Više od pedeset privatnih ustanova za zbrinjavanje starih i nemoćnih radi nelegalno

Inspektori u domovima za stare

Neki domovi nastavljaju da rade i posle opomene ili kazne naše inspekcije, a pošto je to pitanje živih ljudi, ne možemo ih izbaciti na ulicu i staviti katanac na dom, kaže Mića Lišanin, viši savetnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike

BEOGRAD - Više od pedeset privatnih domova za stare radi nelegalno, bez dozvole Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i posluju registrovani kao dnevni smeštaji, pansioni, društva d.o.o, a nije redak slučaj da rade i neregistrovani. S dozvolom za rad posluju samo tri privatna doma u Srbiji i tri u Vojvodini. Postojanje neregistrovanih privatnih domova ne ide u prilog ni onima koji su svoje obaveze uredno obavili, pa su se vlasnici privatnih domova udružili i oformili Društvo privatnih domova, koje se bori protiv zloupotrebe starih lica čiji je predsednik dr Vladan Čokić, vlasnik i upravnik privatnog doma "Lug" u Mladenovcu. Ipak, vlasnici privatnih domova navode da sve zavisi od Ministarstva i od toga koliko ono hoće da reaguje na to da se vlasnici neprijavljenih domova adekvatno kazne.
      

DRŽAVNI DOMOVI

U Srbiji postoji 38 državnih objekata koji su registrovani kao domovi za stare, gerontološki centri ili kao domska odeljenja za stara lica pri centrima za socijalni rad. Kapacitet objekata namenjenih starima u Srbiji je 9.421 mesto. U decembru 2005. godine bilo je 8.939 korisnika. Smeštaj u državnim domovima za stare poskupeo je poslednji put u januaru ove godine. Zavisno od toga u kom gradu se nalazi dom, kao i od stepena zavisnosti korisnika od staračkog doma, smeštaj za stare košta od 11.000 do 21.000 dinara.

DOZVOLA

Uslovi za registraciju privatnih domova su isti kao i uslovi za državne i potrebno je da se ispoštuju tri kategorije - prostor, oprema i kadrovi. Da bi neki privatni dom dobio dozvolu za rad, potrebna je saglasnost Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. NJima se podnosi zahtev, a potom inspekcija kontroliše objekat, ispituju se uslovi rada i oba ministarstva daju saglasnost, pa tek tada objekat može da se registruje kao privatni dom.
      
   
   

- Ima dosta neregistrovanih domova i inspekcija ih uglavnom obilazi po prijavi nadležnih organa. Između Srbije i Vojvodine nadležnosti su podeljene, Vojvodina daje sama dozvole i imala je 11 zahteva, a izdate su samo tri dozvole. Oni koji prave domove najčešće krenu s radom a ne informišu se kakva je pravna procedura koju bi trebalo da prođu. Počnu kao agencije ili pansioni za dnevni smeštaj, a kada inspektori uvide takve domove, uvlače ih u pravnu proceduru - kaže Mića Lišanin, viši savetnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.

On navodi da je svih šest domova koji su dobili dozvolu u potpunosti ispunili sve neophodne standarde i u pogledu stručnosti osoblja, prostornih uslova i opremljenosti objekta.

- Ostali nisu ispunjavali pojedine standarde. Na primer, dešavalo se da objekat u kome je dom smešten nije imao upotrebnu dozvolu, ili ne ispunjava prostorne uslove, kadrove, nema neophodan i odgovarajući nameštaj. Ipak, dešava se da neki domovi nastavljaju da rade i posle opomene ili kazne naše inspekcije, a pošto je to pitanje živih ljudi, ne možemo ih izbaciti na ulicu i staviti katanac na dom. Ranije je bilo kontakata s državnim službama da se ti ljudi prebace u državni dom, ali se javlja novi problem a to je što su članovi porodica mnogih korisnika domova u inostranstvu ili su uplatili za nekoliko meseci unapred - kaže Lišanin.

Da bi neko otvorio privatni starački dom, mora nabaviti dozvole Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i pokrajinskog zavoda za socijalna pitanja. Kapacitet privatnih domova najčešće je oko 20-30 mesta, a cene smeštaja u privatnim domovima ne propisuje Ministarstvo. Privatnicima su odrešene ruke da sami odrede visinu nadoknade za svoje usluge, koje naplaćuju od 400 do 1.500 evra mesečno.


Izvor: Glas Javnosti \ V. V.