Inženjer Radovan Simonović uradio redakturu Svetog pisma i izdao knjigu

Ispravlja greške u Bibliji!.

Kako drugačije nego kao previd shvatiti redosled stvaranja sveta, po kom je Bog prvo stvorio dan i noć, a tek posle Sunce, bez kog dana i noći ne bi ni bilo

Sve može da se ispravlja, osim Svetog pisma - omiljena je uzrečica novinskih urednika. Sa njom se, uglavnom, ne slažu mladi novinari, ali ni beogradski inženjer Radovan Simonović. I ne samo da se ne slaže, nego je rešio da se prihvati mukotrpnog posla i rediguje Prvu knjigu Mojsijevu. Jer, to što je nešto sveto, reče inženjer, ne znači da u njemu nema grešaka.

A, samo u Knjizi postanja našao ih je autor knjige "Biblija protiv same sebe" 220 i još 111 koje se odnose na prevode Đure Daničića i Vuka Karadžića. Jer kako drugačije nego kao grešku shvatiti pogrešno prevedeno ime jednog od Nojevih sinova, po kom bi Semiti trebalo da budu Simiti ili redosled stvaranja sveta, po kom je Bog prvo stvorio dan i noć, a tek posle Sunce, bez kog dana i noći ne bi ni bilo. Pita se Simonović u svom ispravljanju Biblije i koliki bi, recimo, trebalo da bude akvarijum u kom je Bog pred Adama prineo ajkulu čekićaru, ili kako je Adam mogao da zna da je Bog Evu načinio od njegovog rebra, kad je tokom njenog stvaranja spavao dubokim snom. I, priča li Biblija o incestuoznoj vezi Kaina sa majkom Evom, ili u najbolju ruku, nekom od sestara, s obzirom na to da je Kain imao porod, a osim njih drugih žena na svetu nije bilo?

Simonović kaže da njegova izvorna profesija nema veze sa potrebom da Bibliji "peca greške". Ipak, sve je počelo baš od inženjerske nedoumice, dok je pokušavao da po podacima iz Druge knjige Mojsijeve nacrta skicu pokretnog jevrejskog svetišta.

- Čim sam počeo da čitam Bibliju, primetio sam neke sitne greške, ali sam, kao čovek kritičkog uma, bio spreman na to i u početku mi to nije ni smetalo. Sve dok nisam došao do dela o izgradnji jevrejskog pokretnog svetišta. I onda, pošto sam ipak neki inženjer, odmah primetim da se ono, prateći vrlo precizna uputstva iz Biblije, ne može ni nacrtati, a kamoli napraviti. Svi crkveni oci ovog sveta mogu da me ubeđuju, ali to jednostavno nije crkveni, nego inženjerski problem. Tad sam rešio da se vratim na početak knjige i počnem da čitam malo kritičnije - priča Simonović posle promocije održane u beogradskom Studentskom kulturnom centru.

Konačni rezultat bio je potpuno novi tekst Knjige postanja - od ispremeštanih stihova i popravki redosleda događaja, do ispravki saopštenih razumljivijim jezikom nego u dosad znanim prevodima. Frapantne greške su, kaže autor, ipak one najbanalnije, poput svima poznate biblijske priče o izlasku Jevreja iz Egipta.

- Tu je, po Bibliji, Mojsije razdvojio Crveno more da bi Jevreji, hodajući po dnu, pobegli od Egipćana. A kad su ovi počeli da ih sustižu, ponovo ga je spojio i sve ih potopio. I onda u Knjizi Mojsijevoj kaže - "I padoše mrtvi Egipćani na dno mora". Pa, kako su mogli da padnu na dno, kad su već hodali po njemu-ističe Simonović samo jednu od nedoslednosti na koje je tokom osmogodišnjeg rada na knjizi "Biblija protiv same sebe" naišao. Konsultovao je 70 različitih svetskih prevoda Biblije, u Jevrejskoj zajednici raščistio nedoumice oko imena koja se pominju u knjizi, a onda se dobro namučio dok u Beogradu nije pronašao Stari zavet.

- U katoličkoj crkvi Stari zavet nemaju, jer ne vole da vernici sami čitaju Bibliju. Slično je i kod protestanata i pravoslavaca, samo to ne priznaju. Jer kad bi vernik kritičkog uma sam čitao Stari zavet, brzo bi našao greške, a čitavo bi se crkveno učenje urušilo. Obišao sam mnoge crkve i na kraju otišao na Bogosloviju. E, tamo sam se proveo kao bos po trnju. Profesoru, koji je predavao Stari zavet, objasnim da sam došao zbog literature i šta planiram da uradim, a on mi kaže da priznaje samo hebrejski original (iako original Biblije ne postoji), te da ne može da mi izađe u susret. Upitam ga samo odakle misli da će mu studenti učiti, a onda vidim da od saradnje sa njima nema ništa. Okrenem se i odem - objašnjava Simonović. Teškoće sa kojima se sretao dok je pisao knjigu koju će, kako reče novinar Vanja Bulić, jedan od gostiju promocije, mnogi vernici okarakterisati kao jeretičku, iako većina njih Bibliju nije ni pročitala.


Izvor: Glas Javnosti \ A, Klarić-Žak

Biblija obiluje greskama i nelogicnostima, to je poznato, i to ne samo sto se fizickih mera tice (jer ing. Radovan Simonovic, koliko je meni poznato, baca akcenat na to), vec i sto se same vere tice (u pojedinim nedoslednostima). Isprevljanje svega toga, je presipanje iz supljeg u prazno 

Благо нама,дош'о друг инжењер,он ће нам рећи шта да радимо...сви за другом инжењером! :ambulance:

 

e ja mislim da je ovo krajnje interesantno...

jer:
- imamo vrlo upitne prevode biblije
- imamo vrlo upitne nelogicnosti u bibliji
- imamo vrlo upitna tumacenja biblije...

pa nek' upita covek sve sta mu nije jasno, da ga spale na lomaci nema sanse...
prosla su ta vrla vremena 

ja mislim da je sve do tumacenja

bibliske price ne treba shvatiti u direktnom smislu, nego u alegoricnom

Slazem se, ali i tu moze da dodje do zbrke...

у православљу та времена нису ни била,нити јесу,нити ће бити...

pa, upravo zbog toga sto su vernici-laici pisali bibliju, fizicari su dokazali da je u raju toplije nego paklu 

Па и јесте у рају топлије него у паклу,јер љубав Божија греје свете,док у паклу огањ паклени сажиже ал' без топлине која се од Бога излива,топлине љубави која греје оне који се смрзаваше,пекоше,гладоваше и страдаше на свакојаке начине за земаљског живота...

Увек бирам Бога,који је и законе физичке поставио и земљу утврдио премудро,а не неког ко те законе само може да проучава,и у крајњој линији да им се диви.Између Створитеља и створења бирам оног из кога све исходи...

zbrka koja tu nasataje uglavnom je vezana za nasu ogranicenost, zbog koje ne mozemo razumjeti sifrovanu poruku



Toplina ljubavi grije one koji su se pekli, smrzavali, gladovali i stradali ukoliko se oni nje nisu odricali u tome svemu. Nije bitno ono sto nam se spolja desava koliko nase unutrasnje stanje.     



Tako i treba.