Tamna strana prodaje Zastave :: Automobilizam ~ Formula 1 ~ Karting ~ Moto sport

TAMNA STRANA RASPRODAJE SRPSKE PRIVREDE:
AMERI�KI TRIPLI BANKROT PREUZIMA ZASTAVU ILI KAKO SMO ZAISTA POSTALI BANANA REPUBLIKA

PI�E: SR�A TRIFKOVI�

�esto se �uju tvrdnje da premijer �in�i�, njegov ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovi�, nekolicina lidera mini-partija DOS-a i jo� desetak pripadnika u�eg vladaju�eg kruga ubrzano rade na rasprodaji ostataka srpske privrede u sopstvenu korist i u korist nacionalne �tete. Nedavno saop�tenje g. Vlahovi�a o prodaji kragujeva�ke Zastave navodnom ameri�kom partneru na�alost ide na ruku takvim tvrdnjama.

Da podsetimo: re�eno nam je da �e firma Nukarko (NUCARCO) iz Nju D�ersija u�i u zajedni�ko ulaganje sa Zastavom sa ulogom od najmanje 150 miliona dolara, �ime dobija 80% vlasni�tva. Na �elu te firme je iskusni ameri�ki preduzima� Malkolm Briklin, a finansijsku kontrukciju �e da zaokru�i njujor�ka banka Kaupting (Kaupthing Securities Inc.). Proizvodi�e se 220.000 vozila godi�nje, od �ega �e tri �etrvtine da se prodaje u SAD i Zapadnoj Evropi.

Za neupu�ene lepa, ohrabruju�a vest. Me�utim, za poznavaoce ameri�ke poslovne scene ovo saop�tenje deluje krajnje uznemiruju�e.

Kao prvo, u Americi niko nikada nije �uo za Nukarko. Provera poslovnog registra dr�ave Nju D�ersi i poreskog inspektorata u Trentonu dala je negativan rezultat, kao i pozivi vode�im konsultantskim firmama u Njujorku i Detroitu koje prate automobilsku industriju. Iz telefonskog razgovora sa samim g. Briklinom saznali smo da je firma tek osnovana, ali je on odbio da pru�i ma kakve podatke o tome ko je njen osniva�, ko sedi u njenom upravnom odboru, koliki je njen osniva�ki kapital i struktura menad�menta, kakav joj je poslovni plan. To su sve poverljivi podaci, ka�e on, koje ne mo�e da iznese bez saglasnosti vlade u Beogradu!

S obzirom da Nukarko o�igledno nije jedna ve� postoje�a, etablirana ameri�ka kompanija sa izgra�enim profilom i reputacijom, veoma je va�no da se ustanovi ko iza nje zaista stoji, tj. da li je ona stvorena sa namerom da pru�i privid stranog partnera za doma�e lovce u mutnom. Mesta za sumnju ima, jer je kori��enje fantomskih, tobo�e stranih firmi ve� godinama jedno od omiljenih sredstava za pretakanje javne svojine u privatnu �irom postkomunisti�ke Evrope. Za jednu iole ozbiljnu ameri�ku firmu bilo bi nezamislivo da interesente upu�uje na jednu stranu vladu ako �ele odgovore na pitanja o njenoj strukturi i strategiji.

Kao drugo, Nukarko nema tih 150 miliona dolara koje �e navodno da investira u Zastavu i krajnje je neizvesno kako do njih namerava da do�e. U telefonskom razgovoru g. Briklin nam je dao krajnje neodre�ene odgovore, iz kojih proizilazi da ne�e biti prodaje akcija na njujor�koj berzi, ve� da �e on tra�iti individualne investitore kao i sredstva finansijskih institucija zainteresovanih da pomognu razvoj privrede Srbije. Na direktno pitanje da li pod tim mo�da podrazumeva Svetsku banku u Va�ingtonu, odgovorio je da od nje ne o�ekuje pare "jer su joj uslovi za odobravanje zajma preo�tri".

Kao tre�e, Kaupting nije njujor�ka banka ve� je njujor�ka ekspozitura za trgovinu vrednosnim papirima istoimene islandske banke, koja tako�e ima ogranke u Helsinkiju, Kopenhagenu, Luksemburgu i �vajcarskoj. Prema finansijskom izve�taju banke za prvu polovinu ove godine, ukupan profit svih tih ekspozitura iznosio je ni manje ni vi�e nego 1.400 (i slovima hiljadu i �etiri stotine) dolara.

Kao �etvrto i mo�da najva�nije, nejasno je kako �e najavljena sredstva ikada biti prikupljena s obzirom da je reputacija g. Briklina u ameri�kim poslovnim krugovima katastrofalna. On je vi�estruki li�ni bankrot koji za sobom ima niz neuspelih poslovnih operacija koje su investitore ko�tale desetine miliona dolara. Kada su saznali za njegovu nameru da se anga�uje na poslu oko Zastave, komentatori automobilske industrije su reagovali sa me�avinom neverice i sprdnje. Detroit Njuz (Detroit Nenjs) tako je 1. maja objavio tekst pod naslovom "Jo� jedna Malkolmova briljantna ideja", u kome autor zaklju�uje da bi Briklin imao ve�e izglede na uspeh sa svojim sada zapostavljenim projektom filmske kolonije u Dubrovniku pod imenom Holivud na Jadranu.

Pozadina takvih komentara nije nimalo sme�na. Pre 30 godina Malkolm Briklin je osnovao firmu za razvoj jednog jeftinog, malolitra�nog sportskog automobila, i krenuo je u potragu za partnerom koji bi njegove koncepte finansijski podupro. Nije uspeo da na�e investitore na finansijskom tr�i�tu, delimi�no zato �to je ve� imao senku na svojoj poslovnoj reputaciji usled niza sudskih sporova iz prethodnog perioda, kada je trgovao fran�izama za lanac radnji Hendiman.

Briklin se nije mirio sa porazom: saznao je da kanadska vlada ima fond za razvoj nerazvijenih podru�ja i krenuo je u provinciju Nju Bransvik na atlanskoj obali koja je vapila za razvojem industrije. Pokrajinska vlada, neupoznata sa njegovim stilom rada, zagrizla je mamac i 1973. obezbedila po�etni kapital za izgradnju fabrike koja bi proizvodila "Brikline", nazvane po svom tvorcu. Me�utim, kako ka�e Briklinov biograf �arli Rasel, Kana�ane je �ekalo jedno krajnje neprijatno iznena�enje:

"Prva tran�eja od �etiri i po miliona dolara data je Briklinu pod pretpostavkom da su ta sredstva potrebna za pokretanje proizvodnje. Me�utim, vlada Nju Brunzvika je sa zaka�njenjem ustanovila da ona tek treba da plati za in�enjering i razvoj Briklinovog modela, uklju�uju�i zaostale tro�kove Briklinove firme u SAD."

Tokom tri godine koje su usledile proizvedeno je samo 2.854 automobila marke "Briklin" pre nego �to je firma oti�la u bankrot: pored brojnih problema sa Briklinovim menad�mentom i neobuzdanim tro�kovima, sami automobili se nisu prodavali zbog nedostataka dizajna i slabog kvaliteta. �itav eksperiment je ko�tao kanadske poreske obveznike 34,6 miliona dolara, �to �ini "Brikline" po proizvedenom komadu najskupljim automobilima te kategorije u istoriji.

Sam Malkolm Briklin je 1976. pred Okru�nim sudom u Finiksu, Arizona, povukao potez koji bi trebalo da ga do�ivotno diskvalifikuje kao ma �ijeg partnera za ma �ta: proglasio je li�no bankrotstvo. Prijavio je imovinu od dve hiljade dolara (!) i dugove od 32 miliona dolara (!!), ali je zaboravio da pomene da je prethodno znatna nov�ana sredstva prebacio na bankovne ra�une svoje tada�nje supruge, od koje je bio u prcesu razvoda braka, kao i ljubavnice koja je bila uzrok razvoda. Kada je sud proverio te ra�une, bili su ispra�njeni.

U Kanadi je izbio veliki skandal zbog fijaska sa Briklinom. Naknadno je ustanovljeno da je on sredstvima kanadskih poreskih obveznika pla�ao navodne konsultantske usluge svojoj majci u iznosu od 30.000 dolara godi�nje, i ocu, u iznosu od 60.000 dolara godi�nje. Ako ni�ta drugo, imao je smisla za humor: ocu je poverio posao "kontrole tro�kova".

To sve nije smetalo majstorima samoupravnog menad�menta u Kragujevcu i vladi Milenka Bojani�a da Briklinu osamdesetih godina povere posao plasmana Juga na ameri�ko tr�i�te. Kombinacija njegovog poslovnog dara i tada legendarno slabog kvaliteta Zastavinih vozila ozna�ila je jo� jedan fijasko. Ostali su samo vicevi, npr. kako duplirati vrednost Juga? Pa napuni mu rezervoar gorivom!

Slede�i u nizu Briklinovih neuspeha datira iz protekle decenije. On je sa dvojicom partnera 1993. godine osnovao firmu Elektri�ni bicikl (Electric Bicycle Company) koja je bankrotirala 1997, premda je upravo tada raslo interesovanje za elektri�ne mopede a na tr�i�tu se pojavilo vi�e uspe�nih modela drugih firmi.

Celoj pri�i jedva da je potreban komentar: ponekad �injenice zaista govore same za sebe. Svesni nemogu�nosti sopstvenog opstanka na vlasti na du�i rok, beogradski partneri g. Briklina sistematski rade na panamizaciji Srbije, na njenom brzom srubljivanju na nivo ekonomsko-politi�kog ustrojstva banana-republika Latinske Amerike u kojima nije bitno ko je formalno na vlasti jer se zna da desetak porodica i njihovi spoljni mentori dr�e sve finansijske konce iz pozadine.

Da budemo na�isto: nema ekonomskog oporavka Srbije bez privatizacije i bez krupnih injekcija strane likvidnosti -- uklju�uju�i zajedni�ka ulaganja sa stranim partnerima, ali pod re�ju partner podrazumevamo ugledne, profesionalne, ozbiljne biznismene. Me�utim, kao �to dobro gazdovanje upropa��enim stanom po kome su harale bahate kirajd�ije punih pola veka iziskuje bri�ljivo gazdovanje i ulaganje u popravke, isto tako i prodaja srpskih privrednih kapaciteta iziskuje sanaciju zate�enog stanja, pa�ljivu selekciju eventualnih stranih partnera, uz detaljno ispitivanje njihovog profesionalnog iskustva, poslovne reputacije, plate�ne mo�i i moralnog lika (da o "transparentnosti" ne govorimo). Ako Nukarko i g. Briklin -- i ko god jo� iza njih zaista stoji -- zagospodare Zastavom, ima�emo savr�en primer su�te suprotnosti svemu navedenom.