Glas kao oružje

Glas kao oružje, šta bi to trebalo da bude? Vrištanje glasom toliko visokim da čaše pucaju? Ne. Preciznije bi bilo reći da se radi o glasu kao oruđu, oruđu koje vam, ako umete da ga upotrebite, može pomoći da dobijete ono što želite. Ne verujete - zar samo glasom? Setite se kako bebe navedu roditelje da se smesta uzvrpolje oko njih i provere šta je to što njihovom mezimčetu fali - upravo glasom. Naravno, to ne znači da odrasla osoba treba da kmeči kao beba, ali stoji činjenica da na glas svi reagujemo, što znači da je korisno naučiti kako da svoj glas učinimo što je moguće prijatnijim.

Ono što je glavno jesu intonacija i skladan govor. Na sopstvenu boju glasa možemo tek minimalno uticati. Međutim, i te kako možemo uticati na to da ne govorimo ni prebrzo ni presporo. Ako govorite prebrzo, delujete kao nervozna osoba, plus je vaš govor nerazgovetan; ako govorite presporo, činite slušaoce nestrpljivim ("Reci već jednom šta imaš!"). Najbolji je umeren tempo, prilikom koga ćete govoriti razgovetno (ne suviše tiho, ali ni preglasno). Pazite da ne zamuckujete i da vam se misao ne prekida usred rečenice, inače ćete delovati nesigurno i neusredsređeno.

Što se pravog tona tiče, obratite pažnju na sledeće. Piskav glas navodi sagovornike da vas smatraju nesigurnim; ako ste suviše glasni, smatraće vas krutom i bezosećajnom osobom, a ako govorite nerazgovetno, delovaćete nekompetentno. Pazite i da ne koristite poštapalice (ovaj, eee, pa), jer tako delujete kao da niste u stanju da artikulisano izrazite svoju misao (pod pretpostavkom da je imate), da se ne nakašljavate svaki čas i da ne gutate slogove. Prilikom iole formalnih razgovora (bilo šta povezano s poslovnim životom), izbegavajte sleng (ludilo, važi, znači...), jer ćete u suprotnom delovati neprofesionalno.

U negovanju glasa pomoći će vam sledeće. Potrudite se da dišete pravilno i duboko; pored toga što će vas to smiriti (usplahiren govor nikada ne zvuči prijatno), daće prijatnost vašem glasu i podići će kvalitet vašeg govora. Dobro je da u jutarnjim časovima "razgibate" glasne žice. Dok vam glas još uvek zvuči grubo, popijte čašu mlake vode, to će opustiti glasne žice. Takođe, malo morske soli na jeziku ovlažiće vam vrat i glasne žice. Prilikom kuvanja jutarnje kafe zevajte i pevušite do mile volje - tako ćete pomoći svojim glasnim žicama da se "razrade", glas će vam postati mekši i prijatniji, a kompletan govorni aparat i mišići lica će se opustiti. Isprobajte sve navedeno jednog jutra i trebalo bi da već istog dana na poslu vidite rezultate - delovaćete kao kooperativna, simpatična žena kojoj će se svi sem krajnjih namćora s uživanjem smešiti.

evo nešto s jednog mog predavanja:

FRAZE KOJE TREBA IZBJEGAVATI U KOMUNIKACIJI

U komunikacijskom procesu vrlo je bitno usmjeriti pozornost na vokabular  te na riječi koje se upotrebljavaju. Vrlo često upotrebljavamo fraze koje nesvjesno mogu naštetiti cilju koji želimo ostvariti u komunikaciji, također vrlo često te fraze umanjuju značaj onoga što želimo reći. Također, kad pozorno slušamo sugovornika percepcijom fraza koje on koristi možemo puno toga doznati o njemu i njegovoj nakani u toj komunikaciji.

1. "Da budem iskren"
   (ili iskreno, ozbiljno ti kažem itd...)

Prijevod: zašto netko naglašava da je iskren? Zar nije, pa mora to naglasiti? Ili pak, znači ako sada koristite tu frazu, zar ste do sada bili neiskreni. U većini slučajeva kad osoba upotrijebi tu frazu očito nešto skriva i nije iskrena u potpunosti.

U komunikaciji izbjegavajte korištenje ove fraze jer vam umanjuje uvjerljivost i otežava drugima da se usredotoče na poruku koju im želite prenijeti.

2. "Kao", "Kao ono", "ono...", "nešto kao..."

Prijevod: Ove riječi pokazuju nesigurnost, nepripremljenost, neodlučnost i lošu komunikaciju sa vašim mislima. U komunikaciji mora se prenijeti čista i potpuna poruka ... bez razbacivanja s riječima jer to umanjuje jačinu poruke koju želite prenijeti.

3. "Pokušat ću...."

Prijevod: to zapravo znači, možda hoću - možda neću, probat ću, ali neću se previše truditi. Ta fraza ukazuje na nebitnost i na neposvećenost. U većini slučajeva realno je za očekivati da se osoba neće potrudi da obavi to što je rekla "da će pokušati". Probajte ukloniti tu frazu iz vokabulara te obratiti pozornost što zaista možete ili želite učiniti.

4. "Kužiš što mislim"

Prijevod: Možete li čitati moje misli? Svi kuže što ja mislim. "Ne, ne znam što misliš. Molim te reci mi". Ovo može biti vrlo zbunjujuće i stvoriti veliku konfuziju. Ljudi vrlo često koriste ovu frazu da bi razmislili što će reći dalje. To ukazuje na defokusiranost.
Ovu frazu uklonite iz komunikacije jer ona umanjuje vrijednost vaše poruke, i može stvoriti nerazumijevanje.

5. "Trebalo bi"
   (trebao bih, trebala bih)

Prijevod: neodlučnost, nedostatak energije, odluka nije donesena, kolebljivost.
Ova fraza može i ukazivati da osoba nije samostalna već da njezino djelovanje ovisi najmanje o njoj samoj. Obično kad se kaže: "trebao bih..." od toga ne bude ništa.
U komunikaciji bi svakako trebalo eliminirati ovu frazu.


 

Ja izbegavam samo rec "brate"..jedva sam je izbio iz recnika 

svaki zastoj u nekoj ozbiljnijoj konverzaciji, pracen recima kao sto su ovaaaaaaaaaj, pa znate kako isl odraz su nesklada misli sa govorm.Jednostavno sticete utisak da govornik ni sam ne zna sta zeli da kaze. Inace sam prilicno tiha, i imam nekako piskav, ili nezan glas kad govorim tiho.Ali kad smatram da ima potrebe umem i da viknem te vrlo cesto ljudi kazu da imam strahovito upecatljivu boju glasa. Koleginica se jedno vreme zalila da jednostavno ne moze da govori u isto vreme kad i ja, jer moj glas navodi ljude da slusaju ono sto govorim.To je valjda onaj autoritativni glas. No zar to nije i poenta govora?Naterati jude da vas saslusaju????

ja se samo najezim kad cujem recenicu koja pocinje sa "znaciiiii" 
momentalno izgubim volju da slusam dalje.
sve drugo mogu da prezivim (brate i ekstra malo teze, doduse)

sto se boje i intonacije tice - to nam je po malo i urodjeno, prvo genetski verovatno, a drugo kao odraz licnosti, psihe
istina je da se ove dve stvari mogu donekle korigovati (svi znamo onu pricu o demostenu i kamencicima), ali mislim da radikalnu promenu ne treba bas ocekivati.

zato raditi na elokvenciji....

Da definitivno treba raditi na sebi...uspeo sam totalno, mislim ono, brate skroz ekstra da se kontrolisem da ovaaajj...mislim..izbacujem znachi uskochice i doskochice u recenice kad pisem i govorim 

salim se..ali stvarno uspeva...samokontrola..kad provalis da si rekao lupis se po ruci..ili za one koje nevole bol, moze i po nozi 

Meni se promenio glas od pre tri godine,vec sam i zaboravila kako sam zvucala...  Sad kad progovorim zvucim kao truba,uplasim se sopstvenog glasa...
A,jos kad se zbunim ili sam dekoncentrisana,pa se zapetljam,ne zna se vise ni sta je uvod,ni sta sustina,ni kraj price 
Uzassss 

hehehehe milosava  cini mi se ipak da je boja glasa manje vazna (osim ako imas bas neki ekstra piskav glas ili skroz neuobicajen) ali jednostavno, mnogo je vazniji nacin na koji se obracas ljudim, tvoj stav, vokabular i autoritet negoli boja glasa.I moj je glas cas ovakav cas onakav, nekad se osecam kao da sam u zakasnelom pubertetu, ali se trudim da pravilnim govorom i onim sto govorim ostavim jaci utisak, tako da i ne stigne niko da bog zna koliko obrati paznju na moju boju glasa tog dana  

prvo pucam, pa pitam ko je
sagovornik se toliko spetlja, da ne zna da li razgovara sa klinkom ili zrelom osobom, mada to ne radim namerno = takva mi je boja glasa, obicno odmah nesvesno prelazi na "Ti", ali mu istog trenutka dajem do znanja da mu to nisam dozvolila, akcenat stavljajuci na "Vi" medjutim, kada "izbacim rafalnu paljbu", sagovornik je vec spreman da me potpuno saslusa. Sto se razgovora "oci u oci" tice, postoji mala tajna "tise intonacije", na taj nacin je sagovornik primoran da se napregne da bi saslusao, odnosno skoncentrise na pricu, bez obzira da li je to zeleo ili nije 

meni se moja boja glasa ne svidja, medjutim jure me da snimim reklame za radio stanice, jednom sam pokusala i bila mi je uzasna smaracina da ponavljam i ponavljam i ponavljam, pa sam rekla "nikad vise"... izbegavam da se cujem sa pripadnicima muske populacije (ukoliko to nije "pod moranjem" zbog poslovnih obaveza), jer mi je mucno da odslusam pitanje: "nego... kad se vidimo?" 

Moj glas je takav da imam utisak da kada pricam ustvari za druge cutim, ali mislim da nije samo do glasa. Treba imati takav odnos sa ljudima da imate nekakav autoritet, a to ne mogu svi.