Troje poslanika postaju stranci

Od 250 poslanika u Skupštini Srbije njih troje ima crnogorsko državljanstvo, podaci su koje je „Blic“ dobio od nadležnih službi. Ako na osnovu konačnih rezultata referenduma Crna Gora proglasi nezavisnost, ovi poslanici, po svemu sudeći, morali bi da u kratkom vremenskom roku preuzmu državljanstvo Republike Srbije ili da budu zamenjeni.

„Blic“ je dobio podatke po kojima je reč o poslanicima Sanji Čeković iz SPO, Božidaru Koprivici iz SRS i Donki Božović iz DSS. Nijedan od navedenih poslanika juče nije želeo da odgovori da li će uzimati srpsko državljanstvo.

Prema članu 88. Zakona o izboru narodnih poslanika poslaniku, između ostalog, prestaje mandat i gubitkom državljanstva. S obzirom na to da ovaj Zakon dozvoljava da neko može da bude biran za poslanika sa državljanstvom SCG, ali sa prebivalištem u Srbiji, posle eventualnog razdruživanja zajednice poslanici bi morali da uzmu srpsko državljanstvo da ne bi bili tretirani kao stranci.

- Moguće je i da se donese neki zakon koji bi dao prelazni rok od, recimo, dva meseca da oni i ljudi na ostalim funkcijama uzmu državljanstva Srbije - objašnjava naš sagovornik iz vrha izvršne vlasti.

Upućeni tvrde da su ovo troje poslanika samo vrh ledenog brega jer strani državljani ne mogu biti ni sudije, javni pravobranioci, tužioci i pomoćnici tužilaca, ministri, radnici u državnoj upravi i javnim preduzećima, advokati, ljudi na rukovodećim mestima u zdravstvu i prosveti.



Izvor: Blic \ N. M. J.

STOJKOVIĆ: DVA MINISTARSTVA SCG PO AUTOMATIZMU PRELAZE NA SRBIJU

Srpski ministar pravde Zoran Stojković izjavio je da će ministarstva odbrane i inostranih poslova SCG, ukoliko konačan rezultat crnogorskog referenduma bude nezavisnost, po automatizmu preći u nadležnost Srbije.

'Ako je naslednik državne zajednice Srbije i Crne Gore Srbija, onda ministarstva odbrane i inostranih poslova po automatizmu prelaze na nju', kazao je Stojković novinarima u njegovom kabinetu posle telefonskih razgovora s gradjanima.

Govoreći o Ministarstvu SCG za ljudska i manjinska prava, Stojković je izrazio mišljenje da će pitanja pravne pomoći i saradnje s Hagom, najverovatnije, preći u nadležnost Ministarstva pravde Srbije. Za drugi deo nadležnosti koji se odnosi na zaštitu ljudskih i manjinskih prava, Stojković smatra da pri Vladi može biti formirana kancelarija koja bi se bavila tim pitanjima.

Osvrnuvši se na zakone državne zajednice, Stojković je istakao da će zakoni koji su Srbiji potrebni biti prihvaćeni po automatizmu, dok će, u odnosu na propise za koje ne postoji potreba, posebnim zakonom biti konstantovano da ne važe.

O tome da li, ukoliko Republička referendumska komisija zvanično proglasi da je Crne Gora izglasala nezavisnost, predstavnici srpske vlade treba da budu prvi koji treba da poste Podgoricu, Stojković je rekao da je to pitanje Vlade i da ona o tome mora da zauzme stav. Stojković je ukazao da postojeći srpski Ustav ne pravi nikakav pravni vakum, jer je pravljen kao ustav za Srbiju, ali je istakao da je neophodnost donošenja novog valjanog ustava evidentna i da o tome nema spora.

Podsetivši da je srspki premijer Vojislav Koštunica jasno rekao da treba sačekati konačne rezultate referenduma u Crnoj Gori koje će prihvatiti medjunarodna zajednica, Stojković je istakao da će odnosi Srbije i Crne Gore ostati normalni i da će se problemi vezani za sukcesiju rešavati redovnim putem.


Izvor: Rts

Испит зрелости

Почетак српске државе означиће честитка Црној Гори, коју од Србије тражи и Брисел као још један тест


Спремни или не, Србија ће постати самостална држава. Од свих ствари које грађани Србије протеклих година нису тражили, а добили су, ово је, вероватно, најбоља која је могла да им се деси. Неки сматрају и најбоља која ће им се десити. А та стрепња да боље од самосталности неће скоро добити, можда је и пресудна за чињеницу да се Срби нису обрадовали Србији онолико колико је изгледало да ће јој се радовати док су је годинама уназад призивали и чекали. Срећа и за такве је што Србија, макар да и нема храбрости за то, мора да иде даље. Колико ће процес одвајања два братска народа, неки кажу и једног народа, потрајати тешко је одредити. Почетак ће, свакако, означити српски поздрав самосталне Црне Горе. То признање од Србије тражи пре свих Брисел. Признавањем резултата референдума, који су многима још сумњиви, за Србију је још један тест Запада. Осим што тиме треба да докаже да нема намеру да заоштрава односе, Србија признавањем Црне Горе треба да да сигнал да је спремна и на сарадњу која се од ње тражи на другим пољима. Хаг и Косово. Стрепња са којом Србија дочекује своју обновљену државност проузрокована је управо чињеницом да та сарадња са светом и даље допире само до нових условљавања, никако и до привилегија којима је међународна заједница до сада „частила” остале учеснике југословенске трагедије. Шта после признања Црне Горе следи Србији? На обичан свет и свакодневни живот раздвајање од Црне Горе неће пресудно утицати, осим можда емотивно. Значајније последице растакања старе и стварања нове државе имаће на политичку сцену и стабилност власти. Технички, ствари би наредних недеља, можда и месеци требало да изгледају овако.

ПРИЗНАЊЕ: После признања Црне Горе, Србија би требало да озваничи и своју државу. Такав акт доноси највише законодавно тело, односно Скупштина Србије. Србија, одвајањем Црне Горе постаје сукцесор СЦГ, што значи да не мора да тражи поновни пријем у међународне институције.

ПОДЕЛА ИМОВИНЕ: У наредном периоду Србија и Црна Гора требало би да се позабаве и поделом имовине. Деоба ће се обавити по територијалном принципу, како је записано у Уставној повељи, тако да ће оно што је у Србији бити српско, а оно што је у Црној Гори црногорско. Србија ће, како је то изјавио министар финансија Млађан Динкић, задржати и скоро све амбасаде у иностранству (подела амбасада није завршена ни са бившим републикама СФРЈ) јер Црна Гора нема права на више од 5,5 одсто укупне имовине СЦГ у иностранству. Проблем би могла да представља подела црквене имовине, јер већ има индиција да ће непризната Црногорска православна црква тражити један број храмова Српске православне цркве у Црној Гори. Српске власти рачунају да ће раздвајање од Црне Горе Србији уштедети најмање 30 милијарди динара. Србија је, да подсетимо, у складу са договором две стране, за финансирање заједнице обезбеђивала више од 90 одсто средстава. Ове године из буџета Србија је требало да издвоји за заједничку државу 55,37 милијарди динара, а Црна Гора 3,7 милијарди динара. Министар финансија је непосредно после референдума издао налог буџетској инспекцији да попише запослене, имовину и новац на рачунима заједнице, као превентиву да се новац из Србије не би преносио на рачуне у Црној Гори, и да би се спречило да савезни станови буду нелегално отуђени.

НОВА МИНИСТАРСТВА: Српској власти предстоји и најављена реконструкција владе која би, осим избора новог вицепремијера, требало да дефинише ко ће управљати војском и министарствима која су до сада била у надлежности државне заједнице. За то је потребно донети нови Закон о министарствима. Позивајући се на Устав Србије, Демократска странка већ је изнела своје тумачење овог правног акта по коме би улогу врховног команданта српске војске требало да преузме председник државе, што је потврдио и сам Борис Тадић, а Министарство одбране и Министарство спољних послова били би у надлежности владе.

ПРЕГОВОРИ: Распад државне заједнице неће битније утицати ни на питања од кључног значаја за земљу, као што су преговори са ЕУ и преговори о статусу Космета. За наставак преговора са ЕУ и даље је једина кочница хапшење Ратка Младића. Преговори о Космету највероватније неће бити завршени до краја године како су представници међународне заједнице у почетку планирали.

ИЗБОРИ: Српске власти до краја године требало би да се позабаве и новим Уставом, а овако важна питања, као Космет, Устав и установљење самосталне државе, како се спекулише, могли би да имају за последицу повратак ДС-а у парламент. Иако је разлаз са Црном Гором уписан као још један минус на рачун српске владе и странке премијера Војислава Коштунице, мало је вероватно да би овај лом могао да доведе до пада владе и нових избора. Распад државне заједнице, чије је очување било један од зацртаних задатака владајућег ДСС-а, сигурно ће утицати на њихов рејтинг. Али ову владу очекују много тежа искушења од распада СЦГ. Космет пре свега. И наравно Младић. Са тим теретом мораће да изађе и на предстојеће изборе, који би, како се спекулише, могли бити одржани на пролеће. Самосталност Србије тешко да ће битније побољшати позицију оних странака у Србији које су се програмски залагале за српску државу, као што су Г17 или ДХСС. Распад државе тешко да ће битније допринети њиховој популарности, упркос чињеници да је, како потврђују нека истраживања јавног мњења, око половине грађана Србије желело да се референдум у Црној Гори заврши раздвајањем чланица заједнице.

ДРЖАВЉАНСТВО: Што се свакодневног живота тиче (ако из њега изузмемо Хаг и Космет, иако то јесте српска свакодневица) држављани Србије, неће на својој кожи битније осетити раздвајање од Црне Горе. Ту промену осетиће Црногорци у Србији који немају овдашње држављанство. Они који пожуре и држављанство Србије стекну пре формалног раздвајања две државе уштедеће себи компликације које ће имати као странци у Србији. Сада држављанство могу да стекну ако испуњавају само два услова, да су пунолетни и имају пребивалиште у Србији. После одвајања држављанство Србије мораће да траже као и остали странци, за шта морају да испуне три услова – да имају потврду о најмање три године непрекидног пребивалишта на територији Србије, отпуст из свог дотадашњег држављанства, као и изјаву да се одричу свог дотадашњег држављанства. Србија, у којој живи више од 200 хиљада држављана Црне Горе, неће тражити радне дозволе за оне који су већ запослени, али ће то бити потребно у будућности. Уколико две државе не постигну билатерални споразум студенти из Црне Горе имаће у Србији статус страних студената и све обавезе које то подразумева.

ДАЖБИНЕ: Промена државног статуса утицаће и на све оне који возе аутомобиле са црногорским таблицама, каквих сада у Србији, како се процењује има око 50.000. Иако се још не зна како ће тај проблем бити разрешен, јасно је да ће се такви аутомобили третирати као страни. Како странци плаћају више таксе и путарину, а грађани Србије не могу да возе возила са страним таблицама ако немају радну визу земље из које ти аутомобили потичу, за очекивати је да ће већина пререгистровати своје четвороточкаше. То подразумева да ће морати да плате све увозне дажбине, дакле и царину која износи 20 одсто од вредности возила, 18 одсто укупне цене за ПДВ, а возило ће морати да има мотор EURO 3. Што се тиче опорезивања имовине, како су већ објаснили из Пореске управе, систем опорезивања странаца и српских држављана скоро да је исти, тако да се ту не очекују већи проблеми. И у Црној Гори кажу да ће на исти начин решити ово питање. Оно што чека све, и држављане Србије и Црне Горе јесте промена докумената.

ХИМНА: Промена коју већина жељно ишчекује тиче се државних симбола, заставе, грба и химне. Српска Скупштина је већ донела одлуку о привременој употреби грба и заставе. Најозбиљнији „кандидат” за химну уз коју ће Србија прославити своју обновљену државност, јесте „Боже правде”, уз коју је инаугурисан и садашњи председник Србије. За Србе она ће више него икада бити и молитва.

-----------------------------------------------------------

Предности

Још једно иностранство више за које нам не треба виза.

И они који летују у Сутомору моћи ће да кажу да су били на мору у иностранству.

Моћи ћемо да се хвалимо да сваки Србин кад проговори већ зна четири језика – српски, црногорски, хрватски и бошњачки.

Сада ћемо моћи да навијамо без гриже савести – „Србија, Србија”.

Имаћемо химну којој нико неће звиждати и заставу којој нико неће окретати леђа.

Србија ће увођењем радних дозвола за Црногорце коначно стати на пут „црногорским везама” преко којих се сређивао посао, место на факултету у студентском дому и у возу.

-----------------------------------------------------------

Мане

Све је мање оних са којима можемо да делимо одговорност за своје промашаје.

Телефонски разговор са рођацима у Подгорици коштаће као и онај са рођацима у Бечу, само ови први неће питати колико Моцарт кугли да донесу.

Његушки пршут биће увозни производ као крашки врат.

Избори за Песму Евровизије биће бескрајно досадни.

Скраћеница СЦГ је била згодна за писање.


Izvor: Politika / Драгана Матовић

Vojvodina nije sledeća
Dubravka VUJANOVIĆ, 27. maj 2006

Prvog dana posle crnogorskog osamostaljenja, prvi ljudi vojvođanske administracije Bojan Kostreš i Bojan Pajtić poručili su da će Crnogorci u severnoj pokrajini dobiti ista prava kao druge nacionalne manjine. Crnogorcima nije baš "leglo" što su ih proglasili manjinom pre nego što su odlučili da li će i dalje želeti da se zovu Crnogorcima, ili će pre pristati da budu Srbi, ako to znači da će nositi odliku konstitutivnog naroda. Ali, nisu samo Crnogorci bili uznemireni. I srpska većina je počela da sa zebnjom prebrojava redosled: Crna Gora, Kosovo, Vojvodina...
Bojan Kostreš, prvi čovek vojvođanskog parlamenta i član Čankove Lige socijaldemokrata, rešio je da, u razgovoru za "Novosti" preseče:
- U Vojvodini nema separatizma.
* Činjenica je, međutim, da postoji strah da je Vojvodina sledeća na putu komadanja Srbije...
- Tačno je da neke političke snage pokušavaju da zaplaše narod širenjem priča kako je Vojvodina sledeća. Žele samo da jeftino sakupe političke poene. Ni građani Vojvodine, niti ijedna relevantna politička snaga ne želi otcepljenje. Zato nema nijednog razloga za bilo kakvu uznemirenost posle crnogorskog otcepljenja.
* Crnogorski građani u Vojvodini nisu baš sa simpatijama dočekali Vašu najavu da će ubuduće nositi obeležje nacionalne manjine, ne konstitutivnog naroda, što su bili...
- Mi ovde imamo običaj da kažemo "nacionalna zajednica", ne "manjina". A, svi naši građani su konstitutivni. Kada smo apostrofirali Crnogorce, hteli smo da kažemo da će oni, kao nacionalna zajednica, imati pravo na svoj jezik, informisanje i obrazovanje, očuvanje kulturnog identiteta, uređenje odnosa sa maticom...
* Ne zvuči li Vam to što ste sada rekli pomalo smešno?
- Ne želim da ulazim u to da li je crnogorski jezik srpski, ili nije. Neka to pokaže nauka. Samo hoću da kažem da, ukoliko se bude pokazalo da postoje dva jezika, mi ćemo priznati to pravo Crnogorcima. Kao što smo to omogućili Hrvatima. Iako ja kao građanin Bojan Kostreš ne vidim razliku između ta dva jezika.

LOŠ PREVOD

* Imate li već neke signale od crnogorske zajednice da će tražiti posebnosti o kojima pričate?
- Ne. Imao sam nekoliko kontakata sa njihovim udruženjem "Krstaš" u Lovćencu pre referenduma, ali posle osamostaljenja nismo razgovarali.
* Vaši zahtevi za autonomijom i za posebnim državnim obeležjima dolaze u ne baš zgodnom trenutku po Srbiju i njene nacionalne interese. U vreme kada se Crna Gora otcepila, a Kosovo je na putu da to učini. Jeste li svesni toga?
- Mi samo pokušavamo da za Vojvodinu obezbedimo onaj status koji imaju sve evropske regije. I to sa jasnim ciljem - da zaštitimo naše ekonomske potencijale i naše pravo na različitost.
* I za to vam treba republika, što je deviza vašeg lidera Nenada Čanka...
- Program Lige socijaldemokrata podrazumeva jaku autonomiju Vojvodine. Program "Vojvodina republika" je donet u martu 1999. godine, kada je postalo jasno da će pregovori u Rambujeu propasti i da ćemo ući u rat sa celim svetom. Tada smo predložili regionalizaciju i federalizaciju Srbije po španskom modelu. Po tom programu, zatražili smo za Vojvodinu i Kosovo najviši status autonomije. Vojvodina bi imala položaj sličan Kataloniji, a Kosovo Baskiji. Mislili smo da je na taj način moguće sačuvati Kosovo u sastavu Srbije. Mislim da bi to i danas moglo da se uradi.
* Jasno Vam je da danas to više nije moguće. Dakle, odustajete li od zahteva za republikom ili ostajete pri njemu?
- Ne. Taj termin "republika" je više trebalo da ima marketinški značaj u to vreme, jer na priču o regionalizaciji i federalizaciji niko ne bi obratio pažnju. Nažalost, svi su zapamtili samo pojam republika, a niko nije razmotrio šta je suština našeg predloga.
* Znači, vi ste sticali marketinške poene na jednoj vrlo opasnoj poruci...
- Da, ali nije važno kako će se Vojvodina zvati, nego koje će biti njene suštinske nadležnosti.
* Da razjasnimo - vaš predlog nikad nije podrazumevao otcepljenje od Srbije, nego je problem samo u terminima - autonomiju ste nazvali republika?
- Tako je. Suština našeg programa je autonomija definisana evropskim standardima.
* U Vojvodini postoje zahtevi mađarske zajednice da se, istovremeno sa statusom KiM, počne razgovarati o statusu Vojvodine. Mislite li da ta dva problema treba dovoditi u vezu?
- Ne. Pitanje Kosova je pitanje rešavanje nacionalnog statusa Albanaca. Vojvođansko pitanje je pitanje prava građana Vojvodine da sačuvaju svoje ekonomske potencijale i da budu različiti od ostatka Srbije. Vojvodina niti želi, niti hoće bilo gde da ide, za razliku od građana Kosova. Pitanje Kosova je nacionalno, dok je pitanje Vojvodine demokratsko. To se ne sme porediti.

LOŠA NAMERA

* Imate li vi konkretne primedbe na odnos Srbije prema vama?
- Mogao bih da vam pričam dve nedelje o tome.
* Recite za minut suštinu...
- Ne uvažavaju se zahtevi Skupštine Vojvodine. Preko 50 zakonskih predloga smo poslali u Beograd. Nijedan nije razmotren.
* Mislite da razloge treba tražiti u tome što predlozi potiču iz Vojvodine? Mnogi zakonski predlozi i u srpskom parlamentu stoje mesecima...
- Je li moguće da baš nijedan ne prođe?
* Mislite da je u pitanju loša namera?
- Mislim. Pokušavaju da nam ukinu one nadležnosti koje smo dobili omnibus zakonima. Reći ću vam slikovito. Ustavom iz 1974. godine, Vojvodina je imala indeks autonomije 100. Milošević je taj indeks spustio na 20. Posle toga, raznim zakonima smanjio ga je na pet. Omnibus zakon je trabalo da indeks autonomije sa pet vrati na 20. Međutim, zbog neslaganja u DOS, on je vraćen na 10. Koštuničina vlada sada pokušava da vrednost autonomije Vojvodine sa 10, vrati ponovo na pet.
* Opet, ne mislite li da bi, zbog svih drugih problema koje država trenutno ima, trebalo da, zbog nacionalnog interesa, malo sačekate?
- Mi upravo želimo da sačuvamo nacionalni interes. Ali, ne mogu da ga čuvaju ljudi koji su nesposobni. Koji su obećali da će sačuvati Kosovo, Crnu Goru, doneti ustav i uvesti nas u EU. A ništa od toga nisu uradili. Zašto da oni kreiraju nacionalni interes? Hajde da ga malo kreiraju Vojvođani. Ili Nišlije. Ne mora se on kreirati samo u "krugu dvojke". I ja sam Srbin. Jesam li ja građanin drugog reda da se ne pitam ništa i da stalno nešto čekam? I da gledamo u Beograd da nam došapne šta je nacionalni interes.

GRB I ZASTAVA

* Šta je srpski nacionalni interes po Vama?
- Da živimo dobro. Da budemo bogati. Da Srbija postane deo EU. Da se cela Srbija organizuje kao Vojvodina. Nije srpski nacionalni interes da zbog jednog oficira cela Srbija bude stavljena u zapećak. Nije interes da nekog na silu terate da živi sa vama. Kakvi smo mi to ljudi kad niko neće sa nama? Da li se neko to zapitao? A ne mislim da su Srbi loši, nego da su loši oni koji joj kreiraju politiku.
* Vi se borite protiv jačanja desničarskih snaga, a zahtevi za "vojvođanskom posebnošću" upravo njima idu na ruku...
- Ne mislim da oni jačaju. To je ono isto biračko telo koje je imao Milošević 90-tih.
* Sprečava li Srbija vašu vlast u Vojvodini da se dogovorite sa mađarskom manjinom da ne iznosi vojvođanske probleme napolje i da ne pokušava da ih internacionalizuje, pre nego šte se iscrpe mogućnosti da se reše ovde?
- Da bi neko upravljao međunacionalnim odnsima, on mora da ima alate za to. Oni su u rukama administracije Srbije. Treba nam zakonodavna vlast, treba nam izvršna vlast, treba nam policija, obazovanje, da bismo mogli da rešimo odnose sa drugim nacionalnim zajednicama tako da one budu zadovoljne.
* Mislite da ćete uvođenjem grba i zastave Vojvodine rešiti deo problema, a ne samo podići tenzije?
- Upravo ceneći političku situaciju i činjenicu da bi jedan deo političkih snaga pokušao da to pitanje proglasi separatističkim aktom, prošle nedelje smo skinuli tu tačku sa dnevnog reda do sledeće sednice krajem juna ili početkom septembra. Baš da ne ugrozimo stabilnost Srbije.
* Dotle koristite vojvođanske simbole?
- Da. Kao što i Srbija koristi grb i zastavu koji su prošli istu proceduru, kao i naši simboli. Ako su naši simboli neustavni, i oni koje koristi republika su to, po istoj logici.

CRNOGORCI MANJI OD HRVATA
* Koja će po redu nacionalna manjina u Vojvodini biti Crnogorci?
- Dvadeset sedma.
* Koliko uopšte u Vojvodini ima građana koji se izjašnjavaju kao Crnogorci?
- Oko 35.000 građana. To je otprilike brojka koju imaju Rumuni i Slovaci, manje ih je nego Hrvata.

TIKA NIJE PROBLEM
* Smeta li vam što ste u koaliciji sa PSS čiji je lider na poternici?
- Nismo mi u koaliciji sa Bogoljubom Karićem.
* Pa, nemojte da zamenjujete teze. On je još predsednik PSS...
- Dobro. Ali, šta je sa DSS koja ima koalicije sa SRS čini je lider u Hagu zbog ratnih zločina.
* To vas ne opravdava. Pogotovo zbog činjenice da je glavni Karićev čovek u Vojvodini Tihomir Simić koji je uhvaćen u sukobu interesa...
- A šta je sa minstrom koji je obijao trafike, a drugim koji je spaljivao knjige, sa trećim koji šutira novinare...
* Opet, to nije pitanje za vas. Nego - šta sa Simićem?
- Ako je neko kriv, odgovaraće. Šta je zakonska sankcija za sukob interesa?
* Moralna je da podnese ostavku...
- Zakonska je - upozorenje. Ako je Tika Simić najveći problem u državi, on će podneti ostavku. Ali, mislim da nije.

SIROTA MAJA
* Imate li kontakte sa Majom Gojković? Ona tvrdi da je Pajtić i Vi ogovarate po svetu?
- A ona sirota sve ide po svetu, pa to čuje. Ona je toliko nebitna da uopšte nije tema.
* Gradonačelnik je...
- Ja to uvažavam. Pokrajina sa njom funkcioniše, administracija sa njom komunicira, samo što to ne činim ja lično.
 

Izvor: Novosti

slabo se razumem u politiku, ali mislim da je redosled odvajanja od Srbije sledeci: Kosovo, Vojvodina pa Sandzak...

Tanja Miščević, direktor vladine Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji

Novi mandat Srbiji i dalje neizvestan

O pravnoj proceduri više ćemo znati posle sastanka s Olijem Renom i Rajnhardom Pribeom. Jasno je da Savet ministara Evropske unije mora usvojiti odluku o novom mandatu, ali je još nepoznato da li jednoglasno. Otvoreno je pitanje da li će takav mandat, prihvatiti članice

Tanja Mišćević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, u intervjuu za Glas kaže da je još nepoznanica kako će Brisel usvojiti izmenjeni mandat za Srbiju, kako bi bili nastavljeni pregovori o pridruživanju.

- Srbija je presedan i potpuna novina za EU, te od njih tek moramo čuti pravnu proceduru za usvajanje novog mandata. Jasno je da Savet ministara EU mora usvojiti odluku o novom mandatu, ali je još nepoznato da li jednoglasno. O pravnoj proceduri više ćemo znati posle sastanka s komesarom za proširenje Olijem Renom i direktorom Direkcije za zapadni Balkan Rajnhardom Pribeom, koji će sutra i prekosutra biti u Beogradu, a posebno posle sektorskog sastanka s našim kolegama 31. maja. Za Crnu Goru je potpuno jasno da kao nova država mora dobiti novi mandat i ta je procedura potpuno poznata.

Verujete li da će nam Savet ministara, jednoglasno, produžiti mandat, s obzirom na naše haške okolnosti?
- Potpuno je otvoreno pitanje da li će takav mandat, kada su nam pregovori odloženi, prihvatiti članice. To pitanje mora biti na dnevnom redu svake države EU posebno, i verujem da će one imati razumevanja za politiku Evropske komisije, a to je da se drži kurs uslovljavanja do ispunjavanja glavnog uslova za nastavak pregovora. Verujem da će se osloniti na tu politiku i da sada neće biti problem usvajanje mandata, u kojem će, kao uslov ili dodatno obrazloženje, pisati da će pregovori biti nastavljeni isporučenjem Ratka Mladića Hagu.
      

LABUS ME UBEDIO

Posle ostavke Miroljuba Labusa, izjavili ste da ćete, nakon razgovora s njim, odlučiti o svom ostanku na ovoj funkciji.
- Na sugestiju profesora Labusa, a i zbog potrebe kontinuiteta s onim što smo do sada radili, definitivno sam ovde, jer bi bilo loše ostaviti čitav proces bez dovoljno ljudi. Videćemo kako će se to dalje odvijati, ali sada kancelarija ostaje onakva kako jeste, sa mnom na čelu. Za rad smo odgovorni premijeru, ali nakon reorganizacije vlade, videćemo da li će se i tu nešto promeniti.

UBRZAVANJE PREGOVORA

Ako isporučimo Mladića, možemo li očekivati još brže pregovaranje?
- Volela bih da to bude moguće, ali o tome ćemo razgovarati tek kada bude doneta odluka o nastavku pregovora. Pošto nam je ostalo jako malo, imali smo plan da pregovaranje završimo do juna, odnosno do letnjeg raspusta Komisije. Bilo kako bilo, čak i onaj rok predviđen u prvom kalendaru Komisije, a to je da sporazum zaključimo do novembra, jeste nešto što nam daje mogućnost da ga primenjujemo od 1. januara sledeće godine. U tom smislu ćemo razgovarati s Komisijom o ubvrzavanju pregovaračkog procesa.
      
   
   

Od kojih država očekujete da lobiraju u našem interesu?
- Do sada smo imali veliku podršku svih članica, još od januara prošle godine, kada su sve države podržale početak pregovora. Čak nam je u tome puno pomogla tadašnji predsedavajući - Velika Britanija, a danas isto čini i Austrija, koja trenutno predsedava Unijom. Međutim, ako odluka treba da je jednoglasna, dovoljno je da se jedna država ne složi i da ostanemo bez mandata.

Koje nam države, zbog slučaja "Mladić", neće sada dati glas za mandat?
- Ne vidim da će, u ovom momentu, bilo koja država reći da može da se prenebregne haški uslov i da nastavimo pregovore, jer je to dogovor svih članica EU.

Da li to, ipak, znači da mi sada nećemo proći na Savetu?
- Dobijanje mandata je druga stvar, jer je reč o pravnoj proceduri i o tome ćemo mnogo više znati kada predstavnici Komisije dođu u Beograd.

Imali smo pregovore na dva koloseka, pa imamo li šta da delimo sa Crnom Gorom?
- Sve pregovarano, što se odnosilo na državnu zajednicu, usaglašeno je, te neće biti podela. Verovatno ćemo odvojeno proći ispregovarani tekst, posle čega ćemo, sigurna sam, mi reći da to prihvatamo. Pregovore ćemo obnoviti od mesta gde smo stali, a nismo otvarali poglavlja o saradnji u oblasti pravosuđa, slobode i bezbednosti, kao i institucionalne i završne odredbe. Ostaje nam i zaključivanje lista industrijskih i poljoprivrednih proizvoda. Zato sam sigurna da ćemo, kada opet započnemo pregovore, vrlo brzo da ih i završimo.

Unija je za ovu godinu planirala skoro 200 miliona evra pomoći SCG. Imamo li tu šta da delimo?
- Iz programa CARDS regulisano je koliko sredstava ide Srbiji, a koliko Crnoj Gori. Srbija dobija oko 150 miliona evra, a čini mi se Crna Gora oko 10 do 15 miliona evra, a jedan deo ide i za Kosovo.

Nema ništa na nivou državne zajednice?
- Ništa toliko veliko.

Iako su odloženi pregovori, da li vi i dalje jednako radite?
- Apsolutno. Sada je naša odgovornost mnogo veća nego ranije. Lepo je kada ste uspešni u ovom procesu, ali je mnogo izazovnije kada vam ne ide sve na ruku.

Ko je kandidat za novog šefa srpskog tima za pregovore s EU?

- To se još ne zna, jer će biti predmet razgovora kada se bude pregovaralo o rekonstrukciji vlade.

Postoji li mogućnost da postanete ministarstvo?
- Ne, zašto menjati nešto što dobro funkcioniše.


Izvor: Glas Javnosti \ Jelena Jevremović

Reagovanja na Tadićevu posetu Podgorici
Sprečen konflikt sa Evropom

Poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Podgorici kao prvog srpskog zvaničnika posle održanog referenduma i priznavanje preliminarnih rezultata spasla je Srbiju zaoštravanja odnosa sa EU, ali je sa druge strane više pomogla Crnoj Gori, smatra direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.

S druge strane, političke partije imaju podeljeno mišljenje. Dok radikali i socijalisti smatraju da je predsednik Srbije pogrešio što je otišao u Crnu Goru, predstavnici SPO i G17 misle da je učinio dobar potez kojim je sprečio narastanje tenzija između Beograda i Podgorice. U DSS smatraju da je odlaskom u Crnu Goru Tadić odao počast mafijaškoj državi.

Dušan Janjić za „Blic“ kaže da nema sumnje da je poseta Tadića Podgorici poslužila Srbiji jer je u međunarodnoj zajednici postojala bojazan oko toga šta će Srbija da uradi povodom ishoda crnogorskog referenduma. On navodi da je u svetu već bila pokrenuta izvesna antikampanja protiv zvaničnog Beograda i da je Tadić to zaustavio.

Poseta koristila Crnoj Gori

- Svojom posetom donekle je anulirao poteze koje vuče blok za zajedničku državu uz podršku kabineta Vojislava Koštunice. Izjave iz Koštuničnog okruženja posebno otežavaju celu situaciju - navodi Janjić. Korist za Crnu Goru on vidi u činjenici da ta država sa Srbijom nikada neće imati obične bilateralne odnose.

- Tadić ne predstavlja državu jer je jedina priznata država SCG, a na njenom čelu je Svetozar Marović. Bilo bi apsurdno da on priznaje nezavisnu Crnu Goru. Zato je Tadićev potez došao kao poručen - zaključuje Janjić.

Funkcioner SRS Tomislav Nikolić ocenjuje da su zapadni mentori naterali predsednika Srbije da ode u Crnu Goru.

- On radi na crnogorskoj državnosti više nego Crna Gora. Već se proglasio komandantom vojske i najavljuje pregovore o podeli vojske. Premijeru Milu Đukanoviću, „kao i Tuđmanu“, bitno je da ih prvo prizna Srbija jer onda nesmetano mogu ka EU“, kaže Nikolić.

Greška u koracima

Socijalisti takođe ocenjuju da je Tadić napravio grešku u koracima.

- Srbija ne bi trebalo da prizna rezultate pre nego što to uradi blok za zajedničku državu jer se mora misliti i o ljudima koji su u Crnoj Gori glasali za zajedničku državu. Tadić, uostalom, nije govorio u ime Skupštine Srbije. Nisam siguran da je govorio i u ime svih građana Srbije - kaže Ivica Dačić, predsednik Glavnog odbora SPS.

Član predsedništva G17 plus Čedomir Antić smatra da je odlazak Tadića u Podgoricu sprečio rast tenzija, ali ga takođe kritikuje zbog pokušaja sopstvene promocije.

- Ni on, a ni premijer Koštunica nisu razmišljali šta će Srbija da radi u slučaju da Crna Gora bude nezavisna. Sada on ide tamo kao neki moralni pobednik, a zalagao se za zajedničku državu. Odmah je potrčao da svima obelodani svoj dečački san iz doba kada je bio ministar odbrane - da bude komandant vojske. Plašim se da to neće biti baš tako - kaže Antić za „Blic“.

DSS: priznanje mafijaškoj državi

Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Vlajko Senić postupak predsednika Srbije ocenjuje kao normalan, jer je izvesno da će preliminarni rezultati biti i konačni.

Funkcioner DSS Nebojša Bakarec smatra da je Tadićev potez ljudski, ali da on tamo nije išao kao građanin već kao državnik.

- Postavlja se pitanje da li je to bilo korisnije za Srbiju ili za njega kao predsednika DS? Sve bi bilo u redu i da je pre referenduma otišao u Crnu Goru. Međutim, on se samo stidljivo zalagao za zajedničku državu. Odlaskom je odao počast mafijaškoj vlasti koja ga, čak, nije dočekala na aerodromu kako priliči - zaključuje Bakarec.



Izvor: Blic \ Nikola M. Jovanović

INTERVJU: Princ Aleksandar drugi Karađorđević
Samo kralj Srbiju spasava
Prestolonaslednik poručuje da je Srbiji hitno potrebna monarhija, koja je za građane mnogo jeftinija i funkcionalnija od predsedničkog sistema

BEOGRAD - Prestoslonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević u ekskluzivnom intervjuu za Kurir poručuje da posle raspada državne zajednice SCG neophodnu stabilnost, jedinstvo, kontinuitet i pozitivan imidž Srbiji može doneti samo ustavna monarhija.

- Treba nam neutralan šef države, ko nije član nijedne političke partije, a demokratski izabranoj vladi je potrebna mogućnost da vlada bez gotovo svakodnevne retorike koja se odvija između dva najvažnija kabineta u našoj zemlji. Srbija ne može da gubi više vremena. Naši ljudi su ozbiljno razočarani nedovoljnim napretkom i rezultatima. Mi treba da budemo ponosan narod. Srbiji treba budućnost.

Kako do monarhije?
- Postoji nekoliko načina na koje možemo primeniti ideju ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji i jedna od njih je svakako kroz parlamentarnu konstitutivnu skupštinu...

Verujete li da vaš predlog može dobiti podršku naroda na referendumu?
- Važno je da naši ljudi shvate šta je to ustavna parlamentarna monarhija. Molim vas, nemojte zaboraviti da je u vreme diktatura režim učinio sve što je mogao kako bi oklevetao ustavnu parlamentarnu monarhiju, zato naši ljudi danas imaju prava da saznaju demokratsku stranu te priče.

- U ustavnim parlamentarnim monarhijama i demokratskim republikama raspisuju se demokratski izbori, ali je razlika u tome što u parlamentarnim ustavnim monarhijama šef države, kralj, nije ni u jednoj stranci, niti je na bilo koji način povezan sa strankama. Srbija mora da ima neutralnog šefa države kako bi demokratski izabrana Vlada mogla da vlada nesmetano, kako bi se izbeglo konstantno prepucavanje. S druge strane, ne smemo zanemariti finansijske koristi ustavne parlamentarne monarhije u izbornom procesu, jer ne postoje predsednički, nego samo parlamentarni izbori.

- Dakle, troškovi predsedničkih izbora, koji se inače sprovode svake četiri godine, ukidaju se, ali su tu i dalje troškovi parlamentarnih izbora. Takođe, ukidaju se drugi troškovi, poput troškova penzije za svakog predsednika, kao i troškovi njegovog obezbeđenja na koje ima pravo kad mu istekne mandat - toga nema u ustavnim parlamentarnim monarhijama. Predsednik ima veoma veliki tim ljudi oko sebe koji čine njegovo osoblje, a šef države u ustavnim parlamentarnim monarhijama ima malo osoblja, jer zemljom upravlja premijer sa svojom vladom.

Da li ste o vašem predlogu ovih dana razgovarali s političarima u Srbiji i kakve su njihove reakcije. Ko vas je eksplicitno podržao, a ko se izričito protivio?
- Sreo sam se s mnogo političara i interesantna stvar je da bi mnogi ljudi koji su članovi naših političkih partija voleli ustavnu parlamentarnu monarhiju, ali postoji nedostatak razumevanja za demokratske koristi kao i nedostatak informacija kako sve to funkcioniše u Španiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj, Danskoj, Norveškoj, Belgiji, Holandiji i drugim kraljevinama... Osim toga, svi bi trebalo da shvate da ja priznajem sve političke partije i da nisam član nijedne od njih.

- Ovo mora da bude kristalno jasno: nijedna politička partija nema ekskluzivitet. Za svakoga smo prijatelji, mesto susreta, jedinstva, kontinuiteta i stabilnosti. Sve partije, ponavljam, sve partije imaju koristi od neutralnosti ustavnog parlamentarnog monarha. Poslovi upravljanja zemljom padaju na demokratski izabranu vladu. Političari bi se osećali srećnije i bolje kad bi imali šefa države koji nije član neke stranke i koji ih sve poštuje, bez obzira na njihova politička ubeđenja. To donosi stabilnost, jedinstvo i kontinuitet.


Izvor: Kurir / (D. B. V.)

Međunarodne oznake za državu Srbiju      
Beograd -- Iako su Srbija I Crna Gora u državnoj zajednici živele tri godine, lične karte i pasoši s tim nazivom nikada nisu štampani.

Nova dokumenta, kako je rečeno u MUP-u, biće štampana po usvajanju vladinog zakona koji predviđa uvođenje elektronske lične karte. Srbija je, inače, među retkim zemljama na svetu koje nemaju prepoznatljive međunarodne oznake, a kao jedna od pominjanih mogućnosti za buduću skraćenicu navodi se SRB.

Posle razdruživanja od Crne Gore, Srbija više ne može da koristi skraćenicu SCG. Stručnjaci kažu da bi prilikom određivanja nove oznake moglo da bude problema: "Ako uzmeno prvo slovo 's', svako od slova su već zauzeta, i Srbija će morati da uzme nešto drugo, kao što je 'SRB', jer je to sada slobodno", kaže Dragan Popović, pomoćnik direktora Zvoda za standardizaciju.

Sličan problem mogao bi da se pojavi i pri korišćenju Internet domena. Mnogi sajtovi i dalje koriste oznaku 'yu', iako je zvanična oznaka CS. Domen SR, koji bi odgovarao Srbiji, koristi država Surinam: "Važno je da domen asocira na državu kojoj pripada, bitno je da počinje na 'S', ali je malo onih koja su preostala ,a da podsećaju na Srbiju. Mislim da je ostalo 'sf', 'sd','sw', 'ss'", kaže Zoran Stanojević, komentator  nedeljnika Vreme.

Ipak, najveće promene biće u ličnim dokumetima. U ličnim karatama koje se sada koristie piše "Savezna Republika Jugoslavija", ali čak i "Socijalistička Feredrativna Republika Jugoslavija". U policiji kažu da će nove lične karte i pasoši biti štampani po usvajanju Zakona o upotrebi biometrijskih podataka – digitalnih fotografija i otisaka prsta. Zakon je ušao u skupštinsku proceduru, a previđeno je da u roku od pet godina svi imaju takva dokumeta.


Izvor: B92

 Na svečanoj sednici već u toku sledeće nedelje
Skupština proglašava nezavisnu Srbiju

Posle referenduma u Crnoj Gori, i Srbija je stekla nezavisnost. To samo po sebi nije dovoljno, pa bi Narodna skupština Republike Srbije trebalo i zvanično, na svečanoj sednici, da donese deklaraciju o proglašenju državne nezavisnosti Srbije, kaže za „Blic“ Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije.

Proglašenje bi moglo da usledi već sledeće nedelje. Objašnjavajući proceduru po kojoj Srbija postaje nezavisna država, Vučetić naglašava da to proističe iz člana 60 Ustavne povelje, ishoda referenduma u Crnoj Gori, a donošenje deklaracije posebno podrazumeva član 72 Ustava Srbije, kojim se uređuju pitanja suverenosti Srbije.

U okviru nadležnosti, organ kome to pripada jeste nosilac najviše zakonodavne vlasti, a to je Skupština Srbije.

- Deklaracija o proglašenju nezavisnosti trebalo bi da domaćoj i međunarodnoj javnosti obznani činjenicu da je Srbija postala nezavisna država. Nakon toga, Narodna skupština će da se pozove na član 60 Ustavne povelje, koji predviđa da Srbija u novonastaloj situaciji nasleđuje međunarodno-pravni subjektivitet državne zajednice. To znači da će Srbija istog dana doneti jedan broj odluka. Nadležni organi obavestiće UN i druge međunarodne institucije čiji je član bila SCG, da je Srbija postala nezavisna država, da bi se verifikovalo njeno nasleđe međunarodno-pravnog subjektiviteta kako bi postala samostalna, punopravna članica tih organizacija - pojašnjava Vučetić.

On dodaje da iza toga slede razni akti međunarodnih organizacija i država kojima će biti priznata nezavisnost Srbije.



Izvor: Blic \ Ljiljana Begenišić