Postoje i takozvane Live distribucije koje mozete da pokrenete samo ubacivanje diska u vas odgovarajuci opticki uredjaj.

Nacin instalacije Linuxa koji mora da se instalira na hdd-u:

Uvodna napomena: Vecina Linux distribucija- diskova je bootabilna i nemorate da pravite StartUp disketu, svaka instalacija pojednine distribucije se razlikuje i pozeljno je procitati datoteke Readme i Instal koje se nalaze, obicno, u korenskom direktorijumu prvog diska, u tim fajlovima mozete da procitate nacin instalacije te distribucije.

Za one koji imaju Windows: Napravite particije na disku, preporucujem vam logicke i program PartitionMagic 8.1

za Linux su vam potrebni sledeci tipovi particija: jednu velicine najmanje 2Gb( za neke distribucije je potrebno i vise) za tip-fajl postavite Linux ext3, ovo ce da vam bude sistemska particija na kojoj cete drzati sistemske podatke i drajvere. druga particija- swap potrebno je odvojiti za nju oko 600Mb. treca particija- oko 10Gb tip-fajl Linux ext3 na kojoj ce te skladistiti programe za Linux.

Napomena u vezi particija: Gnu/Linux particije su nezavisne od fat32 i ntfs particija u potpunosti, sa time da iz Linuxa mozete videti i koristiti Windows particije, ali se po Windows particijama nemoze pisati iz Linuxa, a iz Windowsa se mogu samo citati podaci sa Linux particija, ali uz pomoc dodatnih programa.

Odredjivanje Mount Point-a za root znaci lokaciju korenskog direktorijuma "/" u kome je sadrzana kompletan struktura operativnog sistema.

Pravrenje particija iz Linuxa:

Mozete da izaberete neki od ova dva tipa alata: fdisk ili cfdisk. Razlike izmedju nih su u tome sto je fdisk konzolarni rezim, a cfdisk rezim se odvija u menijima, ali ima manje opcija nego fdisk. Jas am prilikom instalacije koristio cfdisk jer sam dobio savet da njega koristim zbog mog pocetnickog znanja o Linuxu pa sam zato opisao njegov nacin pravljena particija:

1.vertikalni kursorom strelicam se pozicionirajte na “Free space”, a desno I levo koristite za donji meni i izbor “New” komande. Nakon toga izaberite particiju “Logical”, pa za postavljanje particije na pocetak slobodnog prostora “Beginning”. Na pitanje o tipu particije unesite odgovor “83” ( Linux particija).

2. Zatim ponovite 1. korak kako bi napravili jos jednu particiju, ali za izbor tipa particije upisite 82 ( Linux Swap) U donjem meniju izaberite “Write” i izadjite. Nakon toga ide i “setup”.


instalacija suse distribucija:


Instalacija SuSE se moze podelit na dve vrste: brza instalacija i detaljnija instalacija. Ovo je vodic za neiskusne koji se susrecu prvi put sa Linuxom.

Sledeci korak koji treba uraditi je odabrati nacin na koji ce SuSE biti instaliran. Ako YaST otkrije da postoji slobodan prostor za Linux particiju, on ce izbaciti set opcija u kojima mozete izabrat nacin na koji ce OS biti instaliran. Postoje dvije opcije, na slobodni prostor na hard disku ili na cijeli hard disk. pazite da slucajno ne odaberete opciju Entire Hard Disk (kompletan hard disk) jer ce u ovom slucaju YaST formatirati ceo disk i namestiti file system na Linux Native. U ovom slucaju gubite sve sto je bilo na kompjuteru pre instalacije i ne postoji nacin da se izgublljeni podatci vrate nazad. YaST ce kreirat Linux Native i Linux Swap, formatirat particije i pripremit prostor da primi novi operativni sistem. Kada ste zavrsili sa particijama, YaST ce ponovno da izlozi set opcija, u kojima odabirate medij sa kojeg ce instalacija biti pokrenuta..Videcete da postoji niz opcija kao sto je instalacija sa druge particije ili hard diska, instalacija putem Fftp-a, instalacija putem NFS-a itd. U ovom textu je explicitno objasnjena instalacija sa CD-ROM. Odaberite CD-ROM i pritisnite enter na vasoj tastaturi. YaST ce sada izbacit malo opsirniji niz opcija koje sadrze popravku neispravne instalacije, konfiguracija paketa koji ce biti instalirani, pocetak instalacije, konfiguracija, i opcija za napustanje YaST-a prije nego su datoteke i paketi prebaceni na hard disk. Pozeljno je za korisnike da odaberu nacin instalacije. Nacini su: Defaultni (osnovni linux sistem sa dodatnim alatima za programiranje i podrskom za network), developer(za programere i one koji zele gradit dodatne aplikacije i flexibilnost sistema), basic (samo linux bez aplikacija i XWin), i Install All (instlacija svega sto je na CD). Preporucujuce je da za pocetnike ova opcija bude Default, dakle odaberite default iz ocije Installation Type.
Kada ste obavili sve sto je potrebno mozete pocet sa instalacijom tako sto cete odabrat opciju Start Installation. U ovom koraku videcete kako YaST kopira fajlove sa CD na vas hard disk. Budite strpljivi, jer ovaj process moze da potraje. Kada su svi fajlovi kopirani YaST ce trazit od vas da odaberete razne opcije koje su objasnjene same od sebe, Podrska za mis (Mouse Support), ime vase masine (Host Name), IP adresa masine (IP Address.ako posedujete), nacin na koji cete se vezat na network (Ethernet , lan , ili ppp, odaberite oopciju koja vama odgovara i koja odgovara vasem sistemu). Kada YaST bude od vas trazio na koji nacin da pokrece Linux, za pocetnike je preporucljivo da odaberu opciju za pokretanje Linux-a uz pomoc boot diskete. Odaberite ovu opciju, ubacite cistu formatiranu disketu u floppy drive i pokrenite YaST. Druge opcije ukljucuju instalaciju LILO-a koji nije preporucljiv za neiskusne korisnike jer lilo instalira svoj kod u MBR. U slucaju da hard disk sadrzi program koji mu daje podrsku na nekom od vasih operativnih sistema, ovom opcijom mozete ucinit da vas disk postane potpuno beskorisan jer ce LILO napisati svoj kod preko koda koji se vec tu nalazi. Instalacija je potpuno ista za Red Hat i SuSE.

Nakon zavrsetka zadnjeg koraka, mocete uci u vas novoinstalrani Linux OS sa loginom root. Obavezno promenite sifru za ovaj login sa komandom passwd i pozeljno je da za vas napravite poseban login a da root login koristite samo onda kada radite neku vrstu konfiguracije na sistemu ili dodajete usere.Komanda za dodavanje korisnika je adduser mada je mozda lakes obaviti preko YaST-a. Pokrenite YaST tako sto cete upisat YaST komandu i YaST ce se pokrenut. Ponovno cete videt set opcija koje ste vidjeli na pocetku instalacije mada ovaj put tu je dodana i opcija Administer your system. Odaberite ovu opciju i mozete dodavat ili oduzimat usere (korisnike) na vasem systemu.Vecina konfiguracije moze biti obavljena uz pomoc YaST-a. Koristite YaST kad god niste sigurni u ono sto zelite da ucinite. Konfiguracija mreze (networkinga) na SuSE se isto moze obavit uz pomoc YaST. Pokrente YaST i odaberite opciju Network Configuration. Konfiguracija XWindowsa dolazi u 3 nacina. Textualni koji od vas zahteva da upisete sve sto se od vas trazi. Menu konfiguracija slicna YaST. i zadnja XWin konfiguracija koja je XWin sama od sebe.


Instalacija Slackwere 10.2

Potrebno je izvrsiti particioniranje diska:

1.Izabrati karnel okruzenje koje ce biti ucitano, podrazumeva se bare.i pa je dovoljno pritisnuti enter za njegov izbor. Korisnici sata  diskova mogu izabrati karnel sa podrskom za SATA diskove- sata.i uz napomenu da karnel sata.i nije ponudjen u popisu raspolozivih karnela pritiskom na “F2”.
- pored izbora karnela je moguce zadati posebne parametere - framebuffer rezoluciju, SCSI emulaciju za opticke diskove itd.
Sledi izbor kodnog rasporeda tastera pa vas Slackwere obavestava daobezbedite particije na kojima ce vam biti instaliran i potrebno je samo ukucati “setup” u suprotnom morate da odradite korake iz prve poruke u ovom mom nizu koristeci deo particije iz Linuxa.

2. “Setup” meni je prva stvar sto lici na grafiku, u pitanju je ncurses system menija koji karakterise Slackwere. Izaberite “Add Swap” i kao rezultat toga ce vam automatski biti pronadjena memorijska particija koju ste napravili. Nakon uspesnog zavrsetka formatiranja I provere bad sektora sledi izbor particije na koju ce te da instalirate vas Slackwere, za tip particije preporucujem “ext3” . Za dalje dobro konfigurisanje particije preporucujem “Default Inde” gustinu, osim ako nezelite da na disku cuvate mnogo male datoteke( manje od i jednake 1 KB). Ukoliko Setup naidje na ntfs ili fat tipove particija, automatski ce vas obavestiti o mogucim tzv. Mount pointima ( Automatsko montiranje). Konacno idemo na izbor paketa koji su grupisani u 16 kategorija: osnovni fajlovi, aplikacije koje zahtevaju grafiku, dokumentacija, biblioteke, rad sa mrezama, graficka okruzenja I druge.

3. ovde imate dva izbora da instalirate: a. full- sve pakete iz obelezenih grupa i b. expert- pruza izbor pojedinih paketa iz svake kategorije. Savetujem vam da izaberete full opciju, ako ne poznajete dobro Linux. Kada se svi paketi plasiraju dobicete pitanje koji karnel zelite da izaberete gde je bare.i tacan odgovor, a ukoliko imate sata disk izaberite sata.i karnel.

4. Prva situacija koja ce vas iznevirati je potencijalni nedostatak modema ako posedujete neki Winmodem ( npr. Lucent) drajvere cete orati da nabavite od prijatelja ili sa mreze. Ukoliko dodje do pomenutog problema izaberite “no modem”, a na pitanje hotpliga potrebno je da odgovorite potvrdno da bi vas system mogao da parata USB diskovima, Cardbusevima i slicno. Podrazumevani boot je lilo ( Linux Loader), a grubnozete naci na nekom od dodatnih diskova.

5. Konfigurisanjelilo-a
Imate opciju za automatsko konfigurisanje koje vam je ponudjeno kao “ simple” varijanta, kada izabereto ovu opciju I on zavrsi testiranje fontova za konzolu pitace vas za dodatne parameter koje ce LILo proslediti pri bootovanju, ako ne znate sta bi mogli da upisete pritisnite “Enter”, ovo vazi I za naredne ekrane sa izborom fontova, toga koja ce se aplikacija podizati u startu….
Vazno za lilo, odgovori su u zagradama)
a. podesavanje root sifre,( 5 do 127 karaktera dugacka lozinka za administratora kompjutera( vas)) b. izbor grafickog okruzenja c. lokacija gde ce se lilo instalirati( “MBR”)

6. Zavrsno konfigurisanje Linuxa: treba da resetujete kompjuter bez CD-a u optickom uredjaju.
- Bicete iznenadjeni sto Slackwere posle izbora grafickog okruzenja ide u konzolu, da bi taj problem resili potrebno je da pokrenete komandu startx, koja ce vam biti objasnjena kasnije.

Ovim je gotova suva instalacija i dobicete pozdravnu poruku: “Welcome to Linux xx”, “root” ce prvi odgovarati na Login svojom lozinkom. Preporucujem kreiranje obicnog usera komandom “adduser’ nakon unosenja novog korisnickog imena visestruku pritisnike enter. Pred ulazak u svet grafike morate da uradite sledeca dva koraka:
- Pravljene “Mortal” korisnika da to uradite root korisnik mora da se odjavi koristeci “logout”. Logovanje novog usera sa njegovim korisnickim imenom i sofrom i pozivanje X-a “ startx” vas deli od okruzenja u kome ce te se lako snaci. Promena grafickog okruzenja se vrsi komandom “ xwmconfig “.
Ja vam savetujem da izaberete KDE i da udjete u ControlCentar. Svi programi i podesavanja su dostupni klikom na dugme “K” u donjem levom uglu.


Kubuntu 5.10
.Ubacite Kubuntu instalacioni disk u CD uredjaj
i da resetujte računar nakon prvaljena particija kao sto je opisano u drugoj mojoj poruci(pri tome vodite računa da vam računar bude
tako podešen da podiže sistem prvo sa CD uredjaja).

2.Pri pojavljivanju podravnog ekrana najbolje bi bilo da pritisnete taster "ENTER" da bi nastavili instalaciju,specijalne opcije za nastavak instalacije dobijate na taster "F2" ili "F3".

3.Zatim odaberite jezik instalacije podrazumevani je "english",sledeći korak je odabir zemlje u kojoj se nalazite pod, "other" opcijom naći će te i sve zemlje evrope uključujući i "serbia&montenegro" a kao podrazumevanu tastaturu izaberite "american english".

4.Posle ovih nekoliko jednostavnih izbora instalacija će se nastaviti
i sledi detekcija vašeg hardvera kao i konfiguracija DHCP konekcije.
Ukoliko imate statičku IP adresu instalacija će vam ponuditi unos IP
adrese.

5. Particioniranje diska-ukoliko imate nov računar bez O.S.-a ili ne želite da zadržite ništa od postojećih podataka na računaru izaberite opciju "erese entire disc" i nastavite sa instalacijom.
Ukoliko želite da zamenite vaš windows sistem sa Kubuntu-om ili ste već pripremili EXT3 particiju ili prazan prostor za novu particiju izaberite
"manualy partition table".Strelicama na tastaturi izaberite na kom delu
čvrstog diska će nova particija biti postavljena (FreeSpace ili HDA3,itd...)
Zatim za osnovnu particiju izaberite EXT3 file system,u opciji format:
izaberite "yes,format it",u opciji label:možete dati ime vašoj particiji,
pa izaberite "done setting up the partition".
Zatim izaberite mesto i napravite vašu SWAP particiju,i nakon toga
izaberite "finish partitionning and write changes to disk".
Nakon ispisivanja particija na hard disk videćete poruke o instaliranju
osnovnih paketa i kopiranju preostalih paketa na čvrsti disk.
Ostaje vam samo da još podesite vreme gde će te izabrati "europe/belgrade" ili neko drugo vreme koje vam odgovara,i da unesete vašu lozinku i korisničko ime (ovo bi bilo pametno da zapamtite).Naime Kubuntu ne dozvoljava ulazak u grafičko okruženje kao ROOT
korisnik pa morate napraviti jedan korisnički nalog kako bi vam omogućio ulazak u grafičko okruženje.Na pitanje: install grub boot loader to the mbr? odgovorite sa "yes",pa zatim potvrdite "finish/eject cd".Izvadite instalacioni CD iz uredjaja i saćekajte da se vaš računar resetuje i nastavi konfiguraciju sistema.

Kada se upoznate sa svojom novom instalacijom linux-a,primetićete da neke
stvari nedostaju.U prvom redu tu su nemogućnost reprodukovanja MP3 datoteka
u odličnom audio player-u amaroK,kao i nemogućnost reprodukovanja DivX datoteka
u podrazumevanom Kaffein-u.
Dakle pre svega moraćete da postavite svoju internet konekciju,a ako imate softverski
t.j. takozvani winmodem možete pogledati ovde kako se to radi.
Zatim otvorite konzolu (K meni>System>Konsole) i upišite:

sudo kwrite /etc/apt/sources.list

zatim u datoteci koja se otvori,sav tekst zamenite ovim:

## Uncomment the following two lines to fetch updated software from the network
deb http://archive.ubuntu.com/ubuntu breezy main restricted
deb-src http://archive.ubuntu.com/ubuntu breezy main restricted

## Uncomment the following two lines to fetch major bug fix updates produced
## after the final release of the distribution.
deb http://archive.ubuntu.com/ubuntu breezy-updates main restricted
deb-src http://archive.ubuntu.com/ubuntu breezy-updates main restricted

## Uncomment the following two lines to add software from the 'universe'
## repository.
## N.B. software from this repository is unsuportet by the Ubuntu
## team, and may not be under a free licence. Please satisfy yourself as to
## your rights to use the software. Also, please note that software in
## universe will notreceive any review or updates from the Ubuntu security
## team.
deb http://archive.ubuntu.com/ubuntu breezy universe
deb-src http://archive.ubuntu.com/ubuntu breezy universe

deb http://security.ubuntu.com/ubuntu breezy-security main restricted
deb-src http://security.ubuntu.com/ubuntu breezy-security main restricted

deb http://security.ubuntu.com/ubuntu breezy-security universe
deb-src http://security.ubuntu.com/ubuntu breezy-security universe

deb http://archive.ubuntu.com/ubuntu breezy multiverse
deb-src http://archive.ubuntu.com/ubuntu breezy multiverse

potom sačuvajte ovu datoteku (ctrl + S) i u konzolu unesite:

sudo apt-get update

Ovim ste unapredili svoje respozitorijume i omogućili svom Kubuntu-u da skida .deb pakete
(programe i aplikacije)sa interneta i da ih instalira na vaš računar.Programe možete instalirati
na računar preko menadžera paketa(Kmeni>System>Adept) ili preko konzole.Lično preferiram Adept.


Adept menadžer paketa

Upišete u opciju "Quick filter" ime paketa koji vas zanima,kliknete na plavu strelicu pored imena
paketa i izaberete opciju da li ćete ga instalirati ili ukloniti,i kada završite odabir samo kliknete na
"Commit Changes".
Instalaciju novih programa možete izvršiti i iz konzole,komandom "sudo apt-get install".
Ako hoćemo da instaliramo paket "gstreamer0.8-plugins" (a hoćemo jer je to paket kodeka
za razne multimedijalne datoteke) onda kucamo:

sudo apt-get install gstreamer0.8-plugins

u svakom slučaju da se vratimo na multimediju pored paketa "gstreamer0.8-plugins"
trebaće vam i sledeći paketi:

- kaffeine-xine
- amarok-xine
- libdvdcss2 - ukoliko želite da gledate DVD filmove,
- w32codecs

pakete "libdvdcss2" i "w32codecs" potražite na adresi www.apt-get.org.
Da bi vam rad u Kubuntu-u bio udobniji dobar predlog su:

- Krusader - menadžer datoteka sličan "Total commander"-u,
- rar - da možete da radite sa .RAR arhivama,
- samba -ukoliko ste umreženi sa windows računarima,
- smbfs - ukoliko ste umreženi sa windows računarima,
- acroread - Adobe Acrobat Reader da možete pregledati sve .pdf datoteke.

Prva verzija Kubuntu-a 5.10 je imala grešku u programu "System Settings",te ukoliko vam treba "Administrator Mode"
morate update-ovati ovaj program.Ako želite,sve ove porograme koje ste skinuli sa interneta,da zadržite kako bi mogli
reinstalirati čitav vaš sistem ili instalirati Kubuntu na neki drugi računar,a da ih ne morate skidati ponovo sa interneta
otvorite konzolu i kucajte:

sudo tar zcvf apt.tgz /etc/apt/ /var/lib/apt/ /var/cache/apt/

ova komanda će napraviti paket "apt.tgz" u vašem "home" direktorijumu tako da ga možete narezati ili sačuvati na neki
drugi način,a prilikom reinstalacije ili instalacije Kubuntu-a na neki drugi računar,kopirajte ovaj paket u vaš "home"
direktorijum i u konzolu ukucajte:

sudo tar zxvf apt.tgz -C/

i posle toga možete komandom "sudo apt-get install" instalirati sve ove pakete bez konekcije sa internetom.
Ako vam je malo prostora na čvrstom disku,sve programe koje ste skinuli sa interneta možete obrisati,bez
bez ikakve opasnosti po vaš Linux sistem.Samo zapamtite da kada ih jednom obrišete,morate ih ponovo skidati
sa interneta.Komandom:

sudo apt-get clean

brišete sve datoteke iz vaših "/etc/apt/","/var/lib/apt/","/var/cache/apt/" direktorijuma.
Ako imate neki debianov disk ili možda Ubuntu i njih možete dodati u listu vaših respozitorijuma
kako pakete koji postoje na tim diskovima ne biste morali ponovo skidati sa interneta,za ovu opciju
u kozoli ukucajte:

sudo apt-cdrom add

i ti diskovi će biti dodati na listu vaših respozitorijuma.Ako niste sigurni da
su neki paketi instalirani kako treba samo treba da u konzolu ukucate:

sudo dpkg --configure -a

i svi instalirani paketi će biti provereni u potrazi za greškama.
Ukoliko ste bivši korisnik windows operativih sistema i navikli ste na neke win programe
na adresi www.linuxrsp.ru/win-lin-soft/table-eng.html#2 možete pogledati linux ekvivalente
win programima.
Ukoliko ste pustili dvd film u Kaffein-u i isti secka u prikazivanju možda samo treba omogućiti
dma mod pristupa disku.Da bi ste ovo izveli u konzoli ukucajte:

sudo hdparm -d1 /dev/dvd

Ostaje nam još samo da konfigurešemo Sambu,koja nažalost ponekad zna da bude poprilično svojeglava.
Naravno otvorite konzolu i ukucajte:

sudo mkdir /home/public - komanda koja pravi direktorijum "public", pa zatim:
sudo chmod 777 /home/public/ - pa zatim:
sudo kwrite /etc/samba/smb.conf

i u datoteci koja se otvori pronadjite red

; security = user

i zamenite ga sa:
security = share

potom na kraju datoteke unesite:

[public]
comment = Public Folder
path = /home/public
public = yes
writable = no
create mask = 0777
directory mask = 0777
force user = nobody
force group = nogroup

sačuvajte ovu datoteku (ctrl + S),pa u konzolu unesite:

sudo testparm - pa zatim:
sudo /etc/init.d/samba restart

Ovim ste na najlakši način napravili poddirektorijum "public" u direktorijumu "home" u koji sada možete
smeštati sve vaše podatke koje će moći da vide svi u lokalnoj mreži,bez lozinki i ograničenja.
A da biste vi videli podatke kojima su vam drugi u lokalnoj mreži omogućili pristup otvorite Konqueror
i u adresnoj traci (Adress bar) ukucajte

smb:/


Osnove linuxa  1. deo
1.Šta je to Linux?
Linux je besplatni klon Unix Operativnog sistema otvorenog koda koji je kreirao Linus Torvalds.

2.Šta je to Linuxov kernel?
Kernel je jezgro Linux operativnog sistema.Da bi ste videli koji kernel je na vašem linux sistemu jednostavno otkucajte u terminalu "uname -r".Više informacija o Linux kernelu možete potražiti na www.kernel.org.

3.Šta je to "root" korisnik?
Root korisnik je glavni korisnik računara ili sistemski administrator računara koji ima pristup svim direktorijumima i datotekama na računaru.Stoga bi "root" nalog trebalo koristiti samo kada administrirate sistem ili instalirate nove programe..

4.Kao da pokrenem terminal?
Pritisnite kombinaciju tastera na tastaturi Alt+F2 i ukucajte "gnome-terminal",ili na panelu otvorite
Applications>Accessories>Terminal..

5.Kako da resetujem svoj linux računar?
Da bi ste resetovali svoj računar na pravi način,nemojte samo pritisnuti "reset" taster na kućištu računara,jer morate naložiti kernelu da zaustvi sve procese(programe) koji su trenutno aktivni. Otvorite terminal i ukucajte:
sudo reboot
sudo shutdown -r now
ili kombinacijom tastera ctrl+alt+delete..

6.Kako da ugasim svoj linux računar?
Da bi ste ugasili svoj računar na pravi način,nemojte samo pritisnuti "power" taster na kućištu računara,jer morate naložiti kernelu da zaustvi sve procese(programe) koji su trenutno aktivni. Otvorite terminal i ukucajte:
sudo halt
sudo shutdown -h now.

7.Kako da dodam novog korisnika na linux računar?
Otvorite terminal i ukucajte:
sudo adduser (ime korisnika)
(ime korisnika) zamenite sa imenom korisnika koje želite da dodate na računar,možete inače dodati koliko god želite korisnika..

8.Kako da uklonim korisnika sa linux računara?
Otvorite terminal i ukucajte:
sudo userdel (ime korisnika)
(ime korisnika) zamenite sa imenom korisnika kojeg želite da uklonite sa računara..

9.Kako da promenim loziku?
Otorite terminal i ukucate:
sudo passwd (ime korisnika)
(ime korisnika) zamenite sa imenom korisnika kojem želite da izmenite lozinku..

10.Kako da promenim radni direktorijum?
Iz terminala komandom "cd (ime direktorijuma)" na primer:
cd /dev/ - vodi vas u "dev" direktorijum.
cd ../ - vodi vas u jedan direktorijum iznad.
cd - vas vodi u vaš home direktorijum.
Za više informacija u terminal ukucajte man cd..

11.Kako da izlistam radni direktorijum?
Iz terminala komandom "ls (ime direktorijuma)" na primer:
ls - lista direktorijum u kome se trenutno nalazite.
ls /home/mika - lista navedeni direktorijum.
ls -l - lista direktorijum u kome se trenutno nalazite,ali daje detalje o sadržaju direktorijuma.
ls -a - lista direktorijum u kome se trenutno nalazite,ali prikazuje i skrivene datoteke.
Za više informacija u terminal ukucajte man ls..

12.Kako da znam u kom se ternutno Direktorijumu nalazim?
U terminal unesite komandu pwd.
Za više informacija u terminal ukucajte man pwd..

13.Kako da kopiram datoteke?
Iz terminala komandom "cp (stara putanja/ime datoteke nova putanja/ime datoteke) na primer:
cp /home/mika/neki_text.txt /home/boki/neki_text.txt- ova komanda premešta navedenu datoteku.
cp /home/mika/* /media/hda3/ - ova komanda će koprati sve datoteke iz direktorijuma /home/mika/
u direktorijum /media/hda3/.
Za više informacija u terminal ukucajte man cp..

14.Kako da premestim datoteke?
Iz terminala komandom "mv (stara putanja/ime datoteke nova putanja/ime datoteke)" na primer:
mv index.html /home/mika/index.html - ova komanda premešta datoteku.
Za više informacija u terminal ukucajte man mv..

15.Kako da preimenujem datoteku?
Iz terminala komandom "mv (staro ime datoteke novo ime datoteke)" na primer:mv index.html index2.html - ova komanda preimenuje navedenu datoteku.Za više informacija u terminal ukucajte man mv..

16.Kako da obrišem datoteku?
Iz terminala komandom "rm ime datoteke" na primer:
rm index.html - ova komanda briše navadenu datoteku.
Ako vam neko kaže da pokrenete komandu "rm -rf /" kao root korisnik ne lusajte ih jer ova komandabriše sve datoteke iz direktorijuma na vašem računaru.Za više informacija u terminal ukucajte man rm..

17.Kako da obrišem direktorijum?
Iz terminala komandom "rm ime direktorijuma" na primer:
rm DivX - ova komanda briše direktorijum DivX ako ste predhodno obrisali njegov sadržaj.
rm -rf DivX - ova komanda briše direktorijum DivX kao i sav njegov sadržaj.
Za više informacija u terminal ukucajte man rm..

18.Kako da napravim novi direktorijum?
Iz terminala komandom mkdir:
mkdir (ime direktorijuma)
Za više informacija u terminal ukucajte man mkdir..

19.Kako da izlistam teksualne datoteke?
Iz terminala komandom cat:
cat text_dat.txt |more - izlistava red po red texta u jednom smeru.
cat text_dat.txt |less - izlistava red po red texta u oba smera.
Za više informacija u terminal ukucajte man cat..

20.Kako da izmenim datoteke?
Za Kubuntu u terminal unesite kwrite (ime_datoteke).
Za Ubuntu u terminal unesite gedit (ime_datoteke)..

21.Kako da pristupim CD uredjaju?
Većina Linux distribucija zahteva da uredjaj prvo bude montiran(ne fizički nego virtuelno) pa tek mu onda možete pristupiti.Iako Kubuntu/Ubuntu automatski montiraju CD uredjaj trebalo bi da znate kako
se to radi i manuelno,u terminal unesite:
sudo mount /dev/cdrom
a sadržaj CD-a ćete naći u direktorijumu /media/cdrom,ako želite da izbacite cd dovoljno je u terminal uneti:
sudo eject /dev/cdrom .

22.Kako da pristupim Flopi uredjaju?
Kao i cd i floppy zahteva da prvo bude montiran,pa u terminal unesite:
sudo mount /dev/fd0 a sadržaj flopija ćete naći u direktorijumu /media/floppy,kada završite rad sa flopi disketom,potrebnoje da ga odmontirate pre izbacivanja iz flopi uredjaja,u terminalu komandom:
sudo umount /dev/fd0
.

23.gzip i tar?

gzip
Ova komanda kompresuje sadržaj datoteka.Imena komresovanih datoteka završavaju na .gz
i moraju biti dekompresovana da bi se video njihov sadržaj
opcije:
-d #dekompresuje zapakovane .gz datoteke.

primer:
gzip readme.txt
gzip -d readme.gz

tar
Tar kombinuje jednu ili više datoteka u jednu arhivu,koja onda
može biti kompresovana.
opcije:
-c #pravi novu .tar arhivu.
-r #dodaje datoteku postojećoj arhivi.
-u #dodaje datoteku postojećoj arhivi samo ako je novija od postojeće.
-f #govori da pravimo .tar datoteku na disku.

primer:
tar datoteka.tar /home/datoteka U ovom primeru pravimo .tar datoteku od svega što se nalazi u direktorijumu "/home/datoteka".Ili možemo kombinovati komande tar i gzip: tar zcvf apt.tgz /etc/apt/

A.Diskovi

Pri radu s diskovima,vrlo bitno je da razumete Linuxove konvencije o imenovanju.Za razliku od DOS i Windows oznaka "C:","D:"itd.,Linuxov naziv se odnosi na fizičku lokaciju. Svi uredjaji su označeni kao datoteke u direktorijumu "/dev".
Nazivi IDE diskova pocinju sa "hd",a SCSI diskova sa "sd".
Prvi disk na prvom kablu nosi oznaku "a",drugi "b",prvi disk na drugom kablu "c",a drugi disk na drugom kablu "d";zatim sledi broj particije.
Tako je,na primer,"/dev/hda1" oznaka za prvu particiju na glavnom disku.
To je samo oznaka uredjaja,te ne možete direktno koristiti disk preko nje.
Diskovi se proizvoljno povezuju na stablo direktorijuma.
Komanda "mount" služi da poveze fizički uredjaj s direktorijumom na disku,dok komanda "umount" prekida tu vezu.
Pri podizanju sistema,veze opisane u datoteci "/etc/fstab" se prave automatski.Ukoliko želite,tu datoteku mozete menjati posredno,iz programa "linuxconf".Izmenjivi diskovi poput CD-ova se pre korisćenja moraju povezati, a veze se moraju osloboditi kada se ukaže potreba za menjanjem.Ukoliko ne oslobodite CD,on ce biti zaključan u uredjaju.

B.Linux sistem datoteka

Pod unix okruženjima,pa stoga i pod Linuxom,ceo sistem je predstavljen preko datoteka.Zato je razumevanje ovog koncepta organizacije datoteka neophodno za uspešan rad podLinuxom.Osim fizičkih datoteka,na sistemu se nalaze i logičke veze(slicno Windowsovim prečicama), datoteke koje predstavljaju uredjaje,kao i datoteke koje predstavljaju sisteme datoteka. Otuda je moguće organizovati i čitave logičke sisteme datoteka u jednoj fizičkoj datoteci, sto je vrlo zgodno za snimanje na kompakt disk.

raspored datoteka

Za razliku od podele na particije kakva postoji u Windowsu,u Linuxu nema više korenskihdirektorijuma vec samo jedan,koji ima oznaku "/".Osnovna podela tog direktorijumaobavljena je po funkcijama.
Sva sistemska podešavanja i opšti parametri programa nalaze se u direktorijumu "/etc".Datoteke iz direktorijuma "/dev" su simboličke veze ka uredjajima u sistemu,a direktorijum "/proc" ima istu ulogu u odnosu na sistemske funkcije.
Datoteke iz ta dva direktorijuma nisu fizičke i one služe za posebne namene
ne pokušavajte da ih brišete ili menjate ni u kom slučaju.
Sistemski programi nalaze se u direktorijumima "/sbin" i "/bin",biblioteke u "/lib",a direktorijum "/var" sluzi za smeštanje podataka poput onih koji su rezultatpraćenja sistemskih dešavanja.Razni korisnički programi i dokumentacija nalaze se u direktorijumu "/usr".Svaki korisnik Linux sistema ima i svoj matični direktorijum.Za obične korisnike to je "/home/ime-korisnika",a za administratora je "/root".Disketna jedinica,jedinica kompakt diska i ostali diskovi najčešće se povezujuna poddirektorijume u okviru direktorijuma "/mnt".Svi privremeni podacismeštaju se u direktorijum "/tmp".

Osnove Linuxa, 2 deo i podesavanja, 1 deo.

direktorijum za podesavanja

U lin sistemu je zgodno to što se sve podešava u toku rada t.j. nema potrebeda se kompjuter nanovo pokreće.Sve bitne sistemske funkcije se podešavajupreko tekstualnih datoteka iz direktorijuma "/etc".Npr. "lilo.conf"služi za podešavanje programa Lilo,"fstab" sadrži podatke o vezivanju
fizičkih diskova.Datoteka "passwd" sadrži podatke o lozinkama korisnika.
U okviru direktorijuma "/etc" postoje i poddirektorijumi,u kojima su
grupisana razna druga podešavanja.Podešavanja PPP povezivanja nalaze se u direktorijumu "/etc/ppp".Slično,u direktorijumu "/etc/X11" su parametri za podešavanje X -okruženja.Najbitnije datoteke iz tog direktorijuma su "X" logička veza ka X -serveru i "XF86Config" glavna konfiguraciona datoteka okruženja.
korisnicki deo sistema

Svi korisnički programi nalaze se u direktorijumu "/usr".
Njegova struktura sledi strukturu glavnog direktorijuma;korisnički sistemski
i uslužni programi smešteni su u direktorijume "/usr/sbin" i "/usr/bin",
a korisničke biblioteke u "/usr/lib".Ceo X -sistem se nalazi u zasebnom poddirektorijumu(u poslednje vreme to je "/usr/X11R6"),a sva dokumentacija sistema ima poddirektorijum "/usr/doc".U direktorijumu "/usr" su i datoteke potrebne za prevodjenje programa.
Zaglavlja C -biblioteka su smeštena u direktorijum "/usr/include",a "/usr/src" obicno služi za smeštanje izvornog koda sistemskih programa.

Podesavanje kernela:

Ukoliko zelite da kompajlirate orginalni source sa kernel.org, onda je bolje da instalacioni source kernela koji se nalazi u '/usr/src/linux' ne dirate vec da novi kernel kompajlirate i instalirate iz svog home direktorijuma (jer su 'root' ovlascenja potrebna samo za instalaciju kernela).

Pokrenite tar xfzC [kernel-source].tar.gz u konzoli(terminalu). Ova naredba ce otpakovati source u 'linux' direktorijum.

Ukoliko ste vec kompajlirali kernel iz ovih source-ova, prvo pokrenite make mrproper da bi uklonili stare postavke . Zapamtite da 'mrproper' brise i prethodni '.config' fajl, pa ako vam je bitan bilo bi dobro da ga negde pre toga prekopirate.

Podesavanje kernela se odvija u novom 'linux' direktorijumu. U osnovi, postoje dva nacita da to uradite, kraci koji se sastoji od izmene '.config' fajla i duzi koji se sastoji od upotrebe jednog od ponudenih konfiguracionih alata. Moram reci da je za pocetnike i nove u linux svetu ova druga mnogo bolje resenje. (U Mandrake linux 8.2 to mozete uraditi iz kde Kontrolnog centra. Startujte ga a zatim otdite na Sistem pa na Podesavanje kernela ili ako koristite engl. lokalizaciju System pa Kernel Configuration).

Pri pristup je ustvari editovanje iliti izmena kopije default kernel konfiguracionog fajla '/usr/src/linux-[...]/arch/[i386|ppc]/defconfig'. On je posebno ureden za situacije kada treba samo da izmenite nekoliko opcija i kada znate sta radite.
Kopirajte 'defconfig' fajl u vasem tekucem direktorijumu i promenite mu ime u '.config'. Ukoliko vec imate '.config' fajl od prethodnog kompajlirnja, mozete da koristite i taj, mada nije lose uraditi i backup tog fajla.
U samom fajlu pronaci cete tri tipa unosa, koji odgovaraju za tri stanja koja su moguca (ne moraju uvek da budu sva tri !): 'build into the kernel', 'build as a kernel module' i 'not included':

1. [Option]=y
2. [Option]=m
3. # [Option] is not set

Dakle, da bi promenili opciju sa 'build as a module' na 'build into the kernel' morate da izmenite liniju

[Option]=m
u
[Option]=y

Objasnjenja za vecinu opcija mozete pronaci u 'linux/Documentation/Configure.help'.Izmenite sve sto zelite, zatim sacuvajte izmene a onda predite na sledece poglavlje ovog teksta.

Drugi pristup koristi jedan od ponudenih kernelovih konfiguracionih alata. Kako ste u 'linux' direktorijumu, ili pokrenite make config (konzolni alat), ili make menuconfig (takode konzolni ali sa boljim izgledom i funkcionalnoscu menija) ili make xconfig (ako ste navikli na prozore, dobar X meni, ali malo zahtevniji po pitanju memorije).

Par saveta za dobro konfigurisanje:

1.Procitajte dostupnu i online dokumentaciju.
2.Budite pazljivi sa eksperimentalnim opcijama. Samo ime govori za sebe.
3.Kreirajte module. Manji kernel je bolji, ali budite pazljivi da ne izbacite nesto sto vam je potrebno pri startanju sistema.
4.Ukoliko niste sigurni, nemojte menjati vec podesene opcije. Zavisnosti su ponekada veoma tanane i tesko se podesavaju.. Bolje je da je kernel za koji kilobajt i veci nego kernel koji ne radi dobro.

Kompajliranje i instalacija kernela

Sada sacuvajte izmene u novoj konfiguraciji. Izmenite i fajl 'Makefile' u nekom od editora i popunite vrednost za 'Extraversion' ili vam se moze desiti da dobijete dva razlicita kernela sa istim imenom.

Pokrenite : make dep && make clean && make bzImage && make modules

Vreme kompajliranja zavisi od sistema (kolicine memorije, procesora...) i konfiguracije kernela. Na vecini masina, kompajliranje traje izmedu 15 i 45 minuta (preporuka: kada podesite sve izmene, zatvorite X-ove i kompajlirajte kernel u konzoli).
Ako se kompajliranje zavrsi uspesno, postanite root pomocu komande su i instalirajte kernel i njegove module:

make modules_install && make install

Poslednja komanda ce pozvati '/sbin/installkernel' skriptu preko 'linux/arch/i386/boot/install.sh' - sto ce opet pokrenuti skripte u '/usr/share/loader' za:

1. instaliranje kernela u '/boot/vmlinuz-[Version]',
2. kreiranje initrd image u '/boot' ukoliko je potrebno,
3. i dodati unose za novi kernel u '/etc/lilo.conf', '/boot/grub/menu.lst' ili '/etc/yaboot.conf' (na PPC masinama).

Podesavanje sistema

Ukoliko je sve proslo kako treba, trebalo bi da sada imate dva nova fajla u '/boot': 'System.map-[new version]' i 'vmlinuz-[new version]'.
Proverite da li su fajlovi 'System.map', 'vmlinuz' i (u starijimm Mandrake verzijama) 'modules.info' u '/boot' diremtorijumu. Ovi 'fajlovi' su ustavri samo linkovi. Dve stvari mozete da uradite:

1.Ostavite ih takve kakvi su jer bi Mandrake-ov init script treba da stavri postavi na pravi nacin, tj. da izmeni ove linkove za kernel koji startujete.
2.Izbrisite ih i izmenite konfiguracioni fajl vaseg startera (npr. lilo) da koristi tacno odredenu verziju kernela.

Ukoliko su vam potrebni Scsi uredaju pri startanju sistema (npr. Scsi hard disk) a imate iskompajliranu podrsku za Scsi kao modul, 'installkernel' skripta bi trebala da kreira novi initrd image u '/boot' direktorijumu kao i da doda potrebne linije u konf. fajl vaseg startera.
Ukoliko radije zelite da sami kreirate ovaj image, to mozete uraditi pomocu naredbe mkinitrd /boot/[name of image] [new kernel version]. Mozete izabrati bilo koje ime za image, sve dok se ono razlikuje od imena vec postojeceg fajla. Naravno, kada ga kreirate morate da izmenite i kofig. fajlove LiLo ili gnu grub startera da bi znali za ovaj image.
Ako imate dodatnih pitanja mozete ih postaviti na nasem forumu.

Podesavanje LiLo

'installkernel' skripta ce sama detektovati vas starter (boot loader) i podestiti njegov konfiguracioni fajl. Ukoiko ste zainteresovani kako to sami da uradite, evo kako:

Podesavanje LiLo startera se zavrsava sa izmenom '/etc/lilo.conf' fajla, bilo da ga editujete u editoru ili pomocu 'DrakBoot' alata iz 'Mandrake Kontrolnog Centra' (iliti 'DrakConf'). Prvo izmenite postavku starog kernela:

1.Promenite image=/boot/vmlinuz u puno ime kernela (starog) kernel image-a. Ovo je potrebno samo onda ako ste izbrisali 'vmlinuz' link u '/boot'.
2.Promenite label=linux u nesto tipa label=starilinx. Ovo ce vam omoguciti da pokrenete i stari kernel ukucavanjem starilinx u boot promptu.

Zatim dodajte linije za novi kernel na kraju fajla:

image=/boot/vmlinuz-[new kernel version]
label=linux
root=/dev/[root partition]
initrd=/boot/[initrd image]
readonly

'root partition' je ista kao i za stari kernel. Oznaka label=linux ce po default pokrenuti novi kernel.
initrd="/boot/[initrd image]" ce vam biti potreban samo ako se vasa instalacija GNU/Linux sistema system nalazi na scsi disku i ako je scsi podrska ukljucena kao modul. Ako je to slucaj apsolutno je neophodno da kreirate novi 'initrd' image sa

mkinitrd /boot/[initrd image] [new kernel version]

Ime novog ne sme da se poklapa sa imenom starog initrd image-a. Zatim uputite initrd liniju novog kernela u '/etc/lilo.conf' na ovaj novi image.

Pokrenite l ilo. Ovo morate da uradite! Ukoliko ne dobijete poruku o gresci, mozete da restartujete masinu.

Podesavanje gnu grub

Ukoliko koristite gnu grubkao starter (boot loader), dodajte ove linije u '/boot/menu.lst' (ili koristite 'DrakBoot' u 'Mandrake Kontrolnom Centru'):

title [menu entry]
# kernel (hd,[y])/boot/[kernel] root=/dev/[z]

title odreduje kako ce se zvati vas novi kernel na meniju pri podizanju sistema. 'x' i 'y' govore gnu grub -u gde je '/boot', koji sadrzi kernel image, lociran: 'x' oznacava broj hard diska (u zavisnosti da li je u pitanju ide ili scsi disk) pocevsi od '0', 'y' je broj particije, takoze pocinje od '0'. Pa tako, (hd0,0) govori gnu grub-u-u: "potrazi prvu particiju na prvom hard disku u boot lancu". Kada jednom pronade particiju,gnu grubmora da zna o lokaciju i ime krenela, npr. /boot/mynewkernel.
Kako 'init', inicijalni gnu/Linux boot proces, takode mora da zna na kojoj se particiji nalazi kernel, onda morate da mu kazete sa root=/dev/hda1. Ukoliko ste kreirali ramdisk image, dodajte initrd /boot/[name of initrd image] kao i bilo koji drugi kernel parametar(e) koji su vam potrebni.
Zapamtite da ukoliko se '/boot' nalazi na prvoj logickoj particiji na hardu (/dev/hda5), linija mora da bude (hd0,4), u zavisnosti od broja primarnih particija na disku.
zmenom broja u default polju (ili kreiranjem polja u 'DrakBoot'), mozete reci GNU GRUB-u da startuje kernel po default-u. Zapamtite da gnu grub posinje da broji od '0', pa da bi pokrenulinovi kernel treba da promenite, u '/boot/grub/menu.lst', broj u '1'.
Nakon svega, sacuvajte izmene i restartujte masinu

Podesavanja, 2 deo
Instalacija i podesavanje Java 2 Runtime Enviroment-a:

1. Ulogujte se kao root [ukucajte u konzoli komandu su, pa onda root lozinku]
2. Napravite (ukoliko vec nepostoji) i udjite u direktorijum gde zelite da instalirate Java 2 Runtime Environment. Na primer, ukoliko zelite da vam ovaj softver bude instaliran u /usr/java (obicno se tu instalira, mada moze i negde drugde) prvo napravite trazeni direktorijum komadnom mkdir /usr/java. Sledeci korak je da udjete u njega komandom cd /usr/java.
3. Download-ujte trenutnu verziju Java 2 Runtime Environment [u obliku self-extracting file-a [*.bin]] sa ovog linka i prebacite ga u direktorijum /usr/java.
4. Pokrenite instalaciju komadnom ./j2re-x_x_x_xx-linux-i586.bin, prihvatite uslove licence kucanjem yes. To je neophodno za nastavak instalacije. Java 2 Runtime Environment ce se instalirati u svoj direktorijum na putanji /usr/java/j2rex.x.x_xx.
5. Obrisite fajl koji ste download-ovali sa interneta iz direktorijuma /usr/java.
6. Ovim je instalacija Java 2 Runtime Environment-a zavrsena i moze se preci na konfigurisanje i podesavanje istog.
7. Podesavanje Mozilla browser-a svodi se na linkovanje. Ono sto treba da uradite je : Udjite u direktorijum gde vam je instalirana Mozilla, u poddirektorijum plugins. Obrisite fajl koji se zove libjavaplugin_oji.so ukoliko on postoji. Napravite simbolicki link Java Plug in-a za Mozilla-u.
Posto ovo deluje prilicno komplikovano, lakse je da to objasnim na primeru. Pretpostavimo da je Mozilla instalirana na putanji /usr/lib/mozilla-1.4/, a Java 2 Runtime Environment na putanji /usr/java/j2re1.4.2_04. Treba da udjete u poddirektorijum plugins koji se nalazi u Mozilla direktorijumu, komandom cd /usr/lib/mozilla-1.4/plugins. Obrisite fajl koji se zove libjavaplugin_oji.so komadnom rm libjavaplugin_oji.so. Ne izlazeci iz direktorijuma u kome ste trenutno, otkucajte komandu za stvaranje simbolickog linka Java Plug In-a za Mozilla browser ln -s /usr/java/j2re1.4.2_04/plugin/i386/ns610-gcc32/libjavaplugin_oji.so. Startujte Mozilla-u ili je restartujte ukoliko je vec pokrenuta. Ukoliko koristite Mozilla browser treba da u meniju udjete na Edit > Preferences. U Advanced treba da cekirate opciju Enable Java. Ukolko koristite Mozilla Firebird/Firefox treba da u meniju udjete na Tools > Options. U Web Features cekirajte opciju Enable Java.
Ovim je podesavanje Mozilla-e zavrseno i mozete ga testirati klikom na ovaj link.
8. Podesavanje putanje ka Java 2 Runtime Environment kako bi neke aplikacije koristile isti svodi se na dodavanje nekoliko linija u fajl .bash_profile ili fajl .bashrc (zavisno od distribucije Linux-a) koji se nalazi u vasem Home direktorijumu. Ono sto treba da uradite je da editujete dati fajl dodavanjem sledecih linija u njega :

path=$path:$home/bin:/usr/java/j2re1.4.2_04/bin

path=/usr/java/j2re1.4.2_04/bin:$path
export path

java_home=/usr/java/j2re1.4.2_04/
export java_home

Logujte se na sistem, ponovo, ili resetujte kompjuter.

Download, narezivanje diskova i iso fajl:

Download sajt koji vam preporucujem je www.linuxiso.org ili zvanicni sajt distribucije.
so, here we go:
...ok, one thing that you are not taking into account is, that the iso that redhat publishes to eash mirror is perfect. i have downloaded from tons of different mirrors, and have never had a problem.

if there is a problem with a disk (and im certain this goes for ANY distro), keep these things in mind:

1) a disto will not publish a faulty disk. this would hurt them badly.
2) there are a ton of places things can go wrong from the point of where the iso is served from to the point that your starting your install:
a) somewhere in the internet, the file was corrupted (out of your control)
b) the cdrs you bought are faulty (out of your control)
c) the software you used to burn the cdr had an error (kinda out of your control, but not totally)
d) you did not follow instuctions to burn them correctly (totally your fault).

there are several things you can do to make sure your iso is right before you begin installation.

1) verify your md5sums. if you do not know how to do this, then you have not looked at documentation that is right in front of your face. take a look at it here: http://linuxiso.org/viewdoc.php/verifyiso.html
2) make sure you use one of the suggested iso burning softwares. if your using "bobs neet cd burning software" that nobody has ever heard of, then there is nothing anyone will care to help you about if they come out wrong. check here for a list of known good programs to use: http://linuxiso.org/viewdoc.php/howtoburn.html. personaly, for windows, i like nero, but i know adaptex ezcd v4 or v5 works well too. sorry, but if your cdr is a 5 year old POS then thats also kinda your fault, but fact of the matter is some of the older drives just are not reliable anymore.
3) verify the disk that was burned by your software. in redhat linux, you can type "linux mediacheck" and it will tell you disk by disk which ones are perfect, and which ones are not.

if you do not follow these last 1 2 and 3 perfectly, then the fact that you have bad disks is totally your fault. you have no idea how many times ive had to post this exact answer to so many people who just download and burn with wild abandon.

written by Jonathan (aka Sharaz)

Produkcija diskova:
1. Start Nero
2. Choose the menu command "File"->"Burn Image"
3. An "Open" file dialog box appears with the following image types supported (*.nrg, *.iso, *.cue)
4. Select your download LinuxISO file and click Open
5. The "Write CD" dialog box appears with several tabs (Info, Foreign image, Misc, Burn).
6. Click the 'Burn' Tab
7. Confirm that 'Write' and 'Finalize' are selected
8. Click on "Write". Watch it burn.
Pre "burn"-a ( rezanja) obavezno proverite MD5SUMs.


Winmodemi & Linux, podesavanja


Autor: Zoran Markovic
Originalni naslov:
The Winmodems-And-Linux howto
Alexandre J., v1.0, April 2000
Ovaj dokument ce pomoci korisnicima koji poseduju Winmodem za rad pod Linux-om.
1. Sta su Winmodemi?
1.1 Oni su modemi...
Winmodem, kao i ostali modemi, se koristi za pristup telefonskim servisima, kao sto su bbs, Internet, Voice Phone, Fax itd. On se vezuje na telefonsku liniju i karakterise se po svojoj brzini. Ako zelite da naucite nesto vise o modemima, upucujem vas na Modemi-howto.
1.2 ...nisu kao pravi modemi!
Ne, to su Winmodemi. Tako je, oni traze Windows da bi radili. Zasto?
Prosto zato sto su primitivni. Njima treba specijalni softver, drajver da bi odradili njihov kompletan posao. Kad se kaze softver misli se na os, a drajveri koji idu uz modem su 99% iskljucivo za Microsoft Windows platformu. Ali sa ekspanzijom Linux-a neki proizvodjaci, kao sto su lt ili Motorola, odlucili su da naprave linux drajver za svoje modeme. Medjutim, oni ne razumeju filozofiju Linux-a. Drajveri koje su proizveli naravno rade, ali su zatvorenog koda. Oni su besplatni u smislu cene, ali ne pod gpl-om. To znaci da izvorni kod nije dostupan. Ipak, neki 'hakeri' su odlucili da napisu Open Source drajver, premda nisu znali mnogo o svojim modemima zbog cinjenice sto proizvodjaci modema nisu zeleli da pricaju o njihovim specifikacijama pa su Open Source drajveri cesto u alfa ili beta fazi.

1.3 Kako da znam da li imam Winmodem?
Pokusajte da saznate ime serijskog porta na koji je vas modem prikljucen. Pod Windows-ima ili msdos-om, na primer com1, com2, ... Ime vaseg modema pod Linux-om je /dev/ttySx, gde je x broj serijskog porta pod dos-om umanjen za jedan. Recimo, pod dos-om com2, pod Linux-om 2-1=1, tj. /dev/ttyS1. Jos jedan primer: pod dos-om: com3, pod Linux-om /dev/ttyS2, itd.
Napravite simbolicki link /dev/modem na /dev/ttySx kucajuci
rm -f /dev/modem
ln -s /dev/ttySx /dev/modem
Instalirajte komunikacioni program minicom. Onda pokrenite "minicom -s". Izaberite "Serial Port Setup", otkucajte "A" za podesavanje "Serial Device", izbrisite celu liniju i kucajte "/dev/modem". Onda potvrdite sa [Enter]. Pritisnite [Esc] i izaberite "Save setup as dfl" i onda "Exit". Sacekajte malo pa otkucajte "AT" [Enter]. Ako modem odgovori sa "ok", onda nemate Winmodem, imate standardni modem (utoliko bolje). Ako vreme inicijalizacije previse dugo traje, onda imate Winmodem. Koristite ovaj dokument za pokusaj da ga ucinite korisnim. Ulogujte se kao root ("su -")
Izadjite iz Minicom-a kucajuci "ctrl+A" pa "X"

2. isa ili pci?
2.1 pci?

Ok, imamo Winmodem... Ali postoje dva tipa Winmodema: isa i pci. Da bi stvari bile gore ta dva interfejsa su prilicno razlicita. Pretpostavka je pci. Sada cemo testirati da li imamo pci modem. Prvo, morate konfigurisati kernel. Za vreme "make *config", potrebno je odgovoriti sa "yes" na sledeca pitanja:
U Loadable module support: "Enable loadable module support (config_modules)", i "Set version information on all modules for symbols config _modeversion)". Morate imati instaliran modutils paket. Pogledati Kerneld-HOWTO
U General setup izaberite "Any" u "pci Access Mode (config_pci_gobios)"
U Filesystems ukljucite podrsku za /proc fajl sistem
Nadalje, podrazumevamo da je vas novi kernel uspesno instaliran.
Sada uradite "cat /proc/pci". Ako vidite ime vaseg modema u linijama koje vraca komanda, onda imate pci Winmodem. Predjite na deo "Instaliranje drajvera".
2.2 ili isa?
Ako ga niste pronasli, mozda imate isa modem. Kako biti siguran? isa podrska je ukljucena u kernel (2.4 kernel ce raditi isto, ali jos nije u stabilnoj verziji). Tu je third-party softver, isapnp koji odradjuje posao. Prvo morate biti sigurni da je ovaj program instaliran. Ako nije, instalirajte isapnptools paket. Kada je isapnptools instaliran, pokrenucemo specijalan program pnpdump, koji pregleda vas racunar u potrazi za isa uredjajima. Onda on pokusa da pogodi resurse koje koriste uredjaji upisujuci ih u fajl /etc/isapnp.conf. Onda editujete taj fajl i startujete program isapnp koji cita isapnp.conf fajl i vrsi konfiguraciju vasih uredjaja.
Uh! Zvuci tesko? Onda pratite sledece korake:
Pokrenite "pnpdump >/etc/isapnp.conf"
Editujte dobijeni fajl u omiljenom tekst editoru
Pronadjite deo koji se odnosi na vas modem
Aktiviraj neke od linija u fajlu (izbrisite '#' na pocetku linije). Potrebno je:
1 linija "(io 0 ...)"
1 linija "(int 0 ...)"
1 linija "(dma 0 ...)"
1 linija "(dma 1 ...)"
1 linija "(io 1...)"
Izbrisite "(check)" u svim aktiviranim linijama
Pokrenite "isapnp /etc/isapnp.conf". Ako program vrati neku gresku, ponovo editujte fajl /etc/isapnp.conf i probajte ponovo sa promenjenim parametrima, koristeci poruke o greskama. Ako ne dobijete poruku o gresci, aktivirajte liniju koja sadrzi "(ACT Y)" a koja se odnosi na modem. Onda ponovo pokrenite "isapnp /etc/isapnp.conf". Sada biste morali dobiti odgovor "[[Ime vaseg modema]] Enabled OK"
Dodajte "isapnp /etc/isapnp.conf" u vas /etc/rc.d/rc.local fajl kucajuci "echo 'isapnp /etc/isapnp.conf' >>/etc/rc.d/rc.local"
Ovo je korisno za automatsko konfigurisanje vasih uredjaja prilikom svakog pokretanja sistema. Ako moze da vam bude od pomoci, ovde je jedan deo mog /etc/isapnp.conf fajla (moji komentari pocinju sa #, dok su originalni komentari ostavljeni sa ##).
## (debug)
(readpod 0x0203)
(isolate preserve)
(identify *)
(verbiosity 2)
(conflict (io fatal)(irq fatal)(dma fatal)(mem fatal)) # or warning

# Identification of my modem card
## Card 1: (serial identifier e2 00 00 01 00 05 50 c3 1e)
## Vendor Id GVC5005, Serial Number 256, checksum 0xE2.
## Version 1.0, Vendor version 0.1
## ansi string -->lt Win Modem<--
##
## Logical device id hsm0140
## Device support I/O range check register
#
# We want to configure the GVC5005/256 card
(configure gvC5005/256 (ld 0) )
# I/O Base address 0x03f8, with a range of 8
(io 0 (size Smile (base 0x03f8) )
# irq 4
(int 0 (irq 4 (mode +E)))
# dma 5
(dma 0 (channel 5))
# dma 7
(dma 1 (channel 7))
# I/O Base Address 2 0x0100, range 8
(IO 1 (size Smile (base 0x0100) )
# Name of the card
(name "gvC5005/256[0]{LT Win Modem }")
# Activitate it
(act Y)
# End configuration
))
## The parameters for my other isa devices ##
## Returns all cards to the "Wait for Key" state
(waitforkey)

3.1 LT Winmodem (Lucent)
Drajver
Autor: Lucent Technologies
Licenca: Non-gpl
Podrzava: isa/pci modeme sa Lucentovim cipom (Mars familija)
Karakteristike: kernel modul, simulira serijski port, Radi ppp, fax i voice
Trenutna verzija: 5.68
Dokumentacija:readme
Zahtevi: Kernel 2.2.12 ili noviji; podrska za ucitavanje modula
Nacin koriscenja: raspakujte arhivu ("unzip linux568.zip") i pokrenite ./ltinst. To je sve.
Problemi:
Nemate LT ili kompatibilan modem instaliran
Ako imate isa modem, nije konfigurisan pomocu isapnp
Ako imate pci modem, PCI podrska u kernelu nije konfigurisana

3.2 ltmodem program (Open Source drajver)
Drajver
Autori: Richard Close i Pavel Machek
Licenca: gpl
Podrzava: isa/pci modeme sa Lucentovim cipom (Mars familija)
Karakteristike: User-space drajver; radi govorne pozive; ne radi PPP V90
Trenutna verzija: 0.9.2
Dokumentacija: readme
Zahtevi: gnu C kompajler, automake
Nacin koriscenja:
pci: make; make install
Onda koristiti ltmodem program za komunikaciju sa modemom
isa: Procitajte readme.isa fajl
mv Makefile.isa Makefile
Editujte config.h i ispravite vrednosti tako da odgovaraju vasem modemu
(I/O adresa, dma, irq)
make; make install
Upotrebite program "ltmodem" za komunikaciju sa modemom.
Problemi:
Sorry, I can't find any modem... (Izvinite, ne mogu da pronadjem nijedan modem)
You have not LT modem (Nemate LT modem)
You have an isa modem not configured by isapnp (Imate isa modem, ali nije konfigurisan pomocu isapnp)
You have an isa modem configured; but ltmodem was not compiled as isa (Imate konfigurisan isa modem, ali program ltmodem nije kompajliran sa isa podrskom)
You have a pci modem with no pci support included in the kernel (Imate pci modem bez pci podrske ukljucene u kernel)
You have a pci modem and a compliant kernel, but ltmodem was not compiled as pci (Imate pci modem i odgovarajuci kernel, ali ltmodem nije kompajliran sa pci podrskom)