Preterit

Bi podne. Putnici se popeše u autobus. Behu stisnuti. Jedan mlad gospodin nosaše na glavi šešir okružen gajtanom, ne pantljikom. On imade dug vrat. On se požali na svog suseda da ga ovaj zgazi na nogu. Čim spazi jedno slobodno mesto, on se ustremi na njega i sede.

Spazih ga kasnije pred stanicom Sen Lazar. On bi u mantilu, a prijatelj ga ovako posavetova: treba-de prišiti jedno dopunsko dugme.

Imperfekt

Bejaše podne. Putnici se penjahu u autobus. Bejahu stisnuti. Jedan mladić nosaše na glavi šešir koji bejaše okružen pletenim gajtanom umesto pantljikom. On imađaše dugačak vrat. On se žaljaše na svog suseda u gužvi da ga ovaj poslednji gazijaše. Čim on bejaše primetio jedno slobodno mesto, on se beše k njemu uputio i beše seo.

Ja ga bejah primetio kasnije pred stanicom Sen Lazar. Nosijaše mantil za koji neki njegov drug nalazaše ovu primedbu: trebaše da se prišije jedno dopunsko dugme.

Aleksandrinci

Jednog dana na tom autobusu S
Videh jednog tipa što psovaše bes-
No, mada je oko svog glupog šešira
Umesto pantljike vezo parče šnira.
Psovao je besno, bez mere i straha,
Momak duga vrata i smrdljiva daha,
Jer jedan građanin, reklo bi se veći,
Gurko ga, izgleda, kada bi trčeći,
Prispeo zadihan neki putnik što je
Hitao na ručak u gnezdašce svoje.
Al’ svađa se stiša: bojeći se bede,
Tip, spazivši mesto, pojuri i sede.
Kako sam se vraćo istim putem, sleva
Videh opet njega gde besposlen zeva,
Praćen jednim drugom koji mu tad reče:
„Da premestiš dugme, to je sad najpreče“.

Poliptote^*

Popeh se u autobus pun porezovnika koji su davali po banku poreza jednom porezniku koji je imao poreske knjižice iz kojih je cepao poreske potvrde koje su dozvoljavale oporezovanima da nastave putovanje po oporezovanom putu. Spazih u tom autobusu jednu poresku glavu s dugim oporezovanim vratom koji je trpeo porez jednog oporezovanog šešira obavijenog gajtanom kakav ne nose poreznici. Odjednom rečeni oporezovnik opomenu jednog drugog oporezovnika, prebacujući mu sa žestinom da mu namerno gazi po oporezovanim nogama svaki put kada se drugi porezovnici penju ili silaze iz poreskog autobusa. Zatim se razljućeni oporezovnik uputi i sede na mesto poreznika koje je upravo bio napustio neki poreznik. Nekoliko poreskih časova kasnije ja ga ponovo spazih u poreskoj stanici Kur de Rom u društvu jednog porezovnika koji mu je davao savete o poreskoj stopi.



----------------------------------------
*Često ponavljanje jedne reči.

Apereze^*

Eh se dan tobus tnika. Zih dog eka sa širom ji mao tenu ku kolo. Pade dnog tnika mu zi gama no. Vaj da de no dno sto. Ući vom nom, zih vo dnim gom ji tovao što zi dom, zujući ba mesti gme putu.


----------------------------------------------------------------------------------
*Apereza (gramatički) – ukidanje sloga na početku reči

Apokope^*

Pope se u jed aut pun put. Spaz jed mlad sa vra ko je bi sli vrat žira. On po da su jed su preb mu da ga gaz po nog sva put kad se ne pop il si. Za on poj na jed slo mes.

Vrać se lev stra, pon ga spa ka kor uzd i pop sa jed pri ko mu je da sav o mod prep mu da prem dug na kapu.



-------------------------------------------------------------------------------
*Apokopa (gramatički) – ukidanje sloga na kraju reči.

Sinkope^*

Peh s u obus pun tika. Zih dnog mdića s dug vrom i sa meširom. On če se ati sa dnim pikom jer me vajno gaznoga. Tim on zuze dnamto vo eno.

Ući sem ptem pet spih tog pa na Kuromu razara sa drom o nom gmetu.



------------------------------------------------------------------------
* Sinkopa (gramatički) – skraćivanje reči na kraju.

Ja pa ja

Ja ne razumem: neki se tip okomi na tebe i počne da te gazi po papcima, a to je naravno zaguljena stvar. A posle, kada te dobro izezao, povuče se kao neka kamenjarka; to, keve mi, ne kapiram. A ja sam to video svojim očima neki dan na autobusu S. Ja smatram da je taj dasa imao malo suviše dugu šiju i neku blentavu pletenu stvarčicu oko šešira. Ja se ne bih nikad trtio s takvom majmunadom na tikvi. Ali laf se, kao što vam rekoh, pošto je začepio labrnju jednome do sebe, nacrtao na jedno sedište i više nije ni zinuo. Ja bih toj bitangi prilepio šamarčinu da je nešto pokušao da meni klacka kosti.

Ima u životu čudnih stvari, to vam ja kažem, samo se planine ne susreću. Jer samo dva sata kasnije ja ponovo sretnem onog tipa. Ja ti ga spazim pred stanicom Sen Lazar. Vidim ti ga ja u društvu s nekim njegovim burazerom koji mu je rekao ovo što sam ja čuo svojim sopstvenim ušima: „Trebalo bi da premestiš ovo dugme“. Ja sam sasvim dobro video: pokazao je na gornje dugme.

Usklici

Gle! Podne! Vreme da se uzme autobus! šta je sveta! bog te tvoj! kako smo se stisli! zaguljeno! a tek ovaj laf! kakva njuška! a tek vrat! osamdeset pet santimetara! najmanje! a traka! bog te tvoj! nikad nisam video tako nešto! traka! to je još najzaguljenije! to! ta traka! majke mi! sasvim zaguljena stvar! a gle! njega! tip se nešto buni! onaj s trakom! protiv jednog tipa do njega! gle! ma nemoj! gazio ga po papcima! sad će da ga oplajvazi! leba mi! ne! ali ’oće! ujedi ga! u menzu ga rebni! zvizni ga! ošajdari ga! ujedi ga za batak! ali jok! laf ima vunu! popišmanio se! vrat mu se skratio! nacrtao se na stolicu! ih! vuna! moj brajko! kreč! firnajz!

Gle! keve mi! jok! ma jes’ on! tamo na Kur de Romu! pred stanicom Sen Lazar! s jednim drugim lafom! nešto tapkare! gle! što ga onaj nešto farba! da doda jedno dugme! neko zaguljeno dugme! na kaput! na njegov zaguljeni kaput!

Onda

Onda stiže autobus. Onda se ja popeh. Onda mi jedan tip zapade za oko. Onda spazih da ima dug vrat i uzicu oko klobuka. Onda se on okomi na svog suseda koji mu je gazio po nogama. Onda on sede.

Onda, malo zatim, ponovo ga videh na Kur de Romu. Onda je bio s nekim drugom. Onda mu ovaj reče: trebalo bi da daš da ti se prišije još jedno dugme na kaput. Onda.