Svetlost i tama sa svetskog kupa

Nisu još za penziju

1. Zinedin Zidan (Francuska)

Na svom oproštajnom Mondijalu, popularni Zi-Zu stigao je da potopio čuvenu špansku armadu. Onaj ko kaže da je ovaj sjajni fudbaler za penziju, grdno se vara. On je dokazao da još koju sezonu može mirne duše da igra u Realu, ali teško je verovati da će se predomisliti. Na ovom Mondijalu uživa u igri.

2. Patrik Vijera (Francuska)

Stalno su ga kritikovali zbog ponašanja, ali čini se da Francuzi ne bi stigli do završnice da nije bilo njega. Odličan protiv Togoa, izvrstan protiv Španije. Sve je začinio veoma važnim golovima.

Njegovo iskustvo je dragoceno za svaku ekipu.

3. Ronaldo (Brazil)

Niko nije verovao da će posle igara koje je prikazao na startu, biti u stanju da sustigne rekord Gerda Milera. El Gordo (Debeljko), kako ga zovu u Španiji, do četvrtfinala je postigao tri gola, ušao u istoriju, i sve što učini naknadno biće samo šlag na tortu. Najvažnije je da je ućutkao kritičare.

4. Jens Leman (Nemačka)

Kako se bliži četrdesetoj, golman Arsenala i nemačke reprezentacije sve je bolji. Pokazao je da iskustvo znači mnogo na velikim takmičenjima. Penal-majstor bi mogao i u polufinalu da pravi čuda i, ako Nemačka osvoji prvenstvo, njegove zasluge za to biće ogromne.
5. Luis Figo (Portugal)

U Interu je bio nezapažen. Tek na ovom prvenstvu podsetio je zašto je dobijao prestižne nagrade i godinama bio smatran za jednog od najboljih svetskih igrača. Još uvek je u stanju da jednim potezom reši meč.

ONI DOLAZE
1. Frank Riberi (Fracuska)

Veliki evropski klubovi već se otimaju za ovog momka koji je tek napunio 23 godine. Marselj ima težak zadatak da ga zadrži u svojim redovima. Udice su bačene i sa Ostrva (Mančester, Totenhem), ali on je bliži Lionu. Želi da se još koju sezonu kali u francuskom šampionu, pa da tek onda ide preko granice.

2. Lukas Podolski (Nemačka)

Princ Poldi, kako ga zovu prijatelji, najveći je talenat nemačkog fudbala. Od pre mesec dana je član Bajerna, sa njim će napad šampiona Nemačke biti ubojitiji. Jirgen Klinsman u ovom mladiću rođenom u Poljskoj ima velikog saveznika.
3. Fernando Tores (Španija)

Kapiten Atletika je igrao kao da mu je ovo treći, a ne prvi Mondijal. Bio je efikasan, koristan za ekipu i da je Španija prošla dalje od osmine finala, sigurno bi konkurisao za titulu prvog strelca turnira.

4. Lionel Mesi (Argentina)

Možda ga je Hoze Pekerman zapostavio i nije mu dao preveliku minutažu. Kada je bio na terenu, kao u meču sa plavima, pokazivao je zašto ga nazivaju naslednikom Maradone. Bez dileme, igrač koji će tek obeležiti naredne šampionate.

5. Haminu Draman (Gana)

Bivši igrač Crvene zvezde pružio je veoma dobre partije u dresu Gane. Protiv SAD je bio strelac i redovno je bio opasnost po protivnički gol. Ima samo 20 godina očekuje se da će se tek dokazati na međunarodnoj sceni.

Najveća razočarenja

1. Ronaldinjo (Brazil)

Ni traga od magije koja je očarala sve u proteklih godinu dana. Dugo će biti tema šta je uslovilo da Ronaldinjo na Mondijalu ne pokaže svoju istinsku vrednost. Taktika protivnika da ga čuvaju uvek po dvojica, da mu ne dozvole da diše, ili nešto drugo, ipak, ostaje činjenica je da Brazil se oprostio od šeste krune. Možda baš zato jer se „kralj“ uspavao...

2. Frank Lampard (Engleska)

Žoze Murinjo bi ga odavno preselio na tribine da mu je cele sezone igrao kao na ovih pet mečeva na prvenstvu sveta. Istina je da je njegovo bledilo započelo u rano proleće, ali niko nije verovao da će delovati tako istrošeno i neubedljivo kada je Engleskoj bio najpotrebniji.

3. Zlatan Ibrahimović (Švedska)

Prva svađalica Juventusa, nije našla zvezdu sreće ni u Nemačkoj. Iskusni Markus Albak preoteo mu je mesto, a sa probuđenim Henrikom Larsonom odavno je izgubio bitku. Šteta, jer je Šveđanima trebao igrač spreman da u odlučujućim momentima pogađa mrežu. Zlatan stvarno nije bio zlatan...

4. Dirk Kujt (Holandija)

Najavljivan kao jedno od potencijalnih iznenađenja šampionata, ali ispostavilo je da je reč bila samo o nepotrebnom dizanju prašine. Van Basten mu je pružio šansu, ali je momak iz Roterdama lutao po bespuću protivničke odbrane kao grogirani bokser među konopcima. Uz tromog Van Nistelroja, „lale“ nisu imale adut u špicu za dobru završnicu. Zato su otišli kući posle osmine finala.

5. Adrijano (Brazil)

Osim gola iz ofsajda protiv Gane i pogotka Australije, ništa nije uradio. Neko bi rekao da je i to nešto, ali za napadača te klase, to je ipak skroman učinak. Ni on poput Ronaldinja nije imao svoj turnir. Delovao je tromo i bezidejno, a u četvrtfinalu protiv Francuske nijednom nije pripretio Bartezu u poslednjih pola sata igre.

Izvor: Blic

  Tacno tako

riberi ce biti naslednik zidanov u reprezentaciji