Krit - najtoplije ostrvo na Mediteranu, početkom juna, idealno mesto za aktivan odmor
Od Knososa do Samarije

Krit, najtoplije ostrvo na Mediteranu, početkom juna je idealno mesto za aktivan odmor. Pored kupanja i sunčanja, postoje mesta koja obavezno treba posetiti, poput starog grada Knososa. Udaljen svega pet kilometara od najvećeg kritskog grada Irakliona, potiče iz 16. veka pre nove ere i nekada je predstavljao centar minojske civilizacije.

Verovatno bi Knosos zauvek ostao u tišini i zaboravu da nije bilo engleskog arheologa Artura Džona Evansa.

NJegovu radoznalost je prvo privukao brežuljak Kefala, a pošto je otkrio prve tragove Minosove palate, punih trideset godina, od 1898. do 1928, tragao je za davno iščezlom civilizacijom. Najvažnije otkriće svakako je kraljevska palata, sagrađena pre više od četiri hiljada godina, a činile su je hiljadu i trista prostorija, od toga 800 odaja.

Prsten kralja Minosa
- Nekada je palata bila prijatno prebivalište, sa velikim brojem prostorija, predvorja, stepeništa, unutrašnjih dvorišta sa razvijenim sistemom vodovoda i hlađenja. Zemljotresi i vulkanske erupcije uslovile su propast minojske kulture 1450. godine pre nove ere, koja nikada više nije mogla da se obnovi - priča nam Lina Kagakis, turistički vodič.

   

   
   
RAZNOVRSNA PONUDA

U organizaciji "Džoli travela" naši turisti imaće prilike da i ove sezone letuju na Kritu. U ponudi su poznate regije Hania i Retimno, a turistima se nude i brojni izleti do Santorinija, mondenskog turističkog mesta i do najlepše plaže na Kritu, Elafonisi na krajnjem jugozapadnom delu ostrva.

   
   

   
   

   
   

   

U Nacionalnom muzeju, u Iraklionu, nalazi se nadaleko poznati zlatni, pečatni prsten kralja Minosa, koji je pre 70 godina u blizini Knososa slučajno pronašao jedan pravoslavni sveštenik. Kada su Artur Evans i kustosi muzeja došli da ga vide, sveštenik je rekao da ga je izgubio. Potomak sveštenika koji je pronašao prsten, odlučio je da ga pokloni muzeju.

Pored Knososa, turisti ne propuštaju priliku da posete i Nacionalni park Samarija. Jedna od većih klisura u Evropi duga je 13 kilometara i organizuju se pešačke ture po ceni od 5 evra. Prema legendi Titan je pešačio Kritom i kada se umorio seo je da se odmori. Naslonio se na mač da odrema i od njegove težine tlo je puklo, prepolovilo se na pola i tako je nastala ova poznata klisura.

Samarija se nalazi na zapadnoj strani Krita, u sklopu planine Lefka Ori, što znači Bele planine, a naziv je dobila po crkvi posvećenoj Svetoj Mariji. Gvozdena vrata su najpoznatiji detalj, gde se klisura sužava na samo tri metra, a visina litica je i do 700 metara. Kada krenete stazom od drvenih stepenica kroz šumu borova i čempresa dugu tri kilometara, zapravo i ne slutite opasnost. Kako je temperatura u ovo doba godine u klisuri 40 stepeni Celzijusa, prepešačiti 13 kilometara klisure, prava je avantura.

Pešačke ture kroz Samariju
Jedina svetla tačka su brojni izvori i već na početku puta kroz klisuru nalaze se dva izvora. Nakon hladne izvorske vode spremni ste da krenete dalje ali, kako zakoračite na vreli kamen samopouzdanje se polako topi i nestaje. Taman kad pomislite da vam je duša u nosu, nailazite na još jedan izvor hladne vode, tek da se povratite u život i nastavite dalje. Na ovu avanturu odlučuje se uglavnom mlađi svet, ali se može videti i po koji stariji bračni par. I dok su engleski turisti opremljeni specijalnim cipelama i štapovima, naši ljudi uglavnom imaju samo dobru volju. Ali, kada ih Englezi užurbano zaobiđu, proradi srpski inat i svom snagom, koliko ih noge nose, pokušavaju da ih prestignu i pokažu kakav smo narod, umorni od svega, ali i dalje žurimo.

Na putu kroz klisuru nailazimo na staru crkvu Svetog Nikole i bili sujeverni ili ne, svako se pomoli Bogu da živ stigne do kraja klisure. Zabrinuti vodiči, obilaze turiste, bodre ih, navijaju. Nakon šest sati pešačenja, umorni turisti, teturajući se, konačno stižu do kraja klisure. Jedni imaju žuljeve na nogama, drugi plikove na koži, pa ko preživi, neka piše.


Izvor: Blic \ Ž. Milenković