Kiselina

U svojoj tridesetipetoj godini Ana otkriva Majstora. Do tada je bila otkrila Zen budizam, putovanja, romane Paola Koelja, engleski humor, erotiku, drustveni angazman, makrobiotiku i mnoge druge stvari, ali sada u tridesetipetoj godini, na ivici depresije, Ana je otkrila Majstora i potcinjavanje Pravom Muskarcu. Ona je lik koga nema. Obucena, spremna za izlazak, zajedno sa svojim deckom, dok razmislja šta da obuce, dok odlazi na kurs slikanja, dok bira karte za turisticko putovanje. Dok misli, dok se oblaci. Ona je uvek nedostajuci lik, lice, koje se rodilo, ali kao da se i nije rodilo. To ne može da podnese, prihvata ponudu, odlazi na rucak sa najodvratnijim tipom sa posla. Onim sto je uvek neuredan i sto stalno kasni.

Na mojim rukama su tragovi kiseline. Droga koju sam uzeo uzela mi je mogucnost proceduralnomg poimanja, ali ne i proceduralnog delovanja. Noge me nose mrtvm gradom, ne prepoznajem nijednu ulicu, lai rutinirana masina koja sam ja vodi me sigurnim korakom. Izmedju dva trotoara, kada prelazim ulicu, kao da proticu eoni. Dodje mi da zaurlam od straha, ali noge me nose nepogresivo. Ruke uspevaju da podignu jelovnik, zenice su mi rasirene, ali znam dobro gde sam. Ruke uspevaju da kupe kartu, da nadju peron. Konobar je malo zacudjen, ali moj ekesperiment je uspeo i ja sada znam da su logika, poimanje simbola i proceduralnost zapravo nize mozdane funkcije. Vise mozdane funkcije vezane su za poimanje koze, dodire, mazenje….

Mali Perica je opasan anarhista. Na zidu ima poster sa Ce Gevarom, ima i crveno crnu anarhisticku zastavu koju je kupio za petnaest dolara. Ponekad dolaze njegovi drugovi, piju, puse, mastaju o Revoluciji. Posle igraju kompjuteske igre i slusaju heavy-metal. Dok gitare postojano vriste Mali Perica zamislja sebe koa narodnog tribuna, ponekad ide ispred neprekidne mase radnika koji goloruki krecu da se suprotstave Moci, Masini, Kapitalu. U tom snu, Mali Perica kao da raste, kao da postaje sve znacajniji kada osvescene mase klicu njegovo ime….

Sa strahopostovanjem Ana je odlazila kod Majstora koji je jedan prijatan stariji gospodin advokat i clan glavnog saveta jedne liberalena politicke partije u nasoj maloj Kraljevini. Ima sedu bradicu. U njegovom podrumu Majstor je napravio malu ordinaciju u kojoj njegove ucenice uce da za Majstora podnose bol. To je njihov put, put ucenika. Majstorov put je samo moc, čista i nepatvorena moc nad zenama kojima kad tad bude dosta feminizma i nove uloge u novoj ekonomiji, i onda one pronadju majstora. Misticno ili nemisticno, na ovaj ili onaj nacin, tek koza im ubrzo postane popriste Majstorovih kreacija celicnim iglama.

Ja sam niko i nista, obican drogirani pacov koji je izmislio svet oko sebe Sedim u zamracenoj sobi, ispijam pivo i trulim. Zivim za visak vrednosti i kapital nekih vlasnika akcija. Danas je kod mene jedna debela amaterska umetnica, inace saradnica u penzionom fondu. Hronicno samimpotentan pa cu je zadovoljiti je jezikom ako dodje do toga. Nadam se da neće doci ni do toga. Nekad je to dovoljno, zene se generalno loze na moc, ova se jos lozi na novac i dobar i obilan zalogaj, otisli smo u restoran. Pokela je tamo stek od cetristo grama, konobar se zacudio. Posle smo se vratili, pozlilo joj je pa je povratila odjednom, srecom na linoleum. Sada perem doticni linoleum, peku me ruke od njene zeludacne kiseline. Ona me posmatra odozgo sa stolice, izula je cipele, Zagazila je svojim erotizovanim carapama sa likrom u prljavstinu i drzi se za stomak. Zuta tekucina joj curi niz bradu.

Mali Perica ima suseda koga iritira glasna heavy metal muzika. Vise puta se taj skot zalio kucevlasniku. Dolazila je jednom i policija, zapretila Malom Perici. Od tada Mali Perica ne sme vise glasno da slusa svoje omijlene grupe. Tako i veceras, onaj kreten odozdo opet vice i lupa, preti da će da dodje Malom Perici na vrata. Dosta je Malom Perici tih i takvih malogradjana, pusta muziku sve jace, neka bas dodje policija, pokazace im on. Neka dodje ta svinja na vrata, izbosce ga. Mali Perica vadi veliki bajonet, povlaci prstom po siljku. Cuva svoj strah.

Ana je ucila da zene treba da budu okupane i fine. Od njih se ne ocekuje da prde i povracaju. Saamo takve (okupane fine i mirisne kao lutke) mogu da naidju na prave tipove. Ovako, u tridesetipetoj godini, sat otkucava, Ana se jos nikada nije porodila, a ocekivani uspeh u karijeri je takodje izostao. Samo ti starci koje je trebalo opljackati za racun privatnog penzionog fonda, osam sati dnevno, cetrdeset sati nedeljno. Odvratni starci koji hoće sto vise novca, da uzivaju pod stare dane, a nju niko ne pita hoće li i ona da zivi, hoće li i ona uspeh u karijeri i da se uda jednog dana kada nadje pravog tipa za sebe, samo za sebe.

Potpuno je u komi ili u soku. “Pomozi mi oko linoleuma”, kazem, ali ona je potpuno sokirana. “Gaduro! Da li me cujes?. Ostvljam je u kuhinji, bacio sam papirane ubruse koji ionako nista ne mogu da upiju. Peku me ruke. Kada sam bi mali, nisam zamisljao da će stvari doci dovde, mislim na zivot. Mislim na prodavnice zdrave hrane, banke i trgovce oruzjem, mislim na ljude koji ne razumeju jedni druge, islim na sebe koji vise nista ne razumem. Ko sam ja? Olupina. Odlazim u kupatilo, uzimam kantu, punim je vodom, taj zvuk smiruje.

Mali Perica je radio i studirao. Od kada je Nova ekonomija pukla, studiranje je sve skuplje i ljudi imaju sve vise para, bogati su i idu na zanimljva putovanja. A Mali Perica nije mogao da studira brzo kao bogati klinci koji su znali šta hoce. ali Perica je “studirao uz rad”, sto znači da je ucio nocu do tri sata, da ni se nudio u sedam i odlazio na posao. Subotom i nedeljom nikuda nije isao. Ostajao bi u svojoj sobi muceci sebe da uci. Stolica je skripala, a on bi se ljuljao i grizao nokte i nastojao da zapamti nerazumljive termine vezane za medjunarodnu trgovinu i prosperitet. A i u ucenju je smisla bilo sve manje. Taj cudni stvarni svet oko sebe, mrzeo ga je sve vise.

“sta ce mi ovaj seronja?” pita se Ana. “On nije kao majstor, on je slab i bedan. Ne zelim da se zrtvujem za njega, bolje je da se nikada i ne udam. šta ce mi on. Sada sam se osramotila, sada sams e ispovracala na njegov jebeni linoleum. Ali ne znaima me šta ce da misli o meni, uopste me ne interesuje. Ne ide joj bas lako, pa Ana pokusava da se seti tehnika sa kursa menadzmenta, vezanih za asertivnost i samokontrolu. Zivot je ionako mnogo vise od bednih muskatraca koji je i ne zasluzuju. Niko je ne zasluzuje, osim majstora. Ustaje, grabi jedankeks sa stola. Brise usta papirnatim ubrusom, naglo otvara vrata, izlazi. Ide kod majstora.

Ulazim u kuhinju, olaksanje, ona je otisla. Nikada nisam voleo te normalne i prijatne zene, njihovo rutinsko ponasanje daleko je od onoga sto smatramo uctivim. Vole robne kuce, vole stvari, razmisljaju ispred jednakobezvrednih predmeta, ne znaju koji da kupe, brinu se zbog lepote, zavide drugim zenama: debele zene zavide mrsavima i obrnuto. Zaboravicu je. Sedam za sto. Zidovi su prazni, odozgo dopire heavy metal. Lupam u radijator, heavy metal je sve jacI i jaci, ustajem, lupam u plafon, ne vredi. Idem da mu pokazem, cipele mi se klizaju na linoleumu. Jebi ga, jela je svinjetiinu. Masno. Ruke me jos peku. Padam. Nije trebalo da uzimam bas toliko hasisa. Glava mi udara u nesto ostro i neprijatno. Mrak.

Idem kod Majstora. “Svi smo mi nule pred ljudima kao što je majstor. Svi smo mi nedostojni”, misli Ana. Majstor ce je kazniti, hvata je strah. Zabijace joj ogle, zakljucace je u sanduk. Lezace u sopstvenim govnima. Ma nema veze, ustace moralno čista. Majstor ce je prihvatiti, nezno na svoja kolena. Kao malu devojcicu. Probusice joj klitoris, stavice joj novu alku. I Ana ce otici sva blazena, jer zivot je borba, boli nju sto je niko ne razume. Ona ima i druge strane koje idioti sa posla ne razumeju. Samo Majstor, uziva dok zajedno gledaju reprodukcije starih majstora slikarstva iz Majstorovog velikog albuma.

Mali Perica stoji na balkonu i pusi. Gitare iza njega dozivljavaju klimaks. “Mase vole moc. Moc voli mase. Hocu sve da ih pobijem, odvratne malogradjane, potrosace, jednoga dana kupicu oruzje. Pored toga hteo bih da kupim veliki TV porjektor od osam hiljada. Projektovao bih porno filmove na zid ove sobe. Onanisao bih do besvesti, Ponekad bi svratili moji drugari. Fascinirao bi ih velicinom slike. Nabavio bih kasete sa poznatim porno filmovima nemacke produkcije. Ne bih ni izlazio iz kuce. mislim da ne bih ni jeo. Samo bih onanisao. To bi bio pravi zivot.”

MC