Ljubomir Davidović (24. decembar, 1863., Beograd - 19. februar 1940., Beograd) srpski političar, državnik i osnivač Demokratske stranke.

Školovao se u Beogradu. Završio je prirodni odsek na Filozofskom fakultetu Velike škole i bio je profesor gimnazije u unutrašnjosti Srbije. Bio je čak i profesor Prestolonasledniku, sa kojim je u vreme njegove vladavine, iako oštro suprotstavljen, naročito njegovoj ličnoj diktaturi iz 1929, do njegove pogibije ostao u dobrim ličnim odnosima.

Bio je u Narodnoj radikalnoj stranci i 1901. godine je bio u krilu koje se izdvojilo. Godine 1912. postaje vođa Samostalne radikalne stranke (od 1919. se objedinjuje u Demokratsku stranku). Bio je ministar prosvete (1904.), predsednik Opštine Beogradske (1909), predsednik Narodne skupštine (1909) pa ministar prosvete (1904.). Toko srpske golgote bio je zadužen za smeštaj i obrazovanje izbegličke dece na grčkom ostrvu Krfu. Zahvaljujući njemu su na Krfu izlazile i srpske novine.

Nakon Prvog svetskog rata i stvaranja Demokratske stranke, sastavljao je ispred svoje stranke Vladu tri puta (dva puta 1919. i jednom 1924), ali je na njoj ostao razmerno kratko, svega 289 dana.

Predsednik je Demokratske stranke od osnivanja 1919. godine do 1940. godine. Na mestu predsednika Demokratske stranke ga je nasledio Milan Grol.

Izvor: Wikipedia