Bernardo O’Higins (Bernardo O’Higgins Riquelme) (1778-1842), je Čileanski vođa i Nacionalni heroj. Bio je predvodnik rata za nezavisnost Čilea od Španije, a kasnije je bio „Vrhovni diktator“ Čilea.

O’Higins je rođen kao nezakoniti sin Ambrozija O’Higinsa, rođenog Irca, španskog guvernera Čilea i vicekralja Perua. Studirao je u Španiji i Engleskoj, a vratio se u Čile 1802. Učestvovao je u nacionalističkoj revoluciji protiv Španije 1810. i 1813. Postao je vojni komandant. Posle poraza 1814, sa većinom svojih pristalica, pobegao je preko Anda u Argentinu. Tamo se pridružio revolucionaru Hoze de san Martinu, sa kojim je porazio Špance februara 1817. U presudnoj bitci kod Čakabuka, predvodio je juriš konjice. Proglasio je nezavisnost Čilea, 12. februara 1818.

Vladao je Čileom kao diktator. Pokušao je da liberalizuje državu, ali je zbog svoje tolerantnosti prema protestantima navukao bes rimokatoličkog sveštenstva. Takođe je bio u sukobu sa zemljoposednicima, jer je pokušao da promeni zakone koji su štitili njihove privilegije. Zbačen je 1823, i proveo je ostatak života u Peruu.