500 do 2