Kratka biografija Mahatma Gandija

 

2. okt. 1869.  rođen je Mohandas Karamšand Gandi.

1882.  Gandi je kao trinaestogodišnjak oženio jednako staru Kasturbai Nakanji.

1888.  trogodišnji studij prava u Londonu.

1891.  Gandi se kao advokat vraća u Indiju.

1893.

Gandi prihvata posao u Južnoj Africi

1896.

Indijcima u Južnoj Africi biva uskraćeno pravo glasa

Povratak u Indiju

Putovanje sa porodicom u Durban


1899.

Građanski rat

Radi kao advokat u Johanesburgu

1904.

Osnivanje časopisa "Indian Opinion" i Feniks-farme

1906.

Zulu ustanak

1907.

Uvođenje Zakona o registrovanju u Južnoj Africi

1908.

Prva Satyagraha-kampanja: Spaljivanje prijavnica boravka

1910.

Izgradnja Tolstoj-farme u blizini Johanesburga

1913.

Donošenje Zakona o braku

Satjagraha-marš protiv Zakona o braku i poreza od tri funte

1914.

Ukidanje diskriminirajućih zakona - Put u Veliku Britaniju - Povratak u Indiju

1915.

Izgradnja sopstvenog Ashrama

1918.

Montford-reforme

1919.

Masakar u Amritsaru

1920.

Gandi postaje vođa Kongresne stranke/INC (do 1934.)

Kampanja nesarađivanja - Generalni štrajk: Gandi je osuđen na šest godina zatvora

1924.

Gandi je zbog lošeg zdravstvenog stanja ranije otpušten iz zatvora

Vreteno-kampanja

1925.

Izlazi autobiografija "Moji eksperimenti sa istinom"

1930.

"Salz-marš" od Ahmedabada u Dandi

1931.

Gandi se počinje angažovati za jednakopravnost onih koji ne pripadaju niti jednoj kasti

1939.

Poziv na bojkot naoružanja i učešća u Drugom svetskom ratu

1942.

Japanci osvajaju Rangun u Birmi

"Quit-India-kampanja"

Ponovni boravak u zatvoru. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne umire Kasturbai

Gandi je zbog lošeg zdravstvenog stanja otpušten iz zatvora

1947.

Podela britanske Indije na muslimanski Pakistan i hinduističku Indiju

Nezavisnost obe države (15. august)

Gandi posti, dok se ne smire nemiri nastali podelom između različitih religijskih grupa

1948.

Bombaški atentat na Gandija (20. januar)

Gandija je ubio jedan fanatik Hindusa u Nju Delhiju (30. januar)

Šest decenija od ubistva Mahatme Gandija
Autor: Blic online - Tanjug | 30.01.2008 - 11:05


Pre šest decenija (30. januara 1948), preminuo je jedan od utemeljivača indijske države, Mahatma Gandi, koji je nenasilnom borbom za demokratiju, pravdu i jednakost postao svetski simbol zalaganja za mir.

Život mu je, pola godine nakon što se Indija oslobodila kolonijalne vlasti Britanaca, prekinuo atentator, hinduistički verski fanatik, koji se protivio njegovoj politici pomirenja hindusa i muslimana.

Gandi je, naime, jedan od najzaslužnijih ljudi za nezavisnost Indije.
"Kada ga je jednoga dana kontrolor belac samo zbog boje kože izbacio iz voza , ta nepravda ga je toliko zaprepastila, da je od tog momenta želeo da se bori samo protiv rasne diskriminacije", kaže istoričarka Djita Darampal Frik iz instituta za Južnu Aziju u Hajdelbergu, prenosi Dojče vele.
Gandi je svoje sugrađane pozvao na otpor mirnim putem, protiv državnog nasilja i nepravde.
"Bilo mu je stalo do integriteta čoveka, on je to nazivao istinom - život u harmoniji sa sredinom, sa ostalim ljudima", dodaje Frikova.

Dvadeset godina kasnije vratio se u Indiju i preuzeo vođstvo u indijskom nacionalnom kongresu koji je težio nezavisnosti zemlje. Mnogi potlačeni ljudi Gandija su tada doživljavali kao simbol slobode i otpora.
"Njegova poruka ulivala im je hrabrost" , kaže Rada Bat, predsednik Gandijeve zadužbine za mir u Nju Delhiju.

Gandi je često izazivao kolonijalne gospodare. Pozivao je Indijce na civilnu neposlušnost i organizovao bojkot britanskih proizvoda , poput odeće proizvedene u Mančesteru. Britanci su ga stalno bacali u zatvor, a on je uvek nastavljao borbu za nezavisnost.

Mirovnjak bez Nobelove nagrade za mir

Gandijev životni put bio je inspiracija mnogim generacijama i istaknutim mirovnjacima, kao što su Martin Luter King i Nelson Mandela. Oba ova lidera - jedan američki, a drugi južnoafrički - dobili su Nobelovu nagradu za mir, (i dalje) najuglednije svetsko priznanje, koje je - na zaprepašćenje ogromnog dela svetske javnosti - izmaklo njihovom uzoru, "Velikoj duši", Mahatmi Gandiju.

Mnogi i dalje smatraju da je to ogrešenje o "indijskog apostola mira" najveća greška u istoriji Nobelove nagrade za mir, koja se dodeljuje od 1901. godine. Pitanje kako je takav propust mogao da se dogodi i dalje je aktuelno, iako su minulih decenija davana razna objašnjenja za to u kojima se, uglavnom, govorilo o političkom diktatu takvog izbora. Diktatu onih protiv čije se sebične i izrabljivačke politike Gandi borio.
Nobelov komitet u Oslu, koji odlučuje o nagradi za mir, i kasnije je, više puta, optuživan da "služi najmoćnijima", jer su pojedine njegove odluke, u najmanju ruku, bile čudne.

Više detalja o "Gandijevom slučaju", povodom dodele "Nobela", otkriveno je nedavno, listanjem ličnog dnevnika Gunara Jana, koji je dugo (1942-1966) bio predsednik i član Nobelovog komiteta. Radi se o uglednom čoveku, vođi norveškog pokreta otpora nacistima i šefu centralne banke, čija se reč uvažavala.
Janov dnevnik "svedoči" da je on izrekao dosta lepih reči o Gandiju, nazivajući ga "najvećim od predloženih", ali je ukazao i da je harizmatični Indijac "ne samo apostol mira, nego i nacionalista". Dva od pet članova Komiteta izričito su bila za to da se Gandiju dodeli "lenta mira", a blizu takvoj odluci bio je i bivši ministar spoljnih poslova Birger Bratland.

Janove dnevničke zabeleške ukazuju da je on imao uticaj na Bratlanda, a istoričari razlog tome vide u činjenici da Norveška, posle Drugog svetskog rata, nije želela da se zamera Britaniji, zbog pomoći koju je od nje dobijala. Britaniji čiju je politiku Gandi oštro kritikovao.

Martin Tranmel, drugi član Komiteta koji je bio protiv Gandija, mislio je da mu ne sledi "Nobel" dok se ne reši sukob Indije i Pakistana, koji je izbio kad su se (1947) oslobodile britanske kolonijalne vlasti. Tako se dogodilo da Nobelovu nagradu za mir te godine, umesto Gandija, dobiju dve kvekerske organizacije iz SAD.
Da su Janovi kriterijumi bili čudni, svedoči i podatak da se on protivio i predlogu da se ovo priznanje dodeli Crvenom krstu.

Izvor: Blic

Knjiga koja otkriva Gandijev seksualni život
Tanjug | 30. 04. 2010. - 12:40h | Foto: AFP | Komentara: 3

Jedna knjiga o životu Mahatme Gandija otriva seksualne navike indijskog oca nacije koga zavet o putenoj uzdržanosti nije sprečavao da spava sa nagim ženama.

Gandi je zagovarao seksualnu apstinenciju, ali jedna knjiga koja je upravo objavljena u Velikoj Britaniji razotkriva da ga to nije sprečavalo da spava sa nagim ženama.

Britanski istoričar Džed Adams odlučio je da istraži Gandijev seksualni život i prouči razloge zbog kojih se zavetovao na seksualnu apstinenciju.


Izučavajući na stotine Gandijevih tekstova, Adams je uspeo da izgradi novi portret oca indijske nacije, prenose strani mediji.


Gandi, koji je imao ženu i četvoro dece, vodio je potpuno normalan seksualni život sve do zavetovanja na čednost 1900. godine. To ga, medjutim, nije sprečavalo da se kupa sa nagim ženama niti da deli krevet sa svojim sledbenicama.


Britanski istoričar ipak ističe da ne postoji nijedan dokaz da je Gandi prekršio zavet o seksualnoj apstinenciji i podseća da je on svoje seme smatrao izvorom duhovne energije, zbog čega je želeo da ga sačuva.


Knjiga će uskoro biti objavljena i u Indiji, gde Gandija smatraju svecem, zbog čega bi mogla da izazove veliku polemiku.

Izvor: Blic

Generations to come, it may well be, will scarce believe that such a man as this one ever in flesh and blood walked upon this Earth.

    * Albert Einstein

Da uistinu ga smatram velikim čovjekom , nažalost ljudi su pogana bića  , slave neke vojskovođe , zločince , generale , osvajače ... čija je veličina samo u tome da su uspjeli ubiti mnogo ljudi , dok se ovakve osobe uglavno prepuštaju zaboravu , Gandi možda i najveća osoba 20 vijeka .

Mahatma neka Bog uzvišeni tvojoj duši da vječni mir !