iljana Gorunović, pijanistkinja, večeras u Beogradskoj filharmoniji
Volim svoje muzičke premijere
Nekadašnji ruski diplomac Konzervatorijuma "Čajkovski" ne nastupa često u Beogradu, ali kada se to desi, njeni koncerti se dugo pamte. Ivan Tasovac je napravio gigantski preokret u životu našeg najelitnijeg orkestra

- Čućete Debisija, malo više Skrjabina i puno Bramsa, kaže Biljana Gorunović, beogradska pijanistkinja, najavljujući solistički koncert, večeras u 20 časova u dvorani Beogradske filharmonije. Nekadašnji ruski diplomac Konzervatorijuma "Čajkovski", Gorunovićeva ne nastupa često u Beogradu, ali kada se to desi, njeni koncerti se dugo pamte. Osim kao solista, nastupa i kao kamerni muzičar. U svakodnevne aktivnosti ubraja pedagogiju na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu.

- Program s kojim se predstavljam ne smišljam namenski. On se u meni rodi, "sam mi se kaže" i ja ga oblikujem, da to bude novi prikaz mene i moje umetnosti. Suprug (glumac Radovan Miljanić) me optužuje da ja samo izbacujem premijere, dok on igra neke predstave po deset godina. Naravno, i mi muzičari možemo da ponavljamo neke stvari sa repertoara, ali nisam u tim godinama kada bih se zadovoljila rekapitulacijom. U stvari, željna sam novih dela i novih emocija. Tako je odabir Bramsa, koji se skoro uopšte ne izvodi ovde, ogroman izazov za mene. Beogradski koncert održaću u okviru turneje po Srbiji koja traje od 18. aprila.

Kako se osećate i kako provodite vreme odmah posle koncerta?

- Letos sam na Kotor artu nastupala sa odličnim klarinetistom Aleksandrom Tasićem, posle koncerta smo još dugo sedeli i pričali o muzici. Obično se događa da posle nastupa ne mogu da spavam, iznova u sebi sviram, preslišavam se, potrebno mi je dva do tri dana da se vratim na normalu. Obično moj suprug provede besanu noć razgovarajući sa mnom, a ovog puta posle nastupa u Beogradskoj filharmoniji, otići ćemo sa našim prijateljima muzičarima u Konjički klub, gde jedan od njih svira.

Da li je bilo potrebno mnogo vremena da ugovorite koncert sa direktorom Beogradske filharmonije Ivanom Tasovcem?
- Brzo smo se sporazumeli, dopao mu se program. Naš odnos je čudan, naravno, uz dužno poštovanje prema položaju koji obavlja. Tasovac i ja se poznajemo skoro ceo naš život i to unosi izvesnu prijatnu emociju. Mogu samo da kažem da je on napravio gigantski preokret u životu našeg najelitnijeg orkestra. Sa Beogradskom filharmonijom sarađujem kada im zatreba klavir za sastav orkestra, kao i sa dirigentima poput Dorijana Vilsona ili Uroša Lajovica.

Osim turneje u zemlji, da li očekujete gostovanja u inostranstvu?

- Na jesen ću sa ruskim Kvartetom "Glinka" nastupiti na Festivalu Emila Gilelsa u Moskvi, a sviraćemo Klavirski kvintet Šumana. Nisam do sada učestvovala na ovom festivalu, ali su mi rekli da na njemu nastupaju značajni svetski umetnici. Sa Kvartetom "Glinka" sam prvi put sarađivala na prošlogodišnjem "Nomusu", naši kontakti se ne zasnivaju samo na činjenici da sam ruski đak, već da smo se profesionalno dobro složili i prepoznali. Smatram da bi svaki mladi čovek morao da se raduje izlasku van ovih tesnih prostora.

DA VOLE ONO ŠTO RADE

Kako sebe doživljavate u pedagoškoj "misije"?
- Pedagoška misija se sastoji u tome da mladi ljudi, koji su tu došli sa puno poverenja, postanu samostalni, čestiti ljudi koji će znati da u životu razlikuju ne šta je dobro, a šta zlo, jer to zna svaka budala (kako je govorila moja ruska profesorka) već da razlikuje šta je bolje. Nisam instant profesor, moji studenti to znaju. Imam proces celovitog vaspitanja i obrazovanja, koji se tesno dodiruje sa životom. Najvažnije je da ostanemo mentalno zdravi, duhovno bogati i da volimo ono što radimo. A niz je životnih okolnosti od kojih zavisi koji će se pojedinci izdvojiti kao uspešniji ili popularniji. Sve što čovek radi treba da radi sa ljubavlju, a ravnotežu postižem tako što mislim da je u životu potreban red, osmišljenost, organizacija posla i vremena. Pa još ako ste okruženi ljubavlju i skladnom porodicom, onda vam to još više pomogne.


Izvor: Glas Javnosti