Jelena, imas 17 godina i zato relax. Sta ces raditi kad malo ostaris kad se sad toliko nerviras. Sto se mene tiche radim dosta jak posao pa nervoze ima ali je pokusavam svesti na najmanju mogucu mjeru. Kako? Moc volje. Razmisljas o drugim stvarima

Fizicki rad je zaista lek za sve. Prestanes da razmisljas o problemima, opustis se, umoris se, i onda ne lupas glavu glupostima, vec se najedes i onako umoran odmah zaspis.

Postoje trenuci kada bih najradije da zaspim i da se nikad vise ne probudim, ili nekog da ubijem, ili da se potucem sa nekim, posvadjam...Pubertet? Hormoni? Hmm, sta god da je, zabrinuta sam , jer takvo raspolozenje me sve cesce hvata. I primetila sam da nije vezano samo za "one dane" , vec prosto, sitnice me iritiraju i ne mogu da se pomirim sa nepravdom...Uglavnom, vise ne umem da kontrolisem bes, niti mogu da se oduprem tom strasnom osecaju koji me razra...tesko mi je da pronadjem sebe, svoj mir...tesko mi je da uzivam u onome sto volim, jer cini mi se da je sve oko mene mracno i sumorno.Ni sa kim ne zelim da pricam, nigde mi se ne ide.U odajama svoje duse, mucim sama sebe i po ko zna koji put, pitam se zasto mene Bog kaznjava? Zelim da sam neko drugi, ili pak da se nikad nisam ni rodila...Treba mi uteha, savet, zagrljaj, ali ne zelim to da prihvatim od onih koji mi nude pomoc. Sama, napacena, borim se sa svojim misilima...i ceznem i patim i volim i gubim...A izlaz ne vidim.

najvaznije je da budes vesela

Jelena, imas 17 godina i zato relax. Sta ces raditi kad malo ostaris kad se sad toliko nerviras.