Umorni ste, gojite se i vrat vam otiče - možda imate problem sa žlezdom
Bolesna štitna žlezda

Večito ste umorni i žudite za krevetom? Osećate se jadno? Nikako ne uspevate da oslabite? Ako ste se prepoznali, možda je za to kriv stresan posao ili porodični problemi. Ali kod jedne od 50 žena - i jednog od 1.000 muškaraca - te simptome izaziva nedovoljno aktivna tiroidna (štitna) žlezda. Ukoliko se na vreme ne postavi pravilna dijagnoza, mogu nastati ozbiljni problemi, recimo visok pritisak, srčana oboljenja, anemija i neplodnost.

Šta je tiroidna žlezda?

Tiroidna žlezda je žlezda koja nema izvodne kanale i hormone koje izlučuje direktno u krvotok. Ovakve žlezde se nazivaju endokrinim i čine endokrini sistem. To je jedna od najvećih žlezda u našem telu: prosečno teži 20 grama. Nalazi se na prednjoj strani vrata, ispod grkljanske hrskavice. Ima izgled leptira s raširenim krilima. Njen glavni zadatak je da stvara tiroidne hormone: tiroksin T4 i trijodtironin T3. Ta dva hormona utiču na sve ćelije u organizmu i povećavaju njihovu aktivnost, dakle, utiču na naš metabolizam, i veoma su značajni za razvoj centralnog nervnog sistema.
Nedovoljno aktivna tiroidna žlezda?

Tiroidna žlezda utiče na gotovo sve telesne funkcije, uključujući rast, energiju, težinu, puls, holesterol, kao i zdravlje kože, očiju i kose. Hormon tiroksin se transportuje u sve naše ćelije. Kad nivo tog hormona opadne, ceo organizam usporeno radi, pa čovek oseća konstantan umor. Nedovoljna aktivnost štitne žlezde naziva se hipotiroidizam.
Ko oboleva?

Teoretski gledano, svako joj je podložan, ali je 20 puta češća kod žena nego kod muškaraca. Profesor Farid kaže: „Žene su više sklone autoimunim bolestima, pošto konstantna fluktuacija hormona zbog menstruacija i trudnoće može uticati na imunitet.“

Trudnoća može da posluži kao okidač za hipotiroidizam, pa se kod sedam odsto žena dešava da privremeno pate od nedovoljno aktivne štitne žlezde.

Rizik raste s godinama. Dok kod žene između 20 i 30 godina on iznosi dva-tri odsto, sa 60 godina on se penje na 10 do 12 odsto.

Zašto se to dešava?

Najčešći uzrok su zapaljenski procesi koji oštećuju ćelije tiroidne žlezde, pa ona nije u stanju da proizvodi dovoljnu količinu hormona. U mnogim slučajevima reč je o autoimunoj bolesti koja se zove Hašimotov tiroiditis, po japanskom lekaru Hakaru Hašimotou koji ga je prvi put opisao početkom prošlog veka. „To se dešava kad se naš imunološki sistem zbuni i umesto da napada infekcije, on se okreće protiv vlastitih organa“, objašnjava profesor Nadir Farid iz bolnice „Velington“ u Londonu. Izaziva ga stres, ali može biti i nasledan.

U ređim slučajevima hipotiroidizam nastaje kao posledica terapije za preterano aktivnu štitnu žlezdu, recimo hirurškog zahvata, kada se uklanja deo žlezde.

Kako da prepoznate hipotiroidizam?

Spisak simptoma je zaista dugačak: umor, dobijanje na težini, mentalna usporenost, suva koža, proređivanje kose i obrva, depresija, zatvor, zimogrožljivost i obilne, neredovne menstruacije. Ponekad je sama žlezda uvećana i naduvena, jer se trudi da proizvede više tiroksina, pa nastaje gušavost.

Ali ne paničite. Mnogi od ovih simptoma su izazvani lošom ishranom, nedovoljnim kretanjem ili stresom. Promenite životne navike tokom nekoliko nedelja da biste videli da li će se situacija popraviti.

Kako se leči?

Lečenje podrazumeva svakodnevno uzimanje tableta tiroksina, ali se veština sastoji u utvrđivanju prave doze. Ukoliko preterate, možete previše pojačati aktivnost štitne žlezde, ali ako ne uzimate dovoljnu količinu, nećete se osloboditi neprijatnih simptoma.

Treba znati da je neophodno da prođu dve sedmice pa da se organizam navikne na novu dozu. Doza mora da se podešava i u odnosu na telesnu težinu, trudnoću i godine. Bitno je i to kako uzimate lek. Dr Farid preporučuje da to radite ujutru čim ustanete, jedan sat pre doručka. Razlog je što minerali gvožđe i kalcijum mogu da utiču na delotvornost tiroksina. Iz istog razloga, ukoliko uzimate multivitaminske preprate, to morate uraditi nekoliko sati posle uzimanja tiroksina.


Izvor: Blic \ CDC/JS