Glas na Malti, kuda veliki broj Srba odlazi "trbuhom za kruhom"

Kelnerisanje, pa na "srpsku plažu"

U najboljim restoranima u luci Portomaso u okviru Hiltonovog kompleksa, najskuplja vina i najkvalitetniju hranu služe naši i Bugari, za najjeftiniju satnicu

Malta, ostrvska zemlja u srcu Mediterana, idealna je za godišnji odmor. Turisti će uživaju u prelepim šetalištima pored mora, mnogobrojnim crkvama, starinskoj arhitekturi, romantičnom uličnom osvetljenju, noćnom životu, kao i šopingu u Valeti i Slimi, centralnim mestima za okupljanje i ispijanje espresa. Tu su lepe peščane, kao i kamenite plaže, ostrvce Gozo... Mnogi zaljubljenici u veliko plavetnilo, idilični porodični život i lepo vreme poželeće da ostanu ovde zauvek.

To je za Srbe mnogo lakše nego u drugim zemljama Evropske unije. Lako će dobiti ulazne vize preko turističkih aranžmana, kao i produžiti boravak do tri meseca. Za dalje, moraju se koristiti razni trikovi, poput škole engleskog, kursa kompjutera i sličnih začkoljica. Zvuči lako, mada, to je samo početak. Traženje sigurnijeg i boljeg posla može biti prava noćna mora. Dalje, nakon pronalaženja posla, sledi procedura dobijanja radne dozvole, koja je zakomplikovana činjenicom da se dobija samo za poslove za koje Maltešani nemaju svoje profesionalce. Nažalost, mnogi naši ljudi tamo počinju karijere konobarišući ili na građevini.

Nije loše za mlade, dok se ne snađu, možda. Ali, na duge staze, to nije rešenje. Na građevini, naši ljudi često rade na crno, što je nezgodno u slučaju povrede na radu. A one nisu retke, jer malteški preduzetnici nisu ljubitelji razbacivanja s novcem i poštovanja standarda zaštite na radu. Nekoliko ljudi iz Srbije prošle godine izgubilo je život na građevini, a bilo je i težih povreda, pa su kolege među sobom sakupljale novac da povređenom plate avionsku kartu kako bi se vratio kući.

Konobarisanje je našim ljudima na Malti isplativo tokom letnje sezone, gde uglavnom za sitan novac rade duge satnice, pa, uz bakšiš, zarade i premor, koji ih onemogući da troše. Nešto se može i uštedeti. S prvim mirnijim jesenjim danima, na poslu počinje nova bitka, kako zadržati radno mesto. Prvo će smanjiti radne sate strancima, potom radne dane, i tako počinje borba za opstanak do narednog leta.
      

ČESTA DOKTORSKA DEŽURSTVA

Na Malti živi i izvestan broj naših doktora i inženjera koji su se uz velike napore dokazali i zadržali svoje poslove kroz duži niz godina. Mnogi od njih će s gorčinom primetiti da se često njihovim radom lažno okitio neki domaći doktor, i da imaju češća noćna dežurstva od Maltešana.
      
   
   

Ulazak Malte u Evropsku zajednicu našim ljudima, koji su tamo živeli nelegalno i po sedam godina, obezbedio je radne dozvole i pomilovanje od deportovanja. Ovih dana, stranci koji su legalno živeli duže od pet godina nestrpljivo čekaju izglasavanje "rezident" statusa, koje Maltešani odlažu u nedogled. Pritisnuti od strane EU, ostrvljani će morati da izglasaju zakon, koji će prvi put omogućiti strancima na Malti da žive sa istim pravima kao Maltešani, osim prava na glasanje i pasoša. Pasoš se dobija isključivo sklapanjem braka, koji je neraskidiv, zbog jakog uticaja crkve.

Maltežani imaju dvojno osećanje prema strancima. Žele što više turista, jer žive od rentiranja nekretnina, a s druge strane, teško primaju strance u svoje društvo. Posebna je čast biti pozvan kod njih u kućnu posetu. NJihov najveći strah prilikom ulaska u EU bio je da će svi da nagrnu na ostrvo i pootimaju im poslove. Ispostavilo se da je taj strah bio potpuno neopravdan, jer su nosioci prava na rad u Evropi poželeli da odu u neke bolje organizovane zemlje. Sa Malte su počeli da odlaze svi koji su imali malo bolju perspektivu, a počeli su da dolaze oni bez nje.

Ispostavilo se da će i ove godine, u najboljim restoranima u luci Portomaso u okviru Hiltonovog kompleksa, najskuplja vina i najbolju hranu služiti Srbi i Bugari, za najjeftiniju satnicu. Sreća, pa su turisti Englezi i Amerikanci naviknuti da ostavljaju bakšiš.
Od naših ljudi, na ovom ostrvcetu najbolje prolaze sportisti. Pored toga što su veoma popularni kod malteške ženske populacije, bilo je i dosta onih koji su radili kao treneri košarke, tenisa i fudbala. Pod uticajem toplog podneblja, Maltešani nisu posebno vredni, niti samouvereni, ali radom naših profesionalaca, postigli su rezultate u sportu na evropskom nivou.

Život na Malti je prijatan, bez žurbe. Leto je predivno. Naši ljudi, na kraju radnog dana, okupljaju se na "Edžilesu", tradicionalnoj srpskoj plaži, gde je na kamenu uklesano "Srbija".


Izvor: Glas Javnosti \ Dragana Tasić