Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Pomoc jela u kojima pretenduje gljiva Shii taka?  (Pročitano 2069 puta)
24. Maj 2006, 19:52:28
Pocetnik

Zodijak
Pol
Poruke 14
OS
Nepoznat
Browser
Nokia6020 2.0
Kupio sam hobi kit za gajenje gljive sii take izuzetno lekovite japanske gljive pa me zanima jel zna neko neki recept sa gljivom shii takom? Unapred hvala
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Šii pečurka (Lentinula edodes)

Lentinus edodes je latinsko ime pečurke, nadaleko poznate kao šii take (shii - hrast i take - pečurka). Tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao ko-ko ili hoag-ko. Šii take je samonikla u Japanu, Kini i drugim azijskim zemljama sa umerenom klimom.

Njena upotreba seže daleko u prošlost, kako u ishrani , tako i u lekovite svrhe. Japanci je zovu eliksirom života i koriste je svakodnevno u ishrani svežu, kao salatu ili kuvanu u jelima i čaju. U Japanu se od nje pravi šii take vino i šitake kola.

Zbog svoje lekovitosti, 80-tih godina dvadesetog veka šii take je prihvaćena i u zvaničnoj medicini u Japanu. Istraživanjem njene lekovitosti bave se naučnici, ne samo na Orijentu, nego i u Americi i Evropi. Uz to, šii take je u svetu najviše uzgajana gljiva, odmah iza šampinjona.

Šii take sadrži proteine, lipide, ugljene hidrate, minerale, pre svega kalcijum, fosfor, gvožđe, bakar, magnezijum, cink, mangan i drugo. Sadrži vitamine B2 i C, kao i ergosterol, provitamin vitamina D.
 
 
 Micelijum sadrži 30 enzima i 10 aminokiselina, a zrela gljiva sve esencijalne aminokiseline u optimalnom odnosu.

Lekovitost ove gljive potiče pre svega od sadržaja polisaharida, među kojima je najdelotvorniji lentinan, to je dokazano u ispitivanjima kako na životinjama, tako i na ljudima. Pomaže kod tumora debelog creva, jetre, dojke i pluća. Ne deluje direktno na tumor, ali u organizmu stimuliše produkciju intrleukina 1 i 2, koji dalje, složenim hemijskim procesima stimulišu stvaranje makrofaga, prirodnih ćelija - ubica tumora. Do takvih zaključaka došao je profesor Goro Chihara, sa japanskog nacionalnog instituta za rak. On je posvetio veliki deo svojih istraživanja proučavanju lekovitosti ove gljive. U njegovim, ali i u radovima drugih stručnjaka, pominju se i druga dejstva na poboljšanje zdravlja.

Povećanje imuniteta organizma je drugi značajan kvalitet ove gljive. Ona stimuliše produkciju interferona u našem organizmu. Korišćenjem 9gr suve šitake dnevno, snižava se holesterol za 15% u roku od 7 dana. Takođe stimuliše stvaranje antitela na hepatitis B, a u kombinaciji sa drugim gljivama može da reguliše nivo triglicerida u jetri.

Antibakterijski i antivirusni efekat šii take ogleda se u sposobnosti lentinana da stimuliše imunitet domaćina na neke bakterije otporne na antibiotike. Deluje i kod prouzrokovača tuberkuloze Mycobacterium tuberculosis, koji je otporan na tuberkulostatike. Povećava otpornost na bakteriju Listeria monocitogenes, koju prenose krpelji, a može da ugrozi život. Antivirusni efekat je dokazala u lečenju herpes simplex-a, ali i kao pomoćno sredstvo kod lečenja HIV virusa u kombinaciji sa lekom AZT, zatim kod virusnog encefalitisa, adenovirusa tipa 12, gde učestvuju i drugi lekoviti sastojci ove gljive.

Kao preventiva i za poboljšanje stanja organizma, šii take je veoma značajna za jačanje imuniteta kod osoba koje su iscrpljene poslom, kod hroničnog zamora i groznice.

Od micelija i cele gljive za kliničku upotrebu prave se farmaceutski preparati u obliku injekcija, tableta, sirupa i tonika. Uobičajena doza kao preventiva je 0,5 do 1gr suve gljive dnevno.

Šitake pripada grupi delikatesnih jestivih gljiva zbog svog egzotičnog mirisa i ukusa, ali kod nekih ljudi može izazvati alergiju, koja se povlači nakon prestanka konzumiranja gljive. Kod uzgajivača ove gljive mogu se pojaviti problemi sa kožom, kao i reakcije na spore, kada se uzgaja u zatvorenom prostoru.

Šii take se uspešno uzgaja i u našoj zemlji i može se naći u prodavnicama zdrave hrane.

Ova gljiva je obavezna namirnica u makrobiotičkoj ishrani. Čaj od nje, prema japanskom makrobiotičaru Mičio Kušiju, priprema se na sledeći nacin: potopi se jedan šešir šitake gljive u dve šolje vode na jedan sat. Zatim se iseče i malo posoli, pa se kuva 20 minuta. Čaj se procedi i pije po pola kafene šoljice odjednom. Dršku ne treba odbaciti - nasečena se može dodati u jelo kao začin.

Autor teksta: Mirjana Pjević
 
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Ova pecurka se najcesce susi, pa se kao takva prodaje u prodavnicama zdrave hrane. U kulinarstvu se koristi iskljucivo kao zacin.
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.056 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.