Bajinobaštanac Nedeljko Rajić ima neverovatnu moć memorisanja

Pamti kao kompjuter

Dovoljno je da jedanput pročita pesmu, matični ili telefonski broj i zna ga zauvek!

Nedeljko Rajić (55), penzioner iz Bajine Bašte, ima takvo pamćenje da mu je dovoljno da samo jednom pročita pesmu i zapamti je zauvek! Jedan pogled na nečiji matični broj ili broj lične karte - i posle dve decenije ostaje mu u pamćenju. Važnije istorijske datume, jubileje i godišnjice, rođendane mnogobrojnih drugova i poznanika pamti takođe bez ikakvih teškoća. Isto tako i jednom viđene registarske tablice automobila. Glava mu je pravi "živi" telefonski imenik u koji je "upisao" preko hiljadu brojeva.

- Moć zapažanja i memorisanja ispoljavao sam još kao osnovac - kaže Nedeljko. - Moji učitelji i nastavnici su se čudili kad sam svaku pesmicu ponavljao nakon prvog čitanja, bez obzira na to koliko je ona imala stihova i strofa. Poneko me smatra osobenjakom i čudakom, ali ja se tome slatko nasmejem jer sebe vidim kao sasvim običnog čoveka s dobrim pamćenjem. Bilo je situacija kad su ljudi želeli da provere moju memoriju. Kažu mi svoj matični ili telefonski broj, pa me posle mesec dana zovu telefonom i traže da im ga ponovim. Nikad se nije desilo da ne dobiju pravi odgovor. Matični broj glumca iz serije "Bolji život" Aleksandra Dunića video sam pre desetak godina kada je boravio u objektima Vojne ustanove "Tara", gde sam radio. Znam ga i sada - 0102967710242. U to vreme gost je bio i funkcioner Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić, koji ima matični broj - 0503970710428.
      

LAGER LISTE U GLAVI

Dok sam radio kao komercijalista, imao sam na stolu kompjuter. Nikad ga nisam koristio, iako sam završio obuku za rad na njemu. Jednostavno, nije mi bio od koristi jer sam u glavi imao sve podatke među kojima su bile čitave lager liste sa po nekoliko stotina stavki - kaže Rajić.
      
   
   

Rajić je često bio na usluzi mnogima baš zahvaljujući nepogrešivoj memoriji. Jednom prilikom šef tehničke službe njegove firme Gvozden Damnjanović otišao je u Beograd. Tamo mu je zatrebala lična karta i matični broj. Maši se za džep i ustanovi da je dokumenta zaboravio kod kuće. Doseti se, pozove telefonom Rajića i - reši problem. Starešina manastira Rače otac Savo došao u Bajinu Baštu da izvadi zdravstvenu knjižicu, ali nije imao pri ruci matični broj. Slučajno se tu zatekao Rajić, inače Savin dugogodišnji prijatelj, i nije bilo problema.

- Jednom sam svojim drugarima iz bajinobaštanske policije ponudio opkladu da ću, ako mi daju kompjutersku listu sa matičnim brojevima svih trideset hiljada građana opštine Bajina Bašta, sve znati napamet za mesec dana. Tražio sam da mi za svaki broj daju po jednu tadašnju nemačku marku. Ako bi se desilo da pogrešim samo u jednom broju, ja bih njima morao dati trideset hiljada maraka. Naravno, nisu smeli da prihvate opkladu - priča Rajić.

Ovaj Podrinjac je verovatno jedinstven i po tome što poeziju može da govori satima i to iz glave u koju su stala sva sabrana dela Jovana Dučića, Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa, Branka Miljkovića, Laze Kostića, Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Velimira Rajića, Alekse Šantića, NJegoša, Duška Trifunovića, Mike Antića...

- Bilo je i komičnih situacija. Sećam se kako je jedan automehaničar sa nadimkom Sokić obilazio oko mene tražeći da vidi odakle čitam stihove, ne verujući da ih govorim iz glave. Sa godinama memorija počinje da slabi. Kad osetim zamor, odem u prirodu, do reke, a najčešće do manastira Rače.

Rajić je i sam obdaren za pisanje poezije, naročito za decu. Ovog posla latio se u poslednjih nekoliko godina. Rezultat toga su četiri zbirke pesama za najmlađe. Kaže da u rukopisu ima još pet knjiga poezije. Otkrio nam je tajnu da je počeo sa pisanjem prvog romana s radnim naslovom "Ispovest jedne monahinje", u kome je glavna ličnost nedavno preminula monahinja manastira Rače Matrona, koja je isposničkom životu posvetila punih šezdeset godina.


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: Milan B. Andrić