Počinjemo izjavom našeg najpoznatijeg političara među filozofima (ili beše obrnuto), barem u poslednje vreme. Dakle, dr Zoran Đinđić je rekao (a posredstvom „Peščanika" to jednom nedeljno čujemo): „Vi možete od akvarijuma napraviti riblju čorbu, ali ne možete od riblje čorbe akvarijum." Ova izjava, naravno, ima politički kontekst i određenu namenu, ali ovde neću u to ulaziti. Reč je o tome da je ovo najbolja definicija entropije i strele vremena (fizički koncepti) koju sam do sada čuo.

Uzgred, dodaću da je jedan mnogo manje uspešan filozof-političar izdao takvu knjigu, odnosno skup nekih njegovih izlaganja, ali to po sadržaju ne prevazilazi politička viđenja kojima vreme ističe - baš dejstvom te strele vremena.

Dalje, nastavljam trivijalnim životnim primenama ove velike misli. Znate već kako ide robna razmena dijaspora-otadžbina, uostalom bio nedavno blog o tome. No, kako odavde se šilje tamo, i odande se dovlači ovde, šta je tamo jeftinije, ovde ga nema... pa sve do najobičnijih gluposti koje neko traži, a ti posle to kupuj i nosi. Nekoliko puta sam pizdeo zbog takvih stvari. Tako jednom keva poruči neke bademe (ako se dobro sećam). Ujka u Nemačkoj vidi da se prodaju seckani i neseckani bademi, pa kaže da pitamo kevu. A ja spremno odgovorim - Ma kupićemo u komadu, jer lako ih se može iseckati, a ove sečene ne možeš da sastaviš. Vi možete od akvarijuma napraviti riblju čorbu, ali ne možete od riblje čorbe akvarijum...

No, da pređem na stvar. A stvar je u tome što su nas u školi učili baš da je od riblje čorbe nastao akvarijum. Dobro, ne baš od riblje čorbe, zvalo se to „primordijalna supa", a od nje su, po toj teoriji, nastala živa bića. Dakle iz neživog je nastao život. Stvar je što ovo prkosi entropiji, kao najjačoj „sili" na svetu. Jer entropiji ništa ne izmiče. Sa druge strane, kako bi „slučajno" nastao život? Pominjala se u filozofiji nauke neka „majmunska teorema". Recimo da bi jedan majmun, ako bi imao neograničeno mnogo vremena, otkucao tačno celog Hamleta (uobičajeni primer, možda je bolji Autostoperski vodič kroz galaksiju).

Problem je što nije prošlo neograničeno mnogo vremena u Sunčevom sistemu! Zapravo, prema aktuelnim saznanjima život je počeo poprilično rano. Tek pošto se Zemlja ohladila i malo stišala ona prvobitna bombardovanja raznim kometama i meteoritima, karakteristična za početak Sunčevog sistema. Dakle, život je nastao „slučajno" i veoma brzo... ili relativno brzo, kako se uzme. Naravno, postoje teorije prenošenja života kroz Kosmos, no to je samo „odlaganje problema". Jer život je i tamo negde morao nastati... Dodajmo i da izgleda da postoje molekuli aminokiselina starih koliko i Sunčev sistem, što donekle olakšava nastanak života iz ne-života, ali otvara pitanje odakle onda te aminokiseline? Kojom sintezom su nastale? Lično ne znam za teoriju koja to objašnjava.

Problem se može prebaciti i na nastanak Svemira ni-iz-čega, Velikim praskom. Ako je nastao tako, dakle „slučajno", objašnjenje bi opet bila „majmunska teorema". Samo što vreme u kojem bi „majmun kucao" nastanak Svemira nije postojalo pre nastanka sveta. Ili je možda postojalo u nekom drugom Univerzumu... Što će možda biti i sa ovim našim, kaže opet jedna teorija, kada strela vremena ode u beskraj, pa se i atomi ovog našeg sveta na kraju raspadnu.

Ovde nije samo problem kod kojim bi postojali savršeno uređeni fizički zakoni (analogno životnom kodu koji imamo u DNK) nego i sama energija nastanka svemira, koja opet nastaje ni iz čega. Uzgred, kada sam gledao emisiju o tom raspadu svemira pominjao se i raspad crnih rupa koji bi isto išao entropijski. Odnosno, kada više ne bi bilo dovoljno gravitacije, crne rupe bi izbacivale sav svoj materijal, ali ne u obliku uređenih struktura (recimo atoma elemenata). Da li je to baš tako?

Koje bi onda bilo rešenje? Nisam nešto pristalica „spoljnih faktora" kao rešenja, a tu se obično misli na Boga monoteističkih religija. Istočnjaci to drugačije rešavaju, tamo je mišljenje mnogo više spekulativno po tim pitanjima. Osim toga, deux-ex-machina teško da je naučni pristup. Pa šta bi onda bilo rešenje?!

Moram priznati da nisam stručnjak za ova pitanja. Ova razmatranja su laička. Mislim da ne postoji koncept suprotan entropiji, koji bi definisao „spontano" uređenje materije. Problem je i kako meriti tako nešto, jer entropija se može izmeriti.

Svejedno, malo je filozofa, verovatno još manje naučnika, razmatralo ovakvu mogućnost. Pomenuću Bergsona i njegovu „životnu silu". Sam naziv knjige napisane još 1907, kao neke dopune Darvinu, danas bi mnoge odbio - Kreativna evolucija.

Ne, ja ovde ne zastupam kreaciniozam, koji mi je čak bio argument o gluposti određenog naroda (znam, znam, ceo narod ne mož' biti glup...), barem ne u onom sirovom vidu bukvalnog tumačenja Biblije (Knjige Postanja). Govorim o mogućnosti da je Univerzum na neki način živ.

Naravno, entropija bi opet bila jača, jer svaki život je vremenski ograničen... Do nastanka novog.

http://en.wikipedia.org/wiki/Creative_Evolution_(book)

Završavam stihovima:

Na moju omiljenu foru,
prevarim faunu i floru.
Da zivot nije postao u moru,
nego od ljubavi,ljubavi,ljubavi,od ljubavi.

Louis Pasteur je jos 1859 objasnio da je "spontan nastanak zivota" nemoguc i da zivot moze da nastane samo
iz vec postojeceg zivota. Fred Hoyle je to zacinio engleskim smislom za humor kada je rekao da verovatnoca spontanog nastanka zivota odgovara "verovatnoci da tornado prelazeci preko otpada, od starog gvozdja koje se tamo nalazi napravi Boeing 747.
Svi ljudi koji tvrde da zivot moze da dodje iz "riblje corbice" su intelektualno zalosni ili urnebesno smesni.
A covek koji je pobegao kod svojih prijatelja u Nemacku '99-te i javno izjavio "Samo vi njih bombardujte", u
mom notesu nije covek, nego bas to u cega se pretvorio. I definitivno nije izmislio toplu vodu sa njegovom
"akvarijumskom pricom" nego se kiti tudjim perjem.
A ako neko misli da moze da zna kako je sve ovo nastalo, licno mislim da se nalazi u debeloj zabludi.
To ce znati samo oni koji nece umreti.

Хе, хе има смисла порука.

Mozda je u ovoma sadrzana i nedoumica. Suprotan pojam od Entropije je Ektropija. Za Entropiju se moze reci da je teznja za vecom neuredjenoscu. U univerzumu sve titra. Sve je u pokretu, samim tim, jedino na apsolutnoj nuli vlada najveca uredjenost. A prema zakonima termodinamike, nju je nemoguce dostici. Nemoguce je imati apsolutno mirovanje.
Merljivost Entropije se moze postici kroz drugi princip termodinamike. Njenu posledicu. I onemogucava ono sta se vekovima pokusavalo napraviti. Masina koja bi davala energiju bez ulaganja energije.
Medjutim, nedoumica u tekstu se povodi delom kroz linearnost procesa. A samo pitanje je kolika je ta linearnost, ako uopste i jeste. Jer poznato je da je prostor zakrivljen. Da bi se dostiglo postojanje prostora, mora se razvuci i vreme. A obzirom da su vreme i prostor jedno isto, sta je onda sa vremenom ??
Iz kvantne fizike je poznato da sve postoji, da je tu. a verovatnoca ispunjenja moze biti bilo koji procenat od 0 do 100%. A i sve verovatnoce su tu, odjednom. Stoga bi dosli do jednog razmisljana. Zar to nije teznja Entropije ?? Ta, na prvi pogled neurdjenost.
Samim time, sto smo mi u ulozi aktivnih posmatraca. Sto moramo uticati na sistem kako bi ga sagledali, i na sam taj sistem bi uticala Entropija. Njena energija, da tako kazem, tog zatvorenog sistema. Bilo sta sto je materija, je zatvoreni sistem. A Entropija energija delovanja za vracanje na pocetni stadijum postojanja. Slobodnoj energiji, Ektropiji.
Samim postojanjem svih mogucnosti, od kojih bi svaka imala sve verovatnoce postoanja, i sama mogucnost stvaranja bilo galaksije, bilo zivota, ... postoji.

Mozda je to i delom, oobjasnjenje, starog spisa sa napisom u sebi:

"Ja sam Alfa i Omega. Ja sam pocetak i kraj."

Па стрела времена је некако другачији концепт. Како сам прочитао, физичке реакције су углавном временски независне. Односно, тамо где време фигурира, ако би се ставило да је негативно, добили бисмо реакцију обрнутог смера. Међутим, баш та тежња ка термодинамичкој равнотежи чини да је време нешто више од "обичне димензије простора". Односно нема спонтаног уређења.
Рецимо, ако би космос почео да се скупља, много шта на макро плану би деловало као да се време враћа. Али не би дошло до веће уређености. Из распаднутих звезда се не би вратиле оне које су биле.


Хокинг је представио временску куглу. Према том концепту, на почетку и крају свемира важе исти закони. Као на земљином северном и јужном полу. Ако су ове "тачке" исте, онда су и почетак и крај иста ствар.

O tome i pricam, samo na drugaciji nacin. Da su posetak i kraj, isto. Samo razvuceni u vremenu. Tako da se sva desavanja ne desavaju istovremeno, vec postoji sled. I da bi time, i "vracanje na kraj" bilo ustvari i polazak sa pocetka. A da se vremenska linija ne bi promenila. I dalje bi, ici prema kraju, delovalo kao "kretnja" napred kroz vreme, iako bi se eventualno svemir i poceo skupljati.

O toj haoticnosti govori i Teorija haosa. Opisuje stanje sistema kroz vreme, ali kroz njegov dinamicki rast. I sve to deluj kao haos, bez ikakve slucajnosti. Medjutim shvaceno je da je uslovljeno sve u pocetku, koje opet opisuje Teorija leptira. Tako da se doslo do toga da se i matematicki to moze prikazati, pa se i naziva matematicki haos. A onda se otvorile i nova "vrata", pa se doslo i do "kvantnog haosa", kao i do "relativistickog haosa".

Medjutim ljudi to vezuju sa ustaljenim misljenjem o haosu.

Tako da nam u daljnjem razotkrivanju Bozijeg plana, izgleda sledi pisanje nove fizike. 

Ne, sve sto je Hawking rekao su teorije, Einstein je lepo objasnio da su vreme, prostor i gravitacija -
- teorije Niko ne moze da dokaze da vreme, prostor i gravitacija postoje u materiji.
Kakve veze ima nebuloza o "pocetku i kraju svemira" sa severnim i juznim polom koji postoje ?

Pocetak je apsolutno suprotan od kraja, bas kao sto je svetlo apsolutno suprotno od mraka.
Kako moze pocetak zivota da bude isto sto i kraj zivota ?
Koja bi bila svrha zivota ako je identican sa nepostojanjem zivota ?

A za one koje u ove neopevane teorije o vremenu i prostoru zele da ubace Boga, mogu samo da kazem da Bog
postoji samo Sada i Ovde, sada i ovde nema ni pocetak ni kraj.
Rastojanje izmedju pocetka i kraja se ne zove vreme, nego postojanje.

Pocetak zivota ne postoji, zato ne postoji njegov kraj.

Zivot ne moze da nastane slucajno. A prema zakonima entropije sve i da nastane, verovatnoca da se odrzi je nikakva. Postoje tui i zakoni termodinamike itd itd. Pa teorije sistema... Da ne duzim. Dakle - i pored srca, u kom osecam Boga, "osecam" ga i intelektom. 

Odlicna tema! Duh sekire 

Zar stvarno postoje osobe koje tvrde da je bilo sta ( ne samo zivot ) nastalo slucajno ?
Kako neko moze da dokaze da je nesto nastalo slucajno ?
To je isto kao i dokazati da nesto ne postoji. 
Da li bi bio ljubazan da mi objasnis kako u srcu osecas Boga, kako se u srcu sem njegovih otkucaja nesto moze osetiti ?
i kako intelektom "osecas" Boga ?

bih vrlo rado ali bi se rasprava sa tobom povela vrlo dugo. mislim da nisi spoznao istinu. a i avatar mi sugerise na to. zato izbegavam rasprave sa tobom.

"kako se u srcu sem njegovih otkucaja nesto moze osetiti ?"
naucices nekad. vremenom. nadam se.