Шта је хришћанска вера?

Хришћанска вера је Христово знање о најважнијим тајнама бића и живота, које знање људи могу примити само веровањем у Њега, а не својим сопственим напорима.

Које су најважније тајне о бићу и животу о којима само Христос има право знање?

То су:

Тајна о невидљивим стварностима: о Богу, о анђелима, о људској души; Тајна о стварању света и његовом свршетку;

Тајна о непрестаном Божјем вођењу човека и човечанства одређеном циљу, а по Његовој премудрости и сили;

Тајна о човековом греху и паду и о његовом спасењу кроз богооваплоћење;

Тајна о царству Божјем као крајњем циљу човековог земаљског живота и о правом путу који води томе циљу, тј. о понашању човека према себи, према ближњем и према Богу.

Тајна о васкрсењу из мртвих, о последњем суду и о вечном животу.

Нису ли и неки други верски учитељи, мислиоци и философи покушавали да објасне ове тајне?

Јесу многи од њих. Али то су чинили само својим ограниченим људским снагама, размишљањем и упорним студирањем о свету и људској природи. Сви су се њихови покушаји свршавали претпоставкама и различитим теоријама чисто супротним једна другој.

У чему се онда састоји преимућство Христовог знања над њиховим?

У преимућству Христа као очевица. Он сведочи: „Ја говорим што сам видео" (Јован VIII, 38), и опет: „Нико није узишао на небо осим онога који је сишао с неба, Син Човечји који је на небу" (Јован III, 13). Верским учитељима свога времена, Он је рекао: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго; ви сте од овог света, а ја нисам од овога света" (Јован VIII, 23). Старешини израиљском је рекао: „Заиста, заиста ти кажем: говорим оно што знам и сведочим оно што сам видео" (Јован III, 11). И опет: „Ја сам хлеб (живота) који је сишао с неба" (Јован VI, 41). И много другог из те области Он је говорио ауторитетом једног очевица о свим тајнама неба и земље, тако да су се људи дивили Његовој науци, јер „никад човек није тако говорио као овај човек" (Јован VII, 46).

Заиста, и у свакидашњем животу ми више верујемо очевицу него неком теоретичару или философу. Али постојали су и други верски учитељи који су тврдили да су своје учење примили од појединих анђела. И анђели су очевици великих тајни. Шта да мислимо о томе?

Тачно је да је понекад Бог слао своје анђеле појединим људима да их науче и да руководе њима. Али чешће су људи доживљавали лажна виђења, тј. зле духове приказане у облику анђела. Поред тога, Христов случај је сасвим друкчији. Њега нису учили нити Њиме руководили анђели. Напротив, Он је заповедао анђелским војскама и изгонио зле духове из људи. Анђели су Му служили, а демони су стрепили пред Њим.

Треба ли у овом случају да мислимо да је хришћанска религија изнад свих осталих религија у свету?

Хришћанска вера се не би могла ни упоређивати с другим религијама, и, строго говорећи, не би ни требало називати је ,,религијом" у паганском смислу ове речи. Јер, она није једна религија међу другим религијама, она је ВЕРА У ХРИСТА И ХРИСТОВО ОТКРИВЕЊЕ. Она је лично, јединствено и потпуно откривење Бога људима ради њиховог просвећења и спасења. Друго откривење од Бога више неће бити дато, и поред Исуса Христа други Месија не може бити очекиван све до краја света.



Епископ Николај Д. Велимировић-Вера Светих

@machakz

"Francuski matematičar i filozof Blez Paskal pristupio je, 1656.god. pitanju postojanja Boga na korenito drugaciji način.
Umeto da se potrudi da nadje logičan dokaz, Paskal je pojednostavio stvar: verovanje u Boga je najpovoljnija mogućnost."

Gospodin Pascal, kao jedan od najsjajnijih umova svog (pa i današnjeg) vremena, uočio je nemogućnost logičke potpore u pitanju postojanja Boga.

Kad bi naime, uspio logički dokazati Boga, time bi dokinuo vjeru kao nepotrebnu.
Međutim, ideja Boga upravo je sazdana na vjeri, pa bi time i sam Bog bio dokinut, jer logika ne poznaje vjerovanje već dokaze.

Kao pragmatik, g. Pascal zaključuje, da samo vjerovanje u Boga, ne može škoditi, a eventualno može pomoći.
Slično razmišljaju tradicionalnu vjernici.
To su oni koji ostaju u svojoj vjeri isključivo zbog običaja sredine u kojoj žive.
U crkvu idu tek prigodice.
Sakramente prihvaćaju po Pascalovoj logici: sveta vodica doduše ne pomaže, ali i ne škodi. Nikad se ne zna, zlu ne trebalo.
Istinski pak ateist, ne odbacuje Boga.
Kako može odbaciti nešto što nije prihvatio?
Odbaciti Boga može samo vjernik.
Ateist uopće ne uzima u razmatranje postojanje Boga, pa prema tome ni prihvaćanje vjerskih istina, jer ga sama ideja Boga, kao jedna od bezbroj ideja, koje je ljudski um kadar proizvest, ne može dovoljno zainteresirati, pa s toga svako razmišljanje o Bogu smatra uzaludnim poslom.
 

@Rasina

"Права вера, вера православна открива нам и јавља велику тајну да је Бог не само један него и тројичан. Бог је Света Тројица: Бог Отац, Бог Син, и Бог Дух Свети."

Zašto ne bi bio dovoljan Bog, sam za sebe, bez zbunjujućih trojnih formi, cijele plejade raznih nebesnika, od anđela (u svim rangovima), vragova, svetaca, Madone, i tko zna čime je još ispunjeno Božje carstvo?
Jednom svemogućem biću, takvi pomoćnici svakako nisu potrebni.
Bog mora biti dovoljan samom sebi.
Sve ostalo liči na hulu.

"Бог је Љубав. Несебична Љубав."

Prihvatimo li Boga kao postojećeg, moramo prihvatiti i njegovu nesagledivost i nespoznatljivost.
Tko nam daje u tom slučaju pravo da procjenjujemo što je Bog?
Otkud znamo, da jedno svevišnje biće, razmišlja poput čovjeka, kao nesavršeno biće u nesavršenim kategorijama?
Ono što mi mislimo i zaključujemo, ne mora se bezuvjetno podudariti sa Božjom promisli.
Govorimo o Bogu da je ljubav, o sramote, a da sami ne znamo o čemu govorimo, jer ljubav ne poznajemo.
Ne poznajemo je jer je nemamo.
Kako možemo poznati nešto što nikad nismo upoznali?
"Tkо је човек?
Човек је украс свих Божијих створења. Бог га је обдарио својим ликом и подарио му моћ вечног живота. Створио га је од разумне душе и дивног тела, да би тело служило разумној души, а обоје да би постало храм животворне."

Ako Bog doista postoji, gornja rečenica predstavljala bi neizmjernu uvredu za tog istog Boga.
Zar čovjek ovakav kakav jest da bude ukras Božjih stvorenja?
Kakav mora da je monstruozan um koji kreira takvu ideju?
Jedno prljavo, nemoralno, destruktivno, glupo, perverzno, lakomo, kolebljivo..... biće da bude ukras Božjih stvorenja?
Da li je to spojivo sa zdravom pameću?

"Сви људи су земаљска браћа човекова. Сви људи су међусобно браћа јер имају једног Оца, Творца свих створења."


Zašto se onda besprekidno kolju od postanka svijeta?
Što mu to znači biti braća?
Garanciju da ćeš dobiti nož u rebra?

Sve vjerske ideje, tek su odraz želja nesretnog čovjeka, koji uočava svakovrsne nepravde i patnje, a koje proicira kroz iluzije (neke više, Božje pravde) odjelotvorene  u religijskim obredima, svaka vjera prema svom viđenju.

Onom tko  živi u iluziji postojanja nekog sretnijeg svijeta, u kojem će doživjeti ispunjenje svojih snova, jedino preostaje da se uputi preko transcedentalnog mosta, u nadi da će ga put odvesti iz ove doline suza u edenske vrtove.
Tko će mu biti putokaz, Pravoslavlje, Islam, ......., manje je važno.
Važno je da čovjek misli da je sretan.

Ne znam bas da li je tebi posjeta ovoj temi uzaludan posao 

a sto se tice ovih bezbroj ideja, treba krenuti od toga da je svaka ideja izasla iz neke druge ideje, a ta druga iz neke trece. Ustvari svaka od gotovo bezbroj ideja moze se sazeti po prethodnom principu, te ces tako dobiti samo jednu jedinu ideju koja u sebi sadrzi odlike i osobine svih ostalih ideja. Tako bi se doslo do ideje o Bogu, mada ovde treba jasno naglasaiti da je ideja proizvod uma, a da je i Bog proizvod uma reci ce samo ateista koji ne moze da se pomiri sa tim da postoji nesto sto je izvan ljudskog uma, i sto covjek sa njim ne moze da dosegne. Ne vrti se svjet oko nas, kako je machakz rekla. Ja bih rekao da se sve vrti oko svega.

Uzgred krstis machakz u mackaz. Pazi malo, ja sam cesto i po nekoliko puta pregledao da li sam pravilno napisao ovaj zavrnuti nadimak, pravu lomilicu  jezika 

@ budjoni

nisi razumeo sustinu

da ljudi postupaju po Bozijim postulatima, ne bi bilo kao sto ti rece
 Jedno prljavo, nemoralno, destruktivno, glupo, perverzno, lakomo, kolebljivo..... biće da bude ukras Božjih stvorenja?
braca - braca u Hristu, postali od jednog

sto se tice ljubavi

Govorimo o Bogu da je ljubav, o sramote, a da sami ne znamo o čemu govorimo, jer ljubav ne poznajemo.
Ne poznajemo je jer je nemamo.

iz ovoga zakljucujem da ti nemas pojma sta je ljubav, i da nikada nikoga nisi voleo i da tebe niko nikada nije voleo 

Zar čovjek ovakav kakav jest da bude ukras Božjih stvorenja?
Kakav mora da je monstruozan um koji kreira takvu ideju?

pogledaj potpis ispod mog teksta, ja bas za tog coveka ne bih mogla da kazem da je monstrum
prosao je kroz golgotu, bio u logoru, mucen, sramljen i koje sta jos i opet pise o ljubavi sreci, ljudima i to sve u superlativu 

da ne kazem da je svoj zivot posvetio Bogu

@budjoni

Bog nam daje pravo da o njemu procenjujemo kakav je Bog. Sve sto covek zna o istinitom Bogu, jednosusnoj i nerazdeljivoj Svetoj Trojici, sam Hristos drugo lice Svete Trojice je ljudima to otkrio. No meni je zanimljivo kako ti pa ateista pa znas sta je hula na Boga, znas koga Bog voli, znas sta je uvreda za Boga...Pogresno shvatas Boga jer sudis Bogu prema svom logickom razmisljanju, a ljudska logika u vecini slucajeva je pogresna. Ateista se ne raspravlja o Bogu, jer ce sam reci da pre svega ne veruje u Boga i prema tome ne zna nista o tome.

@Magic Master

"Ne znam bas da li je tebi posjeta ovoj temi uzaludan posao"

Ti i Costa polazite od pretpostavke da besjedim s ateističke patforme, makar se nikad nisam deklarirao ateistom.

Imam neko svoje mišljenje o Stvoritelju, ali je isto neuklopivo u meni poznate primjenjene religije.
Moglo bi se reći da sam slobodni strijelac, koji ne prihvaća nekritički sve što mu razni manipulatori gurnu pod nos.
Zar da vjerujem da su svi u nekakvom pravu?
Kako mogu sve, pa i nepomirljive ideje istovremeno biti u pravu?
Po meni, nikako.
S toga cijedim ponuđene ideje kroz osoban filter, bez i najmanje respekta spram postojećih autoriteta.
Znači li to da sam ja mjerilo svega što jest da jest i onoga što nije da nije?
Nikako, tek želim, ako su u pitanju zablude, živjeti sa svojim zabludama a ne sa tuđima.
Da budem još precizniji, panično se bojim manipulacija (bilo koje ideologije) nad ljudskim duhom. Iz psihologije masa poznato je koliko je gomila podatna i kao je lako s njom manipulirati
Nitko me ne može uvjeriti da masa ima neki svoj identitiet.
Masa je gnjecavi fluid kojeg možeš oblikovati kako želiš.
Ne želim biti gnjecav.
Ni podatan.

@Costa

Kad bi nam Bog i dao pravo da ga procjenjujemo, (u što ozbiljno sumnjam), zbog naše ograničene prirode to pravo jednostavno ne bismo bili u stanju iskoristiti.
Valjda je jasno da nesavršeno ne može procjenjivati savršenstvo.
Prije će biti da si čovjek sam uzima za pravo tumačiti ono za što nije kompetentan, kao što se inače voli upetljavati tamo gdje mu nije mjesto.
Dapače, mišljenja sam da je centralno izvorište svih zala na ovom svijetu, vječito zabadanje nosa u tuđe probleme, kao i pokušaji da se drugom "pomogne" makar i na silu, makar i sa dobrim namjerama.
Pravo na pomaganje drugima, stekao bi onaj, koji je prethodno sebe uzdignuo na neupitnu ljudsku i etičku razinu.
Takvog ne poznam.

Pa ako vec kazes da je savrseno jasno da nesavrseno ne moze procenjivati Savrseno, onda kako ti procenjujes Stvoritelja na svoj nacin? No ako Savrseno pokazuje nesavrsenom kako da postane savrseno to je vec druga prica. Imas preveliki strah od manipulacije, i to te sprecava da spoznas pravog Boga. Od drveta se ponekad ne moze videti cela suma, ali samo ako to mi tako hocemo, a ne zato sto se suma stvarno ne moze videti. Strah je uglavnom uzrocnik zasto se Bog krije od nekih ljudi. A strah je posledica male vere. 

@rasina

"da ljudi postupaju po Božijim postulatima, ne bi bilo kao što ti reče"

Iluzorno je od čovjeka očekivati da postupa po Božjim postulatima, kad se ne pridržava niti svojih zakona.
Problem je u tome, što zakona ima dovoljno, ali nema pravde.
Pravde nema jer čovjek nije biće reda i poretka, pa prema tome niti pravde u bilo kojem obliku.
Načelno teži pravdi, ali uživa u anarhiji.
Anarhija je za čovjeka idealan ambijen, poput tople i mutne vode za punoglavce.
Za uvođenje je reda i pravde, tek kad osobno bude žrtvom te iste anarhije.
Da je Bog želio, mogao je drukčije kreirati čovjeka.
Očito je želio baš takvog čovjeka pa zato takav i postoji.

"braća - braća u Hristu, postali od jednog"

Poput šarafa proizvedenih u istoj tvornici.
Svaki će dobiti svoju ulogu nezavisno o drugom.
Nikad i nitko me neće uvjeriti da mi je brat Bush, Hitler.... i da ih trebam bratski voljeti.
Takva ideja automatski derogira toliko spominjanu slobodnu volju.
Po slobodnoj volji, da je imam, svakako bi drukčije odlučio u pogledu "braće".

"iz ovoga zaključujem da ti nemaš pojma šta je ljubav, i da nikada nikoga nisi voleo i da tebe niko nikada nije voleo."

Na svu sreću imam tebe koja ćeš mi pojasniti što je to ljubav.
Ili će i taj pojam ostati obavijen metafizičkim maglinama?

"pogledaj potpis ispod mog teksta, ja bas za tog coveka ne bih mogla da kazem da je monstrum
prosao je kroz golgotu, bio u logoru, mucen, sramljen i koje sta jos i opet pise o ljubavi sreci, ljudima i to sve u superlativu
da ne kazem da je svoj zivot posvetio Bogu"

Tvoje su riječi divne, ali nažalost ne odražavaju stvarnost.
Stvarnost je surova i to moramo prihvatiti svidjelo se to nama ili ne.
Razuma nema, vjerujem da je to svakom jasno.
Što onda preostaje?
Isključivo borba za opstanak, u kojoj opstanak sposobnijih (jačih) biva
plaćen patnjom i nestankom nesposobnijih (slabijih).
Tu niti Isus nije u stanju ništa promijeniti.
A izgleda da Bog ne želi ništa mijenjati.
Da je htio, promijenio bi.