Da li vam je iko cestitao 20. jun? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Povratak državnosti posle 88 godina

Da li vam je iko ikada čestitao 20. jun, dan kada je Srbija postala država? Tog juna 1878. godine Srbi su imali razloga za slavlje. Tada je po prvi put proglašena nezavisnost Srbije. Danas, 128 godina kasnije, Srbija će iznova postati nezavisna država, deklaracijom koju za koji dan treba da usvoji Skupština.

Da li se istorija ponavlja? Tada je država obuhvatala teritoriju današnje centralne Srbije. Za teritoriju bez Crne Gore, Kosmeta, Vojvodine i Sandžaka, Srbija je tada u dva srpsko-turska rata i za svoju nezavisnost dala 20.000 žrtava. U rat je ušla sporazumno sa Crnom Gorom (sporazum u Mlecima) ustupivši knezu Nikoli 40.000 dukata od 70.000 koliko je iznosila njena ukupna gotovina. Prvi vladar, Milan Obrenović, knjaz srpski, 10. avgusta 1878. svoju titulu „svetlost“ zamenio je „visočanstvom“.

I tada je bilo stranaka, a vodeća politička stranka u dvoru bila je Naprednjačka stranka. Njeni članovi, ugledni intelektualci trudili su se da modernizuju Srbiju.

- Oni su zaslužni za prvu železnicu u Srbiji od Beograda do Vranja, a završena je 1884. godine, uprkos otporima da se ne narušava „idila seoskog života“ podizanjem železnice. Naprednjaci su zaslužni i za uvođenje prvih banaka u Srbiji, te za pokušaj sveopšteg modernizovanja. No, nisu imali podršku većine građana Srbije koja je bila seljačka i nepismena - kaže za „Blic“ sociolog politike Jovo Bakić.

Dolaze teške godine Balkanskih ratova (1912-1913). Tada se Srbija proširuje i dobija deo Sandžaka, Kosovo i veći deo Metohije i današnju Makedoniju. Potom Prvi svetski rat (1914-1918), a potom i nova država Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Na Velikoj podgoričkoj skupštini Crnogorci velikom većinom glasaju za prisajedinjenje Srbiji. Iz ovog rata Srbija izlazi sa Vojvodinom čije su oblasti takođe proglasile prisajedinjenje Srbiji posle sloma Austrougarske. Međutim, utapa, odnosno gubi svoju državnost, mada je deo političke elite smatrao tu novu, veću državu - srpskom, a deo oko Nikole Pašića čak i velikom Srbijom.

U međuvremenu, vladari su se menjali. Sin Milanov, Aleksandar, koji je došao na presto posle očeve abdikacije, uživao je još gori ugled od neposrednog pretka. Bio je to dovoljan razlog da ga u majskom prevratu 1903. ubiju oficiri okupljeni oko Dragutina Dimitrijevića Apisa. Majski prevrat je doveo na vlast dinastiju Karađorđevića, oličenu u kralju Petru Prvom Karađorđeviću, unuku Karađorđevom. Učesniku u borbama srpskih ustanika u Bosanskoj krajini protiv Turaka 1876-1877, i prvom prevodiocu na srpski jezik biblije liberalizma, knjige „O slobodi“ Džona Stjuarta Mila.

- Iako mnogi istoričari period od 1903. do 1914. smatraju zlatnim dobom srpske demokratije, ono ipak ima i tamnu stranu. Radi se o stalnoj pretorijanskoj pretnji koju su demokratskom poretku predstavljali zaverenici koji su 1903. svirepo ubili poslednjeg Obrenovića i njegovu suprugu. Uzgred, zbog tog ubistva, Srbija se našla u veoma teškoj diplomatskoj situaciji, jer su se u to vreme dominantne monarhije, posebno britanska, zauzimale za kažnjavanje atentatora, a srpska politička elita nije smela da učini taj korak - kaže Bakić.

Srbija posle Drugog svetskog rata 1945. ostaje bez Makedonije koja postaje federalna jedinica FNRJ.

U prošlosti, Srbija je svoju mudrost iskazala u biranju saveznika. Sve do vremena Slobodana Miloševića koji je uspeo da zarati sa najmoćnijim vojnim savezom na planeti. Rezultat tog rata verovatno će se ubrzo odraziti i na konačni izgled mape Republike Srbije.

Izvor: Blic \ Željka Jevtić