Igra miliona

Rasprostranjenost virtuelne stvarnosti tokom poslednjih dvadesetak godina je zapanjujuća.Ovo posebno važi za kompjuterske igre u kojima istovremeno učestvuje na stotine i i hiljade igrača putem Interneta (takozvane MMORPG,skraćenica od engleskog naziva).Milioni igrača učestvuju u različitim igrama,od kojih su neke oslonjene na na popularne maštovite svetove stvorene u književnosti i na filmu (,,Star Wars Gallaxies“, ,,Matrix Online“, ,,Lord of the Rings Online“, ,,Dungeons & Dragons Online“, ,,Star Trek Online“...) a druge imaju potpuno nova,originalna scenarija i likove.
Igrači tumaraju tim digitalnim prostranstvima iscrtanim veoma realistično zahvaljujući poboljšavanju grafičkih mogućnosti računara,nesputani ograničenjima stvarnog života.Među igračima ima ljudi sa telesnim nedostatcima koji nikako  drugacije ne bi mogli da dožive određena iskustva osim putem racunarske simulacije.S druge strane,nijedno ljudsko biće ne bi moglo da sazna kako izgleda jahati zmaja,ili da iskusi ,,bullet-time“ efekat usporenja okolnog sveta kao u ,,Matriksu“,da nije računarskih igara.
MMORPG ne igraju samo uobičajeni igrači video igara.Mučkarci i žene svih doba i iz svih oblasti ljudskog delovanja uranjaju u taj zavodljivi:Tokom poslednje tri godine ustalio se odnos 70% muskaraca i 30% žena.Ali,po vremenu provedenom u igri,taj odnos je 50:50 jer žene daleko više borave u drugacijoj stvarnosti.
Današnje igre događaju se u pseudotrodimenzionalnom prostoru i počivaju na raskošno iscrtanom okruženju.Međutim,nije oduvek bilo tako.Pre trideset godina,najprodavanije pustolovne igre sastojale su se od niza opisanih rečenica koje su se ređale na ekranu,i zavrzlamama koje su koje su svojom složenošću podsticale igrača da ih razreši.Nije bilo mogućnosti da više igraca učestvuje u igri.
Značajnu promenu uveo je Roj Trabšo,brucoš na odseku računarskih nauka Univerziteta u Eseksu 1979. godine.Sa kolegom Ričardom Bartlom napravio je takozvanu MUD pustolovinu.Skraćenica se može prevesti kao ,,Tamnica koju istovremeno istražuje veći broj igrača“.
Svoju igru Trabšo i Bartl postavili su na akademsku računarsku mrežu,i mogao je da je igra svako,noću od 2 do 6 ujutru (čelnici univerziteta nisu dozvoljavali da im igrači zagušuju mrežu preko dana).Premda je igra imala mnogo poteškoća,njom su postavljene osnove današnjih digitalnih Internet svetova.
Sledeći korak u razvoju ovih igara bilo je da se igračima omogući da sami stvaraju i rukuju novim objektima unutar programa:Mogli su da naprave sta god im je padne napamet,od oruđa do novih prostorija kojima su onda,zauzvrat,mogli da tumaraju i drugi igrači:Uskoro su mnogi maštoviti ljudi širom sveta počeli da,u časovima dokolice,prave sopstvene igre.One koje su se dopadale većem broju ljudi nastavljale su svoj život dok su ostale tonule u zaborav. ,,LambdaMOO“,koju je 1990. godine napravio kalifornijski naučnik Pavel Kertis,imala je na vrhuncu popularnosti 10000 igrača,a i danas može da se igra.

Vudu lutka

   Do tada je sve bila bezopasna zabava dok 1993. godine učesnik u igri ,,LambdaMOO“,koji je koristio nadimak Bangl,nije načinio zlonamerni dodatak računarskog programa nazvan ,,vudu lutka“.Pomoću njega izvodio je svojevrsnu iluziju ’- svima je izgledalo kao da se učesnik na koga se Bangl nameri ponaša na određeni način dok je žrtva mogla samo nemoćno da posmatra šta se dešava sa svojim likom.Pomoću ,,vudu lutke“ Bangl je napao korisnicu pod nazivom Legba prikazujući je kao bestidnicu i srozavajući njen ugled.U stvarnosti,Legba je bila postdiplomac iz Pensilvanije.Razgnevljena Banglovim postupkom,žena je zahtevala da bude izbačen iz igre.Administratori igre ,,LambdaMOO“,nespremni za ovu situaciju,odbili su da presuđuju u društvenim sporovima među učesnicima.Međutim ,,javnost“ unutar igre se uzburkala i,nakon dužeg pritiska,Bangl je zaista izbačen i doživotno mu je zabranjen pristup u igru ,,LamdbaMOO“.
   Ovaj događaj ostao je poznat kao ,,siledžijstvo u sajber prostoru“.Ali nije bilo nikakvih zakona,ni virtualnih ni stvarnih koji bi mogli da se primenjuju u ovakvim slučajevima.Tek 1996. godine unutar igre ,,LamdbaMOO“ ustanovljena demokratija kao oblik društvenog uređenja kom su podlegali svi igrači.
   Virtuelno siledžijstvo pokazalo je da igra ne mora imati dopadljivu grafiku,tačnije,da je uopšte ne mora ni biti,da bi igrači uronili u njenu varljivu stvarnost.Može se onda zamisliti u kojoj meri fotorealistična grafika savremenih igara doprinosi komešanju u glavi i brkanju životne i veštačke stvarnosti.
   Digitalni lik na ekranu koji predstavlja igrača u jednoj takvoj igri naziva se avatar i njegov izgled podložan je neprestanim promenama:Pre svega određuje mu se pol,rasa,stas,frizura,mišićavost,raskoš odće i mnogo toga drugog.Avatar doprinosi iluziji da je igrač zaista u svetu igre.Neki igrači se oblikuju tako da što više podseća na njihov izgled,dok mu drugi pridaju fizičke osobenosti koje priželjkuju celog života.

Sudbonosno ,,da“

   Sredinom devedesetih godina minulog veka jedno od najomiljenijih veštačkih okruženja bio je ,,ActiveWorlds“.Služio je istovremeno kao sredstvo za sociološke i podloga za razna akademska istraživanja.Nekoliko veoma ozbiljnih akademskih rasprava održana je ,,online“ posredstvom ,,ActiveWorldsa“.U njemu postoje čak i virtuelni univerziteti.
   Međutim, ,,ActiveWorlds“ postao je poznat širom sveta kada se dvoje njegovih ,,stanovnika“ venčalo unutar digitalnog sveta.Bilo je to pravo internet venčanje unutar trodimenzionalne  virtuelne stvarnosti.Nakon njega mladoženja je prešao 5000 km iz Teksasa da bi živeo sa svojom izabranicom u Takomi.OvOno što je bilo bitno u ovoj romantičnoj priši jeste da je jednoj grupi ljudi – virtuelnim svatovima – događaj koji nije stvaran pobudio stvarna i živopisna osećanja.
   U digitalne predele koje pohode ’ igrači ne ulažu samo vreme i osećanja – predmeti koje onalaze ili osvajaju u igri prodaju se na aukcijskim sajtovima za stvaran novac,a iznos je ponekad neshvatljivo veliki.Istraživanje koje je sproveo Edvard Kastronova sa Univerziteta Kalifornije govori da igrači širom sveta godišnje obrnu oko 5pet miliona evra trgujući predmetima iz igara.Ono što je takođe zanimljivo u toj priči jeste da ova ,,roba“ uveliko izvozi i uvozi bez valjanih carinskih dažbina.Za sada...
   Pojedini proizvođači masovnih internet igara pokušavaju da spreče ovaj vid trgovi.Firmi ,,Sony Online Entertainment“ to je poslo za rukom 2002. godine povodom igre ,,Everquest“.Prodavanje predmeta iz igre putem eBay sajta ,,Sony“ je prikazao kao kršenje copyright-a i postigao sudsu zabranu.

Nestvarne zarade

   Veštački Internet svet ,,Second Life“ daobar je primer koliko ljudi ulažu,na novčanom i duhovnom planu,u nestvarnu duševnost.Autori strogo ističu da ,,Second Life“ nije uobičajena kompjuterska igra,već prostor,a da korisnici nisu igrači,već stanovnici..Sve unutar tog varljivog sveta napravili su sami korisnici i oni su jedini vlasnici..Novac koji se tu obrće u svakom trenutku može da se pretvori u opipljive dolarske novčanice putem naročitih Internet menjačnica.Nudeći veštačke proizvode i usluge,stotine ljudi danas tako zarađuju za život.
   Filip Rouzdejl,jedan od celnih ljudi iza projekta ,,Second Life“,ne vidi ništa neobično u ovoj vrsti preduzetništva.
   ,,Ljudi stalno plaćaju nestvarne stvari stvarnim novcem“,kaže on. ,,Na primer,dajemo novac za nešto što se zove brend(kao recimo ,,Guči“).A brend sam po sebi nema nikakvu stvarnu vrednost,sem one koje mu mi pridajemo,jer je dovaljan brojk ljudi proglasio to za kvalitet iznad ostalih.“
   Vreme i posvećenost pojedinih osoba MMORPG dvetovima danas je podjednako zabrinjavajuća pojava kao što je to ranije bilo sa televizijom.U novembru 2005. godine Džon Džejkobs,reditelj nezavisnih filmova iz Majamija,potrošio je 100.000 stvarnih dolara da bi u virtuelnom svetu kupio svemirsku stanicu u naučnofantastičnoj igri ,,Project Entropia“.Njegova namera je da svoj veštački posed pretvori u noćni klub gde će naplaćivati ulaz drugim igracima.
   Profesor Mark Grifits sa Notingem Trent univerziteta ukazije da boravak u veštačkom Interne svetu ne mora imati nužno loše posledice.Ljudi sse u duši osećaju bolje,jačaju samopouzdanje,lakše podnose svake napore u stvarnom svetu nalazeći kakvo-takvo pribežište.Prirodno,ne treba preterivati ,ali on ističe da je zanemarljivo mali broj ljudi istinski zavistan od MMORPG igara.To su,gotovo po pravilu,ličnosti sklone bilo kakvoj zavisnosti,igre su im se samo našle na putu u pravom trenutku.
   Kako MMORPG svetovi  budu prelazili kulturološke i tehnološke granice,tako će i rasti.Za razliku od stvarnog sveta,gde smo ograničeni prirodnim izvorimna,proširivanje veštačkog sveta postiže se jednostavnim ddodavanjem još jednog računarskog servera u sistem.I kako se taj varljivi svet bude proširivao,društvene neminovnosti će ga pratiti.Stvaranje klasnog društva je neminovno – virtualni imetak prouzrokovaće kad-tad virtuelnu nemaštinu.Biće zanimljivo posmatrati kako će se posetioci ovih ovih svetova boriti s novim izazovima,jer – istorija se ponavlja,cak i kada je u digitalnom obliku.

Tragični događaji

Neki igrači su umrli u stvarnom svetu a ostali su zaleđeni u virtuelnom

Tokom 2005. godine zajednica igrača ,,World of  Warcraft“ ostala je bez dva člana.Dvadesetosmogodišnji igrač iz Južne Koreje preminuo je usled srčanih tegoba zbog iscrpljenosti nakon što je 49 sati bez prestanka igrao svoj voljeni ,,WoW“.Nakon njega preminula je devojka čije je ime u igri bilo ,,Snowly“.Pripremala se za učešće u ratnom pohodu u jednoj oblasti virtuelnog sveta.Neposredno pre smrti svojim saigračima žalila se da se ne oseća dobro.Njena smrt podstakla je njene saigrače da joj prirede virtuelni pogrb.Bio je to jedan od najdostojanstvenih trenutaka ikada viđen u MMORPG svetu.

Prošle godine četrdesetjednogodičnji Kinez Ći Čengvej pozajmio je svom prijatelju Džu Cajoanu skupoceni mač zvani ,,Zmajeva sablja“.Međutim,posle nekoliko dana Džu je,bez Ćijeve dozvole,prodao sablju za 700 evra.Ći ga je prijavio policiji koja je odbila da se umeša.Džu je pokušao da se pomiri sa prijateljem i ponudio mu novac za sablju,ali je Ćiju već ,,pao mrak na oči“ i ubio je Džua nožem u grudi.
   Razlog zbog koga se policija nije umešala kada ima se Ći prvi put obratio jeste što nigde nije bilo ukradene imovine.Jer, ,,Zmajeva sablja“ je predmet iz kompjuterske igre ,,Legends of Mir III“ koju su Džu i Ći igrali putem Interneta.Pošto sablja nije postojala u stvarnosti,u očima predstavnika zakona nije mogla biti ni ukradena.Nažalost Džuovo ubistvo bilo je je počinjeno u stvarnosti i Ćiju zbog toga preti smrtna kazna.
   Tokom sudskog postupka magla je da se čuje zanimljiva rasprava,ne toliko o tome da li je Ći kriv za ubistvo,već da li je Džu počinio krađu koja je prethodila ubistvu.Tužilac je isticao da nijedan zakon ne štiti predmete koji postoje samo u kompjuterskim igricama,te,prema tome,Džu ne može da bude biti kriv.Ali,profesor prava Vang Honcvu sa Kineskog univerziteta smatra da,pošto igrač mora da potroši vreme i novac da bi unutar igre došao do nekih predmeta,oni predstavlja ličnu svojinu.Ne možete ukrasti nešto što ne postoji u stvarnosti,ali – u ovom slučaju – šta je kome stvarnost?

   Proizvođači ovakvih svetova imaju dvojake težnje:žele da naprave digitalno okruženje u u kome će se igrači neprestano vraćati i plaćati pretplatu,ali ne žele da prouzrokuju smrtne slučajeve niti bolesti zavisnosti jer to stvara čitav niz nevolja i dovodi do moguće finansijske propasti.Zato su neki proizvođači uveli mere protiv zavisnosti tako što ograničavaju broj poteza koje igrač može da napravi tokom jednog dana,ili uvode savetnike koji se sa vremena na vreme pojave u igri i podsete igrače koliko su vremena proveli pred računarom savetujući im da naprave odmor.

Prekretnice virtualnog sveta

1984. ,,Islands of Kesmai“

   Prva komercionalna MMORPG igra,zasnovana isključivo na tekstualnim komandama,ponuđena je na tržištu po ceni od 12 dolara za sat igranja

1991. ,,Newerwinter Nights“

Prva grafička MMORPG igra pojavljuje se na AOL serverima 1991. godine i 1997. po ceni od 6 dolara za sat igre.Danas postoji i istoimena PC igra za jednog igrača

1997. ,,Ultima Online“

Igra u pseudotrodimenzionalnom okruženju koja je ,,raspirila vatru“.Prva koja je koristila utvrđenu pretplatu od 10 dolara mesečno,umesto dotadašnje naplate po satu.

1998. ,,Lineage“

Dugo vremena ovo je bila najuspešnija MMORPG igra svih vremena,sa viče od četiri miliona pretplatnika i gotovo svi su bili Korejci.

1999. ,,Everquest“

Pomak ka zapadnom tržištu načinio je ,,Everquest“,igra od koje neumorni igrači nisu mogli da se odvoje.

2004. ,,World of Warcraft“

Najuspešnija igra do sada je MMORPG koja ima više od šest miliona pretplatnika.U svakom trenutku je igra 500.000 ljudi na planeti.

Drugi vid zarade

Troje ljudi koji su svoje hobije preokrenuli u unosne poslove

Anši Čung
Trgovac nekretninama
Zarada: 150.000 dolara
Anši Čung junjankinja je jedne od najpoznatijih priča o uspehu vezanih za projekat ,,Second Life“.O njoj je pisao čak i ugledni časopis ,,Fortune“ koji se bavi uspešnim preduzetnicima.Filip Rouzdejl,jedan od čelnih ljudi na projektu ,,Second Life“ naziva je vituelnim Rokfelerom.A sve je počelo kao ogled.Kupila je jevtino virtuelni plac,unapredila ga ulepšavajući predele,a sada,po visokoj ceni prodaje ili iznajmljuje parcele.U stvarnom životu zove se Ajlin Gref,po zanimanju je učiteljica.Gref živi blizu Frankfurta.Ali,od podučavanja se ne živi...


Nefibju Protagonist
Modni kreator
Zarada:tajna
Nefibju Protagonist stvorila je malo modno carstvo u projektu ,,Second Life“.Pravi odeću za avatare i ima prodavnicu u koju svraćaju igrači kupujući stvarnim novcem odela koja ne postoje u stvarnosti.Pravo ime joj je Kasi Nafus ,ima 27 godina i živi u Sijetlu.Do posla koji joj donosi basnoslovnu zaradu dosla je postepeno shvatajući da postoji velika potražnja za robom koju ona sa lakoćom izrađuje.


Kermit Kvirk
Dizajner igara
Zarada:petocifrena,procenat od prodaje prava
Australijanac Nejtan Kir,poznatiji među saigračima kao Kermit Kvirk,napravio je 2005. godine igu ,,Tringo“ koja se može igrati tokom boravka u ,,Second Life“ svetu.To je dvodimenzionalna ,,glavolomka“,mešavina ,,Tetrisa“ i ,,Binga“.Naglo se proširila među stanovnicima veštačkog sveta i potražnja za njom rasla je iz dana u dan.Za samo dva meseca,Kvirk je od igre zaradio 2000 funti.Prava na igru prodao je jednoj kompaniji u stvarnom svetu,a ona će je preraditi za mobilne telefone.

Pet prvih ,,reality“ igara

,,Second Life”
,,Second Life“ je najpoznatiji po lakoći sa kojom sa kojom korisnici podižu građevine,i mogućnosti da putem njih zarade novac u stvarnom svetu.


There
Projekat There skoro je isti kao i ,,Second Life“ s tom razlikom što je usmeren ka mljađoj publici.Mogu se priređivati žurke po virtuelnim klubovima,kupovati na aukcijama i čak otići na odmor,naravno veštački.


Active Worlds
Danas nije tako popularna ka u starim danima,Ali tu i dalje mogu da se vide zanimljive stvari,između ostalog i prvo Internet venčanje,kao i simulacija spuštanja ,,Apola“ na Mesec.


Kingdom of Loathing
Ovo je parodija na MMORPG svetove koja nudi urnebesnu zabavu.Nije u potpunosti završena,ali je slobodna za razgledanje i već ima zavidan broj poklonika.


Habbhotel
Prostor za druženje urađen kao takozvani ,,pixel art”,grube grafike uvećanih kompjuterskih tačkica.Urednici  sajta svake nedelje biraju najlepše napravljenu sobu novih članova.

Posto je ovo tekst koji je namenjen samo za citanje i kome treba - neka procita...
tema je zakljucana za bilo kakve diskusije...