Zmajeva krv

Dracena je interesantna biljka s Kanarskih ostrva i obala Afrike. Listovi su dugački, uski i kruti, upereni pravo nagore ili povijeni. Osnovna boja im je zelena, ali su interesantnije forme šarenih listova. Najpogodnije za odgajanje su mirišljavi zmajevac, koji u starosti razvija cvetove privlačnog mirisa, i drako, najotpornija dracena od svih, neosetljiva na toplotu i suvoću vazduha.

Kakvi su zahtevi ove biljke? Dracena za uspešan rast i razvoj zahteva rastresito, lako humusno zemljište. Leti je treba redovno zalivati, zimi ređe. U toku vegetacije treba je đubriti jednom u dve nedelje, a pred kraj prestati. Traži polusenku. Tipična je sobna biljka i ceo život može provesti u sobi, ali ne škodi joj ako se leti iznese. Osetljiva je na promaju i temperature niže od deset stepeni. Ako se jave smeđi vrhovi lista, to je zbog promaje, nedovoljnog zalivanja ili preteranog đubrenja. Interesantno je da odrvenele reznice dracena, koje izgledaju kao mrtvo drvo, postavljene u vodu ili posađene u zemlju, brzo ožive i razlistaju se. Takav primerak može ceo vek provesti u posudi s vodom ako je redovno zalivate.

Jedna od najzastupljenijih paprati kod nas - nefrolepis, gaji se kao sobna biljka zbog dugačkih, perastih, povijenih listova. Postojbina su joj tropski delovi Afrike, Amerike i Australije. Treba joj obezbediti mesto gde ima dosta vlage i svetlosti, a izbegavati direktnu svetlost i toplotu. Zemlja u kojoj raste treba da je rastresita i šumska.

Aspidistra je skromna biljka doneta iz japanskih šuma, gde raste u senci i u veoma oskudnim uslovima, te nećete imati posla oko nje, a ulepšaće vam stan mnogobrojnim krupnim, sjajnim zelenim listovima. Ona nema naročito velike zahteve. Raste u oskudnom zemljištu, ne treba joj preterana nega, otporna je na štetočine i bolesti, jedino treba izbegavati preterano zalivanje i direktno sunce.