Irena Spasić, voditeljka "48 sati svadba"
Dobra vila Srbije
Kod nas nema svadbe na mufte. U emisiji su se venčala 93 para, a nedeljno se prijavi njih 600. Samo jedan par se razveo

Počela je u kulturnoj redakciji Trećeg kanala. Nekako je to najviše išlo uz njenu profesiju - profesor književnosti (ostao još diplomski). Potom je usledio "Plavi Akropolj" - zabavna emisija na RTS-u tokom Olimpijade u Atini, "Srećni računi" i "Srećni telefoni", a onda se obrela u verovatno najgledanijoj RTS-ovoj emisiji, koja bez nje ne može da se zamisli. Po Srbiji je doživljavaju kao rod rođeni, a ona je samo, kako je zovu, "dobra vila za venčavanje" - Irena - "48 sati svadba" - Spasić.
Je l' ti smeta što te zovu Irena "48 sati svadba"?
- Ne, jer kad se pojavim na ulici i kad mi neko priđe, uvek je taj odnos pun optimizma. Kažu ljudi da im donosim sreću. Za mene nemaju nikakvu ružnu asocijaciju. Ja sam za njih dobra vila za venčavanje. Fasciniralo me je, takođe, što je naša književnica Jasmina Mihajlović u svojoj knjizi jednu priču posvetila emisiji.
Koliko parova ste već venčali?
- Devedeset tri, a nedeljno se prijavi njih 600!!!
Kažu da ima bisera tokom prijavljivanja?
- Dešava se da se javi mama i prijavi ćerku ili sina, ispriča se, a na kraju ne ostavi ni broj telefona niti adresu.
Kako birate parove?
- Producent daje završnu reč, a na izboru učestvujemo i reditelj i ja. Bitno je da su ljudi neposredni, otvoreni, komunikativni. Ne treba nam par koji će dva sata da ćuti. Bitno je da imaju priču, pa sad da li je to par policajaca, džudista i gimnastičarka, umetnici, doktori, ložači, vozači...
Priča se da tu mito pomaže?
- Taman posla. Dešavalo se da ljudi nazovu i pitaju koliko para treba da ponesu na kasting. Kažemo im da ponesu samo papire i povedu devojku ili dečka. Donesu oni rakiju i tako sitne poklone. Pa, Srbija je ovo, naravno da ima pokušaja. Idem ulicom, a ljudi dobace da im se sestričina udaje, može li da se sredi svadba.
Je li bitno odakle dolaze?
- Ma ne! To nam nije na prvom mestu. Imali smo Novi Sad, Beograd i Kragujevac više puta. Bitan je par.
Je li se razveo neko od vaših parova?
- Samo jedan, koliko ja znam. Ona je imala veliku ljubav pre toga i ovo je izgledalo kao venčanje iz inata. Nije bila zrela za brak.
A je li bilo situacija da par samo što ne pukne pre svadbe?
- Da, dešava se. Mi se onda trudimo da vidimo u čemu je problem. Ako je neko ljubomoran, onda pričamo o tome da bi problem isplivao u prvi plan.
Je li bilo prinova i jesu vas zvali da budete kumovi deci?
- Ima prinova. Mica i Đole, poznati par iz Kostolca, sad su dobili dete. Njih dvoje su stvarno likovi. To je onaj Đole što je na dan svadbe išao na pecanje. Zovu nas da budemo kumovi, ali je ipak dogovoreno da to ne prihvatamo.
Jesu li ti se smučile svadbe?
- Ne. Život mi je postao svadba. Dešavalo mi se da pravo sa snimanja svadbe idem na privatnu svadbu. Jedino što sam u ovo malo slobodnog vremena krenula na vežbe da se ne bih ugojila od te svadbarske trpeze.
Viđali smo mi da se ti opustiš i na ovim svadabama pa povedeš kolo?
- Da, ali ipak najviše volim da kad prođe svadba i kad se završi snimanje, odemo u diskoteku ili napravimo štimung za našu ekipu u hotelu.
Venčavali ste ljude i na Kosovu, ali i van Srbije?
- Išli smo na Kosovo jer smo želeli da im pružimo malo razonode, malo drugačijeg života. Tamo smo se jako lepo proveli. Ljudi su izuzetno gostoljubivi. Meni je dodatno bilo lepo što je moj tata sa Kosova, a ja nikada nisam bila tamo. Porodica je bila u strahu, kako ćemo, šta ćemo. Još taj dan je bio "dan zastave" i svuda su bile albanske zastave. Uopšte nije bilo prijatno. Na svadbu su došli ljudi iz pet okolnih srpskih sela. Tu sam videla običaje kakve nikad u životu nisam videla. Bili smo i u Banjaluci, ali i u Novom Pazaru. Tad smo radili prvi put muslimansku svadbu, što je izazvalo i kritike, ali i pohvale.
Je li na Kosovu bilo najpotresnije?
- Ne. Bilo je potresno u Banjaluci, jer je mlada non-stop plakala. Možda je potresnije bilo u Tomislavcima, zbog mlade i njenog života. Odrasla je kod strica, a mama ju je napustila kad je bila kao beba. Ona je sada dreser konja, i preslatko je jedno stvorenje. Nisu takve priče samo na Kosovu. Takva je Srbija. Nešto što je nama cilj u životu za nekoga je metafizika.
I do kada će trajati "48 sati svadba"?
- Dok god bude zainteresovanih ljudi i dok bude interesantno publici.
A dokle sebe vidiš u toj emisiji?
- Vidim do kraja, ali sve zavisi. Smučiš se i ti ljudima, hoće da vide nekog drugog u toj ulozi. Biću tu dok god producenti budu bili zadovoljni. U principu, volela bih da se bavim istraživačkim novinarstvom, da radim dokumentarne emisije, neke životne priče...
DANIJELA STANIMIROVIĆ

Čekam da me dečko zaprosi

Je l' bi se ti udala za 48 sati?
- Nisam sigurna da bih volela da odgovaram pred kamerama na škakljiva pitanja koja ja tamo postavljam. Ja svoje venčanje više zamišljam pored vode, mora, da bude toplo i da ne bude dosta ljudi. Ne volim ono 200 zvanica koje sede i krkaju sarmu. Zar to nije moj dan? Na jednoj romskoj svadbi u Čačku jedna gatara mi je gledala u šolju i rekla: "Ja bih da svi mi dođemo na tvoju svadbu".
Ti si u dugoj vezi i živiš sa dečkom, pa svi očekuju tvoju svadbu?
- Pa, ne znam. Verovatno treba da me zaprosi. Ja sam romantična i jako želim da muškarcu prepustim ono što je njegov deo posla. Možda se i ja koprcam. Realno, želim još godinu dana intenzivno da se pozabavim karijerom, a onda ću da rodim troje dece odjednom.
Je li ti ljubomoran dečko, budući da više vremena provodiš sa devet momaka iz ekipe?
- Verovatno jeste, ali to vešto prikriva. Sa drugarima iz ekipe sam mnogo više vremena nego sa svojim prijateljima. Nikad više nisam po restoranima ručala nego sa njima i pod istim krovom spavala.
Šta on radi kad ti nisi tu tolike dane?
- Vara me (ha ha). Šalim se. Odmara se, pošto puno radi i viđa se sa prijateljima.

Neki momci me startovali

Šta ti je bilo najinteresantnije tokom snimanja?
- Običaji na Kosovu - svekrvino, nevestino oro, kićenje, a i Pirot je odličan. Tamo postoji običaj brijanja mladoženje sekirom, motornom testerom, ispijanje šampanjca iz cipela. Odvratno izgleda, ali do sada to nisam videla. U Rumi, takođe, krajiški običaji da napiju pevca i stave mu cigaretu i onda on povraća. Prvi put sam ušla u zidine kasarne pošto je jedan mladoženja bio u vojsci kad smo banuli i tu sam naučila razne vojničke fore.
Na svadbama koje vi pravite nema tuča. To baš i nije tipično za Srbiju?
- Nije bilo tuča dok smo mi bili tu, ali smo čuli da je u Bečeju bila kad smo otišli. Voleli bismo da i to predstavimo jer to nije ružna stvar.
Je li bilo pokušaja da i tebe negde "udome"?
- Obavezno mi kažu da popijem vode, da tu ostanem jer sam im simpatična pa bi voleli da ostanem u njihovoj blizini. U Šapcu je neki lik bez blama prišao, rekao zovem se tako i tako i odmah, e kao Irena je l' imaš dečka? Ima hrabrih momaka, svaka čast. Ima i onih, sviraju iz kola, hej kao može svadba, hoćeš da se udaš za mene.

Izvor: Press

Jacha emisija...