Najčešći uzrok pojave poznatije kao pregrevanje procesora predstavljaju prljavi kuleri, a to se najčešće javlja kod računara s otvorenim kućištem.
Kao što se da videti, prizor nije nimalo lep, čak ni kada se u obzir uzmu (loše) navike vlasnika dotičnog računara. Za čišćenje prašine je upotrebljena najobičnija četka za farbanje.
Potom je naročitim „džudo-potezom” oboren računar na bok kako bi napajanje bilo izvadjeno i time obezbedjen pristup kuleru bez skidanja matične ploče.
Mehanizam kojim se kuler montira na podnožje procesora uglavnom zavisi od samog podnožja. U ovom slučaju radilo se o Socket A podnožju na koje se kuler montira „šnalom” od čeličnog lima. šnala s jedne strane ima poseban prorez kao stvoren za ravan šrafciger širine do 6 mm, što je i iskorisceno kako bi se skinuo hladnjak. Ovo je ujedno i prvi korak u kojem treba biti pažljiv. U zavisnosti od termo-paste koja je korišćena, može se desiti da se hladnjak zalepio za procesor. Ovo se obično dešava kada je u pitanju parafinska termo-pasta (tzv. Thermal Pad, poznatiji kao „žvaka”) i kada procesor ima svoje kućište (svi Pentium 4 i Athlon64 procesori). Ukoliko se javi ovaj problem, potrebno je otkačiti i drugi kraj šnale i zatim malo po malo uvrtati i mrdati kuler dok se sam ne odvoji od procesora. Primena veće sile se ne preporučuje jer može doći do oštećenja procesora.
Da bismo kuler očistili dovoljno dobro, moramo da ga rasklopimo. Ventilator je pričvršćen za hladnjak pomoću četiri šrafa koji se lako skidaju.
Po skidanju ventilatora, vidimo koliko je zapravo kuler prljav. Prašina se zavukla i zapušila dobar deo prostora između rebara hladnjaka, a takođe je formirala i poseban sloj između ventilatora i hladnjaka koji sprečava dotok vazduha
Četkom su prvo očiscene naslage prašine s ventilatora, a posebno sa krilaca propelera. Zatim je čulnom metodom proverena i ispravnost ventilatora. Ispravan ventilator je moguće zavrteti duvanjem u propeler, a od osovine motora se pri tom ne sme čuti nikakav zvuk koji podseća na struganje.
Pažnja je, potom, posvecena hladnjaku. Četkom je pažljivo očiscena prašina koja se nataložila među rebrima hladnjaka
Rezultat je bila zavidna gomilica prašine, kao i zgroženi izrazi lica prisutnih kolega koji su pokušavali da se prisete kada su se poslednji put vakcinisali od tropskih i veneričnih bolesti.
Potom je hladnjak „produvan” kako bi se uklonila prašina koja je izmakla četki. Za ovo se može koristiti širok dijapazon alata: namenski kompresori, izduvna strana usisivača, kanistri sa kompresovanim vazduhom ili kolega sa dovoljno velikim kapacitetom pluća i voljom da ga primeni (u zamenu za pivo).
Skidanjem limenog osigurača odvojili smo šnalu i dodatno je nategli kako bismo bili sigurni da će nakon vraćanja kulera on dobro nalegati na procesor.
Nakon ovoga možemo da sklopimo kuler i posvetimo pažnju termo-pasti. U opštem slučaju, preporučuje se promena paste svaki put kada se skida kuler pošto pasta može da se zaprlja, ili je jednostavno suviše stara pa se stegla. Za skidanje stare paste poželjno je koristiti papirne maramice, salvete ili krpu koja ne ostavlja vlakna. Od hemijskih sredstava moguće je koristiti koncentrovani alkohol, čist aceton ili medicinski benzin.
Dok skidanje paste sa hladnjaka zahteva jednostavno trljanje, pri skidanju paste sa procesora treba paziti da pritisak ne izazove ceđenje sredstva za čišćenje iz maramice.
Nakon skidanja, treba naneti novu pastu. Odlučeno je da se koristi Titanova Nano Blue pasta, zbog njenih termoprovodnih karakteristika ali i krajnje zanimljivog estetskog doživljaja.
Prvo je pasta naneta na hladnjak, razmazana je maramicom i uklonjen je višak. Ovim smo osigurali da je pasta lepo popunila sitne neravnine na površini hladnjaka koja će naleći na procesor.
Za nanošenje paste na procesor potreban je dodatni alat – „špahtla”. Kao špahtlu je moguće koristiti neku plastičnu karticu ili parče plastificiranog kartona (npr. kreditne kartice, vizit-karte i sl.), ovde je korisceno parče kartona koje je iseceno sa obližnje pakle cigareta.
Na karton je istisnuto malo paste (otprilike kao pola zrna pirinča) i razmazano u tanak sloj po procesoru.
Nakon toga je montiran kuler, vraceno napajanje i provereno da li sve radi. Hlađenje procesora je testirano opterećivanjem procesora programima kao što je CPUBurn
izvor:
Svet kompjutera
Tema: 
