Nesto ne primetih da se o ovome rasravljalo (ispravite me ako gresim).

Zvi znaju o cemu se radi pitanje je kako vi to shvatate ili da li prihvatate postojanje iste ili ne i na koji nacin.

Jedni kazu svesnost (citaj dusa) je neunistiva i vecna ali dok ne dostigne uzviseno stanje (kakvo god ono bilo) ne moze da napusti materijalni svet i stalno se vraca na isti. Hriscani kazu - zivot je jedan i na kraju idemo u raj ako cinimo dobro a u pakao ako cinimo lose. Ipak u bilo kom slucaju ostaje poprilicno nejasno kako sve to fukcionise i sta se ustvari desava sa nama posle nase fizicke smrti.

bila je tema o reinkarnaciji.

ja prihvatam

Dobro bilo je nesto slicno ali mene vise zanima sta mislite o samom procesu desavanja. Ne samo - ja verujem u reinkarnaciju - nego malo rzmisljanja na temu bi pomoglo.

Pomislite koliko su nasi zivoti kontrolisani i vodjeni cinjenicom da jednog dana necemo postojati. Centar mnogih kultura pa i Srpske (ultra-pravoslavci opusteno -  ) je kult predaka tj. mrtvih. Zadusnice su praznik koji je usao u hriscanstvo iz predjasnje paganske religije Srba (kao i slava izmedju ostalog).

Kako za vas funkcionise proces koji treba da se desi kada napustite svoje telo - sta ocekujete - da li ista ocekujete? Svetlost na kraju tunela, plamenove lave  (kako to Costa opisa jedanput), andjele na nebu, burek sa pecurkama ...?

Cilj Hriscanskog zivota je vecni zivot u raju  , samim tim da bi mogli sve ispocetka zivot bi bio besmislen!

Da na kraju se dostize taj stadijum duhovnog(dusha), i besmisleno se vracati u materijalno stanje.

Mada postoji i prica o "cistilistu" kad je dusa izmedju ali opet ona se vraca nazad jer nije dostigla ni vrh ni dno.

Ne postoji jer bi tim nase postojanje bilo besmisleno 

Pa vidis u tom tkzv "cistilistu' je moj problem. Ako to ne postoji postavlja se pitanje zasto smo uopste na Zemlji ako je nase mesto u raju pored Boga. A opet. Naravno sa druge strane zbog toga reinkarnacija ima smisla - tezimo necemu cega nismo vredni - ponavljamo razred sve dok ne naucimo ono sto trebamo - a tek onda idemo u raj.

Sa druge strane to nas vraca na pricu o primarnom grehu - Adam i Eva i Jabuka i Zmija. Ako je su Adama i Eva dospeli na Zemlju jer su zgresili u Raju zar nije logicno pomisliti da je to simbolicka prica o necemu sto se desava non stop. Mislim, ako se ljudi non stop radjaju na zemlji znace da su to nove duse koje su zgresile u Raju i dolaze na Zemlju da odradjuju svoju kaznu - jel to drzi vodu ili jock? Sustina tvrdnje je u tome da ne postoji linija razvoja coveka od Adama i Eve do sada po nekoj linearnoj pravilnosti - pa kako to crkva izracuna i zajeba se grdno - celo covecanstvo nije starije od par hiljada godina (jel tako Costa?) - nego da postoji neki mehanizam po kome jedinke koje izaberu materijalni zivot dolaze da zive na Zemlji.

Jedino je pitanje da li su to nove ili reciklirane duse? 

Moramo da shvatimo da nasa polazna tacka predpostavka tj vera mi verujemo.
Covek je jedinstven njegova(nasa) dusa ne moze se nikako ponavljati ili regenerisati, napr dusa nekog pravednika ne moze da obezbedi vecni raj svojim potomcima, jer smo mi svi potekli od dvoje gresnih ljudi(Adam i Eva)

Generalizacija u takvom smislu nije moguca jer smo svi isti Bogu a opet i nismo jer da su nasi preci nacinili greh i da smo Njemu svi isti mi ne bi postojali, zivot na zemlji je sansa naseg iskupljenja Bogu i nase zasluzivanje mesta u raju, jer pravda(Bog) poucena takvim iskustvom pre tj prvobitnim grehom mora naterati nas da shvatimo privilegiju naseg boravka i postojanja, kao kad ti imas 10 godina i mama i tata ti sve placaju ti nisi svestan o teskoci zaradjenog novca, samo ces jednom morati nauciti, da postojes sto ti je stvoreno i omoguceno.

Jako zanimljiva tema 

Taj proces nikom nije do kraja poznat, pa sve sto kazemo cisto je vjerovanje.

Nakon smrti dusa se 40 dana oslobadja od svih vezanosti koje je stekla u zivotu, jer nezaboravite, svi smo mi vezani za ovaj zivot, za zelje, ideale, materijalno, duhovno, dusevno... Kroz zivot mozemo djelimicno da se oslobadjamo vezanosti, i paralelno sa tim nam rastu mogucnosti. Zato itekako imaju smisla odredbe crkve kao sto su post ili suzdrzavanje od sex-a prije braka. Mi imamo kriticki osvrt prma crkvi a uopste nista ne znamo o crkvenoj logici ( zasto je nesto tako kako jeste ). Covjek je upleten u citav lanac ljudskih vrijednosti, ali to je i normalno u ovoj razvojnoj etapi.

Dakle, covjek se oslobadja od svega sto mu je za zivota bilo najdraze ili najmilije, a taj ce put prije preci ukoliko je za zivota bio manje pod "ljudskim" . Sve duse nakon smrti putuju ka Bogu, bez obzira u kakvom stanju bile, jer je to izvor iz koga su sve nastale, te je prirodno da se vracaju svome tvorcu. Kolicina kontakta sa Bogom odredjenaje kolicinom ljubavi koju smo skupili u dusi prema njemu, te je po tome Bog LJubav, kao sto popovi kazu!

Nakon cetrdeset dana dusa putuje ka zagrobnom svijetu. Tu putnici nisu ni lijepi ni ruzni, ni pametni ni glupi, jer je dusa vec prije svega toga oslobodjena (40 dana ). Ostaju nam samo fini nivoi prozeti osjecanjima, od koji je najvznija ljubav. U zagrobnom svijetu vremenske tacke su razmaknute i buducnost se moze vidjeti. Dalje, dusa napusta zagrobni svijet i zatim posjecuje ostale svijetove. Sto je dusa vise ispunjena ljubavlju posjetice vise svijetova i njihova bogacstva i samim tim imace vece mogucnosti u sledecem zivotu. (bogacstva svijetova koji se posjecuju raste sa kolicinom ljubavi koju imamo u dusi ) Medjutim, ako je dusa u oblacima mrznje, zavisiti, ljubomore, gordosti... onda ce vjerovatno ostati u zagrobnom svijetu i mogucnosti takve osobe u sledecem zivotu su minimalne. U najtezim slucajevima dusa nije sposobna doci ni do zagrobnog svijeta i to je tek katastrofa. Takvo stanje duse moze se nazvati paklom koje propovijeda hriscanska crkva.  

Zato itekako imaju smisla odredbe crkve kao sto su post ili suzdrzavanje od sex-a prije braka.
Samo da se nadovezem na sex pre braka, po nekim formama u pravoslavnoj crkvi i danasnjim shvatanjem naseg zivota on je dozvoljen od strane crkve, uzmite za primer da se vasa baba udala sa 16-17-18 godina u danasnje vreme je to normalno vreme za stupanje u sexualne odnose, naravno ako osecamo privlacnost i ljubav prema nekome zasto da ne uzivamo u necemu sto nam je bog dozvolio sa 12-13 godina(mozemo da budemo u odnosima fizicki), e sada sa hriscanske uopste verske pa eticke strane sex bez ljubavi je nesto o cemu mozemo pricati 90 dana, bez neke pouke.

Znaci granica u normalnim uslovima i slucajevima do dan danasnjeg nije drasticno pomerena, samo je izmenjena svest o stupanju u brak i takvoj odluci.

^ sto se tice vecine slazem se, cistiliste je bilo jedno od razloga raskola izmedju katolika i protestanata, naime u Katolicanstvu se pre mogao otkupiti greh to jeste da dusa potpomognuta molitvama svestenika(debelo placena) ode direkto u raj, kao sto ti rece do Bozije Ljubavi.
Tako da ono verovatno ne postoiji.

Edenski vrt vise simbolise blazeno stanje duse i bliznu Boga i coveka pre nego nekakav vrt sa predivnim cvecem i prelepim zivotinjama, dakako da je edenski vrti bio i t, ali nije sustina u izgledu raja ni njegovom mestu kao ni plodu koji su okusili Adam i Eva. Edenski vrt je bio ovde na zemlji, planeti zemlji, s toga Adam i Eva nisu sisli s neba, tj kako neki zele reci da su se iz nekog uzvisenijeg zivota reinkarnirali u ovaj materijalan. No mnogo zabuna dolazi od toga sto se ne poznaju dogme koje se pljuju. Dakle problem je u tome sto se pljuje nesto sto se prethodno nije proucilo. Tako da ne znam o kakvoj se linearnosti prica, ni o kakvom odabiru ni o kakvom mehanizmu. Dualizam po kome je duhovan svet od Boga stvoren, a materijalni od djavola, velzevula i koga vec drugog zlog bozanstva je strasna hilijasticka prelest. Zamisli samo to, Bog, ili ljudi vec po kom mehanizmu odabiru da se covek vrati na zemlju, koja je sva zla kako bi se ispravili za vise nivoe svesti??? Mora se prizanti malo neozbiljno. Avaj, kakav bi to svemocan Bog bio kada ne bio bio u stanju coveku ponuditi put koji ce ga za jednog zivota, i ne samo zivota nego i vrlo kratkog vremenskog roka dovesti u blazeno stanje? Mislim da jos manje vredi govoriti o reinkarnaciji koja se desava spontano po zakonu samasare bez dejstva boga ili bogova. Ucenje o reinkaranciji po kojoj Bog reinkarnira ljude je modernog porekla, a ovo drugo je starog indo-arijevskog koje se razvilo u Indiji pojavom Upanisada. Za nekakv mehanizam odabira stvarno ne znam otkud potice. Poenta hriscanskog otkrovenja je prvo da spasenje zavisi od Boga. Dakle spasenje duse je prvo po milosti Bozioj. Jer covek nicim nije zasluzio da iz nebica bude preveden u bice. Dakle samo nase postojanje je po milosti Bozijoj. Tako da se tu odmah iskljucuje bilo kakav sopstveni napor, a jos manje nekakav mehanizam odabira. Nama vidljiv svet, tj materijalan nema nikakvu manju vrednost od duhovnog nevidljivog nam sveta, jer su oba stvorena. Oba sveta i materijalni i duhovni su spregnuti kao telo i dusa i uticu jedna na drugi. Covek je stvoren ne kao bogalj koji ce da pada i ustaje pada i ustaje bez igde ikoga kao naupstena ovca, nego da na krilima ljubavi i neizmerne milosti Bozije napreduje u vis ka nebesima. I zato sreca je ta sto je odmah na pocetku pao dok se jos nije odvojio od zemlje, jer Gospod Hristos je tu sa njim koji ga krepi, i Gospod Hristos je polozio svoj zivot, dopustio je da ga ljudi ubiju kako bi svojim vaskrsenjem uklonio smrt i coveka doveo pred dveri vecnog zivota. Dakle iluzija je u tome sto se nekima cini kako se covek po nekom mehanizmu odabira vraca u ovaj zivot da se ispravlja, no nema toga nego samo oni koji prolaze kroz dveri i oni koji ostaju ispred njih. Jer spasenje je u Crkvi, i Crkva je telo ciji su udovi ljudi koji se spasavaju, a ne duse ponaosob svaka po nekakvom mehanizmu odabira. Vidljivi svet je dobar, a losa su dela ljudi. No dela ljudska ce izgoreti, a ostace mir i ljubav kojom ce se svi spaseni vecno nasladjivati gledanjem lica Bozijega.

Душе умрлих могу да виде своје сроднике на земљи, да се моле за њих и да очекују молитве од њих. Они су део те једне Цркве коју у Литургији спајамо са Небеском. Ми смо у Литургији једно. Тако је Црква од свог постојања учила. Данас око нас круже разне префињене јереси и саблажњавају многе људе, говорећи да су душе паисивне, да спавају, да поред свога тела чекају и и своје васкрснће и сличне отровне и злобне богоборачке речи.

Душа је жива пред престолом Бога Славе, и даље осећа и мисли, и по природи свог постојања тражи свог Творца, да буде уз Њега, знајући да је Он извор сваког живота.


Душа иде код творца, не враћа се доле