Gost redakcije „Blica“ - Zoran Stojković, ministar pravde
Državna je tajna koga BIA prisluškuje

Od zahteva da BIA dostavi podatke o prisluškivanju ne bismo mogli da dobijemo ništa sem čistog politikanstva. Ovo što radi poverenik za informacije Rodoljub Šabić samo je na štetu države, tvrdi Zoran Stojković, ministar pravde, u razgovoru za „Blic“, komentarišući poslednja dešavanja oko zahteva „Inicijative mladih“.

Ministar Stojković odazvao se pozivu da bude naš gost, i u redakciji „Blica“ krajem prošle nedelje odgovarao je na pitanja naših urednika.
Kako to Šabić radi na štetu države?

- BIA ima obavezu da se stara o suzbijanju terorizma i spoljnog napada na državu. To je jedina situacija koja sa zahtevom za prisluškivanje može da se obrati Vrhovnom sudu Srbije. Ostalo rade organi MUP kod istražnih sudija. To su podaci sa državnom tajnom. Šta ako dobijemo odgovor da je BIA slušala troje ljudi zbog terorizma ili nekoliko ljudi zbog špijunaže? Nema analitike iole pristojnije države u svetu koja neće zaključiti ko je prisluškivan. Da napišete: tri slučaja, sva tri lica bila bi upozorena. U odluci BIA stoji, video sam je, da je prevashodni interes države da se ti podaci ne otkriju. Tu je BIA pogrešila. Ja bih, da sam na mestu BIA, odgovorio: „Ne možete da dobijete ono što je državna tajna“. Šabić ne može da skida državnu tajnu.
EU je već nekoliko puta ocenila da je stanje u srpskom pravosuđu loše.

- Kao i kod ostalih zemalja u tranziciji, postoje veliki problemi u pravosuđu: neefikasnost, loš kadrovski sastav i povećana korupcija. Nagomilao se ogroman broj predmeta, nešto smo uspeli da smanjimo Zakonom o parničnom postupku, a nešto medijacijom, odnosno vansudskim putem. Kod trgovinskih sudova za 50 odsto ubrzali smo postupke, jer smo izdvojili registre. Sudovi su urušavani još od devedesetih godina, sada je potrebno vreme da sve to vratite.
Sa kojim sudovima imate najviše problema?

- Imamo jak otpor kod Personalnog veća Vrhovnog suda Srbije jer, po mojim podacima, nema nijedne njihove odluke kojom traže smenu nekog sudije. Jednostavno, imaju negativnu solidarnost prema kolegama. Ustav kaže da je sud nezavisan u odlučivanju, ali ne i od Ustava i zakona i bilo koje odgovornosti.
Što vi ne tražite smene sudija?

- Nemam zakonskih ovlašćenja da smenim sudiju i tužioca čak i ako ima opstrukcije. Prisustvovao sam sednici VSS gde je zaključeno da je u 13 predmeta, od ukupno 1.700 razmatranih od strane Nadzornog odbora VSS, bilo nezakonitog ponašanja, pa čak i krivičnih dela. Podneli su zahteve za razrešenje Personalnom veću. U svih 13 slučajeva odbijeni su.
Često napadate Vrhovni sud Srbije.

- Oni izazivaju probleme svojim negativnim stavom i zaštitom sudija koje ne bi trebalo da štite. Nadzorni odbor i Personalno veće su njihovi organi. Pravu korupciju očigledno će morati da suzbijaju policija i tužilaštvo.
Poslednja u nizu odluka sudova koja je izazvala čuđenje u javnosti jeste i puštanje Sretena Jocića Joce Amsterdama na slobodu uz jemstvo od 300.000 evra.

- Zabrinuo sam se kada je njegov branilac kazao da je to valjana odluka. On je rekao da su svi okrivljeni za ubistva kod Okružnog suda u Beogradu na slobodi, pa zašto ne bi bio i ovaj za podstrekavanje na ubistvo!
U tom slučaju nije saslušan ni policajac koji je bio spreman da svedoči, a istražni sudija je doneo odluku da se Joca Amsterdam pusti?

- To ne znam jer nemam uvid u predmet. Svaki postupak koji je u toku uvek sam odbijao da komentarišem.
Šta u takvim slučajevima može ministar da uradi?

- Po pravu nadzora, mogu da stavim zahtev Personalnom veću za razrešenje ako za to postoji razlog.
Znači, sudija koji je doneo odluku o puštanju Joce Amsterdama biće razrešen?

- Ne mogu sada na to da vam odgovorim, jer ne znam šta je u predmetu. Šokantno je ono što kaže njegov branilac. Moramo da se zabrinemo kao građani, jer su nam pritvori puni ljudi koji su tu za daleko bezazlenije stvari.
Zašto nema rezultata sudskih procesa povodom afera koje su potresale javnost - „Mobtel“, „pancir“, „satelit“, „kofer“...

- Koliko znam, puno je urađeno oko „Mobtela“. Za 28 ljudi se vode postupci i on je već u završnoj fazi, a sve je urađeno za četiri-pet meseci. Takođe, „pancir“ je, po mojim informacijama, u završnoj fazi.
Kritikovali ste bivšeg ministra pravde kada se zalagao za rešenje da ministar predlaže kandidate za tužioce. Sada se to isto predlaže u nacionalnoj strategiji.

- Tužilac je deo izvršne vlasti kome je povereno gonjenje, ali ima druge mehanizme kojima obezbeđuje samostalnost u radu.

Svuda u svetu o tome brine vlada kao najviši organ izvršne vlasti, recimo u Nemačkoj, gde vlada može da postavi i razreši državnog tužioca. Na primer, ministar ne može da kaže: „Ne možeš da goniš“, ali može da kaže zašto je neki tužilac dužan da goni u određenom slučaju uz javno iznete razloge za taj zahtev. Tu se izbegava zloupotreba.

Vlada neće voditi istrage, niti je to njen posao.

Izvor: Blic

Stojkovic je teska budaletina. On i dalje misli da je komunizam ziv. Svi znamo da je on cuveni komunisticki ucenik ali ako ne ume da se menja neka se skine sa vlasti jer mi je stvarno muka od njegove socijalisticko-boljesivcke ideologije. Cush drzavna tajna!? Najbolje da pusti onog izdrkanog Bulatovica da radi sta hoce!

ajd sad i ti pričaš koještarije... možemo da diskutujemo samo ako znaš ko daje nalog BIA za mere kojima se odstupa od ustavnog prava na tajnost komunikacije.

Nalog daje predsednik vrhovnog suda, oznaka je državna tajna i šabić to ne može da skine...

Decko procitaj tekst zakona o krivicnom postupku koji je usvojila skupstina Srbije gde se masa stvari izmenila a u prvom redu dozvoljava policiji da u "zavisnosti od procene" mogu prisluskivati gradjane bez odobrenja suda!
To sto si ti naveo je vazilo u starom zakonu o krivicnom postupku.

Nepristojno je nekoga koga ne poznaješ oslovljavati sa dečko. Elem da probam ponovo ali malo opširnije da bi shvatio. U ovoj zemlji postoje dve službe koje mogu primenjivati mere tajnog snimanja i nadzora sredstava komunikacije, a to su BIA i MUP RS. Bia radi na osnovu naredbe vrhovnog suda srbije za dela kojima se ugrožava ustavni poredak i za ostala dela iz oblasti org. kriminala po konvenciji iz Palerma. Za ova dela se radi na osnovu ZKP RS. Mup radi isto to ali bez dela kojima se ugrožava bezbednost države. ZKP koji ti pominješ je usvojen skoro ali važi tek od jula2007. i ne rzlikuje se mnogo od starog u ovoj oblasti. Moraš da shvatiš da ne postoji način da se bilo ko prisluškuje bez sudske odluke a da to bude legalno. Može se početi radnja ako je važna hitnost i to na osnovu usmene naredbe suda ali papir ,mora stići za najviše 48h. Cela ova priča je bazirana na osnovu preporuke saveta evrope koja se zove Legal Framework for Implementation of Special Investigative Technique Measures. Srbija je donela niz propisa kojima se uređuje ova obast i koji su usklađeni sa tom preporukom. U daljem tekstu ti neću pominjati slučajeve o kojima govori Stojković i tiču se BIA jer su oni jasni sami po sebi i preslikali su nemački model kojim radi njihova BND. Znači Stojković je u pravu u ovom delu 100%. Ono što BIA može dati je broj primenjenih mera po ZKP jer on nema oznaku državna već službena tajna.  Evo ti malo propisa pa čitaj u slobodno vreme i u trenucima kada ne diskutuješ o onome o čemu, izvini ali izgleda nemaš pojma. Ako si pravnik valjaće ti za posao a ako nisi dobro je za ličnu edukaciju...

PRAVNI OKVIR ZA PRIMENU SPECIJALNIH MERA ISTRAŽNE TEHNIKE

Pravni okvir za primenu specijalnih mera istražne tehnike u pozitivnom pravnom sistemu Republike Srbije sadržan je u nizu pravnih akata i to:

Ratifikovanim Međunarodnim konvencijama, a posebno:
•   "Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, sa dopunskim protokolima";
•   "Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom (Strazburg)" i
•   "Krivičnopravna konvencija o korupciji (Strazburg)".
Ustavno - pravnom okviru koji predstavljaju:
•   "Ustavna povelja državne zajednice Srbija I Crna Gora";
•   "Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama";
•   "Ustav Republike Srbije".
Zakonima Republike Srbije:
•   "Zakoniku o krivičnom postupku";
•   "Zakonu o telekomunikacijama";
•   "Osnovnom krivičnom zakonu";
•   "Krivičnom zakonu Republike Srbije";
•   "Zakonu o zaštiti ličnih podataka".
Podzakonskim aktima:
•   "Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije".
•   "Samoupravnom sporazumu o opštim uslovima za vršenje poštanskih, telegrafskih i telefonskih usluga;
•   "Naredba Saveznog ministra za telekomunikacije.

PRAVNI OSNOV ZA PRIMENU SPECIJALNIH MERA ISTRAŽNE TEHNIKE

Navedene potpisane i ratifikovane međunarodne konvencije predviđaju mogućnost upotrebe "specijalnih mera istražne tehnike", kao što su "korišćenje kontrolisane isporuke, elektronsko praćenje ili drugi oblici nadzora i tajne operacije, osmatranje, prisluškivanje telekomunikacija, pristup kompjuterskim sistemima, naloge za izradu određenih dokumenata i dr".

"Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gore",

Predviđa kao obavezu donošenje "Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama", koja predstavlja sastavni deo Ustavne povelje i usvaja se po postupku i na način predviđen za usvajanje Ustavne povelje".

U "Povelji o ljudskim i manjinskim pravima",

Član 10, "Povelje" predviđa da se "Odredbe međunarodnih ugovora o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama koji važe na teritoriji Srbije i Crne Gore neposredno se primenjuju", dok Član 16, predviđa da "Ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica".
 
"Ustav Republike Srbije",

Član 11. predviđa da su "Slobode i prava čoveka i građanina ograničene samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kad je to Ustavom utvrđeno". Član 19. "Ustava" predviđa da je "Tajna pisma i drugih sredstava opštenja je nepovrediva, a da se samo Zakonom može propisati da se, na osnovu odluke suda, može odstupiti od načela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava opštenja, ako je neophodno za vođenje krivičnog postupka ili za odbranu Republike Srbije". Član 20. "Ustava" predviđa i garantuje "Zaštitu tajnosti podataka o ličnosti, a prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređeno je zakonom".

   "Zakonik o krivičnom postupku",

Član 225. predviđa i reguliše dužnosti i ovlašćenja organa unutrašnjih poslova u vezi sa otkrivanjem i dokazivanjem krivičnih dela na sledeći način:

"Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka".

"U cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, organi unutrašnjih poslova mogu pored ostalog, da u prisustvu odgovornog lica pregledaju određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastaviće se zapisnik ili službena beleška".

"Lice prema kome je primenjena neka od radnji ili mera iz st. 2. i 3. ovog člana ima pravo da podnese pritužbu nadležnom javnom tužiocu".

Član 232  predviđa da:

(1) Istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivična dela:
1) protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti;
2) protiv čovečnosti i međunarodnog prava;
3) sa elementima organizovanog kriminala (falsifikovanje i "pranje" novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina oružjem, municijom ili eksplozivnim materijama, trgovina ljudima), davanja i primanja mita, iznude i otmice.
(2) Mere iz stava 1. ovog člana određuje istražni sudija obrazloženom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu protiv kojeg se mera primenjuje, osnovi sumnje, način sprovođenja, obim i trajanje mere. Mere mogu trajati najduže tri meseca, a zbog važnih razloga mogu biti produžene za još tri meseca. Izvođenje mere se prekida čim prestanu razlozi za njihovu primenu.
(3) Naredbu istražnog sudije iz stava 1. ovog člana izvršavaju organi unutrašnjih poslova.
(4) Poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija su dužna da organima unutrašnjih poslova omoguće izvršenje mera iz stava 1. ovog člana.
(5) Snimanja iz stava 1. ovog člana mogu se po naredbi istražnog sudije obaviti i u prostorijama koje nisu stanovi.

   Član 233 predviđa da će

(1) Po izvršenju mera iz člana 232. ovog zakonika, organi unutrašnjih poslova dostaviti istražnom sudiji izveštaj i snimke.
(2) Istražni sudija može odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava u celini ili delimično prepišu i opišu. Istražni sudija će pozvati javnog tužioca da se upozna sa materijalom dobijenim upotrebom mera iz člana 232. ovog zakonika.
(3) Ako podaci dobijeni primenom mera iz člana 232. ovog zakonika nisu potrebni za vođenje krivičnog postupka ili ako javni tužilac izjavi da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, sav prikupljeni materijal će se uništiti pod nadzorom istražnog sudije. Istražni sudija će o tome sastaviti zapisnik.
(4) Ako je u primeni mera iz člana 232. ovog zakonika postupljeno suprotno odredbama ovog zakonika ili naredbi istražnog sudije, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka. Na dobijene podatke i obaveštenja shodno će se primenjivati odredbe člana 99. ovog zakonika. Odredbe člana 178. stav 1, člana 273. stav 4, člana 337. stav 3. i člana 374. stav 4. ovog zakonika shodno će se primenjivati i na snimke sačinjene suprotno odredbama ovog i člana 232. ovog zakonika.
(5) U slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana podaci se smatraju službenom tajnom.

U Članu 235. ovog Zakonika takođe je predviđeno da

"Javni tužilac može uvek tražiti da ga organi unutrašnjih poslova obaveste o merama koje su preduzeli. Organi unutrašnjih poslova su dužni da mu bez odlaganja odgovore". U skladu sa odredbama sadržanim u Članu 46 "Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti javni tužilac je nadležan:
1)   da rukovodi pretkrivičnim postupkom,
2) da zahteva sprovođenje istrage i usmerava tok prethodnog krivičnog postupka u skladu sa ovim zakonikom.

Takođe, radi vršenja ovlašćenja iz tačke 1. stava 2. ovog člana, svi organi koji učestvuju u pretkrivičnom postupku dužni su da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadležnog javnog tužioca. Organi unutrašnjih poslova i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. Ukoliko organ unutrašnjih poslova ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 3. ovog člana, javni tužilac će obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, vladu ili nadležno skupštinsko telo.

"Zakon o telekomunikacijama"

Član 55 ovog Zakona dalje razrađuje već navedeni zakonski osnov, radi stvaranja tehničkih uslova za primenu mera neophodnih radi nadzora komunikacija i predviđa da je "javni telekomunikacioni operator dužan da kao deo sistema, o sopstvenom trošku, oformi podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija".

Imajući u vidu odredbe Člana 54, stava 2 ovog Zakona po kojima "Podatke o saobraćaju koji se odnose na pojedinačne korisnike i koji se obrađuju radi uspostavljanja veza, javni telekomunikacioni operator može čuvati i obrađivati samo u obimu koji je neophodan za ispostavljanje računa korisniku" kao i stav 4 koji predviđa obavezu da je "Javni telekomunikacioni operator dužan da nadležnim državnim organima omogući pristup i analizu podataka iz stava 2. ovog člana, u skladu sa zakonom".

"Samoupravnim sporazum o opštim uslovima za vršenje poštanskih, telegrafskih i telefonskih usluga"

Članovima 176 I 177 predviđeno je automatsko registrovanje svih odlaznih, odnosno dolaznih poziva, sa podacima o svim uspostavljenim odlaznim i dolaznim vezama za period na koji se odnosi račun. Za svaku uspostavljenu polaznu i dolaznu vezu, daju se podaci o pozvanom broju pretplatničkog telefona, odnosno telefonskom broju pozivaoca uspostavljanju i trajanju veze, broju ostvarenih tarifnih impulsa i sl.
   
   Član 212 navedenog "Sporazuma" predviđa obavezu postojanja "Telefonskog imenika".   koji predstavlja službeni popis telefonskih pretplatnika, namenjen opštoj upotrebi. On, po pravilu, sadrži popis svih telefonskih pretplatnika, sa sledećim podacima o njima, i to:
    1) prezime i ime, odnosno naziv telefonskog pretplatnika;
    2) adresa pretplatnika;
    3) pozivni broj telefona pretplatnika.

Na osnovu svega napred navedenog, sudska praksa u Republici Srbiji, stoji na stanovištu da organima unutrašnjih poslova nije potreban nalog suda za dobijanje podataka koji se odnose na identifikaciju vlasnika pretplatničkog broja (fiksna, odnosno mobilna mreža) i uspostavljeni saobraćaj sa određenog pretplatničkog broja fiksne i mobilne telefonije.

Iz navedenih odredbi potpisanih i ratifikovanih međunarodnih konvencija, citiranih odredbi "Ustavne povelje državne zajednice Srbija I Crna Gora", "Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama", "Ustava Republike Srbije", "Zakonika o krivičnom postupku", "Samoupravnog sporazum o opštim uslovima za vršenje poštanskih, telegrafskih i telefonskih usluga" nesumnjivo proizilazi postojanje ovlašćenja i zakonskih uslova organa unutrašnjih poslova za primenu svih vidova specijalnih mera istražne tehnike.

Postupak za dobijanje naloga suda za primenu mera nadzora telekomunikacija i postupak sprovođenja mera nadzora

   Nakon identifikacije pretplatničkog broja, organ unutrašnjih poslova se sa obrazloženim predlogom za primenu mera nadzora telekomunikacija obraća Javnom tužiocu (u predlogu se navode I prilažu sve činjenice i dokazi sa kojima se raspolaže, a koji upućuju da se lice koje koristi sredstvo komunikacije bavi vršenjem nekog od krivičnih dela za koja Zakon dozvoljava nadzor). Javni tužilac, ukoliko smatra da postoji dovoljno razloga koji potvrđuju postojanje osnovane sumnje da se radi o izvršenju nekog od krivičnih dela za koja se može primeniti nadzor na komunikacijama i da bi se primenom mera nadzora nad komunikacijama moglo prikupiti dovoljno dokaza za otpočinanje krivičnog postupka, sačinjava obrazloženi predlog za primenu mera nadzora telekomunikacija i dostavlja ga na odluku Istražnom sudiji. Nakon razmatranja osnovanosti predloga Javnog tužioca, Istražni sudija će doneti odluku o tome da li će dozvoliti ili ne primenu mera nadzora telekomunikacija.

   Po odredbama "Zakonika o krivičnom postupku" za izvršenje ove naredbe nadležni su organi unutrašnjih poslova. Faktički organi unutrašnjih poslova nisu u mogućnosti da izvršavaju ove naredbe jer ne poseduju odgovarajuću opremu - tehnologiju, te naredbu Istražnog sudije dostavljaju "Bezbednosno informativnoj agenciji" ("BIA" - bivši "Resor Državne bezbednosti" MUP-a R Srbije koji je imao i posle izlaska iz MUP-a zadržao monopol nad tehničkim sredstvima za primenu specijalnih mera istražne tehnike).
   
PRAVNI OSNOV ZA KONTROLU ZAKONITOSTI PRIMENE SPECIJALNIH MERA ISTRAŽNE TEHNIKE

U "Povelji o ljudskim i manjinskim pravima",

predviđeno je da: "Države članice uređuju, obezbeđuju i štite ljudska i manjinska prava i građanske slobode na svojoj teritoriji, te da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih, i građanskih sloboda ne može se smanjivati. Srbija i Crna Gora će prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda i obezbediti njihovu zaštitu, u slučaju kada ta zaštita nije obezbeđena u državama članicama"

   "Ustav Republike Srbije"

Garantuje da su slobode i prava čoveka i građanina ograničeni samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kad je to Ustavom utvrđeno, zagarantovana je i tajnost pisma i drugih sredstava opštenja je nepovrediva, dok se samo zakonom može propisati da se, na osnovu odluke suda, može odstupiti od načela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava opštenja, ako je neophodno za vođenje krivičnog postupka ili za odbranu Republike Srbije. Ustav garantuje i zaštitu tajnosti podataka o ličnosti, a predviđa da se prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom.

   "Zakonik o krivičnom postupku",

   Predviđa da Javni tužilac rukovodi pretkrivičnim postupkom. Takođe je predviđeno da svi organi koji učestvuju u pretkrivičnom postupku dužni da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadležnog javnog tužioca. Organi unutrašnjih poslova i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. Ukoliko organ unutrašnjih poslova ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 3. ovog člana, javni tužilac će obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, vladu ili nadležno skupštinsko telo.

   Već ranije opisani postupak za dobijanje naredbe za nadzor komunikacija, uvodi sistem kontrole rada organa unutrašnjih poslova. Naime, organ unutrašnjih poslova se sa obrazloženim predlogom za nadzor sredstava komunikacije obraća prvo Javnom tužiocu, koji, ukoliko smatra da je primeljeni predlog dovoljno utemeljen na određenim činjenicama koje ukazuju da se lice prilikom vršenja krivičnih dela služi određenim sredstvom komunikacije, sačinjava svoj obrazloženi predlog prema Istražnom sudiji, koji je na kraju nadležan za donošenje naredbe o primeni mera nadzora nad sredstvima komunikacije.
   
   Važan segmet kontrole nad radom organa unutrašnjih poslova jeste i zakonska obaveza organa unutrašnjih poslova da Javnom tužiocu i Istražnom sudiji dostavljaju materijale koji su dobijeni primenom specijalnih mera istražne tehnike. Istražni sudija će u skladu sa zakonskim odredbama posle uvida u sadržaj podataka prikupljenih primenom specijalnih mera istražne tehnike odlučiti da li se ove činjenice mogu kao dokaz upotrebiti u krivičnom postupku i o tome će obavestiti Javnog tužioca. Ukoliko smatra da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka Istražni sudija će uništiti prikupljene podatke, o čemu će sačiniti zapisnik.

   "Osnovni krivični zakon" i "Krivični zakon Republike Srbije",

   Predviđaju krivično pravne sankcije za službena lica koja izvrše neko od krivičnih dela "Povreda tajnosti pisama ili drugih pošiljaka","Neovlašćeno prisluškivanje i tonsko snimanje" "Neovlašćeno fotografisanje"

   "Zakon o zaštiti ličnih podataka"

   Ovim zakonom uvedena je zaštita podataka o ličnosti i pod Zaštitom ličnih podataka, u smislu ovog zakona, bez obzira na oblik u kome su iskazani, smatraju se postupci i mere kojima se sprečava nezakonito prikupljanje, obrada, čuvanje, korišćenje i razmena ličnih podataka, kao i njihovo iznošenje iz zemlje. Lični podaci mogu se prikupljati, obrađivati i koristiti samo za svrhe utvrđene zakonom, a u druge svrhe - na osnovu pismene saglasnosti građanina. Građanin kome je povređeno pravo utvrđeno ovim zakonom ili je pričinjena šteta zbog toga što su korišćeni podaci prikupljeni na način ili za namene koje nisu u skladu sa odredbama ovog zakona, može pred nadležnim sudom zahtevati ostvarenje prava, odnosno naknadu štete.

   "Parlamentarna kontrola"

   Poslovnikom o radu "Narodne skupštine Republike Srbije" uvedena je i parlamentarna kontrola rada službi bezbednosti. U tom smislu formiran je i "Odbor za odbranu i bezbednost" koji ima 17 članova i koji u okviru svoje nadležnosti "razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta iz oblasti javne i državne bezbednosti, izveštaj o radu Ministarstva unutrašnjih poslova o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, dostavljen Narodnoj skupštini na njen zahtev, vrši kontrolu nad radom službi bezbednosti, kao i druga pitanja iz oblasti bezbednosti, u skladu sa zakonom".

U K A Z

O PROGLAŠENJU ZAKONA O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TRANSNACIONALNOG ORGANIZOVANOG KRIMINALA I DOPUNSKIH PROTOKOLA

Proglašava se Zakon o potvrđivanju Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola, koji je donela Savezna skupština, na sednici Veća građana od 22. juna 2001. godine i na sednici Veća republika od 22. juna 2001. godine.

PR br. 67                                                                     Predsednik
22. juna 2001. godine                                           Savezne Republike Jugoslavije
Beograd                                                                 dr Vojislav Koštunica, s.r.


Z A K O N

O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TRANSNACIONALNOG ORGANIZOVANOG KRIMINALA I DOPUNSKIH PROTOKOLA

Č l a n  1.

Potvrđuje se Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, koji dopunjuju ovu konvenciju, usvojeni u Palermu od 12. do 15. decembra 2000. godine, u originalu, na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.

Č l a n  2.
 
Tekst Konvencije i protokola koji dopunjuju ovu konvenciju na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TRANSNACIONALNOG ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Član 20.

Specijalne istražne tehnike

1. Ako to dozvoljavaju osnovni principi njenog domaćeg pravnog sistema, svaka država potpisnica, u okviru svojih mogućnosti i pod uslovima propisanim njenim domaćim zakonodavstvom, preduzima neophodne mere da omogući odgovarajuće korišćenje kontrolisane isporuke i, tamo gde proceni da je to celishodno, korišćenje drugih specijalnih istražnih tehnika, kao što je elektronsko praćenje ili drugi oblici nadzora i tajne operacije, od strane nadležnih organa na njenoj teritoriji za potrebe efikasne borbe protiv organizovanog kriminala.

2. Za svrhe istrage u krivičnim delima koja su obuhvaćena ovom konvencijom, države potpisnice se podstiču da zaključe, kada je potrebno, odgovarajuće bilateralne ili multilateralne sporazume ili aranžmane za korišćenje takvih specijalnih istražnih aktivnosti u kontekstu saradnje na međunarodnom nivou. Takvi sporazumi ili aranžmani se zaključuju i primenjuju uz puno poštovanje principa suverene jednakosti država i sprovode se strogo u skladu sa odredbama tih sporazuma ili aranžmana.

3. U odsustvu sporazuma ili aranžmana onako kako je izneto u stavu 2. ovog člana, odluke o korišćenju tih specijalnih istražnih tehnika na međunarodnom nivou donose se od slučaja do slučaja i mogu, kada je to potrebno, da uzmu u obzir finansijske aranžmane i dogovore u odnosu na vršenje jurisdikcije od strane dotičnih država potpisnica.

4. Odluke o korišćenju kontrolisane isporuke na međunarodnom nivou mogu, uz pristanak država potpisnica koje su u pitanju, da obuhvate i metode kao što je presretanje robe i dozvoljavanje da roba produži netaknuta ili da bude uklonjena ili zamenjena u celini ili delimično.

"Službeni list SRJ" - Međunarodni ugovori, br. 7/2002
KONVENCIJA O PRANJU, TRAŽENJU, ZAPLENI I KONFISKACIJI PRIHODA STEČENIH KRIMINALOM

Član 4.

Specijalna istražna ovlašćenja i tehnike

1. Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da bi njeni sudovi ili drugi nadležni organi bili ovlašćeni da narede da se bankarske, finansijske ili komercijalne dokumentacije stave na raspolaganje ili da se zaplene s ciljem sprovođenja postupaka pomenutih u članovima 2. i 3. Strana neće odbiti da postupi prema odredbama ovog člana pozivajući se na bankarsku tajnu.

2. Svaka strana će razmotriti usvajanje takvih zakonodavnih i drugih mera koje mogu biti neophodne da bi joj omogućile da koristi specijalne istražne tehnike kojima se olakšava identifikacija i ulaženje u trag prihodima i prikupljanje dokaza s tim u vezi. Takve tehnike mogu obuhvatiti naloge za praćenje, osmatranje, prisluškivanje telekomunikacija, pristup kompjuterskim sistemima i naloge za izradu određenih dokumenata.

KRIVIČNOPRAVNA KONVENCIJA O KORUPCIJI

Član 23.

Mere za olakšavanje prikupljanja dokaza i konfiskacije dobiti

1. Svaka potpisnica će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne, uključujući one koje dozvoljavaju upotrebu specijalnih istražnih tehnika, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, da bi se omogućilo olakšano prikupljanje dokaza vezanih za krivična dela ustanovljena u skladu sa čl. 2. do 14. ove konvencije i identifikovanje, ulaženje u trag, zamrzavanje i zaplena instrumenata i dobiti od korupcije, ili imovine čija vrednost odgovara toj dobiti, u skladu sa merama utvrđenim u stavu 3. člana 19. ove konvencije.

2. Svaka potpisnica će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da bi se ovlastili njeni sudovi ili drugi nadležni organi da mogu da narede da bankarska, finansijska ili komercijalna evidencija bude stavljena na raspolaganje ili da bude zaplenjena, kako bi se obavile aktivnosti iz stava 1.

3. Bankarska tajna neće biti prepreka merama predviđenim st. 1. i 2. ovog člana.

O D L U K U

O PROGLAŠENJU POVELJE O LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA

Proglašava se Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koju su usvojile Narodna skupština Republike Srbije, na sednici od 26. februara 2003. godine, Skupština Republike Crne Gore, na sednici od 26. februara 2003. godine i Savezna skupština, na sednici Veća građana od 28. februara 2003. godine i na sednici Veća republika od 28. februara 2003. godine.


Savezna skupština


AC br. 442
28. februara 2003. godine
Beograd

Predsednik
Veća republika
mr Srđa Božović, s.r.

Predsednik
Veća građana
prof. dr Dragoljub Mićunović, s.r.


Polazeći od toga da su ljudska i manjinska prava temelj svake demokratske zajednice,

Opredeljenje za demokratiju, mir, toleranciju, poštovanje ljudskih prava, vladavinu prava i socijalnu pravdu, Narodna skupština Republike Srbije, Skupština Republike Crne Gore i Savezna skupština donose


P O V E L J U

O LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA

Poštovanje ljudskih i manjinskih prava

Član 2.

Svako ima obavezu da poštuje ljudska i manjinska prava drugih.

Ljudska i manjinska prava zajemčena ovom poveljom neposredno sa primenjuju u skladu s Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Ljudska i manjinska prava zajemčena ovom poveljom neposredno se uređuju, obezbeđuju i štite ustavima, zakonima i politikom država članica.

Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života

Član 24.

Svako ima pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, doma i tajnosti prepiske.

Niko ne sme ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca ili u njima vršiti pretres, osim na osnovu odluke suda. Ulazak u tuđi stan ili druge prostorije ili njihov pretres, bez odluke suda, dozvoljeni su samo ako je to neophodno radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela ili radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom.

Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja je nepovrediva. Odstupanja su dozvoljena na određeno vreme samo na osnovu odluke suda, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili odbrane zemlje, na način predviđen zakonom.

Zaštita podataka o ličnosti je zajemčena. Njihovo skupljanje, držanje i korišćenje uređuje se zakonom. Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti van svrhe za koju su prikupljeni. Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom.

"Službeni glasnik RS", br. 1/90

U S T A V

REPUBLIKE SRBIJE
   
II SLOBODE, PRAVA I DUŽNOSTI ČOVEKA I GRAĐANINA

 Član 11.

Slobode i prava čoveka i građanina ograničeni su samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kad je to Ustavom utvrđeno.

Član 19.

Tajna pisma i drugih sredstava opštenja je nepovrediva.

Zakonom se može propisati da se, na osnovu odluke suda, može odstupiti od načela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava opštenja, ako je neophodno za vođenje krivičnog postupka ili za odbranu Republike Srbije.

 Član 20.

Zajemčena je zaštita tajnosti podataka o ličnosti.

Prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.

Z A K O N I K

O KRIVIČNOM POSTUPKU

JAVNI TUŽILAC

Član 46.

(1) Osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca je gonjenje učinilaca krivičnih dela.

(2) Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti javni tužilac je nadležan:

1) da rukovodi pretkrivičnim postupkom;

2) da zahteva sprovođenje istrage i usmerava tok prethodnog krivičnog postupka u skladu sa ovim zakonikom;

3) da podiže i zastupa optužnicu, odnosno optužni predlog pred nadležnim sudom;

4) da izjavljuje žalbe protiv nepravnosnažnih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne lekove protiv pravnosnažnih sudskih odluka;

5) da vrši i druge radnje određene ovim zakonikom.

(3) Radi vršenja ovlašćenja iz tačke 1. stava 2. ovog člana, svi organi koji učestvuju u pretkrivičnom postupku dužni su da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadležnog javnog tužioca. Organi unutrašnjih poslova i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca.

(4) Ako organ unutrašnjih poslova ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 3. ovog člana, javni tužilac će obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, vladu ili nadležno skupštinsko telo.

Član 225.

(1) Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

(2) U cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, organi unutrašnjih poslova mogu da traže potrebna obaveštenja od građana; da izvrše potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno vreme ograniče kretanje na određenom prostoru; da preduzmu potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspišu potragu za licem i stvarima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregledaju određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastaviće se zapisnik ili službena beleška.

(3) Prilikom uviđaja za krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje postoji osnovana sumnja da je prouzrokovalo teške posledice ili da je izvršeno sa umišljajem, organi unutrašnjih poslova mogu od osumnjičenog privremeno, a najduže do tri dana, oduzeti vozačku dozvolu.

(4) Lice prema kome je primenjena neka od radnji ili mera iz st. 2. i 3. ovog člana ima pravo da podnese pritužbu nadležnom javnom tužiocu.

Član 232.

(1) Istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivična dela:

1) protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti;

2) protiv čovečnosti i međunarodnog prava;

3) sa elementima organizovanog kriminala (falsifikovanje i "pranje" novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina oružjem, municijom ili eksplozivnim materijama, trgovina ljudima), davanja i primanja mita, iznude i otmice.

(2) Mere iz stava 1. ovog člana određuje istražni sudija obrazloženom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu protiv kojeg se mera primenjuje, osnovi sumnje, način sprovođenja, obim i trajanje mere. Mere mogu trajati najduže tri meseca, a zbog važnih razloga mogu biti produžene za još tri meseca. Izvođenje mere se prekida čim prestanu razlozi za njihovu primenu.

(3) Naredbu istražnog sudije iz stava 1. ovog člana izvršavaju organi unutrašnjih poslova.

(4) Poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija su dužna da organima unutrašnjih poslova omoguće izvršenje mera iz stava 1. ovog člana.

(5) Snimanja iz stava 1. ovog člana mogu se po naredbi istražnog sudije obaviti i u prostorijama koje nisu stanovi.

Član 233.

(1) Po izvršenju mera iz člana 232. ovog zakonika, organi unutrašnjih poslova će dostaviti istražnom sudiji izveštaj i snimke.

(2) Istražni sudija može odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava u celini ili delimično prepišu i opišu. Istražni sudija će pozvati javnog tužioca da se upozna sa materijalom dobijenim upotrebom mera iz člana 232. ovog zakonika.

(3) Ako podaci dobijeni primenom mera iz člana 232. ovog zakonika nisu potrebni za vođenje krivičnog postupka ili ako javni tužilac izjavi da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, sav prikupljeni materijal će se uništiti pod nadzorom istražnog sudije. Istražni sudija će o tome sastaviti zapisnik.

(4) Ako je u primeni mera iz člana 232. ovog zakonika postupljeno suprotno odredbama ovog zakonika ili naredbi istražnog sudije, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka. Na dobijene podatke i obaveštenja shodno će se primenjivati odredbe člana 99. ovog zakonika. Odredbe člana 178. stav 1, člana 273. stav 4, člana 337. stav 3. i člana 374. stav 4. ovog zakonika shodno će se primenjivati i na snimke sačinjene suprotno odredbama ovog i člana 232. ovog zakonika.

(5) U slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana podaci se smatraju službenom tajnom.


Član 235.

(1) Javni tužilac će odbaciti prijavu ako iz same prijave proističe da prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje isključuju gonjenje. O odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tužilac će obavestiti oštećenog u roku od osam dana (član 61), a ako je krivičnu prijavu podneo organ unutrašnjih poslova, obavestiće i taj organ.

(2) Ako javni tužilac iz same prijave ne može oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pružaju dovoljno osnova da može odlučiti da li će zahtevati sprovođenje istrage, ili ako je do javnog tužioca samo dopro glas da je izvršeno krivično delo, a naročito ako je izvršilac nepoznat, javni tužilac će, sam ili posredstvom drugih organa, prikupiti potrebna obaveštenja. On može pozivati građane, pod uslovima iz člana 226. st. 1. do 6. ovog zakonika. Ako nije u mogućnosti da to preduzme sam, javni tužilac će zahtevati od organa unutrašnjih poslova da prikupe potrebna obaveštenja i da preduzmu druge mere radi otkrivanja krivičnog dela i učinioca (čl. 225, 226. i 231).

(3) Javni tužilac može uvek tražiti da ga organi unutrašnjih poslova obaveste o merama koje su preduzeli. Organi unutrašnjih poslova su dužni da mu bez odlaganja odgovore.

(4) Ako i posle preduzetih radnji iz st. 2. i 3. ovog člana proističu neke od okolnosti iz stava 1. ovog člana, ili ako ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni izvršio krivično delo, javni tužilac će odbaciti prijavu.

(5) Javni tužilac i drugi državni organi, preduzeća i druga pravna lica dužni su prilikom prikupljanja obaveštenja, odnosno davanja podataka da postupaju obazrivo, vodeći računa da se ne naškodi časti i ugledu lica na koje se ovi podaci odnose.

POSEBNE ODREDBE O POSTUPKU ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA


Član 504v.

(1) Podaci o pretkrivičnom i istražnom postupku za dela organizovanog kriminala predstavljaju službenu tajnu. Osim službenih lica te podatke ne mogu odavati ni drugi učesnici tih postupaka kojima oni postanu dostupni. Službeno lice pred kojim se vodi postupak dužno je da učesnika postupka obavesti o dužnosti čuvanja tajne.

(2) Podaci o pretkrivičnom postupku koji se odnose na krivična dela organizovanog kriminala mogu se objaviti samo na osnovu pismenog odobrenja nadležnog javnog tužioca.

(3) Podaci o istražnom postupku mogu se objaviti samo na osnovu pismenog odobrenja istražnog sudije uz prethodno pribavljenu saglasnost javnog tužioca.

Član 504l.

(1) Ako organi unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku preduzmu neku radnju za krivično delo organizovanog kriminala, o tome će odmah obavestiti nadležnog javnog tužioca.

(2) Javni tužilac može zahtevati da organi unutrašnjih poslova preduzmu određene mere ili radnje u datom roku i da ga o tome obaveste.

(3) Neizvršenje određene mere i prekoračenje datog roka organ unutrašnjih poslova dužan je da posebno obrazloži.

Član 504lj.

(1) Istražni sudija, na zahtev javnog tužioca, može prema licu za koje postoje osnovi sumnje da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo organizovanog kriminala, pored mera iz čl. 232. i 234. ovog zakonika, da odobri i primenu mera: pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angažovanje prikrivenih islednika, ako se krivično delo organizovanog kriminala na drugi način ne bi moglo otkriti, dokazati ili sprečiti, ili bi to bilo povezano sa znatnim teškoćama.

(2) Pismena i obrazložena naredba istražnog sudije kojom se određuju mere iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o licu prema kome se mera sprovodi, opis krivičnog dela, način, obim, mesto i trajanje mere.

(3) Mere iz stava 1. ovog člana mogu trajati šest meseci. Na obrazloženi predlog javnog tužioca istražni sudija može određenu meru produžiti najviše dva puta u trajanju po tri meseca. Prilikom određivanja i produženja mere istražni sudija će posebno oceniti da li je primena mere neophodna i da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana.

Član 504m.

(1) Mere iz člana 504lj. ovog zakonika izvršavaju organi unutrašnjih poslova. O izvršenju mere organi unutrašnjih poslova sačinjavaju dnevne izveštaje koje zajedno sa prikupljenom dokumentacijom dostavljaju  istražnom sudiji i javnom tužiocu na njihov zahtev.

(2) Po izvršenju mere iz člana 504lj. ovog zakonika organi unutrašnjih poslova dostavljaju istražnom sudiji i javnom tužiocu poseban izveštaj koji sadrži: vreme početka i završetka mere, podatke o službenom licu koje je meru sprovelo, opis tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvaćenih merom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primenjene mere.

(3) Uz izveštaj iz stava 2. ovog člana organ unutrašnjih poslova dostavlja javnom tužiocu celokupnu dokumentaciju fotografskog, video, audio ili elektronskog zapisa i sve druge dokaze koje je primenom mere prikupio.

Član 504n.

(1) Primena mere iz člana 504lj. ovog zakonika prestaje kad istekne rok na koji je određena ili kad prestanu razlozi zbog kojih je bila određena.

(2) Ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci po prestanku mere iz člana 504lj. ovog zakonika, svi prikupljeni podaci moraju biti uništeni, a o primeni mere obavestiće se lica na koja se ti podaci odnose, ako se može utvrditi njihov identitet.

(3) Podaci prikupljeni primenom mera iz člana 504lj. ovog zakonika koji se odnose na krivično delo koje ne predstavlja delo organizovanog kriminala, ne mogu se koristiti u krivičnom postupku koji se vodi za to krivično delo.

Član 504nj.

(1) Prikrivenog islednika određuje ministar nadležan za unutrašnje poslove ili lice koga on ovlasti.

(2) Prikriveni islednik može biti lice zaposleno u državnim organima.

(3) Zabranjeno je i kažnjivo da prikriveni islednik podstiče na izvršenje krivičnih dela.

(4) Prikriveni islednik se u krivičnom postupku može saslušati kao svedok. Saslušanje će se obaviti tako da se ne otkrije identitet svedoka. Podaci o identitetu prikrivenog islednika koji se saslušava kao svedok predstavljaju službenu tajnu.

(5) Ako je naredbom istražnog sudije predviđeno, prikriveni islednik može upotrebiti tehnička sredstva za snimanje razgovora i ući u tuđi stan i druge prostorije.

Član 504o.

(1) Meru kontrolisane isporuke, kojom se dozvoljava da nelegalne ili sumnjive pošiljke izađu, pređu ili uđu na teritoriju jedne ili više država, uz znanje i pod nadzorom njihovih nadležnih organa u cilju sprovođenja istrage i identifikovanja lica umešanih u izvršenje krivičnog dela, odobrava javni tužilac, a sprovode organi unutrašnjih poslova. Pismeno odobrenje javni tužilac izdaje za svaku isporuku posebno.

(2) Kontrolisana isporuka se sprovodi po pravilima iz člana 11. Konvencije Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci, uz saglasnost zainteresovanih država i na osnovu principa reciprociteta.

Z A K O N

O TELEKOMUNIKACIJAMA



5. Ostale obaveze javnih telekomunikacionih operatora


Privatnost i bezbednost informacija


Član 54.

Javni telekomunikacioni operator dužan je da preduzme odgovarajuće tehničke i organizacione mere kako bi obezbedio poverljivost i bezbednost svojih usluga i zabranjeno mu je da daje informacije o sadržaju, činjenicama i uslovima prenosa poruka, osim minimuma koji je neophodan za nuđenje usluga na tržištu ili u slučajevima predviđenim zakonom.

Podatke o saobraćaju koji se odnose na pojedinačne korisnike i koji se obrađuju radi uspostavljanja veza, javni telekomunikacioni operator može čuvati i obrađivati samo u obimu koji je neophodan za ispostavljanje računa korisniku.

Javni telekomunikacioni operator može podatke iz stava 2. ovog člana dostaviti samo pošiljaocu i primaocu poruka.

Javni telekomunikacioni operator može čuvati podatke iz stava 2. ovog člana do isteka roka u kome se potraživanje može zakonski osporiti ili naplatiti od korisnika.

Javni telekomunikacioni operator je dužan da nadležnim državnim organima omogući pristup i analizu podataka iz stava 2. ovog člana, u skladu sa zakonom.


Član 55.

Zabranjene su sve aktivnosti ili korišćenje uređaja kojima se ugrožava ili narušava privatnost i poverljivost poruka koje se prenose telekomunikacionim mrežama, osim kada postoji saglasnost korisnika ili ako se ove aktivnosti vrše u skladu sa zakonom ili sudskim nalogom izdatim u skladu sa zakonom.

Javni telekomunikacioni operator je dužan da kao deo sistema, o sopstvenom trošku, oformi podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija.

Tehničke uslove za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije iz stava 2. ovog člana definiše Agencija, u saradnji sa telekomunikacionim operatorima i državnim organima nadležnim za neposredno sprovođenje elektronskog nadzora.

Telekomunikaciona mreža, sistem, odnosno sredstvo može biti pušteno u rad tek kada telekomunikacioni operator ispuni ili se obaveže da će u određenom roku ispuniti postavljeni zahtev, u skladu sa tehničkim uslovima iz stava 3. ovog člana.

U slučaju da je telekomunikaciona mreža, sistem, odnosno sredstvo već u radu, telekomunikacioni operator je dužan da oformi podsisteme, uređaje, opremu i instalacije iz stava 2. ovog člana u roku od šest meseci od dana postavljenja zahteva nadležnog državnog organa.

Troškove telekomunikacionog saobraćaja nastale radom uređaja iz stava 2. ovog člana snosi telekomunikacioni operator.

O S N O V N I

KRIVIČNI ZAKON


Povreda tajnosti pisama ili drugih pošiljaka

 Član 194.

(1) Službeno lice koje u vršenju službe neovlašćeno otvori tuđe pismo ili telegram ili kakvo drugo zatvoreno pismeno ili pošiljku, ili na drugi način povredi njihovu tajnost, ili neovlašćeno zadrži, prikrije, uništi ili drugom preda tuđe pismo, telegram, zatvoreno pismeno ili pošiljku,

                  kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Službeno lice koje u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu štetu, saopšti drugom tajnu koju je saznalo povredom tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke, ili se tom tajnom posluži,

                  kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.


 Neovlašćeno prisluškivanje i tonsko snimanje

 Član 195.

(1) Službeno lice koje u vršenju službe putem posebnih uređaja neovlašćeno prisluškuje ili tonski snimi razgovor ili izjavu koja mu nije namenjena,

                  kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se službeno lice koje omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom ili izjavom koja je neovlašćeno prisluškivana, odnosno tonski snimana.


 Neovlašćeno fotografisanje

 Član 195a.

Službeno lice koje u vršenju službe neovlašćeno učini fotografski, filmski ili drugi snimak nekog lica bez njegovog pristanka, a pri tom osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna,

                  kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.


"Službeni glasnik SRS", br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89, 21/90, "Službeni glasnik RS", br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/2002, 11/2002, 80/2002, 39/2003, 67/2003



 K R I V I Č N I

ZAKON REPUBLIKE SRBIJE


 Protivzakonito pretresanje

 Član 69.

Službeno lice koje u vršenju službe protivzakonito vrši pretresanje stana, prostorija ili lica,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

 Neovlašćeno prisluškivanje i tonsko snimanje

 Član 70.

(1) Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili tonski snimi razgovor ili izjavu koja mu nije namenjena,

                 kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se lice koje omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom ili izjavom koja je neovlašćeno prisluškivana odnosno tonski snimana.

(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe,

                  kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(4) Gonjenje za dela iz st. 1. i 2. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.

 Neovlašćeno fotografisanje

 Član 71.

(1) Ko neovlašćeno učini fotografski, filmski ili drugi snimak nekog lica bez njegovog pristanka, a pri tome osetno zadre u njegov lični život, ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna,

                   kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana, učini službeno lice u vršenju službe,

                  kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.

 
 Povreda tajnosti pisama ili drugih pošiljki

 Član 72.

(1) Ko neovlašćeno otvori tuđe pismo ili telegram ili kakvo drugo zatvoreno pismenoo ili pošiljku, ili na drugi način povredi njihovu tajnost, ili ko neovlašćeno zadrži, prikrije, uništi ili drugom preda tuđe pismo, telegram, zatvoreno pismeno ili pošiljku,

                  kazniće se zatvorom do jedne godine.

(2) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu štetu, saopšti drugom tajnu koju je saznao povredom tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke, ili se tom tajnom posluži,

                  kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,

                  kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(4) Gonjenje za dela iz st. 1. i 2. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.




"Službeni list SRJ", br. 24/98, 26/98



 Z A K O N

 O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI


I. OSNOVNE ODREDBE


 Član 1.

Ovim zakonom uređuje se zaštita podataka o ličnosti (u daljem tekstu: lični podaci).

Zaštitom ličnih podataka, u smislu ovog zakona, bez obzira na oblik u kome su iskazani, smatraju se postupci i mere kojima se sprečava nezakonito prikupljanje, obrada, čuvanje, korišćenje i razmena ličnih podataka, kao i njihovo iznošenje iz zemlje.


 Član 2.

Lični podaci mogu se prikupljati, obrađivati i koristiti samo za svrhe utvrđene zakonom, a u druge svrhe - na osnovu pismene saglasnosti građanina.

Član 15.

Građanin kome je povređeno pravo utvrđeno ovim zakonom ili je pričinjena šteta zbog toga što su korišćeni podaci prikupljeni na način ili za namene koje nisu u skladu sa odredbama ovog zakona, može pred nadležnim sudom zahtevati ostvarenje prava, odnosno naknadu štete.

I na kraju:

[glow=red,2,300]Baš si me naljutio jer si počeo da se ponašaša kao jadikali, tj. pričaš bez argumenata i pri tome vređaš...[/glow]

Ne vidim cime sam te to uvredio. Rekao sam samo da je vlada Srbije izmenila krivicni zakon (odnosno skupstina na predlog vlade). Vodila se u skupstini pre manje od mesec dana zestoka polemika oko prisluskivanja i namere da se ukine trazenje dozvole od suda za prisluskivanje i ulazak policije u privatni stan. To se pravdalo od strane vlade argumentom da se mnogo vremena trosi u pribavljanju naloga suda u situacijama kada se radi o teskim krivicnim delima i gde za samo nekoliko sati moze masa stvari da se izmeni. Okej to je razumljivo. Medjutim postavilo se pitanje ko ce procenjivati koji slucaj je hitan za takvu vrstu zaobilazenja suda. Opozicija je sasvim sa pravom procenila da se policiji dozvoljava subjektivno tumacenje svakog slucaja i da se prisluskivanje i ulazak na privatan posed mogu vrsiti i tajno i naravno to jeste nelegalno ali kako ces ti dokazati da te neko prislukuje?! Kako ces dokazati da ti neko bio u stanu dok ti nisi bio tu?! Pa ne mislis valjda da ce da ti jave kad ulaze u stan pa ces ti posle da ih tuzis na sta bi naravno imao pravo. Na ovaj nacin se njima daje pravo da ako se i nekad desi da neko provali da policija zloupotrebljava ovlascenja da ne odgovara jer uvek moze da oglasi slucaj pod "jako poverljivo" ili kontrolu "sumnjivih lica". Na to sam mislio. Vladajuca vecina je te izmene i usvojila. Licno sam pratio sve to. A to sto sam te oslovio sa decko stvarno ne vidim kao nesto lose. Ali ajd ako te to vredja necu te oslovljavati nikako i mirna backa.

mislim da nisi uhvatio dobro nit novog zakona. radi se o tome da postoje situacije kada ne postoji mogućnost da se svi papiri pribave za tako kratko vreme i policiji se daje grejs period u kome može započeti meru i pre dobijanja formalne naredbe što naravno ne oslobađa policiju od obaveze da nabavi papiir. usmeno naredbu daje sudija nadležnom organu. ovo rešenje je kompletno preuzeto iz nemačkog ZKP-a i negde ga imam na računaru ali me sada mrzi da tražim. veruj mi na reč.

sve ovo naravno važi za MUP i BIA kada rade po ZKP-u. Za BIA kada radi uz naredbu VSS to ne važi kao i stepen tajnosti koji je u tom slučaju državni a ne službeni.

Posto radim u medijima cim bude dostupna kompletna verzija krivicnog zakona za javnost, iskopiracu ti ga.

hvala ti, ali ga već imam...

nije los stojkovic, on je najbolji ministar pravde kojeg je srbija ikada imala.. nazalost ovlascenja ministra su veoma ogranicena a sudije su veoma korumpirane narocito kadar demokratske stranke (npr braca kljajevic) tako da on u pravosudju nista ne moze da uradi...

nazalost veliko personalno vece ne radi svoj posao..  iskreno receno ne vidim svrhu njegovog postojanja kada za dve godine nisu razresili funkcije ni jednog jedinog sudiju.. mislim o cemu mi onda pricamo ovde? od cega su te sudije nezavisne?!?! od zakona?!?! cemu imunitet?!?!?

po meni najbolje bi bilo da po donosenju novog ustava, sve sudije idu na reizbor, i da u novom ustavu sudijska funkcija ne bude stalna vec da posle svakih parlamentarnih izbora sve sudije idu na reizbor...

tuzioci da dobiju ovlascenja istraznog sudije i da se biraju na izborima direktno, takodje treba uvesti porotu za najteza krivicna dela... treba  ustavom zabraniti sudiji da napusti sudijsku funkciju sve dok ne zavrsi sve slucajeve jer se masovno desava da se predmeti vracaju na pocetak i/ili zastarevaju jer je sudija naprasno odlucio da napusti sudstvo..
takodje sve sudije i tuzioci ima krivicno da odgovaraju ukoliko im dva puta "zbog neazurnosti" zastari postupak i kriminalci odsetaju na slobodu, kao sto je bio slucaj sa siptarskim teroristima...

eto to je neko moje misljenje kako treba srediti pravosudje...

stivie, voleo bih da cujem tvoje misljenje o tome sta treba uraditi da bi se sudstvo dovelo u normalu