Pitanje o postojanju Boga vekovima je predmet rasprava medju vernicima, ateistima i teolozima.
Ateisti odbijaju da prihvate postojanje jednog, svemocnog Tvorca koji je stvorio nas svet i ljude u njemu.
Teolozi, pak, pokusavaju da, mimo svake sumnje, dodju do cvrstih dokaza o postojanju Boga. Time bi ucutkali ateiste jer bi njihovo neverovanje suocili s nepobitnom logikom. Ne bi preostalo nista drugo nego da sepostojanje boga prizna kao cinjenica, nezavisno od verospovesti.
U svojoj potrazi teolozi traze pomoc filozofa, matematicara i logicara, ali za sada sve to izglda kao uzaludan posao.

Prvi pisani tragovi o nekom logicnom dokazu postojanja Boga mogu da se nadju u spisima francuskog naucnika i svestenika svetog Anselma iz 1078.god. On je Boga odredio kao vaskoliko, vrhunsko bice cija velicina premasuje bilo sta sto ljudski um mze da zamisli. Samim tim, bozanska sila koja vlada nasim svetom mora biti nesagledivo veca od slike Boga koju imamo u nasim skromnim umovima, kada izgovaramo njegovo ime ili mu se molimo.
Pisanje svetog Anselma naislo je na brojna osporavanja koja traju i danas. Smatra se da njegove tvrdnje nisu dovoljno precizne o onome sto treba da dokazu. Reci 'Bog postoji', nije izrazavanje stava o Bogu, vec o samoj zamisli da postoji nama nedostizna visa sila.

U svojoj osnovi kamen spoticanja je smisao 'postojanja'.
Svi cemo se lako sloziti da postoje opipljivi predmeti kao sto su sto i stolce.
Ali, sta je s pojmovima kao sto su , recimo, brojevi ili lepota? Oni posoje u nasem svetu, koristimo ih  oslanjamo se na njih kao na nepobitne cinjenice.
Zasto onda ne bi postojao Bog?

Sredinom 7.veka holandski filozof Baruh de Spinoza bio je izopsten iz jevrejske verske zajednice jer je dovodio u sumnju vidjenje Boga onako kako je navedeno u Starom zavetu.
U svom delu 'Etika' objavljenom 1677.god., Spinoza je naveo da Bog nije jedno, vec je sve.
Prema njemu, to je bilo  savrsenom saglasju s vidjenjem Boga kao jedinstvene, beskonacne sile koja je uzrok postojanja svega na svetu.
Kako je i sama priroda beskonacna i sveopsta, takav je i Bog.
Premda su savremenici odbacili njegova vidjenja kao bogohuljenje, vodeci mislioci novijeg doba, kao sto su Gete ili Ajstajn, nasli su u tome mnoge pocetne zamisli koje su dalje sami razradjivali.
Nevolja sa Spinozinim vidjenjem bila je u tome sto je Boga lisavao bozanskih svojstava- milosrdja, dobrote, i drugih osobina koje ljudska bica zele da prepoznaju jedna u drugima. Za njega je to bila sila koja ne moze da se dovodi u pitanje, ali lisena jasng oblika koji bi ljudima bio shvatljiv..
Medjutim, njegovo vidjenje je sa logicke tacke gledista najpovoljnije za dokazivanje postojanja Boga. S druge strane, pobornici stavova za i protiv Boga obostrano previdjaju da je i pored visevekovnih rasprava srz svake veroispovesti na svetu stara koliko i ljudska svest: pobozni ljudi nose u sebi nesto sto izmice zakonima bilo kje logike i matematike- a to je, prosto, vera.


Francuski matematicar i filozof Blez Paskal pristupio je, 1656.god. itanju postojanja Boga na korenito drugaciji nacin.
Umeto da se potrudi da nadje logican dokaz, Paskal je pojednostavio stvar: verovanje u Boga je najpovoljnija mogucnost.
Naime, Paskalovo objasnjenje pociva na dve razumne pretpostavke:
1) Bog postoji, ili ne postoji
2) Verujemo u njega, ili ne verujemo

Iz ovog proizilaze cetiri moguca ishoda, i Paskal ih je redom razmotrio i izlozio.
1. Ako verujemo u Boga i on zaista postoji, sve je u redu.
2. Ako ne verujemo u Boga i ispostavi se da gresimo, naci cemo se u grdnoj nevolji.
3. i 4. Ako Bog ne postoji, nema razlike da verujemo u njega ili ne.

Odluka o tome kako postupiti zavisi prevashodno od toga da li Bog postoji ili ne. Paskal je dalje razvijao svoju teoriju: onaj ko veruje i bde u pravu, dobija kao nagradu vecno blazenstvo. To u beskonacnosti potire bilo koji od ostalih ishoda, bez obzira na to ko je u pravu.
Zato se treba odluciti za tu mogucnost kao najsigurniju.



izvor: Politikin zabavnik

koliko samo gotovo identicnih tema na ovom forumu

 

sta ces, sve se vrti oko nekolicine pitanja

da li postoji Bog...

verovati ili ne...
i ako da,

kojoj se veri prikloniti...

Коринћанима посланица прва св. апостола Павла, глава 15.

...
12. А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?

2 Тим. 2:17 

13. И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.

1 Сол. 4:14 

14. А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
15. А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
16. Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
17. А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.

Рим. 4:25 

18. Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
19. И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.

2 Тим. 3:12 

20. Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.

Дела 26:23  1 Пет. 1:3 

21. Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.

Јован 11:25  Рим. 5:12 

22. Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
...

Шта је права вера?

Права вера је вера у једнога Бога у Тројици, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. Бог је Биће без почетка и без краја. Он је Дух који се не види, али је свуда присутан, све види, све зна, све може, о свему брине. Бог је пун љубави према свим људима и свима створењима.

Ко је Бог?

Права вера, вера православна открива нам и јавља велику тајну да је Бог не само један него и тројичан. Бог је Света Тројица: Бог Отац, Бог Син, и Бог Дух Свети. То нису три Бога, него само један, јер Три Божанске Личности имају једну исту суштину, као и једну љубав, једну мудрост, један живот и све неизмерно богатство божанских вечних сила и енергија. У Име тога јединога Бога се ми крштавамо. Ту своју веру у једнога Бога Оца и Сина и Духа Светога ми исповедамо сваки пут када ставимо на себе знак часнога Крста. Када се крстимо, ми саставимо три прста десне руке да назначимо да је нераздељива Тројица - један Бог.

Какав је Бог?

Бог је Љубав. Несебична Љубав. И пре стварања света Бог Отац није био сам (као што то уче верске вође Јевреја и мухамеданаца), него је волео Сина и Духа Светога. А Син је волео Оца и Духа Светога. Свети Дух је волео Оца и Сина. То значи да је Бог Љубав од вечности, не само у времену. Света Тројица служи нам за пример како и ми, људи, који смо створене личности, и различити по народности и образовању, можемо уз помоћ Божије Љубави да постанемо једно богочовечанско Тело, тј. Црква, а да при том сједињењу не изгубимо посебне одлике сваке личности.

Ко је човек?

Човек је украс свих Божијих створења. Бог га је обдарио својим ликом и подарио му моћ вечног живота. Створио га је од разумне душе и дивног тела, да би тело служило разумној души, а обоје да би постало храм животворне Тројице. Као што Бог није сам, тако ни човек није сам, него има безброј браће и на небу и на земљи.

Ко су небеска браћа човекова?

На овом видном небу постоје сунце и месец и безбројне звезде које тајанствено трепере и својим немуштим језиком сведоче да је Бог заиста Светлост, Љубав и Лепота. Али постоји и једно друго небо, невидиво. То небо могу видети само људи видовитог ума и чиста срца. Као и Бога, свога Творца, који у њему обитава. То невидиво небо по природи је духовно; то и јесу небеска браћа човекова: Серафими и Херувими, Архангели и Ангели и остале бестелесне Силе небеске. Те бестелесне Силе небеске пуне су љубави и светлости Божје, оне непрестано Бога славе и јављају људима вољу Божију.

Ко су земаљска браћа човекова?

Сви људи су земаљска браћа човекова. Сви људи су међусобно браћа јер имају једног Оца, Творца свих створења. Браћа су и зато што имају једну природу човечју и исте прародитеље Адама и Еву. Човек је у сродству и са свим осталим створењима, од најсићушнијих до највећих, од атома до звезда. Јер на свему што постоји присутан је исти печат стваралачке силе и славе Божје, све је сведок исте Мудрости Божје. Бог нас милује својом вечном Љубављу преко свих створења видљивих и невидљивих. Све што постоји зрачи љубављу и подстиче нас на љубав.

Шта је Откривење Божје?

Откривење је све оно чиме се Бог јављао од памтивека и чиме је откривао људима своје неизрециве тајне и своју вољу. Сва творевина је богојављење; сва створења сведоче и откривају славу и силу Божју, наравно онима само којима ум није помрачен и срце нечисто. Особито је Бог откривао своју Љубав и своју свету вољу преко светих Архангела и Ангела и преко богонадахнутих светих људи: Пророка, Апостола и Светитеља. И на крају преко Сина свог Јединородног, Христа Господа.

Veroispovesti u svetu..

Svet je gungula razlicitih vera.
Mogu li one postojati sve zajedno?
Najvece svetske religije imaju drugacija vdjenja Boga, od vaskolikog, sveprisutnog i svemocnog hriscanskog boga do brojnih bozanskih pojava japanske shinto veroispovesti.

Ne treba zaboraviti ni poricanje Boga kome je sklono oko milijardu ateista sirom sveta.

Vremenom se mnogobostvo drevnih Grka i Rimljana suzilo na jednog bga u kojeg, na razne nacine, veruju prpadnici najrasirenijih savremenih veroispovesti.
Slazu se samo u jednom- da je Bog jedan.


Hriscanstvo-
broj vernika: 2.1 milijarda
Bog se pojavljuje kroz Oca, Sina i Svetog duha

Judeizam-
broj vernika: 4 miliona
bog je iza Stvaranja, a neke verske zajednice su i panteisticke

Islam-
broj vernika: 1.3 milijarde
Alah je postojan, svemocan i sveprisutan u svakodnevnoj stvarnosti

Budizam-
broj vernika: 380 miliona
buda je vidjenje Boga smatrao nevaznim za postizanje spokoja

Hinduizam-
roj vernika: 900 miliona
'bog kao sve', Braman, pojavljuje se i kao licni bog Ishvar

Dzainizam-
broj vernika: 4 miliona
Bog se pojavljuje u osnovi svih zivih bica na planeti

Kineska narodna religija-broj vernika: 400 miliona
mnogobozacki taoizam sa konfucijanizmom

Shinti-
broj vernika: 4 miliona
mnogo bozanstava koja se olicavaju u uzvisenim silama prirode

Sikizam-
broj vernika: 23 miliona
jedan bog znad ljudskog poimanja, koji se voli i obozava

izvor : Politikin zabavnik



saberi - oduzmi, na Zemlji ima oko 6 milijardi ljudskih stanovnika... 

naporno je to, ali cini mi se da mislis nesto o ateistima koji su namjerno izostavljeni sa spiska. Bez obzira sto se kaze da ne vjeruju, i oni su vjernici jer mogu samo da vjeruju u ideju da nema Boga ( ne mogu znati  )

carobnjak, pomenuti su i ateisti...


istina, ateisti ne mogu znati ima li Boga, jednako kao sto to ne mogu ni oni koji veruju...
a ako poverujemo Paskalu, buduci da se odgovor na to pitanje, postoji li ili ne, ne zna- ipak je najsigurnije verovati u ideju o bogu...


Francuski matematicar i filozof Blez Paskal pristupio je, 1656.god. itanju postojanja Boga na korenito drugaciji nacin.
Umeto da se potrudi da nadje logican dokaz, Paskal je pojednostavio stvar: verovanje u Boga je najpovoljnija mogucnost.
Naime, Paskalovo objasnjenje pociva na dve razumne pretpostavke:
1) Bog postoji, ili ne postoji
2) Verujemo u njega, ili ne verujemo

Iz ovog proizilaze cetiri moguca ishoda, i Paskal ih je redom razmotrio i izlozio.
1. Ako verujemo u Boga i on zaista postoji, sve je u redu.
2. Ako ne verujemo u Boga i ispostavi se da gresimo, naci cemo se u grdnoj nevolji.
3. i 4. Ako Bog ne postoji, nema razlike da verujemo u njega ili ne.

Odluka o tome kako postupiti zavisi prevashodno od toga da li Bog postoji ili ne. Paskal je dalje razvijao svoju teoriju: onaj ko veruje i bde u pravu, dobija kao nagradu vecno blazenstvo. To u beskonacnosti potire bilo koji od ostalih ishoda, bez obzira na to ko je u pravu.
Zato se treba odluciti za tu mogucnost kao najsigurniju.

 

 

Paskal je u svojoj logici isao na to da je grdna nevolja ako covjek ne vjeruje u Boga, u sta ja ne vjerujem. Kako bi onda prosli ateisti ?  Meni se cini da je sa njima sve uredu dok srecno zive i imaju otvorenu mogucnost za potomstvo.

I hriscanstvo samo u sebi ima dosta razlika, pa tako zapadno katolicanstvo vise vuce na uzivanja, a pravoslavlje kao i islam su orjentisani na moralne principe. Koliko ce neka vjera uspjeti prvenstveno zavisi od toga kolika kolicina ljubavi cirkulise kroz nju. Jer ipak je ljubav najvaznija stvar... 

Ja mogu da kazem da postoji jer sam vernik.
Zato se to zove VERA jer je poenta verovati a ne nametati... Generalno je zbog toga tesko raspravljati na ovakvu temu... Svakom je dato pravo izbora - hoces, neces?
Ne volim plitkoumne mozgove koji odmah kazu - AHA! ZNACI TI CES U RAJ, JA CU U PAKAO JER N VERUJEM?!
Tom logikom ja cu u raj zajedno sa pola mafijasa i ubica sto nose kajle sa krstom od punog zlata koji za sebe tvrde da veruju, a onaj koji jednostavno ne veruje, a radi ceo zivot posteno, marljivo i moralno nece...gluposti... Stvar je izbora, a onaj sud "gore" sudi, ne ljudi...