Večeras počinje 59. festival u Kanu



Večeras će biti svečano otvoren 59. filmski festival u Kanu.

Festival će otvoriti svetska premijera filma "Da Vinčijev kod", koji će biti prikazan van takmičarske selekcije.

U konkurenciji za Zlatnu palmu je 20 ostvarenja, medju kojima su ostvarenja Nanija Moretija, Pedra Almodovara, Akija Kaurismakija, Kena Louča i Sofije Kopole.

Smotru će 28. maja zatvoriti francuski film "Transylvania" (Transilvanija) Tonija Gatlifa.

Medju gostima festivala su američka glumica Hale Beri, njene kolege Hju Džekman i Ijan Makelen iz filma "X-Men 3", koji će biti prikazan van takmičarske selekcije.

Predsednik žirija je, prvi put u istoriji festivala, jedan Kinez: hongkonški reditelj Vong Kar-Vaj.

U žiriju su, izmedju ostalih, glumice Monika Beluči, Helena Bonam-Karter i Džang Ciji, kao i glumac Semjuel L. Džekson.

Za vreme trajanja festivala, kao i svake godine, biće održana berza filmova, koja je, kako tvrde organizatori, "najveća u svetu". Na njoj će se okupiti 10.000 učesnika.



Ko je sve u trci za Zlatnu palmu?

Za Zlatnu palmu na 59. Medjunarodnom filmskom festivalu u Kanu nadmetaće se 20 ostvarenja. Sledi lista filmova u takmičarskoj selekciji.

"Volver" (Povratak) Pedro Almodovar, Španija

"Red Road" (Crveni put) Andrea Arnold, Velika Britanija

"La Raison du Plus Faible" (Najslabiji uvek pobedjuje) Luka Belvoa, Belgija

"Indigenes" (Domoroci) Rašid Bušareb, Alžir

"Iklimler" Nuri Bilge Džejlan, Turska

"Marie-Antoinette" (Marija Antoaneta) Sofija Kopola, SAD

"Juventude Em Marcha" (Mladi u pokretu) Pedro Kosta, Portugal

"El Laberinto del Fauno" (Panov lavirint) Giljermo Del Toro, Meksiko

"Babel" Alehandro Gonsales Inaritu, Meksiko

"Laitakaupungin Valot" (Svetla u tami) Aki Kaurismaki, Finska

"Southland Tales" Ričard Keli, SAD

"Fast Food Nation" (Zemlja brze hrane) Ričard Linklater, SAD

"The Wind That Shakes the Barley" (Vetar koji njiše ječam) Ken Louč, Britanija

"Summer Palace" (Letnja palata) Lou Je, Kina

"Il Caimano" (Kajman) Nani Moreti, Italija

"L'Amico di Famiglia" (Porodični prijatelj) Paolo Sorentino, Italija

"Flandres" (Flandrija) Bruno Dimon, Francuska

"Selon Charlie" (Kako Čarli kaže) Nikol Garsija, Francuska

"Quand J'etais Chanteur" (Kada sam bio pevač) Ksavije Djanoli, Francuska

"Cronica de una fuga" (Hronika jednog bekstva) Izrael Adriano Kaetano , Urugvaj.


Izvor: MTS-Mondo

Počinje 59. kanski filmski festival

 Stotine fanova dočekalo je u utorak, 16. maja, uveče u Kanu zvezde filma »Da Vinčijev kod« koji će u sredu otvoriti 59. međunarodni filmski festival.

Prateći famu koja je film Rona Hauarda već okružila, ekipa filma kao i sam Den Braun, koji se inače retko pojavljuje u javnosti, organizovali su spektakularan dolazak Eurostar vozom koji je prevalio liniju London - Kan od 1 421 kilometra za rekordnih 7 sati i 25 minuta.

Sam festival donekle je u senci »filma godine« koji je proglašen kontroverznim još dok je bio u fazi realizacije, pre svega zbog osuda mnogobrojnih katoličkih velokodostojnika koji smatraju da film, isto koliko i roman Dena Brauna, nanose štetu ugledu katoličke crkve.

Osude filma nastavljaju se širom sveta: u Indiji je upućeno 200 pritužbi ministarstvu informisanja što je dovelo do odlaganja premijere a grupa najnezadovoljnijih je započela štrajk glađu. Takođe glasovi protiv filma mogu se čuti i u Azerbejdžanu i na Tajlandu.

Nakon svečanog otvaranja u sredu takmičarski i drugi programi počinju u četvrtak i traju sledećih deset dana. Ukupno će Kan predstaviti 55 filmova od čega 48 premijera. Predsednik žirija ove godine je renomirani kineski reditelj Wong Kar-Wai.

U takmičarskom programu učestvovaće 20 filmova iz 13 zemalja a tu su između ostalih: Nani Moret, Pedro Almodovar, Aki Kaurismaki i Ken Louč.

Ovaj put u zvaničnoj selekciji festivala primetni su i “mladi” reditelji. Čak njih četvoro je rođeno tokom 70tih godina a najveći favorit među njima je Sofija Kopola koja će predstaviti svoj novi film “Marija Antoaneta” sa Kirsten Danst u glavnoj ulozi.




Izvor: B92-Kultura

Sidni Poatje otvorio Kanski festival



Američki glumac Sidni Poatje otvorio je u sredu uveče 59. filmski festival u Kanu, a u okviru ceremonije otvaranja prikazan je film "Da Vinčijev kod".

"Dame i gospodo, s velikim poštovanjem proglašavam otvorenim 59. festival u Kanu", izjavio je Poatje (79), dobitnik Oskara 1963, koji je dočekan ovacijama.

Otvaranju festivala koji će trajati do 28. maja, prisustvovao je veliki broj filmskih zvezda medju kojima i ekipa "Da Vinčijevog koda", filma snimljenog po bestseleru Dena Brauna koji se prikazuje van takmičarske selekcije.



Vins Kasel predstavio žiri

Glumac Vins Kasel, obučen u belo, od kravate do pantalona, poželeo je dobrodošlicu gostima festivala, ne samo na francuskom jeziku, već i na engleskom, arapskom, kineskom i na jednom afričkom jeziku.

Kasel je zatim predstavio članove žirija koji će dodeliti prestižnu Zlatnu palmu, medju kojima je i njegova supruga Monika Beluči.

Predsednik žirija je, prvi put u istoriji festivala, jedan Kinez - hongkonški reditelj Vong Kar-Vaj.

U žiriju su, izmedju ostalih, glumice Helena Bonam-Karter i Džang Ciji, kao i glumac Semjuel Džekson.



Dvadeset filmova u trci za Zlatnu palmu

Poželevši "dobro veče" na francuskom, Kar-Vaj je, sakriven iza tradicionalnih crnih naočara, rekao na kineskom: "Predstavljam ne samo sebe, već i sve kineske režisere".

"Videćemo se ovde za jedanaest dana", dodao je Kar-Vaj.

U konkurenciji za Zlatnu palmu takmiči se 20 filmova, medju kojima su ostvarenja Nanija Moretija, Pedra Almodovara, Akija Kaurismakija, Kena Louča i Sofije Kopole.

Smotru će 28. maja zatvoriti francuski film "Transilvanija" Tonija Gatlifa.

Medju gostima festivala su američka glumica Hale Beri, njene kolege Hju Džekman i Jan Makelen iz filma "X-Men 3", koji će biti prikazan van takmičarske selekcije.

Za vreme trajanja festivala, kao i svake godine, biće održana berza filmova, koja je, kako tvrde organizatori, "najveća u svetu". Na njoj će se okupiti 10.000 učesnika.


Izvor: MTS-Mondo

Daft Punk u filmu o robotima

Psihodelični mjuzikl i vizualna odiseja Daft Punka Electroma, o dvama robotima koji žele postati ljudi, igrani je film francuskih 'električara'. Premijera je u Cannesu.

Francuskom dance duu to je već drugi film, ali prvi igrani. Oni ga opisuju kao psihodelični mjuzikl i vizualnu odiseju, a radi se o robotima koji žele postati ljudi.

Film će biti premijerno prikazan na festivalu u Cannesu, na večeri Directors' Fortnight, gdje je 2003. bio prikazan i njihov animirani film Interstella 5555.




Izvor: Iskon

Razočaranja na početku trke za Zlatnu palmu

KAN - Film britanskog reditelja Kena Louča "Vetar koji je zatalasao ječam" razočarao je na početku takmičarskog programa za Zlatnu palmu u Kanu, kao i "Letnja palata" kineskog reditelja Lu Jea, koji je takođe jedno od dvadeset ostvarenja u trci za Zlatnu palmu, javlja specijalno za portal SEEcult. org Dubravka Vojvodić. Louč je, grčevito se držeći izvornog, što će reći nepatvorenog u filmskom postupku i glumi, veoma pojednostavio priču o prvim danima IRA.

Ko baš mnogo voli ovog reditelja jako će se razočarati, a oni koji ga preskaču kadgod mogu, to će s radošću učiniti i ovoga puta. Kineska "Letnja palata", uslovno rečeno, može se svrstati u "novi kineski talas", dakle u priču koja veoma liči na istoimeni pravac francuskog filma i to u njegovim prvim danima. Priča o mladoj devojci vrlo uzvitlanog libida, koja traga za smislom u odnosima s muškarcima, uverena da u životu postoji samo jedna ljubav - jedna je od hiljadu sličnih storija, ispričanih toliko puta. Obilje seksa u filmu, vrlo otvoren dijalog, dosta "velt šmerca" u ponašanju i razmišljanja mlade junakinje, "skockana" su na već viđen način, te ostaje pitanje: Otkud toliko nadahnutih najava tog filma?

U Kanu je juče počeo i takmičarski program "Izvestan pogled" ostvarenjem dvadesetoro poznatih filmskih stvaralaca "Ja volim Pariz". Svi autori, među kojima su Gas Van Sant, Tom Tikver, Kristofer Dojl, Valter Saleš, ali i jedan Žerar Depardje, iz vlastitog ugla "bacili su pogled" na jedan od pariskih kvartova i na taj način ispričali svojevrsnu priču o "gradu svetlosti". U Kanu je juče počeo i program "Kenzen" (Petnaest dana autora) 59. kanskog festivala koji će ove godine predstaviti 22 premijerna igrana filma i dva dvočasovna programa kratkih ostvarenja.



Izvor: Glas Javnosti

Hronika Kanskog festivala (17. i 18. maj)

Prvog dana Kanskog filmskog festivala publika je imala prilike da pogleda svetsku premijeru filma "Da Vinčijev kod", koji je prikazan van konkurencije. Pre ove projekcije, kojom je otvoren filmski festival, novinari su se družili s brojnim zvezdama ovog filma, da bi posle projekcije bio upriličen veliki parti na kome su sve oči bile uprte u za tu priliku napravljenu svetleću piramidu.

Istoga dana novinari su imali prilike da se upoznaju i sa žirijem Kanskog filmskog festivala, kojem ove godine predsedava kineski režiser Vong Kar Vai (Wong Kar Wai). Članovi ovogodišnjeg žirija su: američki glumac Samjuel L. Džekson (Samuel L. Jackson), kineska glumica Džang Ciji (Zhang Ziyi), italijanska glumica Monika Beluči (Monica Bellucci), francuski reditelj Patris Lekont (Patrice Leconte), argentinska rediteljka Lukrecija Martel (Lucrecia Martel), britanska glumica Helena Bonam Karter (Helena Bonham Carter), palestinski reditelj Elija Sulejman (Elia Suleiman) i glumac Tim Rot (Tim Roth).

Drugog dana festivala premijerno je prikazan film Kena Louča (Ken Loach) "The Wind that Shakes the Barley". U ovoj povratničkoj Loučovoj drami glavna uloga poverena je svetski priznatom mladom irskom glumcu Silijanu Marfiju (Cillian Murphy). Britantski reditelj vraća se na istorijske teme (njegov film "Land and Freedom" govori o španskom građanskom ratu), ali se ovog puta bavi irskim ratom za nezavisnost - temom koju je već načeo u policijskoj priči "Hidden Agenda". S ratom u pozadini (film počinje irskom revolucijom 1916. godine, koja je prerasla u građanski rat do 1920. godine), radnja filma prati dva brata - Demijena (Marfi), koji se odriče svoje doktorske karijere zbog ljubavi prema otadžbini, i Tedija (Padrig Delejni; Padraic Delaney), koji postaje borac iz prvih redova otpora britanskom okupatoru. Njihova borba će umnogome uticati i na njihov odnos.

Kineski reditelj Lou Je (Lou Ye) ponovo je ove godine u oficijelnom takmičenju za Zlatnu palmu filmom "Summer Palace", koji, kao i njegov prethodni film, filigranski prepliće bol srca s bolom koji donosi istorija njegove zemlje.

Program "Na izvestan pogled" ("Un Certain Regard") otvoren je ove godine filmom "Pariz, volim te" ("Paris je t'aime"), koji predstavlja omnibus od 18 priča, gde je svaka posvećena jednom delu Pariza. Zajednička tema su ljubavni sastanci na različitim mestima francuske prestonice. Ove petominutne filmove režirali su: Gas van Sant (Gus Van Sant), Volter Saleš (Walter Salles), braća Koen (Coen brothers), Alfonso Kuaron (Alfonso Cuaron), Denis Podalidis (Denis Podalydis), Ves Krejven (Wes Craven) i Žerar Dapardje (Gerard Depardieu). Glumački ekipu čine impozantna imena kao što su Natali Portman (Natalie Portman), Džina Roulands (Gena Rowlands), Ilajdža Vud (Elijah Wood), Ben Gazara (Ben Gazzara), Vilem Dafo (Willem Dafoe), Stiv Bušemi (Steve Buscemi) i Ketrin Danev (Catherine Deneuve).

Premijere u Kanu

Nakon filma "Da Vinčijev kod", kojim je svečano otvoren 59. kanski filmski festival, u toku sledeće nedelje, tri dana zaredom, na programu festivala biće premijerno prikazana ostvarenja: "Iks-men: poslednje uporište" (22. maja), u okviru pratećeg programa, a potom "Babel" (23. maja) i "Marija Antoaneta" (24. maja) u takmičarskom programu.

U trećem nastavku filmske trilogije Iks-men "lek" protiv mutacije preti da izmeni tok istorije. Prvi put mutanti imaju izbor: da zadrže svoju jedinstvenost, ili da se odreknu svojih moći kako bi se uklopili u okolinu. Suprotstavljeni stavovi mutantskih lidera Čarlsa Ksavijera, koji propoveda toleranciju, i Magneta, koji veruje u opstanak najsposobnijih, nalaze se pred velikim iskušenjem koje dovodi do rata.

"Poslednje uporište" je kulminacija ove filmske trilogije, koja ponovo okuplja zvezde prva dva filma: Hjua Džekmena (Valvorin), Hale Beri (Storm), Ijana Mekelena (Magneto), Patrika Stjuarta (Ksavijer), Famke Jansen (Džin Grej), Anu Pakvin i Rebeku Romejn (Mistik). Domaća premijera nove naučnofantastične akcije koju potpisuje Bret Ratner zakazana je za 25. maj u Centru "Sava".

"Babel" je najnovije ostvarenje reditelja Aleksandra Gonzalesa Inaritua ("Pasji život", "21 gram") i scenariste Giljerma Arijage ("Tri sahrane Melkijadesa Estrade", "21 gram", "Pasji život"). Film oživljava biblijski mit koji zadire u problem komunikacije među čovečanstvom. U Bibliji se pominje izgradnja čuvene Vavilonske kule, koja je trebalo da dosegne nebo. Taj čin izazvao je božji bes, pa je svaka osoba koja je učestvovala u ovoj izgradnji počela da govori različitim jezikom, što je izazvalo konfuziju i otuđenost ljudi širom planete. Glavne uloge tumače: Bred Pit, Kejt Blanšet, Gael Garsija Bernal i dr.

"Marija Antoaneta" je treći film rediteljke Sofije Kopole, dobitnice Oskara za najbolji originalni scenario za ostvarenje "Izgubljeni u prevodu". Delo govori o naivnoj mladoj devojci koja nepripremljena dolazi na francuski presto krajem 18. veka. Princezu rođenu u Austriji, koja je stigla u Versaj sa 14 godina, tumači Kirsten Danst. Pored nje, u filmu igraju i Džudi Dejvis, Azija Arđento i mnogi drugi.

Da Vinčijev (dress) kod




Filmski festival u Kanu, 59. po redu, svečano je otvoren u sredu, 17. maja. Otvaranju je prisustvovao veliki broj filmskih zvezda, koje nisu štedele vreme i novac da bi fascinirale prisustne svojim toaletama, frizurama, osmehom...

Ovaj festival, kao i svaki drugi, odlična je prilika da se ljubitelji filma upoznaju ne samo sa novitetima u svetskoj kinematografiji, već i sa trendovima vodećih svetskih dizajnera visoke mode.

Medjutim, ono što se do sada moglo videta na i oko crvenog tepiha u Kanu, nije nešto o čemu će muškarci pričati, a žene želeti u svojim ormanima.



Tom Henks sa čudnom frizurom

Festival je otvoren filmom „Da Vinčijev kod“ - ne brinite, nećemo ništa pisati o scenariju, knjizi, Denu Braunu i organizaciji Opus Dei, jer ste verovatno već sve čuli i pročitali... Ono što smo mi primetili jeste odsustvo estetike u garderobi promotera!

Pre projekcije, kroazetom su prošetali glavni akteri - Tom Henks i Odri Tatu. Henks, koji jeste jedan od najboljih, ali ne i najlepši glumac u Holivudu, sada je imao čudnu frizuru koja mu nikako ne stoji.

Gospodjica Tatu je odabrala haljinu koju bi mogla da obuče i na bakinoj sahrani, ili na poslovnom ručku, ali ne i na gala premijeri u srcu Azurne obale.



Upadljive

Zato su se kineska glumica Baj Ling i kanadska glumica i muzičarka Avril Lavinj baš potrudile - njihove raskošne i seksi haljine nisu ostale neprimećene, a kako će proći filmovi u kojima se pojavljuju tek ćemo videti.

Kineskinja igra u filmu "Southland Tales", a Kanadjanka u "Over the Hedge"



Upadljive 2

I manekenke Jasmin Lenard i Hofit Golan, koje su došle kao pratnja britanskog dizajnera Skota Henšala, izgledale su kao zvezde "Granda" - rajske ptice u danima parenja!

Pomenuti kreator uradio je kostime za film "Over the Hedge" i nadamo se da nisu kao na njegovim "lepoticama".



Jeftino

Da stvar bude još gora, crvenim tepihom se prošetao i muzičar Merlin Menson u društvu lepše polovine - supruge Dite fon Tiz. Njih dvoje su već poznati po skandaloznom stajlingu kojeg su se držali i ovoga puta - beli puder, crveni karmin, tamna garderoba, jednom rečju - Adams family!

Ali ni manekenka Eva Hercigova nije blistala - njena jarko žuta haljina otvorana sa svih strana izgledala je jeftino i prosto.



Otmene

Monika Beluči i Endi Mekdauel su sve zasenile (kao i uvek) - u otmenim crnim haljinama, sa urednim frizurama i umerenom šminkom, ove dame su pokazale koleginicama kako izgledati na crvenom tepihu.

Obe su u Kan došle povodom filma "Da Vinčijev kod".



Brus Vilis kao "man in black"

U paru su se pojavili režiser Pedro Aldomovar i glumica Penelope Kruz, koja je na sebi imala "haljinče" za koje su se mnogi pitali da li je to kombinezon preko kojeg je glumica zaboravila da obuče haljinu?

U pratnji Brusa Vilisa, koji je bio u crnom smokingu i sa crnom leptir mašnom, bila je francuska pevačica Dženifer, čija se zlatna haljina odlično slagala uz toaletu Brusa Vilisa.



Muškarci

Kada smo već kod muškaraca - u moru smokinga, crnih odela, belih košulja i cipela s visokim sjajem, koji su gotovo svi imali na sebi, ta "uniforma" za svečane prilike ipak je najbolje stajala Semjuelu L. Džeksonu i Hju Džekmenu iz filma "X-Men".



Muškarci 2

Na crvenom tepihu nisu loše izgledali ni Vilijem Defo, Tom Berindžer i Čarli Šin, glavni akteri u filmu "Vod" Olivera Stouna.


Izvor: MTS-Mondo

U Kanu se izdvojilo nekoliko filmskih ostvarenja, debitanti prijatno iznenadili
Superiorna britanska škola glume
Na listi filmskih kritičara vode filmovi "Crveni put" britanske rediteljke Andree Arnold, "Kako Čarli kaže" Francuskinje Nikol Garsije i "Nacija brze hrane" Ričarda Linklejtera

KAN - Politika ove godine ne mimoilazi Kan. Pored dolaska bivšeg američkog potpredsednika Ala Gora, koji je promovisao film "Nedolična istina", koji govori o globalnom zagrevanju, u Kanu je objavljeno i da je dobar deo kineskih novinara otputovao kući po nalogu svojih redakcija, javlja specijalno za portal SEEcult.org Dubravka Vojvodić. Time se protestuje što je film Lua Jea "Letnja palata" prikazan u takmičarskoj selekciji 59. kanskog festivala bez odobrenja kineskog Filmskog biroa (cenzure). To je film čije prikazivanje u Kini nije odobreno jer se u njemu prvi put u nekom kineskom filmu prikazuju događaji na Tjenanmenu, i to televizijski materijal od 4. jula 1989. godine.

U Kanu je, inače, proteklog vikenda najzad prikazan film koji će se sigurno naći u trci za Zlatnu palmu - "Crveni put" britanske rediteljke Andree Arnold, koji ujedno konkuriše i za debitantsku nagradu Zlatna kamera, pa je tako jedini u konkurenciji koji juriša na dva kanska odličja. Britanska debitantkinja i dobitnica Oskara za kratki film "NJasp" (2003) snimila je "Crveni put" prema vlastitom scenariju, nastalom u radionici Sandens. Film ima atmosferu koja podseća na Mihaela Hanekea i ishodišta slična onima kod Larsa fon Trira ("Kroz talase"). "Crveni put" je priča od 113 minuta koja se gleda u jednom dahu.

Ne čini se uopšte preteranim reći da debitantkinja Keti Diki ima realne šanse da se takmiči s poznatijim koleginicama za nagradu za najbolju žensku ulogu. U dobroj tradiciji britanske glumačke škole, Dikijeva je ostvarila ulogu Džeki, koja radi kao osoba koja putem kamera prati šta se dešava na ulicama, u stanovima, pa i u torbama građana. U obližnjem bloku crvenih zgrada junakinja filma tako otkriva muškarca koji odmah grčevito privlači njenu pažnju. Ona ga prati, stupa u kontakt s njim, ima ljubavni odnos s njim i odmah potom simulira da ju je napastvovao i poziva policiju. Film će imati publiku, naročito među poklonicima "Dogme 95". "Crveni put" vodi na listi koju su u "Screen Internationalu" sačinili svetski kritičari.

Drugi je film "Kako Čarli kaže" Nikol Garsije, poznate francuske rediteljke, koji u mozaičnoj dramaturskoj strukturi priča o jednom malom mestu u Francuskoj i njegovim vodećim ljudima. Neobična i dopadljiva muzika u izvođenju Nika Kejva veoma doprinosi atmosferi tog filma.

Treći na listi časopisa "Screen International" je film "Nacija brze hrane" Ričarda Linklejtera, koji na raskrinkavajući način govori o velikoj američkoj korporaciji koja proizvodi brzu i mnogostruko štetnu hranu, kako po zdravlje onih koji je jedu, tako i po ljude koji je proizvode, radeći u nemogućim uslovima eksploatisanih ponižavanih izbeglica iz Meksika.

Izvor: Glas Javnosti

Bojana Nikitović uoči kanske premijere "Marije Antoanete" za koji je radila kostime
Nenametljiva porodica Kopola
Cipele koje se jedva vide ispod raskošnih haljina kreirao je Manolo Blanik, a rad na kostimima za film Sofije Kopole ostao je neostvareni san jednog Džona Galijana

Na Kanskom festivalu večeras će u glavnom takmičarskom programu premijerno biti prikazan film "Marija Antoaneta", koji je režirala dobitnica Oskara za scenario filma "Izgubljeni u prevodu" Sofija Kopola. Na špici filma, pored glavne kostimografkinje, takođe dobitnice Oskara Milene Kononero, naći će se i ime naše Bojane Nikitović, njene najbliže saradnice.

Bojana Nikitović je radila skice za sve kostime glavne junakinje Marije Antoanete, francuske vladarke s kraja osamnaestog veka, koja je u Versaj stigla iz Austrije kao četrnaestogodišnja devojčica, a završila na giljotini u vreme Francuske revolucije. Bojana je bila angažovana i na izradi skica i kostima za sve ženske likove u filmu, u kome će samo Marija Antoaneta promeniti 110 toaleta.

Rokenrol Antoaneta
- Milena Kononero je u razgovorima sa Sofijom definisala pravila našeg rada. Duh epohe, barokna forma, grandioznost kostima moraju biti poštovani i zadržani, ali bez mnoštva realističkih detalja. To znači sa vrlo malo čipke, aplikacija, veza, karakterističnih za to vreme. Insistiralo se iskakanju iz realističkih kostima, na modernom, na jakim bojama, to je bilo ključno, Milena i Sofija su to pravilo stalno ponavljale. Dakle, nešto sasvim različito od, recimo, filma "Kazanova", gde ima puno zlatnih čipki, zlatnog veza, dugmadi, detalja karakterističnih za to doba. Ima i kod nas riševa, ukrasa, ali su oni uvek od istog materijala kao haljina. Sve je stilizovano, nešto slično kolekcijama visoke mode inspirisanim Marijom Antoanetom i 18. vekom, kakve su radili Gotje ili Galijano.

Direktor fotografije i scenograf imaju iza sebe mnogo muzičkih spotova, pa sve odiše priličnom dozom rokenrola - kaže Bojana Nikitović, koja se sa slavnom Milenom Kononero srela u Beogradu, radeći na filmu "LJubav je slepa", u produkciji Pjera Amatija i njegovog "Filma 87". Milena, na koju je Bojanin rad u pozorištu (tri Sterijine nagrade za kostime u predstavama Dejana Mijača i Egona Savina) ostavio snažan utisak, pozvala je našu umetnicu da zajedno rade u jednoj Diznijevoj produkciji u kojoj su igrali Bil Marej, Anđelika Hjuston, Džef Goldblum. Tako je počela Bojanina internacionalna karijera, koja će ovog leta biti nastavljena radom na dva italijanska filma, o slikaru Karavađu, čiji je direktor fotografije slavni Vitorio Storaro, i jednoj kostimiranoj drami iz vremena Garibaldija.

SOFIJA KOPOLA - LEŽERNA I SIGURNA, OPUŠTENA I PRIRODNA

- Sofija Kopola je inteligentna i staložena osoba. Ima vrlo dobar poslovni odnos sa saradnicima, puna je uvažavanja. Činjenica da potiče iz porodice Kopola daje joj određenu ležernost i sigurnost, koje idu uz njen nesumnjivi talenat. Uvek je opuštena i prirodna, nikada opterećujuća. Nikada ne pravi problem ni oko čega. Postojao je samo jedan izuzetak, jedina njena intervencija bilo je insistiranje na nakitu od pravih dijamanata, a želja joj je ispunjena. Na snimanje je dolazio i njen otac Frensis Ford Kopola, ali se nije mešao. Sedeo je sa strane i gledao snimanje scena venčanja, inaguracije, bala pod maskama. Majka čuvena dokumentaristkinja, koja je snimala film o filmu, bila je sve vreme prisutna, a Sofijin brat je bio reditelj druge ekipe. Svi su vrlo nenametljivi, za svako poštovanje - kaže Bojana Nikitović.

Film "Marija Antoaneta" sniman je jedanaest nedelja u Versaju, ponedeljkom, kada je Muzej zatvoren, i noću, kada je posebno sala ogledala impresivno izgledala.
Ručno šiveno

U Versaju je dosta filmova snimljeno, ali se retko snima u pitoresknom Peti Trijanonu, koji je nekoliko kilometara udaljen od Versaja. Posed sa malim vilama i jezercima, koji je Luj 16 poklonio Mariji Antoaneti, podseća na današnji Diznilend. Ona se tamo povukla iz dvorske raskoši, gajila je koze, pravila sir, imala svoje pozorište, okružena prijateljima i ljubavnicima. Živela je osobenim životom za koji je vezan početak nove mode koju je upravo ona uvela. Marija Antoaneta je odbacila svilu i opredelila se za pamuk koji je donesen iz Indije, uvela košulje-haljine, zvane rob šemi, preteče ampira. Činjenica da vladarki poreklom iz Austrije "nije dobra francuska svila", kako se govorilo, izazivala je veliki revolt kod Francuza koji je nikada nisu prihvatili.

Cipele koje se jedva vide ispod raskošnih haljina kreirao je Manolo Blanik, a rad na kostimima za film Sofije Kopole ostao je neostvareni san jednog Džona Galijana.
- Milena Kononero je porodični prijatelj Kopolinih, zato se Sofija za nju opredelila. NJen doprinos filmu biće jasno uočljiv, ona je mnogo pomogla Sofiji da izvuče liniju koju je htela. Uz sve poštovanje Galijana kao kreatora, ne verujem da bi njegovi kostimi imali tu dimenziju. Milena je genijalni kostimograf. Od takve osobe, koja je vrh u poslu, koja ima dva Oskara, za filmove "Beri Lindon" i "Vatrene kočije", mogla sam svakoga dana nešto novo da naučim. Kononero je potpisala i filmove "Koton klab", "Paklena pomorandža", "Moja Afrika", "Dik Trejsi"... Pripreme za "Mariju Antoanetu" trajale su devet meseci, a na snimanju se radilo pakleno, po dvadeset sati dnevno, do četiri ujutru - najčešće. Sve je ručno šiveno. Baza kostima sa osnovnim štepovima donosena je iz Italije, ali je svaki detalj zašivan ručno. To me je često nerviralo jer usporava stvar, ali odlično izleda.



Izvor: Glas Javnosti