Reforma Policijske akademije unosi novine za zaposlene u ovoj ustanovi
I profesori mogu da hapse i isleđuju
Predviđeno je da se primenjuju odredbe Zakona o policiji i drugi propisi kojima se uređuju radni odnosi zaposlenih u MUP-u, što znači da nastavnici Akademije mogu i da hapse
BEOGRAD - Na sednici Vlade Republike Srbije, održanoj u četvrtak, usvojen je predlog o prestanku važenja Zakona o Policijskoj akademiji i omogućeno osnivanje Kriminalističko-policijske akademije, saopštio je MUP Srbije. Shodno Zakonu o visokom obrazovanju i Zakonu o policiji, Policijska akademija i Viša škola unutrašnjih poslova, uskladiće status, rad, organizaciju i režim studija, stoji u saopštenju.

Time je nastavljena reforma policijskog školstva u Srbiji, ali, po tvrdnjama nekih stručnjaka, čini se da je najozbiljnija promena dodavanje prefiksa kriminalistička, u već postojeći naziv Policijska akademija, kao i pripajanje Više škole unutrašnjih poslova sadašnjoj akademiji. Po rečima profesora Milenka Miloševića, od 2001. godine održano je nekoliko naučnih skupova o reformi policijskog školstva Srbije u saradnji sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS ) i Savetom Evrope (SE), dato je više izveštaja i preporuka od strane međunarodne zajednice i ministarstva kako treba da se realizuje reforma. Održan je veliki broj sastanaka i doneti su zvanični zaključci koji se svode na to da je sadašnje policijsko školstvo, neadekvatno današnjem trenutku, preskupo, i da treba da se transformiše u savremen školski sistem u kome treba da egzistira Policijski fakultet koji bi bio pri Univerzitetu. Takođe, trebalo je da se osnuju tri centra za osnovnu policijsku obuku i više trening-centara za usavršavanje policijskog kadra. Svaka institucija treba da radi po novim nastavnim planovima koji će razvijati kod policajaca novi vrednosni sistem i aktuelnu profesionalnu kompetentnost.

Osnovni zahtevi na kojima insistira međunarodna zajednica je demilitarizacija policije, pa i njenog školskog sistema, profesionalizacija, ali i usklađivanje sa programima u drugim evropskim zemljama. Na projektu reforme radio je tim stručnjaka, koji je, po rečima profesora Miloševića, tokom celokupne realizacije projekta koristio materijale, pomoć i saradnju eksperta OEBS-a i profesora sa vodećih evropskih Policijskih fakulteta. Ocene koje je dobio ovaj projekat bile su pozitivne, a čak su se međunarodne institucije ponudile da snose sve troškove reforme. Namera je bila i da Beograd postane regionalni centar za školovanje policajaca iz Jugoistočne Evrope. Osnovni korisnik usluga fakulteta bi bio MUP Srbije, ali pored njih korisnici usluga bile bi policije drugih zemalja Evrope i sveta, bezbednosno-informativne agencije i direkcije, pravosuđe, carina, finansijska i poreska policija, inspekcijski organi i razne službe obezbeđenja objekata, ličnosti i hartija od vrednosti. Time bi ova visokoškolska institucija delimično samu sebe izdržavala, a ne bi potpuno padala na teret republičkog budžeta, odnosno poreskih obveznika. Iz takve ustanove ne bi izlazili policajci, sposobni samo za jednu vrstu posla, već obrazovani ljudi koji bi mogli da se bave i drugim zanimanjima. Jedan od osnovnih zahteva je da se i nad Policijskom akademijom uspostavi civilna kontrola, a ne da se sprovodi militarističko obrazovanje kasarnskog tipa. Ali, umesto fakulteta koji bi bio pri Univerzitetu, kaže Milenko Milošević, prihvaćeno je modifikovano rešenje Policijske akademije sa nazivom Kriminalističko-policijska akademija.

- Ovim rešenjem ostaje sve isto. Imamo internu, visokoškolsku instituciju, u kojoj se promenio samo naziv za dve postojeće institucije. Ova institucija nije pri univerzitetu. NJihovim konceptom studijski programi i programi naučnih istraživanja donosili bi se uz saglasnost ministra unutrašnjih poslova, što znači da bi politika radila ono što treba da radi struka i nauka, pri čemu bi policijskim činovnicima bilo nametnuto da rade poslove za koje nisu kompetentni. U pogledu prava, obaveza i odgovornosti iz radnih odnosa zaposlenih na akademiji, predviđeno je da se primenjuju odredbe Zakona o policiji i drugi propisi kojima se uređuju radni odnosi zaposlenih u MUP-u, što znači da se nastavnicima akademije daje status univerzitetskih nastavnika koji mogu da hapse! - upozorava profesor Milošević. Po mišljenju ovog stručnjaka svetskog glasa, ova rešenja pokušavaju da akademiju i dalje drže zatvorenu od javnosti i građana, politizovanu, bez akademske slobode i bez javne prezentacije rezultata i autonomije ostalih akademskih institucija. Uvodi se kontrola policijskih činovnika nad vitalnim funkcijama akademije.


 
  SPORNO ČAK I IME

Srbija će postati jedina država u Evropi koja će imati Policijsku akademiju. Naime, u svim zemljama postoji Fakultet policijskih nauka, dok se pod nazivom policijska akademija zapravo podrazumevaju trening-centri u kojima se završavaju osnovni kursevi, za obične policajce. Svi rukovodeći kadrovi obrazuju se na fakultetima, po programima koji su u 70 odsto procenata isti za sve.
   
 
 
 
- Ponuđeni, odnosno sada prihvaćeni koncept suprotan je zakonu i principima na kojima počiva današnje visoko školstvo. Nastavni planovi koji su predloženi za akademske studije nisu pravljeni ni na osnovu verifikovanih naučno-istraživačkih projekata, kako je propisao ministar Jočić, niti u skladu sa razvojem vrednosnog sistema, datog u strategiji. Uglavnom je to već postojeći nastavni plan Policijske akademije, stihijno uvećan za jedan broj predmeta koji se ne nalaze ni u jednom nastavnom planu evropskih policijskih fakulteta, i pravljen na zastarelom obrazovnom i vrednosnom sistemu. Gotovo nijedan predmet, predložen nastavnim planom akademskih studija na budućoj akademiji, ne doprinosi stvaranju novog vrednosnog sistema kod studenata. Više od 55 odsto predloženih nastavnih predmeta se ne nalazi u nastavnim planovima nijednog Policijskog fakulteta Evrope, mišljenje je profesora Miloševića.

Ovim planom bi studenti posle pet godina studija diplomirali i odlazili da rade. Za predloženi nastavni plan akademskih studija i dalje važe ocene OEBS i SE, da je davno prevaziđen, da nije u skladu sa potrebama savremene profesionalne policije i da nije harmonizovan sa nastavnim planovima Evropskih policijskih fakulteta. Tako će Srbija imati policajce koji se, jednostavno, neće razumeti sa svojim kolegama iz drugih evropskih zemalja. Urađene analize ukazale su da je za potrebe Srpske policije i druge korisnike usluga najadekvatniji model školovanja visokoobrazovanog kadra 3 + 2 + 3, što je i predloženo. To znači da je dovoljno 3 godine studija za kadar za kojim srpska policija ima najveće potrebe. To je predviđeno i Bolonjskom deklaracijom o visokoškolskim ustanovama, čiji je potpisnik i Srbija. Ipak, zbog sitne lične koristi grupe profesora sa Policijske akademije, još generacija srpskih policajaca će učiti po prevaziđenom sistemu.

Miloš Ž. Lazić

Izvor: Glas Javnosti