Alergije na hranu - veliki problem za gurmane i hedoniste

Ne prija svima sve što je na trpezi

Alergije su najčešće na kravlje mleko, jaja, ribu, rakove i školjke, žitarice, kikiriki, orahe, lešnike i jagode

Leto je idealno za razne kombinacije sa hranom. Puno voća i povrća mora da se nađe na trpezi, ali i ostalih namirnica, bez kojih jedan dobar ručak ne može da se zamisli. No, ne prijaju svima sve namirnice. Mnogi moraju da se odreknu voća, povrća, mesa ili žitarica jer ih u njihovom uživanju sprečava - alergija.

- Neželjene reakcije na hranu mogu se podeliti u dve osnovne grupe: toksične i netoksične reakcije. Toksične reakcije javljaju kod svakog ko pojede određenu količinu hrane zaražene bakterijama ili toksinima. Netoksične reakcije javljaju se kod preosetljivih osoba, a mogu biti alergijske (imunološki mehanizmi) i nealergijske (reakcije nepodnošenja) koje nisu uzrokovane imunološkim mehanizmima - kaže doktor Stojan Samardžić.

Alergijske reakcije na hranu su veoma raznolike. Mogu prouzrokovati reakcije opasne po život (anafilaktiči šok), ili zahvatiti jedan ili više organskih sastava. Najčešće se javljaju kožne reakcije (urtikarija, angioedem, atopijski dermatitis). Neretko se alergija na hranu manifestuje samo tzv. oralnim alergijskim sindromom, odnosno osećajem pečenja ili svrabeža jezika, otokom jezika, nepca ili ždrela. Zahvaćenost disajnih organa može da se vidi kroz simptome astme i alergijskog rinitisa. Simptomi alergije na hranu u organima za varenje su grčevi, mučnina, povraćanje i dijareja.

- Alergijske reakcije na hranu mogu da se pojave u svakom životnom dobu. Najčešće su u prvim godinama života. U razvijenim zemljama Zapada navodi se da je učestalost tih reakcija kod dece od 8 do 28 odsto. Kod odraslih su znatno ređe: 1,4 - 1,8 odsto . Alergijske reakcije na hranu češće su kod dece koja imaju neku drugu alergijsku bolest (atopijski dermatitis) ili su te bolesti prisutne u porodici - smatra Samardžić.

Hrana je sastavljena od belančevina, šećera i masti. Najčešće alergene u hrani čine spojevi koji sadrže šećere i masnoće (glikoproteini). Tako se alergije javljaju na kravlje mleko, jaja, ribu, rakove i školjke, žitarice, soju, kikiriki, orahe, bademe, lešnike i jagode. Kod odraslih je oko 90 odsto alergijskih reakcija na hranu uzrokovano kikirikijem, orasima, ribom i školjkama, a kod dece jajima, mlekom, sojom i brašnom. Poznato je da se zbog unakrsne reaktivnosti, kod bolesnika koji su alergični na polen mogu javiti alergijske reakcije na hranu, i obrnuto. Kod onih alergičnih na polen breze česta je alergija na jabuku, sirov krompir, šargarepu, celer, grašak, kivi i sl.

Za dijagnozu alergijskih reakcija na hranu važni su podaci koje daje bolesnik.
Doktor Samardžić upozorava da bolesnici često uočavaju povezanost alergijskih simptoma i konzumiranja određene vrste hrane, i tada se njima preporučuje vođenje dnevnika prehrane i simptoma.

- Alergija na hranu se, kao i u drugim alergijskim bolestima, može dokazati kožnim testovima. Najvažniji test za dokaz alergije na hranu je provokacijski test. Bolesniku se, prema određenom protokolu, daju namirnice za koje se sumnja da su uzrok alergije te se prati mogući nastanak alergijskih simptoma.
Bolesnicima koji su alergični na određenu vrstu namirnica preporučuje se eliminatorska dijeta, tj. izbegavanje tih namirnica - završio je Samardžić.

Važno je bolesnike koji su imali sistemsku alergijsku reakciju (anafilaktički šok) naučiti merama strogog pridržavanja eliminatorske dijete. Važno je znati u kojim se namirnicama nalaze neke alergogeni sastojci kada to nije očito (jaja u testenini, puter od kikirikija u nekim industrijskim poslasticama).


Izvor: Glas Javnosti \ K. Jovanović