Подручје скадарског басена некада је било средиште српске средњовековне државе Зете. Данас о Србима у тој области сведоче рушевине некадашњих светиња и гробља српских војника палих за ослобођење Скадра од Турака.

Српска Црква код Скадра

Према незваничним проценама у Албанији само око Скадра живи око 30.000 Срба. Марија и Иља Року из села Гајтан код Скадра деценијама другују са Србима из Албаније. Спојили су их гробови српских војника из Балканских ратова које је Иља пронашао у брдима Брдањола на пет сати хода од свог дома.

“По мојој процени има их више хиљада, али су гробови разбацани по неприступачном терену. Лети је због змија до њих немогуће доћи. О великим биткама за ослобођење Скадра говоре и топоними у овом крају, српски тапонски пут, српско гробље”, рекао је Иља.

Осим гробова наших предака подручје северне Албаније крије и бројне остатке српских светиња. Зидине свете Тројице и делове Раш куле из 9. века у Враки, цркве светог Срђе и Влаха на Бојани и светог Стевана у Скадру задужбине које је у 13. веку са синовима Милутином и Драгутином подигла краљица Јелена.

На овом подручју налазе се и рушевине цркве посвећене пресветој Богородици која је такође била задужбина краљице Јелене Анжујске. Њена посебна лепота је, овде кажу, била у фреско писању. Делић овог блага чува се у католичкој цркви у Деју подигнутој крај темеља некадашње српске светиње из 13. века. Осим фрагмената фреске сачувана је и фотографија цркве.

Иако руиниране ове грађевине су бисери српске средњовековне историје и културе. Скадарска тврђава коју су градили све српске династије до 15. века и даље доминира градом. Еп о Гојковици узиданој у бедеме дубоко је укорењен у нашу традицију. Њега данас присвајају Албанци као легенду о Розафи.

И поред притисака, Срби у Албанији се труде да сачувају корене, језик и културу. Сматрају да је до сада оствариво.

“Темеље Зетске српске државе осетили су данашњи људи. Матица овим људима мора помоћи да у сарадњи са албанском државом омогући обнављање својих културних и духовних добара”, рекао је Симон Ђуретић из Министарства за дијаспору у Влади Србије.

Прилог дописника РТС-а Гордане Младеновић