Viteški red Zmaja
 
Viteški red Zmaja (nem. Drachenorden; lat: Societas Draconistrarum) nastao je prema ugledu na burgundijski viteški red Sv. Đorđa. Red je prvobitno bio zadužen za zaštitu kraljevske porodice cara Svetog rimskog carstva Žigmunda (u vreme dok je još uvek bio kralj Mađarske). Članovi reda nazivali su se drakonima.

Sadržaj
1 Poreklo reda
1.1 Obnavljanje viteškog reda zmaja
1.2 Simbol reda
1.3 Rast reda
2 Moderno doba

Poreklo reda

Tajni viteški red zmaja Sv. Đorđa, osnovao je srpski vitez Miloš Obilić. Na njegovom štitu bilo je predstavljeno Sunce sa dvanest kraka, zbog čega je viteški red, zajedno sa Milošem, činilo dvanest vitezova. Kao znak raspoznavanja vitezovi ovog reda nosili su figuru zmaja na kacigi. Cilj ovog viteškog reda bilo je ubistvo turskog sultana Murata I.

15. juna 1389. god., tokom Boja na Kosovu, Miloš se zaputio prema turskom logoru, pod izgovorom da želi da prebegne Turcima. Zarobljen je i izveden pred turskog sultana. Iskoristivši trenutak nepažnje sultanove pratnje, Miloš je izvadio skriveni bodež i usmrtio sultana Murata. Miloš je, zajedno sa ostalim srpskim zarobljenicima pogubljen po naređenju Muratovog sina Bajazita I.

Jedini od dvanest vitezova reda koji je preživeo Boj na Kosovu, postao je učitelj srpskog princa - despota Stefana Lazarevića. Stefan je bio sin i naslednik srpskog kneza Lazara koji je poginuo u Boju na Kosovu. Mladi princ je bio prvi srpski vitez koji se ugledao na vitešku tradiciju velikih evropskih kraljevina. Kao mađarski vazal i vitez posebnog reda, despot Stefan Lazarević je bio prvi član Viteškog reda zmaja koji je mađarski kralj Sigismund uspostavio 1408. god.

Obnavljanje viteškog reda zmaja
 
Simbol Reda Zmaja uklopljen u grb Nemanjića postao je simbol despota Stefana Lazarevića

13. decembra 1408. god. objavljena je povelja reda u kojoj je naznačeno da je osnovni zadatak reda odbrana krsta od neprijatelja, naročito od Turaka. Među 24 viteza koji su učestvovali u osnivanju reda 1408. god. nalazili su se:
Žigmund Luksemburški, kralj Mađarske
Stefan Lazarević od Srbije
Kralj Alfonso od Aragona i Napulja
Kralj Ladislav II od Poljske
Veliki princ Vitovt od Litvanije
Vojvoda Ernst od Austrije
Kristofer III, Vojvoda od Bavarije i kralj Danske
Tomas Maubrej, vojvoda od Norfolka (posle 1439.)
Vlad Tepeš, vojvoda Vlaške (posle 1431. godine)

Simbol reda
 
Simbol reda u obliku medaljona.

Za simbol reda izabran je zmaj sa repom obavijenim oko vrata. Na lećima zmaja, od vrata pa sve do repa, nalazio se crveni krst Svetog Đorđa, dok je čitav simbol bio na srebrnoj pozadini. Zmaj je predstavljao zver iz Knjige otkrovenja dok je crveni krst simbolizovao pobedu Hrista nad zlim silama. Od članova reda očekivalo se da stalno nose simbol, najčešće u obliku medaljona oko vrata i često su sahranjivani sa njim.

Predstavnici Univerziteta u Bukureštu smatraju da je originalni naziv povelje o osnivanju reda, 'O Quam Misericors est Deus, Pius et Justus' najverovatnije bio deo amblema.

Rast reda

1431. god. Sigismund je doneo odluku da proširi red. Da bi to učinio, pozvao je veliki broj tadašnjih politički uticajnih ličnosti i vojno korisnih vazala da postanu članovi viteškog reda Zmaja. Među značajnim ličnostima kojima je ukazana ova čast bio je i Vlad II Drakul, otac Vlada Cepeša, koji je bio zadužen za odbranu dela granice tj. prolaza od Transilvanije ka Valačiji. (Nadimak „Drakul“ dodeljen mu je kada je postao član viteškog reda zmaja).

Uvođenje novih članova u red Zmaja dovelo je do stvaranja različitih klasa unutar samog reda. Svaka klasa imala je malu varijaciju u simbolu reda iako je figura zmaja još uvek bila dominantna. Najčešće promene obuhvatale su upotrebu natpisao kao što su "O quam misericors est Deus" ("Oh, kako je Bog milostiv") i "Justus et paciens" ("Pravedno i miroljubivo"). Viteški red zmaja je imao veoma snažan uticaj sve do Sigismundove smrti 1437. god. Međutim, bez snažnog zaštitnika, red je ubrzo izgubio na značaju i prestižu.

Moderno doba

Iako je simbol reda prisvojen od strane mnogobrojnih plemićih porodica u Evropi, do danas je očuvano malo istorijskih artefakata reda. Kopija povelje o osnivanju reda iz 1707. god. koja se čuva u univerzitetu u Bukureštu, predstavlja najstariji sačuvani istorijski artefakt reda.

"Imperijalni i kraljevski sud i red zmaja", predstavlja nedavno nezvanično obnovljeni red Zmaja. Iako se ne smatra viteškim redom, stekao je veliki broj sledbenika. Jedan od njegovih najistaknutijih članova je Majkl Stjuart od Olbanija, poznatiji pod titulom „Princ Majkl od Olbanija“ koju je sam sebi nadenuo. Olbani tvrdi da je direktan potomak Čarsla Edvarda Stjuarta, poslednjeg predstavnika kraljevske kuće Stjuarta.

Izvor: Wikipedia