12. SS oklopna divizija "Hitlerjugend"

12. SS oklopna divizija «Hitlerjugen» (nem: Hitlerjugend – Hitlerova omladina) bila je nemačka oklopna divizija u sastavu Vafen-SS koja se, tokom Drugog svetskog rata, borila na Istočnom i Zapadnom frontu. Kao i svi ostali delovi Vafen-SS, proglašena je za zločinačku organizaciju na Nirnberškom procesu. 12. SS oklopna divizija stekla je zločinačku reputaciju već tokom svog prvog borbenog angažovanja u Normandiji.

Ova divizija bila je specifična po tome što je najveći deo njenog ljudstva bio sačinjen od pripadnika Hitlerove omladine koji su bili rođeni 1926. god.

Formiranje i obuka

Ideja o formiranju SS divizije koja bi u potpunosti bila sačinjena od pripadnika Hitlerove omladine, potekla je od SS grupenfirera Gotloba Bergera, u januaru 1943. god. Berger je sa svojom idejom upoznao SS rajhsfirera Hajnriha Himlera kome se ona jako dopala, i ubrzo je postao njen vatreni zagovornik.

Plan za formiranje divizije sastavljene isključivo od pripadnika Hitlerove omladine, rođenih 1926. god. prosleđen je Hitleru na odobrenje. Hitler je takođe bio oduševljen ovom idejom i 10. februara izdato je zvanično naređenje za formiranje nove divizije. Berger je sam sebe predložio za prvog komandanta divizije, ali je Himler, umesto njega, za komandanta izabrao veterana iz 1. SS divizije «Lična garda Adolfa Hitlera», SS-oberfirera Frica Vita.

Ubrzo zatim, održan je konkurs za izbog amblema nove divizije. Pobedilo je rešenje kod kojeg je na štitu bila predstavljena Zig runa Hitlerove omladine ukrštena sa ključem koji je bio simbol 1. SS divizije.

Do 1. septembra 1943. god., preko 16.000 pripadnika Hitlerove omladine završilo je šestonedeljnu osnovnu obuku i prijavilo se u novoformiranu diviziju. Obuka je nastavljena u Beverlou u Belgiji gde je odlučeno da se umesto, kao oklopno-grenadirska, divizija formira kao oklopna. Većina regruta je bila toliko mlada da su umesto dnevnog sledovanja duvana i alkohola dobijali slatkiše. U oktobru 1943. god. divizija je dobila svoje konačno ime i do kraja rata je bila poznata kao 12. SS oklopna divizija «Hitlerjugen».

Iako su pripadnici Hitlerove omladine odrasli zadojeni nacističkom propagandom, njihovo vojno obrazovanje je bilo minimalno. Zbog toga je odlučeno da se oficirski i podoficirski položaji dodele iskusnim veteranima iz 1. SS divizije kako bi ovaj nedostatak bio otklonjen. Obuka pripadnika divizije bila je neuobičajena. Svestan činjenice da se divizija mora u što kraćem roku osposobiti za borbena dejstva, njen komandant Vit insistirao je na što realističnijoj obuci u kojoj je korišćena bojeva municija, kako bi se što uverljivije simulirali borbeni uslovi. Ovakav način obuke stvorio je poseban odnos između vojnika i oficira koji je bio zasnovan na međusobnom poverenju.

U martu 1944. god. divizija je proglašena borbeno sposobnom i prebačena je u reon Kaena u Normandiji, gde je trebalo da uđe u sastav Oklopne grupe Zapad, koja je činila nemačku oklopnu rezervu.

Tokom proleća 1944. god. divizija je nastavila sa obukom upoznajući se sa zemljištem oko Kaena što će se pokazati veoma korisnim u mesecima koji su usledili. 27. maja Vit je proslavio svoj 36 rođendan i njegovo skorašnje unapređenje u čin SS-brigadirfirera. Mirna «praznična atmosfera», kako ju je opisao jedan od grenadira, uskoro će biti prekinuta.

Početkom juna 1944. god. divizija je proglašena potpuno sposobnom za obavljanje borbenih operacija. Tenkovsko naoružanje divizije sastojalo se od 81 tenka Panter, model A i G i 104 tenka Pancer IV, model H i J. Među oklopnim vozilima nalazili su se i lovci tenkova Jagpancer IV/L70, tri prototipa protivavionskog tenka Virbelvind, više protivavionskih topova kalibra 20, 27 i 88 mm kao i samohodna artiljeriska oruđa Humel, Vespe i SIG 33 i standardna vučna artiljerijska oruđa.

Međutim, njeno odeljenje naoružano lovcima tenkova, SS pancerjager abteilung 12, nije bilo spremno za akciju i nije imalo dovoljno lovaca na tenkove.

Kampanja u Normandiji

6. juna 1944. god. savezničke snage iskrcale su se u Normandiji u sklopu Operacije Overlord. 12. SS oklopna divizija «Hitlerjugen» je zajedno sa 21. oklopnom divizijom bila najbliža oklopna jedinica. Zbog insistiranja na Hitlerovom odobrenju za upotrebu oklopnih jedinica, ova divizija stupila je u borbu 6. juna, tek u 14.30. Njeno nastupanje u pravcu savezničkih mostobrana Sord i Žuno značajno su usporili stalni napadi iz vazduha. Prethodnica divizije konačno je pred kraj dana, u 22.00 stigla na svoje zborno mesto u Evresi.

7. juna, 25. SS oklopno-grenadirski puk, pod komandom SS-štandartenfirera Kurta Majera (poznatijeg pod nadimkom «Oklopni Majer»), podržana od strane tenkova 12. SS oklopnog puka, pod komandom SS_oberšturmanbirera Maksa Vuša i artiljerije, dobio je zadatak da uništi kanadske pešadijske i oklopne jedinice koje su napredovale ka unuštranjnosti francuskog kopna. Prema Majerovim rečima, njegova jedinica dobila je zadatak da «vrati malu ribicu u more». Iako su u strahovitom napadu koji je usledio, naneti značajni gubici saveznicima, front koji su držale kanadske jedinice ostao je kompaktan. Majer je shvatio da je efekat iznenađenja praćen brzim nastupanjem, koji je dao izuzetne rezultate na Istočnom frontu, neupotrebljiv u Normandiji i da je temeljno izviđanje ključ za uspeh daljih operacija u Francuskoj.

Uprkos početnom uspehu, napad 25. SS puka izgubio je na silini i zaustavljen je zbog izostanka podrške od strane ostalih elemenata divizije kao i zbog nedovoljnog i lošeg izviđanja položaja i pravca nastupanja kanadskih jedinica. Četa Hajlendera iz puka Severna Nova Škotska, koja je pregažena kod Otija, omogućila je preostalim četama da uspostave odbrambene položaje i zaustave nemačko napredovanje. U prvim minutima napada Šerbruk Fjuzirs su izgubili preko 25 tenkova Šerman. 12. SS oklopni puk uspeo je da potisne kanadske jedinice skoro 2 milje ali su preostali delovi Hajlendera iz puka Severna Nova Škotska, uspeli da, bez artiljerijske i oklopne podrške, zaustave dalje napredovanje 25. SS puka i uspostave čvrstu odbranu.

Prema svedočenjima kanadskih zarobljenika koji su preživeli napad, pripadnici 12. SS oklopne divizije, isfrustrirani svojim početnim neuspehom, ustrelili su i na smrt premlatili više kanadskih zarobljenika, a neki su čak pregaženi kamionima tokom prebacivanja u pozadinu. Gubici obe strane, po završetku početnih borbi, bili su izjednačeni. Obe strane imale su oko 80 poginulih i 175 renjenih ili zarobljenih vojnika.

U toku dana, Majer je uspostavio svoje komandno mesto u opatiji Arden, sa čijeg tornja je imao odličan pregled terena. Predveče 7. juna, u sklopu planiranja daljih akcija divizije, 7 Kanađana je ispitano, a zatim i pogubljeno u prostorijama opatije. Posle rata je ustanovljeno da je oko 100 kanadskih vojnika, iz različitih pukova, koji su se predali 12. SS oklopnoj diviziji, pogubljeno. Majerov puk bio je raspoređen u reonu sela Oti i Buron, sa zadatkom da štiti Karpike aerodrom, zbog čega nije bio u mogućnosti da pruži podršku 26. SS puku koji je sledećeg dana nastavio sa napadima. Na ovim položajima ostaće sve do 8. jula kada su nakon krvavih borbi sa kanadskom Hajlenderskom lakom pešadijom bili prinuđeni da se povuku.

8. juna je na poprište stigao 26. SS oklopno-grenadirski puk pod komandom SS-oberšturmbanfirera Vilhelma Monkea. Majerov napad odbacio je deo kanadskih snaga, ali su druge kanadske brigade uspele da osvoje grupu sela koja se nalazila u dubini od oko 2 milje u nemačkim položajima. 26. SS puk je zaposeo početne položaje za napad sa zadatkom da napadne u pravcu Nuri-en-Besana, ne bi li napravio brešu na spoju između kanadskih i britanskih jedinica. Kao i prilikom prvog napada, nemačke jedinice nisu izvršile skoro nikakvo izviđanje protivničkih položaja zbog čega će mladi pripadnici divizije, tokom napada, doći pod žestok vatreni udar sa dobro utvrđenih odbrambenih položaja.

Napad, koji je započeo u 03.30 časova, nekih 8 časova nakon prvobitnog Majerovog napada, imao je mali početni uspeh. Pojedinačne čete 12. SS oklopne divizije, napadale su bez ikakve koordinacije, fanatično jurišajući na kanadske položaje, zbog čega su početni nemački gubici bili izuzetno veliki. Na kanadskom levom krilu, nemačka pešadija je, neustrašivom akcijom uspela da izbaci kanadske Vinipeške strelce iz Nurija ali je napad zastao kada ovaj uspeh nije blagovremeno iskorišćen.

Na kanadskom desnom krilu, oko 1.000 pripadnika 12. SS oklopne divizije napalo je, odmah po završetku borbi za Nuri, 250 Kanađana koji su branili grupu sela. Uz efikasnu podršku artiljerije, tenkova i teških mitraljeza Kanađani su pružili žestok otpor. Broj žrtava na nemačkoj strani se brzo povećavao, a branioci su uspeli da unište 8 nemačkih tenkova Panter iz Vunšaove oklopne čete koja je imala zadatak da podrži pešadiju tokom napada. Kada su Monkeove okrvavljene čete prestale sa napadom na sela u okolini Nurija, Kanađani su i dalje čvrsto držali svoje položaje u blizini Kaena i Karpikea. Ponovo su obe strane pretrpele značajne gubitke i ponovo je došlo do ubijanja kanadskih ratnih zarobljenika od strane pripadnika 12. SS oklopne divizije. U ubijanju su učestovali pripadnici 12. SS izviđačkog bataljona koje je u egzekucijama lično predvodio njihov komandant SS-šturmbanfirer Gerhard Bremer. Pripadnici 2. bataljona Monkeovog 26. SS puka, takođe su učestvovali u zločinima pogubivši oko 20 pripadnika Vinipeških strelaca, zarobljenih tokom borbi u Nuriju. Iako su borbe vođene u samom selu, tela kanadskih vojnika pronađena su na značajnoj udaljenosti od njega, što je upućivalo na zaključak da su ovi vojnici prvo bili zarobljeni, a zatim i pogubljeni.

Po prestanku napada, 12. SS izviđački bataljon, raspoređen zapadno od Monkeovog puka, uspeo je da 8. juna zaustavi napad kanadske 3. pešadijske divizije u pravcu Kaena. Ova kanadska jedinica je bila jedina saveznička jedinica, koja je u početnoj fazi Operacije Overlord dostigla sve predviđene ciljeve.

Uprkos snažnim napadima i lokalnim uspesima koje je postigla 12. SS oklopna divizija, ona nije uspela da ostvari svoj glavni zadatak da baci protivnika nazad u more. Nakon što su britanske jedinice dosegle liniju fronta koju je čvrsto držala kanadska 3. pešadijska divizija, stvorena je sigurna osnovica za dalje napade u pravcu Kaena. Već tada je bilo očigledno da su zapadni saveznici uspostavili snažan mostobran na kontinentu i da ih je odatle nemoguće isterati. Nemačka oklopna armija, u čijem sastavu se nalazila 12. SS oklopna divizija i 21. grupa armija upustiće se u seriju žestokih okršaja koji će na kraju rezultirati oslobađanjem Normandije.

14. juna, baraž britanske pomorske artiljerije sravnio je sa zemljom komandno mesto 12. SS oklopne divizije i tom prilikom je poginuo komandant divizije Vit. Na njegovo mesto postavljen je Kurt Majer, koji je sa 33 godine života postao najmlađi komandant divizije u Drugom svetskom ratu.

Tokom sledeće četiri nedelje, divizija je uspela da zaustavi sve savezničke pokušaje da zauzmu Kaen. Žestina sukoba u reonu Kaena bila je daleko veća od bilo čega sa čim su se nemački vojnici susreli na Istočnom frontu. (Komandant divizije Majer, takođe je optužen za ratne zločine zato što je naredio svojim ljudima da ne uzimaju ratne zarobljenike.) Na savezničkoj strani nije izdato slično naređenje ali za tim nije ni bilo potrebe. Uprkos znatno većoj brojčanoj nadmoćnosti saveznika, kao i stalnim napadima iz vazduha, mladi pripadnici 12. SS oklopne divizije borili su se fanatično do samog kraja. Tokom prve nedelje, jula meseca 1944. god. Majer je prekršio naređenje da brani položaj severno od grada po svaku cenu i povukao je svoju diviziju na nove položaje južno od Kaena. U borbama posle D-dana pa sve do 9. jula, divizija je imala 4.000 poginulih i 8.000 ranjenih i nestalih.

Međutim, divizija nije imala puno vremena za odmor. Već 19. jula angažovana je protiv britansko-kanadskih jedinica koje su učestvovale u Operaciji Gudvud. Odmah zatim, divizija je povučena sa linije fronta u sastav pokretne rezerve 1. SS oklopnog korpusa. Umesto očekivanog odmora i popune, divizija se našla u ulozi vatrogasca. Početkom avgusta učestvovala je u zaustavljanju dve savezničke operacije pod nazivom Toutlajz i Trektbl. Tokom Operacije Toutlajz, 60 tenkova 12. SS oklopne divizije sukobilo se sa 600 tenkova kanadske 1. armije. Uprkos neujednačenom odnosu snaga, divizija je uspela da zaustavi kanadsko napredovanje.

Hitlerjugen divizija, sada svedena na jedva nekoliko hiljada ljudi i šačicu oklopnih vozila, angažovana je na odbrani koridora kroz koji su se nemačke jedinice povlačile iz tzv. džepa kod Faleza. Tokom ovih borbi, komandir oklopnog puka, Maks Vunše, zarobljen je od strane britanskih snaga. Džep kod Faleza konačno je zatvoren 20. avgusta i u njemu je zarobljeno više desetina hiljada pripadnika nemačke 7. armije. Preostali delovi 12. SS oklopne divizije povučeni su preko reke Sene.

Povlačenje – Straža na Rajni

Hitlerjugen divizija je povučena na kratak odmor, ali nije obavljena njena popuna i snabdevanje. Ponovo je bačena u borbu tokom nemačkog povlačenja na Francusko-Belgijsku granicu. Do septembra 1944. god. broj pripadnika divizije iznosio je manje od 2.000, bez oklopnih vozila i teškog naoružanja. 6. septembra, komandanta divizije Kurta Majera, koji je svoju SS uniformu zamenio uniformom oficira Vermahta, zarobili su belgijski partizani. Zbog užurbanog povlačenja divizija nije bila u mogućnosti da organizuje akciju spasavanja. SS-obešturmbanfirer Hubert Majer postavljen je za novog komandanta divizije.

U novembru 1944. god. divizija je povučena sa linije fronta u Neinburg u Nemačkoj, gde je trebalo da bude izvršena njena reorganizacija. Najveći deo popune činilo je osoblje nemačkog vazduhoplovstva i mornarice zbog čega reorganizovana divizija nikada neće dostići elitni status koji je imala u proleće 1944. god. Pred kraj meseca, komandant divizije Huber Majer zamenjen je sa SS-oberšturmbanfirerom Hugo Krasom, a 12. SS oklopna divizija priključena je 6. SS oklopnoj armiji Sepa Ditriha, koja se pripremala za novu nemačku ofanzivu u oblasti Ardena, poznatiju pod nazivom Operacija Straža na Rajni čiji cilj je bio ponovno zauzimanje Antverpena i zaustavljanje daljeg savezničkog napredovanja.

Operacija je započela 16. decembra 1944. god. Borbena grupa Pajper iz sastava 1. SS oklopne divizije predvodila je napad na savezničke položaje. Hitlerjugen divizija, koja je trebalo da nastupa iza ove borbene grupe i iskoristi njen početni uspeh, kasno je stigla na polazni položaj zbog saobraćajne gužve koju je izazvala 12. folksgrenadirska divizija. Kada je divizija stigla do prve borbene linije naišla je na snažan otpor američkih jedinica na prevoju Elzenborn. Uprkos izuzetnim naporima divizija nije uspela da probije američke položaje. Zbog toga joj je naređeno da s leva zaobiđe ove američke položaje i da nastavi da nastupa iza 1. SS oklopne divizije. Američke snage uspele su da zaustave dalje napredovanje divizije, a nakon uništenja Oklopne grupe „Pajper“ i napredovanje cele Ditrihove armije. Pred kraj godine 12. SS oklopna divizija prebačena je na jug u reon Bastonja gde je učestvovala u žestokim borbama na prilazima ovom gradiću. Do 18. januara 1945. god. Hitlerjugen divizija je, zajedno sa ostalim nemačkim jedinicama, potisnuta na početne položaje.

Mađarska – Austrija

20. januara 1945. god. Ditrihova 6. SS oklopna armija prebačena je u Mađarsku gde je trebalo da učestvuje u novoj nemačkoj ofanzivi čiji cilj je bilo ponovno zauzimanje mađarskih naftnih polja i otvaranje puta ka Budimpešti gde se u okruženju nalazilo 45.000 vojnika IX SS. brdskog korpusa.

Još dok se divizija nalazila na putu, IV SS oklopni korpus izvršio je nekoliko bezuspešnih napada u cilju deblokade garnizona u Budimpešti. 12. SS oklopna divizija je zajedno sa 1. SS oklopnom divizijom u sklopu I SS oklopnog korpusa, stigla u Mađarsku početkom februara 1945. god., par dana pre pada Budimpešte. Divizija je odmah angažovana u borbama za likvidaciju Granskog mostobrana koji su sovjetske snage obrazovale na desnoj strani Dunava, u blizini grada Grana. Posle žestokih borbi u kojima su sa nemačke strane učestvovale 1. i 12. SS oklopna divizija, mostobran je likvidiran do kraja februara.

Divizija je zatim trebalo da učestvuje u Operaciji „Prolećno buđenje“ (Operation Frühlingserwachen) čiji cilj je bio ponovno zauzimanje mađarskih naftnih polja. U želji da operacija bude sprovedena u najvećoj tajnosti, Hitler je zabranio bilo kakvo izviđanje pre početka napada. Napad je počeo 6. marta 1945. god. po izuzetno teškim vremenskim uslovima. Otapanje snega i česte kiše pretvorile su teren u blatnjavu kaljugu zbog čega su nemačke jedinice bile prinuđene da nastupaju duž malobrojnih uskih puteva. Posle početnog uspeha, ofanziva je zaustavljena snažnim sovjetskim kontranapadom koji je zapretio potpunim opkoljavanjem nemačkih snaga. Zbog neuspeha ofanzive, Hitler, koji je izgubio poverenje u SS, naredio je da se vrate počasne trake za rukave, koje su dodeljene divizijama koje su učestvovale u napadu. Ditrih, kojeg je ovakav zahtev razbesneo, odlučio je da ga ne prosledi svojim ljudima.

Sredinom marta, snažan sovjetski kontranapad u blizini Štalvajzenberga, razbio je nemačku Armijsku grup Balk zbog čega su preostale nemačke jedinice započele opšte povlačenje u pravcu Beča. Hitlerjugen divizija držala je odstupnicu nemačkim snagama u povlačenju, da bi se 13. aprila i sama povukla u pravcu Beča. Povlačeći se kroz Odenburg i Hirtenburg, divizija je izbila kod Linca u Austriji, u čijoj blizini su se nalazili istureni američki položaji. 8. maja 1945. god. 10.000 preživelih pripadnika divizije predalo se američkim snagama u blizini Ensa. U poslednjem činu prkosa, divizija je odbila da svoja vozila obeleži belim zastavama kako su to amerikanci zahtevali.

Ratni zločini
 
Sve u svemu, preko 100 kanadskih ratnih zarobljenika pogubljeno je od strane pripadnika 12. SS oklopne divizije. Njihovo ubistvo i potonja potraga za zadovoljenjem pravde odlično su opisani u knjizi Neprimereno postupanje: Priča o ubistvu kanadskih ratnih zarobljenika u Normandiji, autora Hauarda Margoliana (objavio Univerzitet u Torontu, 1998.), naslov originala, Conduct Unbecoming: The Story of the Murder of Canadian Prisoners of War in Normandy by Howard Margolian (ISBN 0802083609) (University of Toronto Press, 1998).

Prilikom prvog borbenog angažovanja divizije, u junu 1944. god., zabeleženo je nekoliko slučajeva ratnih zločina. 8. juna, pripadnici 26. SS oklopno-grenadirskog puka, pod komandom Vilhelma Monkea, pogubili su 36 kanadskih ratnih zarobljenika. Istog dana, izviđačka četa divizije ubila je više od 12 Kanađana koji su se predali.

Između 7. i 8. juna 1944. god., više kanadskih ratnih zarobljenika pogubljeno je od strane pripadnika 25. SS oklopno-grenadirskog puka pod komandom Kurta Majera. Zarobljenici su pogubljeni u opatiji Arden, južno od Kaena. Kako je u ovoj opatiji bilo smešteno komadno mesto Kurta Majera, on i nekoliko njemu potčinjenih oficira optuženi su za ratne zločine. Kasnija svedočenja na njegovom suđenju potvrdiće da je Majer izdao naređenje pripadnicima njegovog puka da ne uzimaju ratne zarobljenike za vreme trajanja borbi.

Sve optužbe za ratne zločine protiv 12. SS oklopne divizije odnose se na period od 6. do 17. juna 1944. god. Žestina borbi u blizini Karpikea, Otija i Burona, brutalna disciplina kao i politička indoktrinacija i fanatizam mladih grenadira iz Hitlerjugena najverovatnije su stvorili okruženje u kojem je ubijanje ratnih zarobljenika bilo sasvim normalno, pa čak i ohrabrivano od strane oficira. U ovom periodu je zabeleženo da se 12 SS oficira, pripadnika divizije, suprotstavilo ubijanju ratnih zarobljenika i da su njihovi stavovi ubrzo prevladali.

Posle rata, Majeru je suđeno i osuđen je na smrtnu kaznu od strane Kanadskog vojnog suda zbog ubijanja kanadskih i britanskih ratnih zarobljenika. U januaru 1946. god. njegova presuda je preinačena u doživotnu robiju na intervenciju kanadskog general-majora Kristofera Voksa, koji je smatrao da su svi dokazi protiv Majera bili posredni. Voks je insistirao na tome da je u žaru borbe bilo veoma teško razlučiti ko je ubio neprijatelja, a ko ratnog zarobljenika. Po njemu, nije postojao dokaz da je Majer lično naredio ubijanje kanadskih ratnih zarobljenika, ali je činjenica da je on kao komandir, iako nije lično učestvovao u ubijanju, ipak odgovoran za postupke svojih vojnika. Međutim, dokazi u ubistvu kanadskih zarobljenika na Majerovom komandnom mestu, bili su posebno optužujući. Voks je istakao činjenicu da je u žaru borbe teško razlučiti ko je neprijatelj, a ko ratni zarobljeni, ali se svedočenja preživelih zarobljenika o likvidaciji njihovih drugova, nakon saslušanja u opatiji Arden, gde se nalazilo Majerovo komandno mesto, nisu mogli biti ignorisani.

7. septembra 1954. god., zahvaljujući podršci nekoliko kanadskih i britanskih oficira koji su imali prilike da se susretnu sa njim tokom borbi u Normandiji, Majer je pušten iz zatvora.

Slučaj Vilhelma Monkea je mnogo složeniji. Optužbe protiv njega su, nekoliko godina nakon završetka rata, podigle Britanija, Kanada i SAD, zbog više odvojenih incidenata. U prvom slučaju, tokom napada na Belgiju 1940. god., delovi 2. bataljona 1. SS divizije, pod komandom SS-haupšturmfirera Vilhelma Monkea, pogrešno su obavešteni da je komandant njihove divizije, Sep Ditrih, poginuo tokom borbi. U događaju koji je usledio, a koji je poznatiji kao Vormutski masakr, oko 80 britanskih ratnih zarobljenika iz 2. bataljona Kraljevskog Vorvikšajerskog puka, streljano je u znak odmazde zbog Ditrihove smrti. Iako je nesporno da je do masakra zaista došlo, Monkeovu upletenost u ovaj zločin nije bilo lako dokazati, zbog čega mu nikada nije suđeno za ovu optužbu.

Nekoliko pripadnika njegovog 26. SS oklopno-grenadirskog puka 12. SS oklopne divizije učestvovalo je 8. juna u ubijanju kanadskih ratnih zarobljenika. Takođe, nakon što je prešao u 1. SS oklopnu diviziju, za vreme Ardenske ofanzive, vojnici pod njegovom komandom pogubili su američke ratne zarobljenike u događaju koji je poznat kao Masakr kod Malmedija. Uprkos mnogobrojnim optužbama, ni jedna nacija nije bila uspešna u pokušaju da izvede Monkea na suđenje pred nekim od nemačkih sudova.

Komandiri
SS-brigadirfirer Fric Vit (24. jun 1943. – 14. jun 1944.)
SS-brigadirfirer Kurt Majer (14. jun 1944. – 6. septembar 1944.)
SS-oberšturmbanfirer Hubert Majer (6. septembar 1944. – 24. oktobar 1944.)
SS-brigadirfirer Fric Kramer (24. oktobar 1944. – 13. novembar 1944.)
SS-brigadirfirer Hugo Kras (13. novembar 1944. – 8. maj 1945.)

Izvor: Wikipedia