Anri I
 
Anri I (4. maj 1008.-4. avgust 1060.) je kralj Francuske (1031.-1060.) iz dinastije Kapet.

Sin je kralja Robera II Pobožnog. Krunisan je 1027. još dok mu je otac bio živ, sa ciljem da se osigura nesmetano nasleđivanje.

Stalne borbe oko teritorija

Period njegove vlasti obilježen je stalnim borbama oko teritorija, kao i za vreme njegovih prethodnika. U početku, uz podršku majke, pridružio se bratu Roberu Burgundijskom 1025. u pobuni protiv oca. Majka je podržavala zahtev mlađeg brata Robera Burgundijskog da bude naslednik. Kada je umro otac imao je problema sa pobunjenim bratom, pa mu 1032. daje vojvodstvo Burgundije, koje je 1016. Anri dobio od oca.

Savez i sukob sa Vilijamom Osvajačem

Anri dolazi da pomogne novopostavljenom vojvodi Normandije Vilijamu (budućem Vilijamu Osvajaču ) da smiri pobunu vazala. Anri i Vilijam Osvajač su 1047. pobedili vazale u odlučnoj bici kraj Kana, tako da je Vilijamovo vojvodstvo bilo osigurano.

Nekoliko godina kasnije Vilijam Osvajač (koji je bio rođak engleskog kralja) oženio se ćerkom flandrijskog grofa. Anrija je uplašila moguća moć Vilijama Osvajača, pa zato 1054. i 1058. pokušava da osvoji Normandiju. Međutim bio je poražen i nije uspio da osvoji Normandiju.

Rasprava oko Lorene

Imao je tri sastanka sa Svetim Rimskim carem Henrikom III. Na trećem sastanku maja 1056. raspravljali su spor oko Lorene. Rasprava je postala toliko žučna, da je kralj Francuske Anri izazvao nemačkog kralja i cara Henrika III na dvoboj. Henrik III nije bio dobar ratnik, pa je pobegao. Međutim Anri nije dobio Lorenu.

Smrt

Anri je umro 4. avgusta 1060. Pokopan je u bazilici Sent Denis. Nasleđuje ga sin Filip I, koji je tada imao 7 godina. Zbog toga je Anrijeva žena Ana Kijevska vladala 6 godina kao regent.

Izvor: Wikipedia