Ilija Petković

Ilija Petković je rođen 22. septembra 1945. godine u Kninu. Najveći deo života je proveo u Beogradu, gde i danas živi. Oženjen je suprugom Biljanom i imaju sina Dušana.

Petković je igračku karijeru počeo u kninskom ligašu Dinari. U 19. godini je došao u Beograd i suočio se sa velikom životnom dilemom - nastaviti fudbalsku karijeru ili se posvetiti studijama. Pobedila je ljubav ka fudbalu, postao je profesionalac, ali je nastavio i sa edukacijom - završio je Višu ekonomsku školu u Beogradu.

Splet okolnosti je Iliju Petkovića odveo na Staru Karaburmu i postao je igrač OFK Beograda. Dres popularnih "romantičara" nosio je 16 sezona, najpre od 1964. do 1973. godine, a zatim i od 1976. do 1983. U sezoni 1965/66. osvojio je trofej u Kupu Jugoslavije. Za OFK Beograd odigrao je 417 utakmica i postigao je 68 golova. O karakteristikama Petkovićeve igre najbolje svedoči nadimak - "tajfun sa Karaburme". Bio je stravično eksplozivan i svojevremeno je proglašen za najbolje desno krilo sveta.

Petković je tri godine, od 1973. do 1976, bio internacionalac. Igrao je za francuski Troa.

Debi iz snova u dresu "plavih"

Posebne stranice igračke karijere današnji selektor je ispisao u reprezentativnom dresu. Za selekciju Jugoslavije je igrao od 1968. do 1974. godine. U tom periodu reprezentativni dres je oblačio 43 puta i postigao je šest golova.

Debitovao je na impresivan način. Bilo je to 24. aprila 1968. na stadionu Crvene zvezde. Jugoslavija je bila domaćin Francuskoj u revanš susretu četvrtfinala Kupa nacija. U prvoj utakmici, odigranoj 18 dana ranije u Marseju, bilo je 1:1. Iliji Petkoviću je trebalo tri minuta da postigne i prvi gol za "plave". Drugi put među strelce se upisao u 33. minutu. Na kraju, Jugoslavija je pobedila Francusku 5:1, a 47.687 navijača je klicalo Petkoviću i drugovima...

Ta pobeda je donela Jugoslovenima plasman na završni deo Kupa nacija, koji je održan u junu te godine u Italiji. Bilo je to treće po redu najjače evropsko reprezentativno takmičenje, koje je zatim preraslo u Prvenstvo Erope.

Ilija Petković je učestvovao u briljantnoj pobedi za sva vremena nad Engleskom 1:0, u polufinalnom susretu odigranom 5. juna u Firenci. Gol odluke postigao je Dragan Džajić. Tri dana kasnije u Rimu je odigrano finale. Protivnik je bila selekcija domaćina. Golom Džajića Jugoslavija je povela u 39. minutu, a izjednačio je Domengini deset minuta pre kraja. Petković je bio odličan. Tadašnja pravila nalagala su da se igra nova utakmica. Međutim, Ilija Petković se povredio, nije bio u timu u susretu odigranom 10. juna i "azuri" su savladali Jugoslovene 2:0. Petković se okitio evropskim srebrom u konkurenciji reprezentacija, a naš nacionalni tim je ponovio uspeh sa uvodnog Kupa nacija iz 1960. godine.

Nemačka kao fudbalska sudbina

Imao je Petković još mnogo nezaboravnih susreta u državnom timu. Ipak, plasmani na završnice velikih dela zasenjuju ostalo.

Petković je bio i akter meča odigranog 19. decembra 1973. godine u Atini, kada su "plavi" pobedom 4:2 nad domaćinom Grčkom obezbedili majstoricu protiv Španije. Pobednika tog duela čekala je viza za Svetsko prvenstvo održano 1974. godine u Nemačkoj.

Na "Vald" stadionu u Frankfurtu, 13. februara 1974, radovali su se Jugosloveni. Golom Josipa Katalinskoga u 14. minutu pobedili su "furiju" i izborili plasman na Mondijal.

Žreb je odredio da Svetsko prvenstvo otvore aktuelni šampion planete Brazil i Jugoslavija. Trinaestog juna, ponovo na "Vald" stadionu u Frankfurtu, bilo je 0:0. U narednom susretu Jugoslavija je deklasirala Zair 9:0, a osmi gol je postigao Petković. Remijem protiv Škota 1:1 izboren je plasman u naredno takmičarsko kolo. Tada su se ponovo formirale grupe, a "plavi" nisu uspeli da se plasiraju dalje - redom, bolji su bili reprezentativci SR Nemačke (2:0), Poljske (2:1) i Švedske (2:1).

Ispostavilo se da se Ilija Petković na Mondijalu u Nemačkoj i oprostio od reprezentativnog dresa. Svoju 43. utakmicu za "plave" odigrao je protiv Poljske, 30. juna na već pomenutom objektu u Frankfurtu. U 81. minutu "tajfun sa Karaburme" je ustupio mesto Vladimiru Petroviću, kasnijoj četvrtoj "Zvezdinoj zvezdi".

Ilija Petković spada u red retkih fudbalskih ljudi koji u biografiji ima učešća na svetskim prvenstvima i kao igrač i kao selektor. U oba slučaja, Petković se svetskoj javnosti predstavljao u Nemačkoj. Te 1974. kao igrač, 2006. kao selektor Srbije i Crne Gore.

Uspešan prelazak među trenere

Karijeru stručnjaka Petković je počeo kao sportski direktor OFK Beograda. Kasnije, u periodu od 1990. do 1993. godine bio je i trener "romantičara" sa Stare Karaburme.

U međuvremenu, Petković je bio trener u Štabu omladinske reprezentacije Jugoslavije koja je 1987. godine u Čileu postala prvak sveta. To je jedan od najboljih rezultata svih vremena u domaćem fudbalu, a Petković je dao veliki doprinos na tom putu, kao i u stvaranju mnogih budućih asova.

Današnji selektor "A" tima je svojevremeno i prevodio Mediteransku reprezentaciju. Takođe, bio je aktivan i u Vojnom timu, kojeg su činili fudbaleri na redovnom odlsuženju vojnog roka.

Servetu doneo titulu

Internacionalnu trenersku karijeru Ilija Petković je počeo 1993. godine u švajcarskom Servetu. Tim iz Ženeve je trenirao dve godine. U sezoni 1993/94. osvojio je šampionsku titulu. Zanimljivo je da je Servet u to doba bio u senci Grashopersa, ali su prevazišli mediokritetsko shvatanje upravo zahvaljujući radnom angažmanu našeg stručnjaka. Na kraju, u burnom finišu, pretekli su Grashopers za bod.

Ilija Petković je tokom 1997. i 1998. godine bio trener u Štabu najbolje reprezentacije koju je tada selektirao Slobodan Santrač, inače njegov dugogodišnji saigrač u OFK Beogradu i najbolji strelac naše elite u istoriji. "Plavi" su se plasirali na Svetsko prvenstvo u Francuskoj. To je bio izuzetan uspeh, ostvaren posle raspada SFRJ i međunarodnih sankcija koje nisu izostavile ni fudbal.

Ipak, Petković nije bio učesnik takmičenja u Francuskoj, jer je prihvatio poziv japanskog prvoligaša Avispe iz Fukuoke. U Japanu je Petković ostavio izuzetan utisak, što je uslovilo kasnijim pozivima u redove komšijskih kineskih prvoligaša - Šenhua i Čendau. Ilija Petković je i danas jedan od omiljenih trenera u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, a novinari iz Kine i dan danas često posećuju našu zemlju i Savez.

U međuvremenu, Petković je u sezoni 1999/2000. trenirao i solunski Aris. U nacionalnom Kupu su eliminisali Panatinaikos, a takmičenje su završili u polufinalu.

Dva puta na klupi "plavih"

Ilija Petković je u dva navrata bio selektor našeg nacionalnog tima. Prvi put je radio od jula 2000. do februara 2001. godine. U tom razdoblju "plavi" su ostvarili pobedu u prvoj utakmici Prve grupe kvalifikacija za Svetsko prvenstvo održano 2002. godine, a savladan je Luksemburg u gostima. Takođe, naš nacionalni tim je sa Petkovićem na čelu u januaru 2001. osvojio prvo mesto i pehar na "Sahara kupu", održanom u Indiji.

Posle tog turnira, Petković je otišao u Kinu. U Fudbalski savez, na mesto selektora, vratio se krajem jula 2003. godine. Bio je to izuzetno težak trenutak za domaći fudbal, jer je samo mesec ranije doživljen najteži poraz u istoriji - 11. juna Azerbejdžan je u Bakuu u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope 2004. pobedio "plave" 2:1.

Petković je konsolidovao ekipu. Vratio je duh i vedrinu u svlačionicu, uspostavio jedinstvo među svim strukturama, došao do dobrih rezultata i polako vraćao kult nacionalnog tima. Dve pobede nad Velsom i remi protiv Italijana ipak nisu bili dovoljni da Srbija i Crna Gora obezbedi plasman na kontinentalno prvenstvo.

Sve se promenilo na bolje u narednom kvalifikacionom ciklusu. Ilija Petković je postavio nova pravila, apsolutno svaki član nacionalnog tima i organizacije ih je prihvatio. Čvrsta odbrana, pokretljiv vezni red, konkretan napad i sve to pretočeno u kvalitetnu igru, doprinelo je da Srbija i Crna Gora osvoji prvo mesto u kvalifikacionoj Sedmoj grupi i direktno se plasira na Svetsko prvenstvo. Takav uspeh nije zabeležen u skorijoj prošlosti.

Dva podatka su posebno oduđevila svetsku fudbalsku javnost. Najpre, naša reprezentacija nije poražena na 10 kvalifikacionih mečeva, a primljen je samo jedan gol. Sa tim ostvarenjem "plavi" su najbolji na planeti.

Zanimljivo je da Ilija Petković, u funkciji selektora, nije poražen ni na jednoj utakmici u kvalifikacijama. Na putu ka Svetskom prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine ostvario je jednu pobedu. Tim je preuzeo tri meča pre kraja sledećeg ciklusa, a ostvario je skor od dve pobede i remi. I, na putu ka Nemačkoj 2006, "plavi" su pobedili na šest od 10 utakmica, dok su preostale četiri završene nerešenim rerzultatom.

Izvor: Wikipedia

svaka mu cast na tome sto nas je odveo na svetsko, ali me ovako nevidjeno nervira..

Igrao sam sa ortacima fudbal u 3.gimnaziji...prosao Petkovic i dobacio nam "tako je deco samo igrajte fudbal"

Ja sam imao sliku sa Petkom i još jednim drugom, samo šteta što sam izgubio mob, na njemu je bila slika

uspeo je da nas odvede na svetsko, svaka mu čast na tome, mada mislim da je malo preteran u javnosti, tj previše ga uzdižu u nebesa. videćemo šta će sada uraditi...