Kao što mu ime kaže, BIOS (Basic Input-Output System) je jedan od najbitnijih elemenata svakog PC sistema i zadužen je za osnovne ulazno-izlazne operacije na nivou hardvera. Narodski rečeno, on je taj koji se trudi da sav hardver unutar kućišta računara složno koegzistira i normalno funkcioniše – nešto kao najosnovniji vid operativnog sistema. Pravilno podešavanje BIOS-a je važno za ispravno funkcionisanje računara i dok većina BIOS-a ima opciju za automatsko podešavanje, moguće je i ručno podešavanje svih dostupnih stavki. S obzirom na to da se BIOS razlikuje od ploče do ploče i u zavisnosti od proizvođača (Phoenix, Award, American Megatrends...), ovde će biti prikazane samo stavke koje se najčešće sreću, kao i one koje mogu da zbune manje iskusne korisnike. Neke od stavki postoje i pod drugačijim (ali ipak sličnim) imenom od onog koje ćemo ovde navesti i bilo bi nemoguće prikupiti i imenovati sve postojeće varijante.

Standard CMOS Features (osnovni parametri sistema)

System Time/System Date – putem ovih stavki vrši se podešavanje sistemskog sata i datuma.

Primary/Secondary IDE Master/Slave – nekada je bilo potrebno ručno unositi podatke o instaliranom uređaju (broj cilindara, glava, sektora, maksimalni kapacitet hard diska...). Sada je dovoljno prepustiti BIOS-u da sam detektuje prisutne IDE/SATA uređaje. Ukoliko postoji dodatni IDE ili SATA kontroler, opseg opcija se širi i na Third/Fourth Master/Slave.

Floppy Drive A:/B: – podešavanje tipa instaliranog flopi drajva; tip koji je nadživeo sve prethodne je 3,5-inčni flopi drajv koji koristi diskete kapaciteta 1,44 MB.

Advanced BIOS Features (napredni parametri sistema)

Quick Boot – brže podizanje sistema izostavljanjem pojedinih testova, kao što je test instaliranih RAM modula.

Boot Device Select – odabir uređaja s kojeg treba pokrenuti operativni sistem. Najčešće je to hard disk, a u zavisnosti od slučaja i potrebe korisnika, može da bude i flopi drajv ili CD/DVD. Većina novijih matičnih ploča pruža korisniku opciju da tokom POST-a (Power-On Self-Test, proces nakon uključivanja računara tokom kojeg sistem vrši niz testova ispravnosti hardvera) pritisne određeni taster (na primer ’F11’) i dobije meni preko kojeg može direktno da izabere uređaj s kojeg će sistem biti podignut, bez potrebe za ulaženjem u BIOS, ručnim podešavanjem i restartovanjem.

1st/2nd/3rd... Boot Device – podešavanje redosleda kojim će BIOS tražiti operativni sistem na instaliranim IDE/SATA uređajima (npr. 1st Boot Device – CD/DVD 1, 2nd Boot Device – Floppy, 3rd Boot Device – IDE 0). Poslednja podopcija ovog menija je Try Other Boot Devices, a ukoliko je uključena, računar će tražiti operativni sistem i na svim ostalim uređajima ukoliko ga prethodno ne nađe na nekom od tri uređaja predefinisana u glavnom delu opcije Boot Device.

Full Screen LOGO Show – ovu opciju poseduju modernije ploče, i to uglavnom one namenjene običnim korisnicima. Kada je uključena, ova opcija umesto POST podataka prikazuje logotip proizvođača ili neku drugu sliku. Preporuljivo je zanemarivanje estetske vrednosti ove opcije tj. njeno isključivanje jer je bolje imati uvid u stanje računara i komponenti tokom POST-a nego gledati u šarenu sličicu koja ionako vrlo brzo dosadi.

S.M.A.R.T. for Hard Disks – uključuje opciju S.M.A.R.T. (Self-Monitoring Analysis & Reporting Tecnology) koja omogućava praćenje rada hard diska kompatibilnog s ovom tehnologijom i blagovremeno obaveštavanje o eventualnim anomalijama i kvarovima, bilo tokom POST-a ili preko specijalizovanih programa. Ova opcija je korisna zato što je sposobna da „predvidi” kada će disk da otkaže, ali kada je uključena, negativno utiče na brzinu diska.

BootUp Num-Lock – stavka koja određuje da li će po startovanju sistema Numeric Lock (taster na numeričkom delu tastature koji prebacuje ovaj deo u jedan od dva moda: unos cifara ili kontrola kursora) biti uključen ili ne.

Floppy Drive Seek – opcija koja naglašava BIOS-u da proveri prisutnost flopi drajvova pri dizanju sistema, uz paljenje LED indikatora na flopi drajvu i karakterističan zvuk „oranja” prilikom pomeranja glave.

Password Check – mogućnost zaštite BIOS-a šifrom ili traženja šifre od korisnika pri svakom uključivanju računara. Korisno ukoliko imate dete koje voli da čeprka po računaru ili želite da drugima potpuno onemogućite pristup.

Boot to OS/2 – opcija koju 99,9% nas ne koristi, a omogućava startovanje IBM-ovog operativnog sistema OS/2 kada konfiguracija ima više od 64 MB RAM.

Hyper Threading Function – uključuje Hyper Threading funkciju kod Intelovih Pentium 4 procesora ukoliko je u njih implementirana. Da bi ova funkcija ispravno radila, potreban je i operativni sistem koji je podržava.Ukratko rečeno, ubrzava rad sistema i treba uvek da bude uključena. Naravno, da se još jednom ponovi, isključivo ako imate HT procesor!

APIC ACPI SCI IRQ – „I ja tebi”, rekli bi neki. Advanced Programmable Interrupt Controller proširuje IRQ resurse dostupne operativnom sistemu. Ostaviti uključeno.

CPU L1 & L2 Cache – uključivanje/isključivanje interne (Level 1) i eksterne (Level 2) keš memorije koju koristi centralni procesor. U nju se podaci premeštaju iz sistemske memorije od koje je keš znatno brži, što omogućava procesoru da ih brže obradi. Uvek ostaviti uključeno – u suprotnom se spremite za ogroman pad performansi.

System BIOS Cacheable – kod starijih matičnih ploča ova opcija je omogućavala keširanje BIOS-a u visokom adresnom prostoru memorije što je za sobom povlačilo bolje performanse. U današnjim uslovima ova opcija je manje–više nebitna.

Advanced Chipset Features (napredni parametri čip-seta)

Configure DRAM Timing by SPD – jedna od bitnijih stvari ukoliko želite da se bavite overklokovanjem. Ukoliko je uključena, ova opcija automatski čita fabrički upisane podatke iz SPD (Serial Presence Detect) EEPROM čipa koji je smešten na memorijskom modulu i konfiguriše memoriju u skladu s njima. Zvuči dobro, ali u praksi nije baš tako jer najveći broj modula u ovom EEPROM-u ima zapisana najkonzervativnija moguća podešavanja, jednaka i za bolje i za lošije serije memorija. Ako isključite ovu opciju, što zdušno odobravamo, sledeća stvar koju ćete ugledati jeste...

CAS# Latency – razmak između trenutka kada centralni procesor zatraži podatak iz memorije i trenutka kada podatak iz memorije biva poslat ka procesoru, mereno u ciklusima. Uobičajene vrednosti su 2, 2,5 i 3. Najveća vrednost omogućava najstabilniji rad, dok najmanja žrtvuje stabilnost zarad veće brzine. Postoji još nekoliko opcija tj. mogućnosti memorijskih modula koje funkcionišu u sprezi s ovom stavkom (RAS# Precharge, RAS# to CAS# Delay, Precharge Delay), a za sve važi pravilo manja vrednost – veća brzina. Pojedini memorijski moduli brži su od drugih, neki su stabilniji, a neki uopšte ne podržavaju određene vrednosti, te je potrebno obratiti pažnju pri kupovini memorije. Postavljanjem ovih stavki na niže vrednosti nije moguće oštetiti hardver (tj. memorijske module), ali, ukoliko se upotrebljavaju loši (čitaj: jeftini) memorijski moduli, i te kako može doći do nepravilnog funkcionisanja softvera (u većini slučajeva ovo se manifestuje „pucanjem” Windowsa). Proizvođači memorijskih modula uglavnom navode vrednosti za koje su njihovi moduli predviđeni, a stvarno posebni primerci mogu da izdrže i niže vrednosti od navedenih.

Burst Length – bursting je osobina svakog DDR modula da nakon obrade prve memorijske adrese „predvidi” adresu sledeće memorijske lokacije kojoj će se pristupati. Postoje samo dve vrednosti – 4 i 8 (4 ili 8 čitanja i upisa). Oba slučaja imaju isto vremensko trajanje, s tim što vrednost 4 označava četiri upisa/čitanja smeštenih u dva ciklusa, a vrednost 8 predstavlja osam upisa/čitanja u četiri ciklusa. Kada ponovimo podatak da je trajanje obrade podataka u oba slučaja identično, jasno je da je burst length vrednosti 8 neuporedivo bolje rešenje jer omogućava znatno veći protok u istom vremenskom intervalu, što predstavlja značajan skok u performansama.

AGP Aperture Size – količina sistemske memorije, izražena u megabajtima, koju će grafička kartica upotrebiti ukoliko ispuni kompletni kapacitet sopstvene video-memorije. Nominalna vrednost iznosi 64 MB, ali je preporučljivo postaviti je na 128 MB. Kod nekih modela matičnih ploča AGP Aperture Size manji od 64 (ili u nekim slučajevima 32) MB znači i automatsko obaranje AGP magistrale na „1X”. Takođe, neke grafičke kartice sa ATI čipovima zahtevaju da AGP Aperture Size bude 128 ili 256 MB. Ne treba se plašiti da će grafička kartica „pojesti” sav RAM koji joj je dat na korišćenje jer svaka savremena grafička kartica ima najmanje 64 ili 128 MB video-memorije, što je dovoljno za 99% igara. Nekoliko igara traži 256 MB memorije za teksture, ali samo u posebnim slučajevima kada prepozna i odgovarajući procesor na grafičkoj kartici. Straha opet nema jer su procesori koji se traže samo NV40 ili R400 tj. grafičke kartice nVidia 6800 ili Radeon X800, a takve već imaju svojih 256 MB.

Power Management Features (upotreba i štednja energije)

ACPI Standby State – ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) je standard za kontrolu potrošnje električne energije koji omogućuje laku saradnju između hardvera, operativnog sistema i aplikativnog softvera. Na primer, Windows uz pomoć ACPI kontrola proverava aktivnost pokrenutih aplikacija i priključenog hardvera i raspoređuje potrošnju električne energije za svaki uređaj ponaosob. Ovde postoje tri opcije:
• S1/POS (osnovni režim niske potrošnje električne energije u kojem sav hardver dobija minimalnu količinu struje; naravno, tokom bilo kog sleep moda računar je neupotrebljiv).
• S3/STR (Suspend to RAM – režim veoma niske potrošnje električne energije u kojem su svi podaci o hardverskoj konfiguraciji i pokrenutim aplikacijama smešteni u sistemsku memoriju, koja je i jedini hardverski element koji dobija puno napajanje u ovom režimu, dok većina ostalih uređaja biva potpuno isključena; pri „buđenju” računara iz ovog režima, sistem čita podatke iz memorije i računar nesmetano može da nastavi s radom)
• Auto (BIOS automatski određuje najpogodniji režim štednje električne energije)

Re-Call VGA BIOS at S3 Resuming – ovom opcijom određuje se da li će pri „buđenju” iz S3/STR moda BIOS matične ploče poslati komandu za inicijalizaciju grafičke kartice direktno u njen BIOS. Buđenje sistema se odvija brže ako je ova opcija isključena, ali je u tom slučaju potrebno da drajver za grafičku karticu podržava inicijalizacionu funkciju.

Power Management/APM – kada je uključena, ova opcija poboljšava štednju električne energije i po potrebi smanjuje interni klok centralnog procesora.

Suspend Time Out – isključuje sve komponente izuzev centralnog procesora nakon perioda neaktivnosti koji se zadaje u minutima (od 1 do 60 minuta).

Power Button Function – podešavanje uloge tastera za uključivanje računara. Ovde je umesto standardne on/off funkcije za uključivanje i isključivanje ovom tasteru moguće pripisati funkciju Suspend, koja po pritisku tastera prebacuje računar u mod štednje električne energije (ako je Suspend uključen u BIOS-u, a ako taster držite duže od četiri sekunde, računar će svejedno biti isključen).

Restore on AC/Power Loss – kada struja „dođe” nakon prethodnog nestanka (recimo, udar groma ili havarija u nekoj centrali), ovom opcijom govorimo računaru šta da radi u toj situaciji:
• Power Off (računar ostaje isključen)
• Power On (računar se uključuje onog trenutka kada ponovo dobije napajanje električnom energijom; pošto znamo kakve su varijacije napona kod nas, pogotovo nakon ponovnog uključivanja struje, ne preporučujemo aktivaciju ove opcije)
• Last State (računar se uključuje čim „dobije struju” i vraća sistem u stanje u kojem je bio pre nestanka struje)

Set Monitor Events – u ovom podmeniju vrši se podešavanje nadziranja određenih komponenti i njihove aktivnosti. Na primer, moguće je podesiti da se sistem probudi iz sleep moda čim detektuje aktivnost nekog uređaja i obrnuto, moguće je zadati da sistem za štednju električne energije ignoriše aktivnost zadatog uređaja kako bi računar ostao u sleep modu).

Set WakeUp Events – izbor uslova u kojima će se računar buditi iz sleep moda:
• USB Device Wakeup From S3 (sistem će se „probuditi” iz S3/STR moda ako detektuje aktivnost USB uređaja)
• Keyboard PowerOn Function (mogućnost buđenja sistema uz pomoć tastature, putem određenog ili bilo kog tastera; nakon buđenja sistema uz pomoć ove opcije, potrebno je uneti šifru za pristup računaru)
• Mouse PowerOn Function (mogućnost buđenja sistema uz pomoć miša)
• Resume on RTC Alarm (pomoću ove opcije moguće je podesiti buđenje sistema u zadato vreme)
• RTC Alarm Date/Hour/Minute/Second (ukoliko je prethodna opcija uključena, ovde podešavamo datum i vreme kada će se računar aktivirati iz sleep moda ili uključiti ako je prethodno isključen)

PNP/PCI Configuration (Plug’N’Play i PCI opcije)

Clear NVRAM – Non-volatile Random Access Memory je interna memorija u koju BIOS smešta sve podatke o priključenom hardveru. Pošto se ova memorija ne prazni nakon resetovanja sistema, sistem pamti koju je adresu i interapt dodelio kojoj kartici radi bržeg dizanja. Ponekad se dešava da prilikom dodavanja novog hardvera dođe do konflikta u rasporedu adresa i interapta i tada ova opcija služi da se sve „zaboravi” – računar iznova podešava resurse za svaku karticu ponaosob.

PCI Latency Timer – služi za podešavanje dužine vremenskog intervala tokom kojeg PCI uređaj koristi magistralu pre nego što je prepusti drugom uređaju. Veće vrednosti omogućavaju PCI uređaju da duže koristi magistralu što bi trebalo da donese i veću brzinu rada, ali je realnost malo drugačija i svaka vrednost veća od 32 dovodi do nestabilnosti sistema, pogotovo ako imate više PCI uređaja.

Init. Graphics Adapter Priority – ovom opcijom „govorimo” BIOS-u gde prvo da traži svoje „oči” tj. grafički adapter (integrisani adapter, PCI ili AGP).

PCI IDE BusMaster – uključivanjem ove opcije saopštavamo BIOS-u da kontroler za IDE uređaje koji je uboden u PCI slot podržava bus mastering opciju. Ko još ima IDE kontroler na kartici?

PCI Slot IRQ Priority – automatsko ili ručno podešavanje IRQ (Interrupt Request) vrednosti za svaki pojedinačni PCI slot.

Set IRQs to PCI or ISA – vrlo bitna stavka ukoliko dolazi do hardverskog konflikta koji se manifestuje tako što više uređaja koristi isti IRQ jer omogućava ručnu IRQ dodelu svakom uređaju ponaosob. Pri tome treba obratiti pažnju na sledeće: dok nije normalno da npr. modem i zvučna kartica dele IRQ, potpuno je bezazleno ako je to slučaj sa npr. USB i mrežnim kontrolerom (naravno, dokle god na dotični USB kontroler ne vezujete eksterni hard disk i istovremeno dovlačite podatke preko lokalne mreže).

Set DMAs to PnP or ISA – (Direct Memory Access; omogućava hardveru da preuzima i šalje podatke direktno iz sistemske memorije i u nju bez posredstva centralnog procesora, što znatno ubrzava proces obrade podataka, pogotovo kod hard diskova) rezervisanje svakog pojedinačnog DMA kanala za upotrebu sa postojećim PnP ili ISA uređajima.

Integrated Peripherals (hardver na matičnoj ploči)

USB Controller – uključivanje/isključivanje integrisanog USB kontrolera.

USB Device Legacy Support – ovu opciju treba uključiti ukoliko imate potrebu da koristite neki USB uređaj zajedno s operativnim sistemom koji nema drajvere za USB uređaje (npr. DOS).

ATA Configuration – ovde se vrši podešavanje ATA kontrolera prisutnih na ploči. Postojeće opcije su: Disabled (isključivanje kontrolera), P-ATA Only (upotreba samo povezanih hard diskova izrađenih po Parallel ATA standardu), S-ATA Only (upotreba samo povezanih hard diskova izrađenih po Serial ATA standardu) i P-ATA + S-ATA. Za razlike između pomenutih standarda konsultujte ranije brojeve našeg časopisa.

OnBoard LAN – uključivanje/isključivanje integrisanog mrežnog adaptera (ukoliko postoji, naravno).

OnBoard Audio (AC’97 Audio) – uključivanje/isključivanje integrisanog uređaja za reprodukciju zvuka (ono što se često pogrešno naziva „integrisanom zvučnom karticom”).

OnBoard FDC – uključivanje/isključivanje flopi disk kontrolera (FDC).

PC Health Status (temperature, naponi, obrtaji)

CPU/System Temperature, CPU/System Fan Speed, Vcore – ove stavke prikazuju trenutnu temperaturu procesora i čip-seta, brzinu povezanih ventilatora (izraženo u obrtajima u minutu) i napon procesora.

Frequency/voltage Control (overklokerska Meka)

Dynamic OverClocking – skoro svaka matična ploča ima ovakvu opciju (može da se sretne i pod drugim nazivom) koja služi za automatsko overklokovanje hardvera i takođe automatsko obaranje brzine rada pri upotrebi manje zahtevnih aplikacija. Ovakva rešenja su na granici upotrebljivosti jer ne dozvoljavaju detaljna podešavanja.

CPU Ratio Selection – podešavanje množioca magistrale. Ovde važi formula takt magistrale/FSB x vrednost množioca = takt procesora (npr. 133 x 12 = 1596, tj. približno 1,6 GHz). Još jedna od bitnih stavki za overklokovanje.

DRAM Frequency – podešavanje radne frekvencije radne memorije. Postoji nekoliko standarda, a trenutno su najaktuelniji PC2700 i PC3200 koji rade na 166 tj. 200 MHz. Zbog činjenice da DDR memorija šalje dva bita informacija u svakom taktu, moduli koji rade po ovim standardima se obeležavaju i kao DDR333 i DDR400. Mnoge memorije radiće ispravno i na taktovima višim od nominalnih, međutim preterane vrednosti mogu ozbiljno da ugroze stabilnost računara.

Spread Spectrum – ukoliko pri radu primetite anomalije kod ostalih uređaja prouzrokovane elektromagnetnim smetnjama koje potiču iz matične ploče, uključite ovu opciju. Pošto garantujemo da vam se ovo nikada neće desiti, ipak je isključite radi veće brzine rada.

Adjust CPU Bus Clock/FSB Clock – podešavanje takta magistrale. Iako BIOS automatski podešava takt magistrale, sve kvalitetnije ploče imaju ovu opciju za fino podešavanje takta, a od ploče zavisi do kojeg stepena ćete moći da dižete takt. Jasno je da je ovo jedna od krucijalnih stavki kod overklokovanja. Ukoliko se upustite u overklok avanturu, ne zaboravite na množilac i uvek imajte u vidu da radna frekvencija procesora direktno zavisi od takta magistrale (u prevodu: previsok takt magistrale u sprezi sa dvocifrenim množiocem može da vas košta puno vremena, para i živaca).

Adjust AGP/PCI Clock – podešavanje takta AGP/PCI magistrale. Preporučene vrednosti (66/33 MHz) su u većini slučajeva i najsigurnije.

CPU Vcore Adjust – podešavanje napona procesora, što je takođe bitno pri overklokovanju (logično, više radne frekvencije zahtevaju i više struje). U većini slučajeva veći napon obezbeđuje stabilniji rad, ali i uzrokuje višu temperaturu procesora, te, ukoliko niste spremni na rizik i u novčaniku nemate spremnih stotinak evra za svaki slučaj, ovde važe tri jednostavna pravila: ne dirati, ne dirati i ne dirati.

DDR Power Voltage i AGP Power Voltage – isto što i prethodna stavka, samo za memoriju i grafičku karticu.

Naoružani oprezom i strpljenjem...

Iako većina BIOS-a ima opcije Load Setup Defaults (učitavanje podrazumevanih vrednosti za sve stavke u BIOS-u) i Load High Performance Settings (učitavanje vrednosti koje bi trebalo da optimalno podese BIOS za što brži rad), ipak preporučujemo da, naoružani strpljenjem i ovim tekstom, sami podesite BIOS svog računara. Ukoliko napravite „grešku u koracima” i potpuno onemogućite dizanje sistema, rešenje je u upotrebi džampera na matičnoj ploči koji služi za brisanje podešavanja smeštenih u CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor je memorija koja napajanje dobija iz baterije na matičnoj ploči i, kao što je rečeno, sadrži sva podešavanja BIOS-a). Za detaljniji opis ovog zahvata konsultujte priručnik koji ste dobili uz matičnu ploču – u principu, kod svih ploča postupak je isti, ali je džamper na različitom mestu. Neke ploče imaju i mogućnost automatskog brisanja CMOS-a nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja dizanja sistema.

SK

Kolega kad postavljas ovako neke zanimljive i korisne tekstove, slobodno uzmi sam i edituj temu "Windows~Tips&Trics~Tweaks~Security~Links" pa dodaj link ka tome sto si postovao

Odradio sam to bio cim je ovo bilo postavljeno,ne brini 

Lep tekst, nema sta! 

stvarno svaka ti cast mada bi mogli jedan topic o samom podesavanju vrednosti za RAS i CAS parametre

Nesto ovako? 

Uvod
Osnovni ulazno-izlazni sistem (Basic Input Output System) - poznat i kao BIOS - nalazi se u malom fleš EEPROM memorijskom modulu na matičnoj ploči. On je u obliku memorije samo za čitanje, ali može da se prepiše ili programira kada se upotrebe pravi alati i tehnike. Za vreme podizanja PC računara, procesor na matičnoj ploči kao svoj prvi manevar uvek izvršava program smešten u BIOS-u.
Kada PC besposliči kroz proces podizanja, sistem radi sporo, Windows "puca", ili hardver otkazuje, možda je neispravan loše konfigurisan BIOS. U ovom članku, pokazaćemo vam kako da rukujete centralom vašeg PC računara i učinite da vam sistem radi brže i bolje.
U odeljku pod naslovom "Osnove" objašnjeni su temelji BIOS-a. Tu ćete naučiti šta je BIOS, kako možete da mu pristupite i kako da u njega steknete poverenje. U odeljku pod naslovom "Ključna podešavanja" objašnjene su značajne opcije BIOS-a sa kojima bi svaki korisnik računara trebalo da bude upoznat. Napredniji korisnici će možda poželeti da odmah predju na odeljak "Podešavanje BIOS-a"; oni će tamo otkriti kako da koriste skrivena podešavanja da bi aktivirali neiskorišćene rezerve električne energije, omogućili nove funkcije i oslobodili se "uskih grla" i nekorisnih opterećenja sistema.
Osnove
Kao prvi program koji procesor izvršava u vreme podizanja sistema, BIOS predstavlja centralnu procesorsku jedinicu glavnim komponentama na matičnoj ploči i daje instrukcije centralnom procesoru u pogledu toga koji sledeći program da izvrši, kada se završi kôd BIOS-a. Po pravilu, BIOS onda pristupa sektoru za podizanje sistema na uredjaju za podizanje, što može biti fleksibilna disketa, CD-ROM, DVD, ili čvrsti disk. Sektor za podizanje sistema sa svoje strane učitava neku vrstu programa za upravljanje podizanjem, koji pokreće glavni operativni sistem za mašinu, kao što je Windows ili Linux.
Kada se završi proces pokretanja, BIOS još uvek nije obavio sve svoje poslove. Mnoge vrste pristupa hardveru u PC računaru u stvari obuhvataju da operativni sistum pristupi BIOS-u, koji onda pristupa hardveru u ime operativnog sistema.
1. Verzije BIOS-a
Svaka matična ploča ima svoj sopstveni jedinstveni BIOS, koji je specijalno projektovan da rukuje hardverom koji se na njoj nalazi. Osnovu većine BIOS Programa predstavlja Phoenix Award BIOS, koji se javlja u dva različita formata. Pronaći ćete i neke računare na kojima radi American Megatrends (AMI) BIOS.
Struktura BIOS-ovih menija i nomenklatura koja se koristi za opcije menija menjaju se od proizvodjača do proizvodjača. U stvari, BIOS meniji za dva uzastopna modela matičnih ploča mogu čak i da se razlikuju, u većoj ili manjoj meri. To objašnjava zašto ne možemo da obezebdimo precizne opise BIOS opcija za svaki PC računar koji poznaje ljudska vrsta. Svejedno, trebalo bi da otkrijete da su sledeća objašnjenja, zasnovana na Phoenix Award BIOS-u u direktnoj vezi (ako ne baš i identična) sa onim što ćete pronaći na svom sopstvenom PC računaru. Ne padajte u depresiju ako ne možete da nadjete neka od podešavanja imenovana na vašem računaru - to samo znači da se BIOS na vašem PC-ju ne bavi direktno odnosnim hardverskim funkcijama ili mogućnostima.
2. Pristupanje vašem BIOS-u
Za vreme pokretanja, dok BIOS proverava hardverske komponente vašeg sistema, prebrojavajući raspoloživu RAM memoriju i konmtrolišući čvrtse diskove (i druge pogone i uredjaje), možete da pozovete BIOS Setup program pritiskom na specijalan taster na vašoj tastaturi. Ti često znači da pritisnete taster delete [Del], ali bi mogao da bude i neki drugi taster, kao što je na primer [F2]. Pročitajte poruku na ekranu za vreme podizanja sistema: većina BIOS-a prikazuje poruku na dnu ekrana koja glasi nešto kao "<F10 = Setup>". Ako ništa drugo ne uspe, možete uvek da pogledate u priručnik za PC ili matičnu ploču, da biste identifikovali taj čarobni taster. Pritisnite ga i držite sekundu ili dve kada PC počne da se podiže.
Ako radi kao što bi trebalo, BIOS ći završiti sa prebrojavanjem raspoložive memorije, a onda će se pojaviti ekran sa glavnim BIOS menijem. Ako se ne dobije željeni rezultat, ponovo podignite PC i probajte drugi taster. Na primer, mnogi noutbuk računari koriste [F1] ili taster escape [Esc]. Ponekad, tasteri kao što su [F2], [F10] ili sekvence tastera kao
[Alt F1] mogu da obave posao.
3. Manipulisanje BIOS podešavanjima

Program BIOS Setup: Dodjite do neke stavke koristeći tastere kursora, a onda pritisnite Enter da biste napravili izbor
(Snimak ekrana A)
Da biste pristupili opciji u BIOS-u, upotebiti tastere kursora (strelice) da biste osvetlili svoj izbor, kao što je prikazano na snimku ekrana A. Pomoću tastera Enter pozvaćete podmeni ili otvoriti okvir za izbor, kao što je ilustrovano na snimku ekrana B. Da biste promenili vrednost pridruženu podešavanju koje ste odabrali, treba da koristite tastere plus

ili minus [-], ili neku drugu kombinaciju, kao što je [Page Up] ili [Page down]. Iz ekrana glavnog menija, upotbićete tu tehniku da se krećete po različitim podmenijima, od kojih neki mogu da imaju i sopstvene podredjene menije, sve dok ne dodjete tamo gde je terbalo da odete.


Otvaranje podmenija: Mnoge vrednosti opcija mogu da se promene pomoću tastera za plus

i minus [-], dok druge zahtevaju kretanje unutar menija ili liste za izbor za izbor, kao što je prikazano na snimku ekrana B.
Hajde da pogledamo razne menije u tipičnom BIOS setup programu:
• U menijima "Main" ili "Standard CMOS Setup", možete da postavite datum i vreme i da definišete atribute svojih čvrstih diskova.
• U meniju "BIOS Features Setup", radićete sa opštim podešavanjima svih vrsta.
• Meni "Integrated Peripherals" je taj u kome možete da upravljate interfejsima i pomoćnim sistemskim funkcijama.
• Meni "Power Management Setup" je mesto na koje treba da odete da biste konfigurisali štednju električne energije, ili funkcije upravljanja napajanjem električnom energijom.
• Meni "PnP/PCI Configurations" vam dozvoljava da preuredite koji prekidi (IRQ-ovi) se odnose na specifične PCI kartice za proširenje u vašem PC računaru. Ako te funkcije ne pronadjete identifikovane kao takve (ili tome slične) u meniju Main, verovatno ćete ih naći pod menijem "Advanced".
• Meni "Hardware Monitor" prikazuje vrednosti sa sistemskih senzora, kao što su temperatura procesora ili brzine ventilatora (u obrtajima u minutu). One su uobičajene za hladnjak centralne procesorske jedinice i sistemski ventilator, ali mogu da postoje i za izvor napajanja električnom energijom ili druge ventilatore za koje matična ploča ima senzorski hardver.
• Stavka "Load Setup Defaults" ponovno uspostavlja fabrički podrazumevana podešavanja i briše sve promene koje ste već napravili. To može da bude posebno korisno kada ste nešto pogrešno konfigurisali, a rezultati toga prave probleme u vašem sistemu.
4. Završavanje BIOS sesije
Da biste završili svoj rad u programu BIOS Setup, morate da pritisdnete taster [F10], ili da izaberete stavku u glavnom meniju gde piše "Save & Exit Setup". To ponekad traži da se prvo izabere opcija "Exit", a zatim podstavka "Exit & Save Changes". Onda će vam se ponuditi izbor izmedju [Y] i [N], gde taster [Y] pamti vaše promene, a taster [N] ih odbacuje. Izaberite jedan ili drugi i izaćićete iz programa BIOS Setup.
ključna podešavanja
Sledeći BIOS trikovi će vam pokazati kako da promenit prioritetni na vašem računaru, pokrenete stoni PC pritiskom na taster ili miša, aktivirate podršku za USB 2.0 i izlazite na kraj sa problemima ventilatora ili promenama u hardveru.
5. Uspostavljanje prioritetnog redosleda za podizanje



Preskočite fleksibilknu disketu za vreme podizanja: izaberite čvrstidisk kao uredjaj za podizanje (kao što je prikazano na snimku ekrana C).
Većina PC-jeva pokušava da se podigne sa fleksibilne diskete za vreme pokretanja. To troši dosta vremena i predstavlja mogućnost infekcije od virusa sektora za podizanje. Suočimo se sa realnošću: u ovo vreme retka je potreba da se sistem diže sa fleksibilne diskete. Ako kažete BIOS-u da se ne zamara proveravanjem uredjaja za fleksibilnu disketu i isključite provere flopija, to će pomoći da se skrati vreme podizanja.
BIOS ima mehanizam da vam dopusti da kontrolišete uredjaje sa kojih vaš PC može da se podigne i redosled u kome bi ti uredjaji trebalo da se ispituju. Sledeća konfiguracija omogućava da vaš PC preskoči uredjaj za fleksibilnu disketu za vreme pokretanja, ubrzavajući na taj način proces podizanja i podižući bezbednost sistema.
Evo kako to da uradite: prvo izaberite "Advanced BIOS Features, Boot Sequence", a onda promenite "1st Boot Device" sa "Floppy" na "Hard Disk", kao što je prikazano na snimku ekrana C; on bi mogao da se nazove "HDD-0". To upućuje BIOS da ide pravo na sektor za podizanje na uredjaju čvrstog diska, bez preduzimanja nepotrebnih obilaznih puteva.
Kada se napravi ta promena, računar više ne pokušava da se podigne sa fleksibilne diskete, ali još uvek proverava da bi utvrdio da li je uredjaj fleksibilne diskete instaliran na vašem PC-ju, što troši vreme. Da bi se izbegla ta provera, obavezno podesite i opciju "Boot Up Floppy Seek" na "Disabled".
6. Ubrzajte podizanje PC računara
Suština ove provere je u tome da vaš PC neće otići da traži nove čvrste diskove svaki put kada se bude podizao. Preskakanje te provere će potpomoći ubrzavanje celog procesa.
Evo kako to da uradite: sem ako niste regularno menjali uredjaje u vašem sistemu, podesite vreme traženja uredjaja na nulu. U "Main" meniju, opdesite vrednost "Timeout" na "0".
7. Aktivirajte podršku za USB 2.0



USB: Oni koji su instalirali Windows XP sa Service Pack 2 trebalo bi da omoguće "USB 2.0 Controller", kao što je prikazano na snimku ekrana E.
Na mnogim matičnim pločama, opcija "USB Controllers" je instalirana tako da je aktivan samo USB 1.1. Glavni uzrok te stvari je to što sam Windows XP, pre dodatka bilo kakvog Service Pack-a, ne podržava USB 2.0. Sledeća BIOS manipulacija vam omogućava da kasnije aktivirate podršku USB 2.0.
Da biste to uradili, jwednostavno promenite vrednost za tu opciju na "Enabled" (kao što je prikazano na snimku ekrana E) ili na "V1.1+V2.0", kao što ponekad može biti slučaj. Preduslov za korišćenje bržeg interfejsa USB 2.0 je da Service Pack 1, kao minimum, mora da se instalira za Windows XP.
8. Rešavanje problema sa USB uredjajima
Neki memorijski "štapići", fleš uredjaji, MP3 plejeri sa memorijskim funkcijama i USB čvrsti diskovi vuku svoje napajanje električnom energijom iz USB porta. Ako se ne isporuči dovoljno električne energije, uredjaj bi mogao da ne radi. To je razlog zašto treba da obezbedite da interfejs USB može da izda dovoljno električne energije da bi se napajali priključeni uredjaji.
Proverite svoj BIOS da vidite da li možete da pronadjete opciju koja se zove "USB 2.0 HS Reference Voltage". Ako je takva opcija na raspolaganju, promenite pridruženu vrednost sa "Low" ili "Medium" na "High" ili "Maximum".
9. Reakcija PC tačunara na otkaz/gubitak napajanja
Unutar menija "Power Management", BIOS nudi opciju da se odredi kako će računar reagovati na nestanak ili otkaz napajanja električnom energijom. Opcija "AC Power Loss Restart" ili "Restore on AC Power Loss" kontroliše kako će se PC ponašati jednom kada se, posle nestanka, napajanje električnom energijom ponovo uspostavi (ili u slučaju nekog drugog neočekivanog ili neželjenog prestanka rada). Opcija "Previous State" ili "Last State" vraća PC računar u stanje koje je bilo na snazi u trenutku nestanka napajanja električnom energihjom ili prestanka rada sistema. Dodelite toj opciji vrednost "On" ili "Enabled" da biste automatski ponovo podigli sistem; dodelite vrednost "Off" ili "Disabled" da biste ostavili mašinu sa isključenim napajanjem.
10. Monitor PC zdravlja
BIOS nudi informacije i podešavanja u vezi operacionalnog zdravlja vašeg PC računara. Ti alati vam dozvoljavaju da nadgledate vitalne komponente sistema u realnom vremenu, kao što su centralna procesorska jedinica, ventilatori, izvor napajanja električnom energijom i čvrsti diskovi. Na primer, alarmi i upozorenja u vezi temperature centralne procesorske jedinice mogu da vam pomognu da izbegnete pregrevanje vašeg sistema, a možda čak i da se sistem bezbedno isključi.
U menijima "Health" ili "H/W Control" možete da pratite promene u ulaznim naponima, kao i da očitavate stvarne vrednosti temperature u unutrašnjosti vašeg PC-ja. Većina BIOS-a prikazuje u najmanju ruku temperature centralne procesorske jedinice i kućišta, a mnogi od njih obezbedjuju i dodatna očitavanja temperature, na primer za čvrste diskove i matičnu ploču, ili za podnožje centralne procesorske jedinice. Slično tome, možete da dobijete očitavanja brzina (u obrtajima u minutu) za ventilatore centralne procesorske jedinice i sistema.
11. Ublažavanje problema u vezi sa ventilatorima
Ako vaš PC neće da se pokrene, to može da bude zato što se ventilator centralne procesorske jedinice okreće suviše sporo - ili čak stoji u mestu. To se naročito dešava kod toplotno regulisanih vrhunskih hladnjaka, koji mogu da se obrću vrlo sporo (ili da se potpuno zaustave) kada su očitavanja temperature veoma malih vrednosti, što može da dovede BIOS u zabunu, pa on protumači da nešto nije u redu sa ventilatorom. Eto zašto su veoma zgodna podešavanja BIOS-a.
Podesite vrednost opcije koja se zove "CPU Fan Failure Warning" na "Disabled". Jednom kada ste isključili tu funkciju, računar će se pokrenuti čak i sa sporim ventilatorom. Naravno, problem je što nećete moći da pristupite BIOS-u prilikom prvog pokretanja sistema ako je, što je često slučaj, podrazumevana vrednost za to podešavanje "Enabled". U tom slučaju, možda će biti potrbno da se privremeno vratite na jevtin hladnjak za centralnu procesorsku jedinicu koji ste dobili uz matičnu ploču ili centralni procesor, a koji radi konstantno sa maksimalnom brzinom obrtanja ventilatora. Kada isključite ovo podešavanje, vratite se opet na vaš vrhunski hladnjak, bez potrebe da vodite računa pristupu BIOS programu radi blokiranja hitnog isključenja.
12. Izbegavanje otkaza sistema
Moderni čvrsti diskovi mogu da otkriju probleme ili simptome koji nagoveštavaju da predstoji otkaz uredjaja, i da izdaju odgovarajuće upozorenje BIOS-u. Ta funkcija se zove "Self Monitoring And Reporting Technology" (SMART). Aktiviranje "HDD SMART Capability" dozvoljava BIOS-u da pošalje upozoravajuću poruku softveru kao što je Norton System Works, ili poznatom besplatnom uslužnom programu SpeedFan. Taj softver sa svoje strane onda može da vas upozori na uslove u kojima se nalazi vaš memorijski uredjaj, obezbedjujući na taj način rano upozorenje o mogućim problemima diska, tako da možete da preduzmete neku akciju popravke ili spasavanja podataka.
13. Upotreba starijih skenera i štampača



Paralelni port: "ECP+EPP" je najbrži režim komunikacije preko paralelnog porta (Snimak ekrana F).
Paralelni interfejs vašeg PC-ja (poznat i kao paralelni port) normalno je podešen da dozvoli samo jednosmerne komunikacije. To podešavanje radi za skoro svaki uredjaj, ali takodje i ograničava brzine prenosa podataka na sporih 100 kb/s. Sledeći trik može da obezbedi brzine prenosa podataka do 1 Mb/s za vaš paralelni port.
Sve što teba da uradite je da aktivirate ili "ECP" (Extended Capability Port) ili "EPP" (Enhanced Parallel Port). U stvari, često ćete naći oba režima koji se zajedno identifikuju kao jedinstveno podešavanje koje se čita kao "ECP/EPP".
Upozorenje: ako štampač i skener dele jedan paralelni port, ta konfiguracija može da prouzrokuje sukob uredjaja ili probleme, kao što je prikazano na snimku ekrana F. Ako želite da održite veliku brzinu prenosa podataka, biće potrebno da instalirate dodatnu PCI karticu za proširenje, da biste dodali drugi paralelni port vašoj mašini i da biste pomerili jedan od tih uredjaja na drugi takav port. Alternativno, umesto toga upotrebite adapter USB-na-paralelni-port za jedan vaša dva uredjaja.
Podešavanje BIOS-a
U ovom odeljku, ambiciozniji korisnici mogu da nauče kako da do krajnjih granica skrate proces podizanja sistema, ubrzaju grafičke kartice, najviše iskoriste svoje centralne procesorske jedinice, podese skupove čipova matičnih ploča i "iscede" više performanse iz svojih RAM memorija.
14. Prikazivanje rezultata samoispitivanja prilikom uključenja (Power-on Self-Test, POST) za vreme podizanja sistema
Za vreme pokretanja PC-ja, sa ekrana mnogih računari jednostavno bljeska šareni proizvodjačev logo umesto da vam se prikazuje šta se trenutno dešava. Umesto lepih sličica, moguće je - i verovatno bi trebalo - da vam PC prikazuje rezultate testova koje izvršava.
Evo kako to može da se uradi. Iz menija "Advanced BIOS Features", opdesite vrednost opcije "Full Screen LOGO Display" na "Disabled". Posle toga, možete da prolazite kroz i čitate rezultate svih testova koji se izvršavaju na vašem PC računaru dok on sam sebe pokreće.
15. Podignite svoj PC dva puta brže
Ovaj trik vam dopušta da vaš računar preskoči ispitivanja raznih komponenata za vreme pokretanja. Na primer, raspoloživ prostor u RAM memoriji će biti prozvan samo jednom, a ne uobičajenih tri puta; rezultat je da bi vaš računar trebalo da se pokrene skoro dva puta brže.
Iz menija "Advanced" ili "Advanced BIOS Features", promenite vrednost opcije "Quick Power On Self Test" ili "Quick Boot" na "Enabled".
Upozorenje: ako se pojavi bilo kakav hardverski problem kada napravite ovu promenu, biće potrebno da ponovo udjete u BIOS Setup i vratite ovu opciju na "Disabled" - što će omogućiti BIOS-u da vam pomogne u pronalaženju šta je izazvalo nevolju, tako da možete to da popravite.
16. <Pokrenite pravu grafičku karticu
BIOS pokušava da odluči koju grafičku karticu da koristi svaki put kada radi, ali to zaista nije stvarno potrebno - vi to već znate!
Izaberite opciju iz menija označenu kao "Init Display First", što takodje može da se pojavi i kao "Primary VGA BIOS" ili "VGA Boot From", zavisno od vaše BIOS verzije. Postavite njenu vrednost na "AGP" ako koristite AGP grafičku karticu u vašem PC računaru. U najnovijim sistemima sa PCI Expressom, ta opcija se obično zove "PEG Port/Graphic Adapter Priority". U tom slučaju, postavite njenu vrednost na "PEG", ako vaš siste koristi grafičku karticu PCI Express.
17. Deaktivirajte zastarele grafičke funkcije


BIOS keširano: ova podešavanja samo poboljšavaju performanse u MS-DOS-u (pogledajte snimak ekrana G.)
Opcije "Video RAM Cachable" i "Video BIOS Cachable" pojačavaju grafičke performance na starijim mašinama koje izvršavaju DOS - ali ne rade ništa za Windows. Pa zašto da se uošte zamarate sa njima?
Postavite i opcije "Video RAM Cachable" i "Video BIOS Cachable" na "Disabled". Kad ste već tu, deaktivirajte i "VGA Palette Snoop", ako se takva opcija pojavljuje. Možete takodje bezbedno da deaktivirate opciju "System BIOS Cacheable" (pogledajte snimak ekrana G) - ona više ne obezbedjuje pojačanje performanse, a u nekim slučajevima može da ima i negativan uticaj na stabilnost sistema.
18. Instalirajte memoriju za teksture
Opcija za "Graphics Aperture Size" (koja može da se pojavi i kao "AGP Aperture Size") bila je prvobitno namenjena da pomogne grafičkim karticama AGP da efikasnije koriste sistemsku RAM memoriju kada renderuju grafičke teksture. Ta funkcija je postala zastarela danas kada mnoge grafičke kartice imaju 128 MB ili čak 256 MB video RAM memorije na ploči. U isto vreme, video RAM memorija tipično radi brže od sistemske RAM memorije. Staro "odokativno" pravilo, koje se često navodi u obliku "postavite veličinu grafičke aperture na polovinu RAM memorije u vašem sistemu", zato više ne važi. Umesto toga, bolje je da postavite memoriju za teksture na optimalnu veličinu.
Umesto toga, postavite vrednost za "Graphics Aperture Size", što može da se pojavi i kao "AGP Aperture Size", na "128" ili "64" MB.
19. Promenite podešavanja generatora takta
Ovaj trik sprečava probleme sa AGP karticom kada se prisilno obrzava čeona magistrala (Front Side Bus, FSB).
Stavka menija "AGPCLK/CPUCLK" (može da se pokaže i kao "AGP Clock"), pojavljuje se na sistemima sa matičnim pločama za koje proizvodjač obezbedjuje funkcije prisilnog ubrzavanja. Ako je prisutna, podesite joj vrednost na "Fix". To sprečava prisilno ubrzavanje čeone (FSB) magistrale od takodje automatski prisilnog ubrzavanja AGP grafičke kartice. Vrednost "1/1" prouzrokuje da AGP kartica radi na istoj brzini generatora takta kao i FSB magistrala. Vrednost "2/3" postavlja generator takta AGP na 2/3 brzine generatora takta za FSB, tako da se 100 MHz za FSB prevodi u 66 MHz za AGP karticu.
20. Povećanje brzina AGP generatora takta



Povećanje brzine AGP generatora takta pojačava performansu, ali može i da dovede do problema - pogledajte snimak ekrana H.
Neke matične ploče dozvoljavaju da se poveća brzina AGP generatora takta. Pojačavajte tempo u malim koracima (pogledajte snimak ekrana H) za vrednost "AGP Frequency", i ponovo podignite vaš PC računar posle svake postepene promene. Ispitajte svako podešavanje sa nečim kao što je 3D "pucačka igrica", da biste videli da li sistem ostaje stabilan. Radite tako sve dok se znaci nestabilnosti sami ne pokažu, a onda se vratite na prethodno podešavanje.
21. Pojačajte AGP nivoe napona
Veće brzine generatora takta povlače za sobom i veću potrošnju električne energije. Sledeće promene obezbedjuju slotu gradfičke kartice na matičnoj ploči više ulazne napone.
Opcija "AGP Voltage" dozvoljava vam da pojačate ulazni napon u koracima od po 0,1 V. Medjutim, napravite takve promene samo kada veće brzine AGP generatora takta dovode do nestabilnosti sistema i kada osećate potrebu za povećanom brzinom.
Upozorenje: u izvesnim okolnostima, podešavanje nivoa napona na suviše visoke vrednosti može da uništi grafičku karticu. Kada pojačavanje ulaznog napona nema nikakvog efekta, obavezno vratite napon na nižu vrednost i smanjite brzinu AGP generatora takta, da biste sigurno uspostavili miran i stabilan rad vašeg sistema.
22. Aktivirajte nivoe CPU keša


Akctiviranje CPU keša na bilo koji od nivoa 1, 2 ili 3 daje definitivne prednosti u pogledu performanse (pogledajte snimak ekrana I.)
Centralna procesorska jedinica radi primetno brže od ostatka matične ploče, pa zato često mora da čeka na podatke. Ubrzajte taj proces iz pomoć SPU keša, oblika brže memorije koja se nalazi izmedju centralne procesorske jedinice i sistemske RAM memorije.
Keš memorija nivoa 1 (L1) je veoma mala, ali se nalazi na samoj matrici čipa centralne procesorske jedinice, tako da obezbedjuje brzo, privremeno skladište za podatke. Keš memorija nivoa 2 (L2) je značajno veća i može da skladišti čitave elemente programa; kada centralna procesorska jedinica zatraži podatke koji se već nalaze u kešu, to poboljšava performansu zato što sistemska RAM memorija ne može da se odazove zahtevima ni približno tako brzo. Sistemi koji imaju centralne procesorske jedinice sa integrisanom keš memorijom nivoa L2, obično imaju pristup i spoljašnjoj keš memoriji nivoa 3, koja još više ubrzava PC računar. Aktivirajte sve opcije koje vam matična ploča (i BIOS) stavljaju na raspolaganje, kao što je prikazano na snimku ekrana I.
23. Uključite APIC
Skupovi čipova matične ploče tipično sadrže dve glavne komponente, koje se obično zovu severni most (north bridge) i južni most (south bridge). Oni "gone" signale podataka izmedju centralne procesorske jedinice, sistemske RAM memorije, kartica za proširenje i drugih periferijskih uredjaja. Sledeća konfiguracija omogućava da računar opslužuje više prekida i, samim tim, više uredjaja. Ukupan broj upotrebljivih prekida penje se na od 16 do 24. Pored toga, opsluživanje prekida postaje primetno fleksibilnije, što takodje dovodi do ušteda u vremenu prilikom upravljanja podacima.
Sve što teba da uradite je da odete do menija "Advanced BIOS Features" i obezbedite da funkcija "APIC Mode" bude sigurno postavljena na "Enabled".
24. Uključite Burst Mode
Svi pristupi čvrstim diskovima, PCI karticama i RAM memoriji rade brže u režimu "Burst Mode". U tom režimu rada, parovi uredjaja mogu da razmenjuju podatke posebno velikom brzinom, zato što višestruki prenosi podataka mogu da se započnu ili potvrde jednim signalom, umesto da se zahteva da se svaka pojedinačna stavka opsluži ili potvrdi zasebno.
U vašem putovanju kroz BIOS setup program, kad god se pojavi opcija "Burst Mode", obavezno je postavite na "Enabled". Trebalo bi, takodje, da pažljivo ispitate stabilnost sistema posle takve promene.
Upozorenje: mnoge PCI kartice neće da rade kako treba ako se opcija "PCI Dynamic Bursting" postavi na "Enabled".
25. Aktivirajte Bus Mastering


Aktivirajte Bus Mastering: to podešavanje ubrzava pristup čvrstom disku (pogledajte snima ekrana J.)
Ovo podešavanje BIOS-a upućuje Windows da koristi brži režim DMA (Direct Memory Access, direktan pristup memoriji) kada čita sa, ili upisuje na čvrsti disk. Režim DMA dozvoljava uredjajima diskova da direktno pristupaju sistemskoj RAM memoriji, bez potrebe za učešćem centralne procesorske jedinice. To ubrzava pristup podacima na čvrstom disku, na primer, i štedi dragocene resurse centralne procesorske jedinice.
Kada meni "Integrated Peripherals" uključuje opciju koja se zove "PCI IDE BusMaster", postavite njenu vrednost na "Enabled" kao što je prikazano na snimku ekrana J. Jednom kada je ovo podešavanje aktivirano, idite na "Start, Control Panel, System" i pritisnite dugme Device Manager iz njegove kartice Hardware. Potražite podmeni koji se čita nešto kao "IDE ATA/ATAPI Controller" - označavanje može da se menja od jedne do druge matične ploče. Dvostrukim pritiskom na taster miša izaberite stavku pod naslovom "Primary IDE Channel", a onda odaberite karticu "Advanced Settings". Trebalo bi da ugledate stavku označenu sa "Current Transfer Mode". Unutar njenog polja za podatke, obezbedite stavku koja se čita nešto kao "Ultra DMA Mode". Čvrsti diskovi često nude vrednost koja se čita kao "Ultra DMA Mode 5 (Ultra 100)", dok CD i DVD uredjaji ili rezači obično rade u Mode 2 (Ultra 33).
26. Promenite vremenska podešavanja RAM memorije

Smanjite vremena kašnjenja: to radi samo kod veoma kvalitetnih modula RAM memorije, ali kada stvarnmo radi, pravi ogromnu razliku (snimak ekrana K.)
Svaki SDRAM i DDR memorijski modul uključuje čip Serial Presence Detect (SPD), koji skladišti vrednosti vremenskih podešavanja memorije. Proizvodjači RAM memorije odredjuju SPD vrednosti projektovane tako da garantuju siguran, stabilan rad. Medjutim, u najvećem delu vremena, ispklati se eksperimentisati sa tešnjim vremenskim vrednostima, zato što to može da poboljša ukupnu performansu i do 10%.
Relevantna opcija može da bude imenovana nešto kao "System Performance", "Memory Timings", ili "Configure DRAM Timing". Po pravilu, podrazumevana vrednost za ovu opciju je "By SPD". To upućuje računar da pročita preporučene vrednosti pravo iz samog memorijskog modula i da automatsdki koristi te vrednosti za pristup memoriji. Alternativna vrednost "Enabled" je na sličan nači malo verovatan uzrok problema za vaš PC računar.
Oni koji žele da podešavaju svoje sisteme za veću brzinu, trebalo bi umesto toga da izaberu vrednosti "Disabled" ili "User Defined", ako i kada su one na raspolaganju (pogledajte snimak ekrana K). Onda postavite vrednosti parametara sami, kao što je opisano u savetima koji slede dalje u tekstu.
27. Manja vrednost kašnjenja RAS-do-CAS
Najbolje je da se o sistemskoj memoriji misli kao o jednoj vrsti dvodimenzionalne tabele. Pristupanje podacima prvo zahteva identifikovanje reda korišćenjem signala koji se zove Row Address Strobe (RAS), a zatim kolone, korišćenjem signala Column Address Strobe (CAS), da bi se na jedinstven način identifikovala odredjena memorijska lokacija. Da bi se obezbedilo ispravno adresiranje memorije, potrebna je paiza izmedju signala RAS i CAS. To kašnjenje RAS-do-CAS normalno uzima dva ili više ciklusa generatora takta.
Vrednost za "SDRAM RAS to CAS Delay" vam omogućava da odredite tačno koliko ciklusa generatora takta mora da istekne izmedju slanja signala RAS signal i posle toga signala CAS. Moguća podešavanja obično padaju u opseg izmedju 2 i 5, gde je 2 najbrže. Smanjujte tu vrednost za po jedan ciklus i ispitajte svoj sistem u pogledu stabilnosti sa svakom promenom. Što je bolja RAM memorija, to je manja vrednost na kojoj će vaš sistem nastaviti da radi kako treba.
28. Smanjite kašnjenje CAS
Kada je u toku pristup memoriji, odredjen vremenski period mora da protekne izmedju specificiranja memorijske adrese i pristupanja njenom sadržaju; to se zove kašnjenje (latency). Taj interval za memorijsku ćeliju može da se postavi na 2T za dva ciklusa generatora takta, 3T za tri ciklusa generatora takta i tako dalje. Manja vrednost za "SDRAM CAS Latency" znači bržu performansu; veća znači sporiju performansu.
Najsigurnija i najispravnija vrednost za "SDRAM CAS Latency" je obično odštampana na etiketi, ili ugravirana direktno na samom memorijskom modulu. Tipične vrednosti su 3T ili 2,5T za jevtinije memorijske module. Promenite to podešavanje na 2,5T ili čak na 2T, a zatim ispitajte stabilnost svog sistema. Neki proizvodjači memorija tvrde da memorija sposobna za 2T može takodje da radi na većim brzinama memorijskog generatora takta. Ako sužavanje kašnjenja CAS uspeva, možete takodje da pokušate sa povećavanjem brzine memorijskog generatora takta, povećavanjem vrednosti za opciju "Memory Frequency".
Upozorenje: napravite samo jednu promenu istovremeno, a onda ponovo podignite sistem i ispitajte njene efekte puštanjem benčmarka. To olakšava povratak na ispravnu vrednost kada se pojavi nestabilnost i zahteva neka vrsta vraćanja unazad.
29. Smanjite vreme učitavanja memorije
Uz korektna podešavanja, memorijske ćelije prikupljaju naelektrisanja koja su im potrebna da bi brže radile. Podesite vrednost za opciju "SDRAM RAS Precharge Delay" (u ciklusima generatora takta) za interval kada se gradi nivo naelektrisanja i kada se pošalje signal RAS. Manje vrednosti, kao što je "2", podešavaju tempo brže od većih vrednosti, ali veće vrednosti osiguravaju stabilniji rad sistema. Smanjite broj ciklusa generatora takta, po jedan istovremeno i ispitajte stabilnost svog sistema posle svake takve promene.
30. Skratite kašnjenje pre sledećeg pristupa memoriji
Opcija "SDRAM Active Precharge Delay" se takodje specificira kao broj ciklusa memorijskog generatora takta. Taj broj pokazuje kašnjenje izmedju uzastopnih pristupa memoriji, pa njegovo smanjenje može ubrzati ukupan pristup memoriji.
Tipično "odokativno" pravilo za tu vrednost je: Active Precharge Delay = CAS-Latency + RAS Precharge Delay + 2 (dodato kao margina sigurnosti). Kao i za svaku eksperimentalnu vrednost za "friziranje" sistema, smanjujte taj broj za po jedan ciklus istovremeno, da biste doredili da li brže vrednosti funkcionišu, što je čest slučaj. Čim se pojave problemi stabilnosti, podignite tu vrednost za jedan, da biste osigurali rad bez ikakvih nevolja.
31. Vremenska uskladjenja čitanja RAM memorije

Vremenska uskladjenja RAM memorije: postepene promene podešavanja pomažu da se poveća performansa brzine RAM memorije (snimak ekrana L).
Preporučene vrednosti za podešavanja u savetima 27 do 30 pojavljuju se najčešće na samom memorijskom modulu. Skup vrednosti koji se čita "2.5-4-4-8" specificiran je u ciklusima generatora takta i znači da je CAS kašnjenje 2,5 ciklusa, RAS do CAS kašnjenje 4 ciklusa, RAS Precharge Delay je 4 ciklusa, a Active Precharge Delay je 8 ciklusa. To predstavlja vrednosti podešavanja koje preporučuje proizvodjač za specificiranu frekvenciju memorijskog generatora takta. Manje vrednosti mogu dobro da rade, ali takodje predstavljaju rizik pada sistema. Da biste poboljšali performansu, smanjite ove vrednosti postepeno, po jednu istovremeno, i ispitajte svaku promenu u pogledu uticaja na stabilnost sistema i njegovu performansu, kao što je prikazano na snimku ekrana L.
32. Povećajte nivoe ulaznog napona RAM memorije
Kada RAM memorija radi brže, potreban joj je viši napon. Eto zašto morate da povećate nivoe ulaznog napona da bi odgovarali većim brzinama generatora takta.
Opcija "DDR Reference Voltage" dozvoljava da se nivoi napona povećavaju u koracima od po 0,1 V. Povećavanje te vrednosti ima smisla samo kada ste smanjili jednu ili više vremenskih vrednosti, ili kada ste povećali frekvenciju memorijskog generatora taktai kada počnu da se manifestuju problemi stabilnosti. Upozorenje: podešavanje nivoa ulaznog napona na suviše visoke vrednosti može u nekim slučajevima da uništi memorijske module!
33. Isključite audio matične ploče

Odbacite "mrtav teret": isključite funkcije koje ne koristite, kaošto je čip za zvuk na matičnoj ploči (snimak ekrana M).
Čip za zvuk na matičnoj ploči može nikada da se ne koristi. Ako instalirate PCI zvučnu karticu, ili ako nikada ne koristite audio funkcije vašeg PC-ja, deaktivirajte čipove za zvuk na matičnoj ploči. To poboljšava ukupnu performansu i stabilnost sistema. U meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "AC97 Audio Select" na "Disabled" (kao što je prikazano na snimku ekrana M).
34. Isključite port za igrice
Samo oni što koriste stariju komandnu palicu, ili oni koji upotrebljavaju port za igrice kao MIDI interfejs, zaista imaju potrebe da namene dva U/I porta i IRQ portu za igrice svog PC računara. (Čak i ako koristite komandnu palicu, na mnogim novijim sistemima se svejedno upotrebljava USB umesto toga.) Svi ostali korisnici mogu jednostavno da deaktiviraju taj port. Evo kako se to radi: u meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "Game Port" na "Disabled".
35. Deaktivirajte LAN funkcije na ploči
Neke matične ploče vam dolaze opremljene sa dva mreržna interfejsa, ali po pravilu, većini korisnika je poteban samo jedan, pa mogu da isključe onaj drugi. Čak i neispravan interfejs bi trebalo da se isključi. To povećava performansu i stabilnost sistema. U meniju "Integrated Peripherals", jednostavno podesite vrednost za opciju "Onboard Intel LAN" na "Disabled".
36. Deaktivirajte nepoterbne portove
U osnovi: samo starim PDA-ovima ili serijski priključenim modemima potrebni su stari portovi COM1 i COM2. Njihovim deaktiviranjem se uštede dva IRQ-a i smanjuje broj aktivnih prekida koje centralna procesorska jedinica mora da proverava. Paralelni interfejs LPT je danas često takodje suvišan. Ako umesto toga priključite svoj štampač ili skener preko USB porta, taj stari interfejs vam više uopšte neće biti potreban. U meniju "Integrated Peripherals" deaktivirajte interfejse COM1 i COM2 kroz opciju "IO Devices, Com-Port", koja ponekad može da se pojavi kao "Serial Port 1/2". Isključite interfejs LPT podešavanjem vrednosti za opciju "Parallel Port" na "Disabled".
37. Deaktivirajte Firewire
Firewire vam je potreban samo ako planirate da uredjujete video sa kamkordera, ili ako koristite druge Firewire periferijske uredjaje. U protivnom, isključite ga.
U meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "Onboard 1394 device" na "Disabled".
Ažuriranje BIOS-a
S vremena na vreme, proizvodjači matičnih ploča izdaju nove verzije BIOS-a. Ažurirani BIOS optimizuje postojeći hardver, a može takodje i da uvede nove funkcije, kao što su mogućnosti prisilnog ubrzavanja. Preporučujemo vam da ažurirate svoj BIOS kad god se izda nova komercijalna verzija (ali obično možete da preskočite privremena alfa ili beta izdanja).
Program BIOS "stanuje" u specijalnoj vrsti fleš memorijskog modula. On se može prepisivati, što omogućava da se stari BIOS potpuno prepiše novom verzijom. Ažuriranje BIOS-a zahteva specijalne softverske alate, koje će proizvodjač matične ploče ili sistema obezbediti za svaki model. Zbog memorijske upotrebljene tehnologije, ažuriranje BIOS-a je takodje poznato kao "flešovanje BIOS-a".
Kada dodje do izvodjenja ažuriranja BIOS-a, korisnici se suočavaju sa dve alternativne metode za izvršenje tog zadatka. Prvo, oni mogu da koriste Windows alat, koji obično dolazi sa CD drajverom za matičnu ploču, ili mogu da ga preuzmu sa veb lokacije proizvodjača matične ploče ili sistema. U pravilnim intervalima, taj alat proverava da bi video da li su na raspolaganju nove verzije BIOS-a, automatski ih preuzima kada ih otkrije i instalira ih na korisnikov nalog. Taj metod je lak, ali opterećuje vaš PC sa još jednim programom koji konzumira sistemske resurse izvršavajući se u pozadini.
Opcija Windows nikako nije loša, sve dok vaš sistem ostaje stabilan. Medjutim, ako vaša Windows instalacija pada u haos, izbegnite taj metod. U takvom slučaju, upotrebite umesto njega sledeći DOS metod.
Vi ćete, normalno, preuzeti taj alat sa veb lokacije vašeg proizvodjača. Zatim, pokrenućete svoj sistem sa DOS diska za podizanje i pozvaćete fleš program iz komandog reda; mnogo takvih uslužnih programa dolazi u obliku ZIP datoteke koja, kada se raspakuje na fleksibilnu disketu, na nju za vas kopira sve potrebne datoteke - uključujući DOS datoteke za podizanje. Taj pristup je pouzdaniji, zato što ne zahteva da se nikakvi upravljački programi uredjaja učitaju pre nego što počne da radi.
Upozorenje: kada flešujete BIOS na noutbuk računar, on ne bi trebalo da radi na bateriju - od suštinske je važnosti da bude uključen u zidnu utičnicu, u protivnom rizikujete isključenje u toku ažuriranja, što može da napravi pravu propast na vašem sistemu.
38. Učitavanje novog BIOS-a

Izaberite svoju matičnu ploču (ili sistem): Upotrebite samo one BIOS verzije koje su primenljive na vašu matičnu ploču (ili sistem) i model (pogledajte snimak ekrana N.)
Posetite veb lokaciju proizvodjača vaše matične ploče (ili sistema) i proverite njihove stranice za podršku. Potražite izradu i model svoja matične ploče ili sistema; pogledajte snimak ekrana N. Većina tih stavki koristi označavanja kao "GA-686BX", "A7N8X-E" ili "K8T Neo2". Ako vaše pretraživanje bude bez rezultata, upotrebite umesto toga samo ime. Medjutim, ponekad ni to ne pomaže, možda zato što se ime matične ploče na pakovanju (na primer "K8T-Neo") razlikuje od njenog tehničkog opisa (na primer "MS-6702 Version 1.0"). Ako se to dogodi, umesto prethodnog, predjite na listu proizvoda na veb lokaciji, i pratite ispravnu putanju da biste izabrali model matične ploče (ili sistema) koji posedujete. Jednom kada ste pronašli odgovarajući, možete onda da izaberete "Downloads" ili "Support" da biste pronašli ono što vam je potrebno.
39. Arhiviranje BIOS verzija
Neki ljudi redovno preuzimaju datoteke za ažuriranje BIOS-a sa proizvodjačeve veb lokacije, čak i kada im one nisu potrebne: na primer, da eksperimentalno procene alfa ili beta izdanja, ili promene koje nisu relevantne za specifične instalacije. Možete uvek da zamenite kasnija ažuriranja koja vam se ne svidjaju ili vam prave probleme, starijim verzijama BIOS-a. Uvek pročitajte datoteku Readme, koja prati svako ažuriranje BIOS-a, u potpunosti pre nego što ga instalirate. Datoteka će tačno opisati koje promene i poboljšanja su uključena u pridruženu BIOS verziju.
40. Ispitajte svoju ažuriranu instalaciju

Ispitivanje instalacije: primedbe kao ova vam pomažu da odlučite da li želite da upotrebite neko ažuriranje ili ne (pogeldajte snimak ekrana O).
Ako se ažuriranje BIOS-a bavi specifičnim, konkretnim problemima (kao što je prikazano na snimku ekrana O), morate da odlučite da li se ta pitanja odnose na vaš sistem. Ako to nije slučaj, verovatno bi trebalo da preskočite ažuriranje, izuzev ako ono takodje obećava i definitivna poboljšanja u performansi. Ažuriranje BIOS-a često omogućava instalaciju brže centralne procesorske jedinice i može na taj način da obezbedi merljive dobitke u performansi.
Ako niste sami kupili svoju matičnu ploču, ili ako je ona došla kao deo PC-ja "ključ u ruke", najbolje je da proverite veb lokaciju proizvodjača, da biste videli da li je ažuriranje BIOS-a na raspolaganju za matičnu ploču. Moguće je da će proizvodjač PC računara ponuditi ažuriranje BIOS-a koje je nastalo kao ažuriranje BIOS-a za matičnu ploču koju njegov PC sadrži. Ali, isto tako je moguće da će proizvodjač PC-ja ponuditi svoj sopstveno jedinstveno ažuriranje BIOS-a koje se razlikuje od generičkog ažuriranja BIOS-a za matičnu ploču. Ako niste sigurni da li bi trebalo da primenite ažuriranje BIOS-a proizvodjača PC-ja ili proizvodjača matične ploče, pitajte proizvodjača; ako ne možete da dobijete direktan odgovor, može biti pametno da uopšte odustanete od ažuriranja BIOS-a.
41. Pripremanje fleš diska
Kada preuzmete ažuriranje BIOS-a, ono je normalno u obliku ZIP arhive koja sadrži brojne datoteke. Jedna od datoteka će sadržati samu stvarnu sliku BIOS-a, koja može da ima neko zamršeno ime, kao što je "W7176IMS.110" ili "AN8D1007.BIN". Obično ćete takodje pronaći neku vrstu tekstualne datoteke, koja uključuje uputstva za instalaciju.
Izvršna datoteka tipa .EXE je stvarni alat za flešovanje BIOS-a. Ona prenosi sadržaj BIOS datoteke u čip fleš memorije, gde "stanuje" BIOS. Na primer, za Awardove BIOS-e, ta datoteka se obično zove "awdflash.exe". Mogli biste takodje da pronadjete datoteku za pomoć koja pojednostavljuje pozivanje i upotebu alata za flešovanje; kao primer, ona može da se zove nešto kao "start.cmd", "flash.bat" ili "autoexec.bat". Raspakujte te datoteke u direktorijum koji se zove "C:\BIOS\". Ako je ažuriranje BIOS-a na raspolaganju za preuzimanje kao samoraspakujuća izvršna datoteka, kopirajte tu datoteku u direktorijum "C:\BIOS\", i izvucite njen sadržaj izvršavanjem datoteke unutar tog direktorijuma.
Važno: Dok PC još uvek radi (drugim rečima, pre nego što ga ponovo podignete), štampajte datoteku Readme koja sadrži dodatne informacije o ažuriranju BIOS-a. Sačuvajte je sa vašim priručnicima za matičnu ploču ili sistem. Ako nemate kopiju tih priručnika, posetite veb lokaciju proizvodjača. Tamo ćete pronaći skoro sve priručnike koji su na raspolaganju za preuzimanje u obliku PDF datoteka.
42. Flešujte svoj sistem sa diskete
Da biste započeli ovaj proces, trebaće vam DOS disketa za podizanje sistema. Da biste je napravili, startujte biranjem My Computer iz menija Start. Pritiskom na desni taster miša pojaviće se ikonica fleksibilne diskete unutar tog okvira. Izaberite "Format..." u meniju koji se pojavljuje, a onda izaberite polje za overavanje odmah do "Create an MS-DOS startup disk" u rezultujućem okviru za formatiranje. Izaberite mišem "Start" da biste započeli proces formatiranja, a kada se završi, zatvorite okvir "Format 3 1/2" Floppy". Izbrišite sve datoteke na novoformatiranoj disketi i kopirajte alat Flash i datoteku BIOS na disketu (na primer, to bi značilo "awdflash.exe" i "w6330vms.360" za relativno čestu Awardovu BIOS verziju).
Da biste instalirali novi BIOS u čip fleš memorije koristeći disketu za pokretanje, ponovo podignite PC i obezbedite da se on sigurno podigne sa diskete. Zatim, pozovite program BIOS Setup pritiskanjem traženog tastera za vreme inicijalnog pokretanja. Izaberite stavke menija "Advanced BIOS Features, Boot Sequence" (što na nekim mašinama može takodje da se pojavi kao "Advanced, Advanced BIOS Features"). Obezbedite da se postavi vrednost "Floppy" za opciju "1st Boot Device". Izadjite iz podmenija koristeći taster [Esc]. Upotrebite taster [F10] da završite tu Setup sesiju i osigurajte da se vaše promene zadrže tako što ćete pritisnuti [Y] da odgovorite "Da" kada ste upitani da li želite da sačunate svoje promene.
43. Flešovanje BIOS-a iz DOS-a
Dva puta proverite da li vaša mašina ima stabilan i pouzdan izvor napajanja električnom energijom. Kao što smo ranije pomenuli, nemojte da flešujete BIOS ninakakvom noutbuk računaru dok on radi na svojim baterijama - obezbedite da je uključen u zidnu utičnicu.
Ponovo podignite svoj PC sa diskete koju ste napravili sa Fleš alatom i datotekom BIOS. Kada dobijete poruku "Enter the name of the command interpreter...", unesite ime fleš programa, praćeno imenom same BIOS datoteke (to izgleda kao A:\>awdflash.exe w6330vms.360 u našem primeru za Award BIOS). Program će preuzeti upravljanje i voditi vas kroz ostatak procesa.



Arhivirajte stari BIOS: pre flešovanja novog BIOS-a, osigurajte stari, zbog moguće kasnije ponovne upotrebe, pritiskajući taster [Y], da biste ga sačuvali u datoteci (snimak ekrana P.)
Mada imena fleš alata i BIOS datoteke mogu da se razlikuju na vašem PC-ju - na primer, "awdfl789.exe" i "w6330vms.250" - pristup ostaje isti. Sledite uputstva sa monitora i odgovorite na sve upite koji se odnose na rezervnu kopiju i arhivu. Za svako ažuriranje, sačuvajte kopiju vašeg starog BIOS-a na datoteci, kao što je prikazano na snimku ekrana P. Ta rezervna kopija će vam omogućiti da se vratite na staru verziju, ako bi vam novi BIOS napravio bilo kakav problem posle instalacije.
Najzad, fleš program će prepisati sliku BIOS-a u fleš memoriju, gde će ona i ostati. Kada se sve to završi, ponovo pokrenite svoj PC. Svakako obezbedite da vaš PC ne ostane bez napajanja električnom energijom, ili da se ne isključi za vreme procesa ažuriranja; u protivnom ćete videti šta zapravo znači nova (i svakako neželjena) fraza u komjuterskom žargonu: "mašina je u neodredjenom stanju".



44. Učitavanje novog BIOS-a
Jednom kada je ažuriranje kompletirano, isključite svoj PC. Sigurno uklonite energetski kabl, a onda izbrišite svoj CMOS kao što je opisano u tački 5 odeljka "BIOS-ova zlatna pravila", koji je dalje u tekstu. Ponovo povežite svoj izvor napajanja električnom energijom sa mrežom, priključujući energetski kabl, a zatim ga uključujući u zidnu utičnicu. Uključite svoj PC, i trebalo bi da budete nagradjeni porukom na ekranu koja se odnosi na novi BIOS koji ste upravo instalirali. Pritisnite svoj čarobni taster da pozovete program BIOS Setup. Odaberite opciju "Load Optimized Defaults" (koja na nekim mašinama može da se pojavi kao "Exit, Load Setup Defaults"). Izadjite iz setupa i sačuvajte promene pomoću tastera [F10] i [Y], a onda još jednom pokrenite PC računar i počnite da uživate u plodovioma svog rada.
BIOS-ova zlatna pravila
Kada menjate podešavanja BIOS-a, ima malo toga što stvarno možete da pokvarite, sve dok ne podižete bilo koji ulazni napon. I pored toga, dobra ideja je da znate i poštujete razna pravila koja vas čuvaju od nevolja.
1. Napravite rezervnu kopiju vašeg postojećeg BIOS-a. Pre nego što instalirate novi ili promenjeni BIOS, sačuvajte staru verziju. Svaki fleš alat uključuje opciju kao što je "Save current BIOS as" (pogledajte snimak ekrana D). Uz pomoć rezervne kopije, možete uvek da podignete sistem i opet radite, ako vam nova verzija ili promene u podešavanjima prouzrokuju probleme.
2. Menjajte samo po jedno podešavanje istovremeno. Kada puštate program BIOS Setup, pravite promene pažljivo, po jednu istovremeno i u malim stepenima gde je to primenljivo. ponovo pokrenite svoj PC posle svake promene i pustite ga na "probnu vožnju" pod Windowsom, da biste se uverili da stvari rade kako treba. To je jedini bezbedan način da se utvrdi uticaj pojedinih promena na vaš PC.
3. Uradite testove stresa ili benčmarke. Puštanje vašeg sistema da radi pod velikim ili punim opterećenjem je najbolji način da se odredi da li agresivno podešavanje pravi ili ne pravi probleme u radu PC-ja. Za tu svrhu najbolje rade paralelna upotreba masivno umreženih aplikacija, kao što su računarske onlajn igrice, uredjivanje videa 3D, ili benčmark programi kao što je 3DMark 2005.
4. Ako nište drugo ne uspe, probajte hladni start. Ako PC neće da se podigne posle pritiska na dugme za Reset, isključite računar i sačekajte minut ili dva pre nego što ga ponovo uključite. Upotrebite prekidač na izvoru za napajanje električnom energijom, a ne dugmad na prednjem delu vašeg PC-ja.
5. Izbrišite CMOS. Kada PC neće da se podigne pošto ste napravili promene u BIOS-u, vi više ne možete da pristupite programu BIOS Setup, da biste uklonili te promene. Ako se to dogodi, moraćete da izbrišete CMOS memoriju u kojoj se nalaze podešavanja BIOS-a. Sledite uputstva za brisanje ili resetovanje CMOS memorije iz priručnika za vašu matičnu ploču (ili sistem). U nekim slučajevima, to zahteva premeštanje kratkospajača na kontaktima mosta koji su dodeljeni da bi se poslala instrukcija "Clear CMOS" ka toj memoriji. To može da znači stvarno premeštanje fizičkog kratkospajačkog bloka na matičnoj ploči, ili može da zahteva podešavanje DIP prekidača. Zapamtite da treba da uklonite taj kratkospajač kada izbrišete CMOS. Druga mogućnost je da izvadite CMOS bateriju i isključite PC iz zidne utičnice. Medjutim, da bi pouzdano radilo, to može da potraje više sati.


cet